Студент
Са „Омладинске пруге“...
Н К А СР м л ж д м н е к А О Р» У Г А.
'ОЖунел на & млабинској ирузи Над реком стражари брдо каменито, ту су другови јуче ратовали, а данас букти песма изградње, певају је другови, носе је вали ... Брдо што снежним бурама пркоси, и упорно се са олујама бори биће укроћено нашим рукама, младост ће тунел кроз брдо да створи. У томе тунелу неће бити мрака, сијаће вечно: сунце руке омладинске, одјеком наших кремен-корака брујаће вечито све стазе планинске ... Загрмиће, ускоро, ускоро, жељезни точкови новим тунелом, и цела земља биће поносна још једним великим омладинским делом. Свуда ће да светле путеви и шине, лежаће над рекама тела мостова, припрцма\ј, Босно, транспорте угља, Војводино, чекамо ' руднике хлебова! Домовино, дижу те наше руке, ’ што су пушку грлиле и знају да гину, данас су руке на рад похрлиле, Босно, очеличи нашу омладину! ...
Бато Цагић, ст. права
Б У Д Е И и А 111 П О Н о с
Вагони не смеју стати. Насип расте из дана у дан. Сложно, у један мах, дес&гина поставља покретне шине. Још неколико снажних замаха и колосек ће бити на своме месту.
А у часовима одмора оживе гајеви. После шесточасовног рада фискултура је прави одмор. Скок у даљину. Данас је био један од градитеља „Омладинске пруге “ а по подне је добар фискултурник.
Траса пруге приближава се шуми. Древна стабла треба уклоиити. Некада мирни гајеви ускоро ће чути писак локомотиве. Данас до њих допире снажан удар секире и ведри жагор омладине. Омладина ће прокрчити пут којим ће свакодневно пррлазити возови, пуни угља, толико потребног индустрији ...
Иасип се диже. Најмлађи из Пиротске бригаде дају свој удео у обнови земље. Лица сунцем опаљена, снажан стисак руку на рукуницама колица, показују одлучност и најмлађих на послу.
И наши професори ће ићи с нама...
Са Пољопривредно - шумарског факултета поћи ће на „Омладинску пругу" професори: Данило Тодоровић, Тома Бунушевац и асистент Пантић. У разговору са студентима. један од н»их, професор Тодоровић, каже да професори својим одласком, у првом реду желе да помогну при спремању испита студентима који одлазе да раде на прузи." Између осталог господи« професор је нагласио да ће у погледу стручног рада, првенствено учења, студенти агрономије и шумарства имати много користи учећи се на примерима: изградње транспортних среставћ, културне технике, геодезије, педологије и воћарства. Тамо ће се моћи-не само савладати, већ у много Краћем времену упознати више градива. У нашој настави досада је главни недсстатак био теренски и практични рад, што ће се сада надокнадити. Џамић и Р. АнастасиЈевић ст. агр.
У току месеца јуна Потпорно удружење ће издати потпоре и позајмице у износу од дин. 406.050. Од тога потпору је добило за бесплатну храну у мензи 294, а упола цене 309 студената, у износу од динара 231.050; а позајмице 367 студената у износу од 125.000 дин. Овде нису убележене потпоре и позајмице иадате студентима ЕКВШ које још нису решене.
Студенти медицине су већ отишли ...
„Омладинска пруга“ мобилисала је све радне слојеве омладине. Преко 14.000 омладинаца из свих крајева наше зевиља снаикио замахује будаком и ашовом у кршевитим и романтичним босанским пределима. Први, огромни громади земље падају. Неколико километара помоћног крака железнице већ је постављено. Онага и елан са којим се пришло послу говоре да ће „Омладинска пруга" бити завршена у предвиђеном року. Студенти. иако се налазе вепосредно пред испитима и ма да крећу на пругу ночетком азгуста, всћ и оада помажу својим младим друговима. Седам апсолвената, војних питомаца и пет студената V семестра Медицинског факултета у Београду налазе се на терену где се гради прута. Тамо су од прзог дана ради организације санитета. Организација је створена по узору на санитет у војсци. Брнгада са шефом, чете са болничарима. Бригада засад има нет: у Брчком (ту је Омладински штаб за болницу), Буковику, Рапатници, Бијелој, Тињи и Кисељаку. При самом доласку бригаде у Брчко извршене су многе превентивне мере: шишаЈње, купање. вакцинисање против трбушног тифуса, давање атебрина против маларије. Оболења теже природе досада није било. Организација санитета је нотпуна. Шта више, у Брчком постоји хируршка сала. У њој је извршено са потпуним успехом 15 операција слепог црева, 10 операција хернија. У Кисељаку, романтичном и здравом босанском месту,
уредиће се опоравилиште са 50 кревета. Оперисани болесници сла.ће се тамо. Другови нз Омладинског штаба за болницу ради успешнијег рада свакодневно обилазе, контролишу амбуланте на целом терену. Два пута недељно је саве. товање шефова бригадз, једанпут пентаестодневно састанак свих руководилаца санитета. Прибирају се искуства, исправљају погрешке, даЈу се нова упутства и савети. Помоћ студената осећа се и на
другим пољима живота. У болииии се непрекидно издају зидне новине. На терену, у свим бригадама и четама држе се предавања о разним нарочито о маларији, шути, трбушном тифусу, пегавцу. И цивилном становништву се помаже у лечењу од шуге. За овако успешан рад заслужни су сви. Он је резултат сталног залагања, пуне контроле, непреокидног увођења нових и све бољик организационих форми.
Студенти ЕКВШ учествују у изградњи Омладинске пруге
Већ месец дана 11 студената ЕКВШ раде на „Омладинској прузи“ Брчко —Бановићи. Када се још пре почетка саме акдије поставило литање да се организује вођење књига у овој великој омладинској акцији, похпретседник удружења Јован Стојановоки и остали друтови одмах су се пријавили да они изврше тај задатак. Они веома много раде. И њих је обузео ошнти омладннски полет. Друг Живко Војиновић пише: „...и-наче је овде лепо, а најлепше је изјутра при изласку и увече при заласку сунца, тј. по одласку и доласку радних бригада са рада, када се ваздух над босанским шумама и пољима пролама од песме и парола. Довољно је наћи се ту макар за тренутак и логледати омладинце како постројени одлазе на
пругу, погледати са каквим заносом и младалачкнм полетом одлазе, па да човека обузме неко необично усхићење и уверење да ће омладина извршити своје велико дело, да ће наша лруга бити готова у предвиђеном року.“ Друг Стојановски руководи слагалиштем у Бијелом, одакле се намирницама снабдевају 7 —B бригада, а друг Војиновић још већим слагалиштем у Буковику. Он има више посла него наши другови у студентско.ј мензи, јер се брине за исхрану 4.000 омладинаца и то далеко од пруге. И поред великог посла који наши другови тамо имају они не заборављају да се ишити приближавају. Они уче исто тако предано као што раде.
Зоран Пијанић, ст. ЕКВШ
Ветеринари раде на довршавању зграде свог факултета
Свим студентима Београдског универзитета 'познато је са каквим се тешкоћама боре студенти ветерине. Приморани су да, пошто немају своју зграду, слушају предаван>а на Коларчевом универзитету, у Државној болници, на Медицинском институту, а вежбе одржавају на свом „Анатомском*', за кога би свако, посматрајући га споља, рекао да је обичтна барака. Једном речју, студенти ветерине лроводе дан у трчању са једног места «а друго. Кад све ово знамо није нам тешко схватити зашто су се студенти ветерине озбиљно латили посла на нивелисању терена и вршењу припрема за изградњу нове зграде свог факултета, од које је подигнут само костур. Од првог априла отпочело се са копањем земље и до 20 маја дато је 4494 радиа часа. На овом раду учествовали су и други факултети, а нарочито се истакао ФилозоФски факултет, који је дао 612 радних часова. ЕКВШ 556, Пољопривредвошумарсми 437, Медицински 350, Правни 330 и Фармацеутски 150. I Кубатура избачене земље износи I 1210 м 3 . Ветеринари су отворили још 70% прозора, што износи око 100 м 2 и на тај начин уштедели држави I велику суму иоваиа.
Д. М. 'ст. ветерине
БРОЈ 6
НАРОДНИ СТУДЕНТ
СТРАНА 3