Студент
ОСНИВАЊЕ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКОГ ДРУШТВА НСО-а
26 'О. м. одржана је на Правном факултету оснивачка скупштина Културно уметничког друштва НСО-а Универзитета. Скупштину је отворио друг Мика Павловић, студент медицине, и претседник Културног одбора НСО-а Универзитета. Он је у име студентске омладине поздравио претставнике универзитетских власти и присутне књижевнике: Чеду Миндеровића, члана Комитета за културу и уметност и песника Душана Костића, претседника културно-уметничког друштва „Лола Рибар“, а затим су руководиоци појединих секција поднели извештаје о раду својих секција. Друг Ђока Лазаревић, студент технике, изнео је рад Академског хора, другарица Јела Драшкоци говорила је о раду Централне фолклорне групе Универзитета. Извештај о раду Академског позоришта дао је Мића Марковић, студент права, а о музичкој секцији Миша Јовановић, студент медицине. Из извештаја се види да је У раду и поред залагаша великог броја другова било доста пропуста као и тешкоћа које су сметале да се рад одвија онако како би требало. Академски хор је до данас имао 9 наступа. Досада није могао да узме учешћа у културном уздиза!њу наше омладине, није могао дати концерте по фабрикама и селима, пошто није имао спремљени програм који би достојно репрезентовао Народну студентску омладнну, ма да је тај задатак постављен и непосредно после оснћвања хора. За ово постоје оправдани разлози, јер је у почетку требало решити много проблема, између осталог питање просторија, координације рада са осталим екцијама, питање клавира и др. Што се тиче квалитативног стања хора данас, руководство сматра да још најмање 50 # /о студената који би могли да певају у Академском хору није обухваћено. У даљем раду хора предвиђено је да се почетком јуна учини низ наступа са програмом који се сада брижљиво припрема. Заједно са хрром исгупиће фолклор, позориште и камерни оркестар.
Наша Централна фолклорна група Универзитета, претрпела је од свог оснивања до данас доста измена које су биле условљене самим радом, развијањем и проблемима који су се током рада постављали. Данас пред групом стоји као наЈважније то да се група попуни играчима, који би могли играти игре из свих федералних јединица Југославије, пошто од садашњег броја ни половина не удовољава. У музичкој секцији треба подићи самодисциплину и одговорност чланова секције, пошто је редовна појава да другови не долазе на пробе и на тај начин ометају правилан рад секције. У дискусији су другови допунили извештај износећи своја запажања у погледу недостатака као и добрих страна у раду. Предложени су за похвалу због свог залагања и пожртвованог рада диригент хора друг Тихомир Мирић и руководилац фолклорне групе другарица Јелица Драшкоци-Смодлака, студент Музичке академије. Затим су прочитана правилм Друштва. Друштво има за циљ да ради на културно-уметничком развијању и васпитавању студената, придржавајући се у свом раду на. чела статута НО Југославије. Друштво ће нарочито настојати да масовним културно-уметничким радом продубљује и развија основне тековине народно - ослободилачке борбе и да тиме допринесе напорима наших народних власти на културно-просветном уздизању омладине; да у са-
Миодраг Војић, ст. Ак. лик. ум.
радњи са осталим културно-уметничким друштвима, а првенсгвено омладинским, учврсти и развије културно-уметничку делатност; да путем најразличитијих културно-у-метничких приредЗи успостави што тешњи додир и сарадњу са радничком, сеоском и школском омладином; да узима учешћа у организовању и извођењу масовних јавних културних манифестација; да организује колективне посете студената културним приредбама (опера, драма, концерти, изложбе, биоскоп и слично). Ради уздизања културно-уметничког нивоа и ради усвајања правилних погледа на уметност и културу, Друштво организовати и водити потребне курсеве и теоретске часове из разних области уметности. У свом раду Друштво се ослања на помоћ културно - просветног одељења НСО-а, културних одбора факултета и осталих омладинских и ДРУгих културних организација и форума ван Универзитета. На овој скупштини Културноуметничког друштва изабран је следећи одбор; др. Јован Ђорђевић професор, Смиља Тузлић, студент медицине, Слободан Хабић, студент Музичке академије, Ђока Лазаревић, студент технике, Борис Недвидек, студент медицине, Вера Паскаљевић, студент филозофије, Зоран Петровић, студент технике, Младен Николић и Драгутин Гаврић, ст. агрономије; у Управни и Надзорни одбор ушли су: Мика Павловић, ст. медицине, Иво Пелизон, студ. ЕКВШ, Јела Драшкоци, студ. Музичке академије, Душица Тодоровић, студ., Јела Стаменковић, студ. технике и Миша Јовановић, студ. медицине.
Косара Штерн, студ. мед.
Снајпер
СА ИЗЛОЖБЕ ЗИДНИХ НОВИНА
У оквиру Омладинске недеље отворена је у великој сали Техничког факултета изложба зидмих новина Народне студентскс омалдине Београдског универзитета; изложене су нај Зоље новине, које су издаване по факултетима у оквиру такмичења почев од првог марта. Општа је слика да су се зидне новине на свим факултетима поправиле. Садржајно су богатије, непосредније и живље,, техничка обрада је боља и она показује залагање појединих техничких секција. По мишљењу већине другова, који су разгледали изложбу, Технички факултет има најбоље новине. Техничари су од почетка имали добре зидне новине, издавали су по неколико примерака месечно, имају искуства у раду и добро организовану дописничку мрежу, те би према томе могли да заузму прво место. Видно су се поправиле и новине Пољопривредно - шумарског факултета. Другови су успели да се ослободе фразирања и неконкретности, техничка обрада је добра, тако да се њихове новине могу убројити међу боље. Треба истаћи и њихове фискултурне новине, баш зато што се готово код свнх факултета осећа недостатак
дописа из фискултурног живота студената. „Народни правник“, који се садржајно поправио, оставља утисак пренатрпаности и другови који га уређују требало би да обрате пажњу на ово. Од девет изложених бројева са Медицинског, •пет су издали сами бруцоши. Ове новине су на висини, у техничкој обради има оригиналности, која показује интересовање и залагање за рад, и треба подвући, да имају ведрог .и .конструктивног хумора. Музичка академија је заступљена са једним бројем. Академија ликовних уметности је заступљена са два броја и једним хумористичким новинама, које би могле да буду боље. Друге изложене гновине овакве врсте јесте „Јеж“ техничког факултета. Добре су зидне новине ЕКВШ, као и ветеринара, који су приложили и успелу фотомонтажу из своје струке. Изложба ће много допринети нашем узајамном упознавању баш зато што су нам толики проблеми заједнички, толике бриге, напори и жеље исте, па је занимљиво уо,чити како који факултет којем 'проблему прилази и како кроз своје зидне новине указује на грешке у раду, успехе и недостатке.
РАД МУЗИЧКЕ АКАДЕМИЈЕ
Музичка академија се по систему наставе веома разликује од осталих факултета и високих школа. Настава је претежно индивидуална, тако да студенти могу бити на истој години или у истом отсеку и да се ретко кад сретну на неком заједничком часу, јер су и заједнички предмети подељени у мање групе. Преко целог дана појединци долазе —• отсвираlЈу настав«ику —• и одлазе да би код куће вежбали на свом инструменту. Због тога још увек нема заједничког живота у коме би сви учествовали, нити довољио повезаности међу студентима. НСО Је успео да окупи већи део студената око Удружења, али и ту је мањи број оних који раде а већи оних који навраћају да би подигли пропуснице за концерте или бонове за текстил. Часове похађа само 47% студената. То се објашњава тиме што студира Академију само 5% студената, док су остали запослени или учествују у хору и оркестру опере, радио-станице и групе „ИвоЛола Рибар“, Упркос тога успеси на испитима су добри. У току године одржана су два испита из историје музике и контрапункта. Контрапункт је положен са средњом оценом 8,8. Сви кандидати који су полагали историју (сем једнога) положили су са одличним успехом. Такав успех је постигнут зато што се тај предмет спремао у кружоцима за грунно учење. То је наш први успех колективног рада. само што
таквих предмета, који се могу учити у групама, има мало. У оквиру културног рада НСО Је организовао тумачење свих симфониских концерата за студенте свих факултета, која су држали професори и студенти Музичке академије, и која су илустрована грамофонским плочама. Одржано Је 6 тумачења. Априла месеца ове године отвореи је дебатни клуб НСО-а Музич. ке академије предавањем ректора Петра Коњовића са темом: „Музичке прилике у доба Стевана Мокрањца.“ Кроз предавање ректор Коњовић је упознао студенте са музичким животом и приликама у којима је живео и радио Ст. Мокрањац осврћући се на данашње прилике и будући рад генерација музичких руководилаца који управо треба да изиђу као стручњаци из Музичке академије. Изван АкадемиЈе одржане су две приредбе: за раднике фабрике авиона „Змај“ и електричне централе у Земуну, друга у Дому ЈА. Приредба у Земуну је веома успела. Свако дело програма је претходно објашњено и радници су озбиљна уметничка дела у извођењу најбољих студената примили са највећим разумевањем. На пољу обнове студенти су радили у парку код Музичке академије, а једна је група учествовала у припремама за 111 конгрес Народне омладине ЈугославиЈе. Укупно је дато 1482 радних часова.
Производне снаге и производни односи
„Марксу и Енгелсу припада велика заслуга што су они првк открили законе друштвеног развитка, а помоћу њих, на основу научног испитиваша објаснили разне друштвене економске формације и узрок њихових промена. Самим тим био је решен и основнн задатак који се поставља пред политичку економију као науку. Ове значајне научне поставке први пут су Маркс и Енгелс формулисали у „Комунистичком манифесту“, али на најсажетији и најуспелији начин оне су изнесене У чувеном Марксовом предговору „Ка критици Политичке економије“ 1859 г. у друштвеној производњи свога живота, каже Маркс у том предговору, људи улазе у одређене, нужне односе независне од њихове воље, у односе производње, који одговарају одређном ступњу развитка њихових производних снатих односа производње сачињава економску структуру друштва, реалну основу на којој се диже правна и политичка надградња и којој одговарају одређени облици друштвене свести. Начин производње материјалног живота одређују уопште друштвени, политички и интелектуални процес живота. Не одређује свест људи њихово биће, него обратно, њихово друштвено биће одређује
У оквиру дебатног клуба ЕКВШ одржао је Др. Р. Увалић предавање: „Производне снаге и производни односи“, у коме је између осталог рекао:
њихову свест. На извесном ступњу свог развитка материјалне производне снаге друштва долазе у противречност са постој-Јћим односима производње или, што је Уствари само правни израз за њих са односима својине у којима су се дотад кретале. Из развојних облика производних снага, ови односи се извргавају у њихове окове. Тада наступа епоха социјалне револугије. У овом питању као што видимо, јасно је подвучен друштвени карактер економских појава, према томе и друштвени карактер политичке економије као науке. Видимо даље велики значај који имају за друштвени развитак односи производње, чија укупност сачињава реалну основу читавог друштвеног живота. Материјалистичко схватање друштвеног развитка дошло је ту до свог пуног изражаја. И најпосле Маркс подвлачи да се тај развитак врши кроз борбу супротности производних снага и производних односа који се налазе у сталној промени и развитку. Ми ћемо се у овом предавању зауставити на извесним погрешним тумачењима и застрањенима марксистичког схватања друштвеног покушаје вулгаризације _ главних развитка, које престављају разне мисли оснивача научног социјализма. Једна од најраспрострањенијих тенденција вулгаризатора марксизма-лењинизма састоји се У поку-
шају једностраног тумачења утицаја економских чинилаца у друштву, потцењујући утицај свих разних других чинилаца. У таквим објашњењима друштвених збивања 'испољава се незнање друштвене стварности као склопа разноврсних уницаја различитог чаја и интензитета. Такви вулгаризатори гледају у економским појавама јединствен узрок, који треба све да нам објасни, он је за њих једино активан; док све ДРУго има само пасивно дејство. У циљу поткрепљена оваквог свог механичког гледишта испољава се код њих тежња да извесне формулације претворе у круту догму, да материјалистичку дијалектичку методу лшне оног динамизма и оне развојне могућности које она У себи садржи. Слика економске стварности јесте резултат како економских тако исто и политичмих, правних, филозофских, етичких, религиозних, уметничких и других чинилаца. У основици развитка налазимо увек узајамно дејство свих тих разних елемената међу којима ипак у крајној ивстанци као полазно, ако не и једино објашњење св'их промена долази до изражаја закон економске нужности. Вико не може на пример да пориче утицај разних државних мера на економски живот земље. Трговинска, царинска, финансиска и индустриска политика једне државе знатно може да утиче на развитак њених производних снага. Не смемо заборавити, као што каже Енгелс „...да људи само стварају своју историју у одређеној средини која их условљава на основу правних односа, који су од раније затекли, а у којима у крајној инстанци ипак одлучују економски услови, колико год они били упливисани осталим
политичким и идеолошким чиниоцима.“ У историји можемо наћи велики број примера значајног утицаја политичких и идеолошких чинилаца на друштвени развитак. Маркс је у „Капиталу" подвукао повезаност идеја реформације са протеривањем сељака са земље, првобитном акумулациЈом и стварање услова за нови капиталистичкц начин производње. Сама реформација, својом победом у Енглескојстворила је због тога нарочито повољне услове за брзи развитак капиталистичког начина производње у тој земљи. Док једни застрањивачи покушавају да економским чиниоцима припишу искључиви утицај на друштвени развитак, дотле други греше у противном правцу. Они покушавају да умање значај економског збивања на друштвени развитак и то ,на тај начин што би хтели да нас убеде да постоје исто тако важни други чинионици који по свом значају и утицају на друштво не заостају за економским. За њих начин производње нема одлучујући значај за друштвени развитак. Да би показали своју тезу ови се аутори обично позивају на познато место у Енгелсовом предговору првог издања „Порекло породице приватног власништва и државе.“ У том предговору пише: „Према материјалистич|ом схватању у ‘ историји је у последњој инстанци одлучујући моменат продукција и репродукција неопосредног живота. Но производња је сама опет двоврсна. С једне стране производње средстава за живот, предмета прехране, одеће, стана и за то потребног оруђа, с друге стране производња самих људи, настављане врсте. Друштвено уређе-
ње под којим живе људи једне одређене историске епохе и одређене земље, условљено је обема врстама производње: развојним ступњем рада с једне стране, породице с друге стране. Што је мање рад развијен, што је ограниченија количина његових производа, дакле и богатство друто више владају друштвеним уређењем везе рода.“ Према овоме тексту изгледало би као да Енгелс даје родбинским односима исту онакву улогу у развитку друштва као и начину производње материјалних богастава. Овакво гледиште, међутим, не одговара општим схватањима оснивача научног социјализма,, што је Енгелс не једампут потврдио на извесним местима 'и у самом „Пореклу породице, приватног власништва и државе“ али нарочито на- 1 ' толико познатим и значајним местима у „Анти-Дирингу“. Баш у тим делима он је указао на одлучујући значај срестава за производњу за развој друштва, а својом бор-sом против вулгаризације марксистичке мисли јасно је показао да су му потпуно стране оне идеје које би извесни резивионисти марксизма хтели да му припишу. Још једно унакажавање учења Маркса и Енгелса испољава се у недијалектичком схватању обостраног утицаја производних снага и производних односа. Ми знамо да у економском друштвеном развитку производним снагама припада одлучујућа, најреволуционарнија улога. „Производне снаге су као што пише друг Стаљин у своме спису „О дијалектичком и историском материјализму“ најпокретљивији и најреволуционарнији 'елеменат производње. Најдпре се мењају и развијају производне снаге друштва, а затим, у
СТРАНА 4
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ 6