Студент

О приредби студената ЕКВШ

У част боравка студената загребачке ЕКВШ њихови београдски другови дали су, између осталог, и приредбу. Прво што треба истаћи, пре него што се осврнемо на сам програм, јесте чињеница да је културно-уметничка секција наше школе успела да окупи у последње време далеко већи број чланова него икада раније. Ни једна културна манифестација наше школе није спремана са толико воље као ова приредба. Сви другови, и они који су учествовали у припремању самог програма, као и они који су вршили техничке припреме уложили су много напора да приредба успе. Али, рекло би се да је руководство културно-уметничке секције преценило снаге којима располаже. Програм Је био састављен са великим претензијама. Хтело се овом приредбом много —• и због тога она није била оно што је требало да буде. „Јубилеј“ од Чехова играли су дилетанти којима улоге нису лежале. Личности су готово карикиране, нарочито главна женска Улога;. Било је доста рецитовања, непотребног подизања гласа итд. Сем тога комад се играо У врло оскудном декору. Како смешно и неубедљиво звуче Шепушчинове речи у комаду: „... Ја хоћу да овде буде све величанствено..." код поцепаних врата на кулисама, испрљаних зидова итд. Друга велика тачка ове приредбе била је „ревија рецитација« коЈа Је избором од пет песама имала да прикаже, како се конферансијер изразио: „... борбу нашегнарода пре 27. марта, 27 март, ослободилачку борбу, стварање Републике, и обнову", једном речју да тим песмама обухвати Један величанствен период наше народне историЈе. Да прикажу борбу пре 27 марта, другови организатори приредбе су изабрали песму: „У квргама“ од Милана Ракића. Песму је другарица М. Михајловић леп-о рецитовала али да одлич,на Ракићева песма није могла да прикаже онО што се хтело, то Је јасно. Зар песма у којој се говори о поноситом умирању, о томе и ни о чему више, може да прикаже напето, пуно електрицитета и борбености стање пред борбу? Друга песма: „Двадесет седми март“, почетничка, рђаво рецитована, оставила је врло слаб утисак као и песма „Република". Нешто боље изведене су: „Титов напријед“ од Назора и „Песма о изградњи". Ова „ревизија рецитација“, изузев последње „Песме о изградњи“, као и „Балада“ од Шеное, рецитована у почетку програма, не носе оно

зависности од тих промена и У складу с њима, мењају се производни односи међу људима, економски односи међу људима. То, међутим, не значи да производни одиоси не утичу на развитак производних снага и да последње не зависе од првих. Развијајући се у зависности од развитка производних снага, производни односи са своје стране утичу на развитак производних снага, убрзавају га или успоравају.“ Због овог одлучујућег значаја производних снага за друштвени развитак, појавила се погрешна тенденцlија да се једино на нуих гледа динамички, у развитку, док се производни односи приказују круто, статички, који тобоже нису изложени осталим цроменама, већ се једино мењају у одлучним историским моментима познатих скокова из једног стања у друго, путем насилног обарања старих производних односа. Овакво гледиште, наравно да је потпуно погрешно и да се противи основним принципима дијалектичког материјализма. Производни односи мењају се стално и непрекидно исто тзко као и производне снаге ДРУштва. То је јасно подвучено и у горе цитираном Стаљиновом тексту. Сама чињеница што историском развитку појединих друштвено-економских формација у извесним моментима долази ло сукоба између производних снага< и производних односа и што се производни односи претварају у препреку за даљи развитак, која се може уклонити само насилним путем, никако не да се ти одноои не мењају и не развијају. Тај развитак се врши у правцу прилагођавања тих друштвених односа новим условима заоштрене класне борбе а у вези са променама које су настале у односима

обележје које би требало наше приредбе да носе; обележје рада, нанора за обнову и изградњу. Зар н и једну реч о великом делу које ствара наша омладина, на коме ће студенти ускоро радити, о „Омладинској прузи“? Кад смо се већ одлучили 31а почетничке песме било је доста таквих песама на избор, објављених у нашим омладинским листовима, чак и таквих које су далеко боље него почетничке. Да ревија остави тако слаб утисак много је допринео конферансијер који, горед слабог органа и неправилнг дикције, не разликује уметничку од народне поезије и проглашава слабе почетничке песме „највећим што су наши народи у току своје борбе створили.“ Хор Техничког факултета оставио је најјачи утисак на публику. Студентка химна коју је он извео истински је отскакала од осталог програма. Исто тако треба истаћи сплет народних игара у извођењу наше фолклорне групе, која је у последње време постигла видан напредак. У целини, према нашим дооадашњим приредбама, ова последња претставља ипак напредак. Са нешто мање претензија успели бисмо да дамо једну угледну дилетантску приредбу. Из ове последње наше приредбе као и из последње приредбе Правног факултета треба да извучемо један закључак. Наше дилатентске секциЈе треба да бирају програм са више скромности. Одмеривши и узевши у обзир своје уметничке и техничке могућност, оне би успеле да даду далеко боље и далеко више уметничке приредбе. А живо интересовање студената за овакве приредбе треба да буде опомена културно-уметничким секцијама да своје програиме састављају са много више одговорности и размишљања. И поред ових недостатака ова приредба је била топла манифестација братства и јединства загребачких и београдских студената ЕКВШ.

М. П., студ. ЕКВШ

друштвених снага. Пример цехова у доба распада феудализма са њиховим строгим мерама ради сузбијања конкуренцlије, појачана експлоатација калфи и шегрта, борба против мануфактуре. удруживање калфи у тајне корпорације итд. пружа нам пример како су се мењали производнн односи под новим условима* насталим због диференцијације у самом феудалном друштву. Такве мере свакако Да су утицале на општи ток друштвеног развитка, оне су заоштриле класну борбу а самим тим убрзале моменат насилног уклањања постојећих супротности. Исто тако леп пример сталних промена производних друштвених одноеа пружају нам разни облици ренте у феудалном друштву од ректе путем одрађивања па до новчане ренте. А у капиталистичком поретку борба радничке класе, штрајкови, колективви уговори, читаво социјално законодавство које се ствара као резултат те борбе, све то утиче на развитак постојећих ироизводних односа. Према томе и у области производних односа врше се оне сталне квантитативне промене које припремају прелаз на ново квалитативио стање. Због тога свако отступање од дијалектичке методе у тгумачењу друштвених појава преставља опасност која се често испољава код оних теоретичара који се само површно упознавају са марксистичко-лењинистичком науком. Само применом дијалектичке методе и пра-вилним прилажењем изучавању друштвене стварности, показаће се оне огромне могућности које садржи наука марксизмалењинизма за проналажење нових научних истина, за крчење нових путева у науци.

Ново издање „Културе"

Ромен Ролан Кола Брењон. Џек Лондон Гвоздена пета. Трајњин —• Совјетска демократија у 'отаџбинском рату. Маркс-Енгелс Беда филозофије. Лисагаре Историја париске комуне. Толстој Хлеб. X. К. Гудзеј Серафимовић Гвоздеиа бујица.

Омладинска изложба у Загребу

У оквиру 111 конгреса Народне ■омладине Југославије отворена је у малом павиљону Омладинска изложба. То је прва изложба која обухвата цијелу борбу омладине од првих штрајкова кроз народно ослободилачку борбу до невиђених подухвата у обнови и изградњи наше земље. На уласку у салу хероја стоји сатуа Лоле Рибара у говорничком ставу. Иза њега се нижу паравани у шумском декору, испуњени документарним фотографијама, летцима, новинама и разним предметима. У првој сали су документи омладинске борбе прије рата: штрајкови, новине, логори, оригинални окови што свједочанство борбе омладинаца који су показали пут и остали узидани у темеље наше будућности. Ту је студентски лист издан послије 14 децембра, фотографије Жарка Мариковића, Срзентића, ЈБубичића и Босе Милићевић. Највећи део паравана заузимају документи из окупације и народно-ослободилачке борбе: диверзантске акције, први одреди, оружје којим су се наши народи дигли на устанак. У сали хероја сусрећемо најпознатије ликове, омладинце наоодне хероје >и најистакнутије руководиоце омладине. Видно су истакнути документи из пионирских акција. Једна статуа преставља пиониракурира. И поред непријатељских офанзива још на ослобођеној територији, а после рата у целој земљи, омладина се одазвала на позив маршала Тита и примила обавезе да обнови земљу. Фотографије и графикони из сече, оправка мостова, путева, ударннка У Ф а * брикама, ђака и пионира пружају ведру слику радног полета омладине наше земље. Припрем,а изложбе, ликовна обрада и уметнички прилози дјело је Београдске, Загребачке и Љубљанске умјетничке академијеПрипремити 'изложбу sио је крупан задатак који се поставио пред нас. Као и сва омладина широм земље, ми смо колективно примили обавезе и озбиљно их привели крају. Окупљени на овом задатку дали смо 14.000 радних часова.' Највиднија места на изложби заузимају умјетннчка дјела друга Пирића, Соларика, Кратохвила, Суботичког и Боже Илића. Поред тога шрађено је 16 уљаних портрета и 10 портрета у графиту. Ту се први пут пружила прилика да наше знање, иако није високо уметничко, корисно послужи народу. Ово учествовање на изложби је нешто ново у карактеру нашег школовања —• први пут ђаци излазе пред публику.

Карановић Бошко студ. Лик. академије

Скупштина НСО-а у драмском студију при Народном позоришту

У драмском студију при Народном позоришту у Београду формиран је одбор Народне студентске омладине. Поред чланова драмсног студија свечаној скупштини је присуствовао делегат НСО-а друг Војин Хаџистевић, затим директор драме друг Велибор Глигорић, наши уметници, другарица Зора Златковић, друг Франо Новаковић и друг Божа Николић, претставници Народне омладине београдског позоришта. У име Универзитетског одбора НСО-а скупштину је поздравио друг Хаџистевић. Он је истакао важну и значајну улогу коју игра НСО данас, у периоду обнове наше домовине, када су народу више него икад потребни добри стручњаци, права народна интелигенција. Потом је друг Јусуф Мусабеговић прочитао реферат о задацима НСО-а у студију. На крају је изабран секретаријат НСО-а, а онда је друг Мусабеговић предложио да се пошаљу поздравни телеграми другу Александру Ранковићу, министру унутрашњкк послова Југославије, другарици Митри Митровић, министру просвете Србије, Комитету за културу рг просвету НСО-а Београдског универзитета и Г. ИТИС-у у Москви.

Михо Политео

СА ЗАГРЕБАЧКОГ СВЕУЧИЛИШТА: Са рада I студентске радне бригаде „Крсте Љубичића“ у сечи дрва за Загреб

~. Тежак је то посао пилити шумске горостасе. Калати маљевима од неколико килограма. Другарице су се истакле У рзду управо запањујуће. Неуморно су калале дебла промјера 70 до 90 цм. Радило се од зоре до мрака. Расли су жуљеви, испржило је сунце леђа, али се радило и купови цјепаница се низали по обронцима, а за дестинама нестајала шума, као да је ураган пролазио. Развило се веће другарство но н 3 жетви. Батаљунске конференције су доносиле нове примјере успјешнога рада. Десетине се дјеле У групе, натјечу се групе међусобно, затим чете, батаљуни. Конференције утирале су пут колективном рјешавању свих потешкоћа У раду и преиспитавале студенте за касниЈи рад у стручним клубовима и осталим организацијама. На конференцијама се критиковао немар појединаца, а истодобно указивало на примјеран рад наЈбољих радника. Хигијенске прилике су биле тешке, али ми смо заЈедничким радом и то дотјеравали. Наша амбуланта и санитетски кадар одговарали су свом задатку. Озљеде су биле честе, нарочито првих дана, када смо имали просечно 20 до 30 случајева дневно, али санитетски радници беху увек присутни да укажу прву помоћ. Водила се пуна брига за болесне другове и другарице којима се кухала дијетална храна. Отворили смо и бригадну кантину у којој се могло Јефтино куповати воће, поврће, млијеко и ракија и тиме спријечили набијање циЈена некојих шпекуланата. Сваке вечери уз логорску ватру, наш симsо, буктио је културни и забавни живот. Јутром пре рада читала се дневна заповјест. У њој су писани похваљени бригадирци, истодобно и кажњени коЈи су кршили дисциплину радне заЈеднице. У шуми уз ускотрачну пругу заиста Је било право, ново, радно стваралачко насеље. Бригада „Крсте Љубичића" је компактна здрава радна заједница. Нас нису поколебали ни киша ни

труд. Овог љета ћемо с нашим бригадама и стручним екипама кренути на рад у многе крајеве наше земље са лозинком: „Наше ферије нашем народу!" НаприЈед у радне бригаде, за народ, за домовину, за Тита!“ Нека живи I студентска радна бригада „Крсте Љубићића!" Из загребачког „Студента"

Рад студената Бише педагошке школе у дому научника жељезничке радионице У сарадњи са синдикатом транспортних радника и козумне за. друге. Министарство социјалне политике и управе жељезнице смјестило је у овај дом 240 омладинаца од 13 до 18 година, већином бораца Југословенске армије, који су у току ослободилачког рата изгу. били родитеље или су иначе остали незбринути. Након демобилизације многи од њих понијели су из својих бригада ордене и медаље за храброст, а неки носе и „споменицу 1941 год.“ У радионицама државних жељезница, нашли су млади демобилизирани борци нове другове, раднике и мајсторе, који улажу од првог дана много труда у подучавању млађих друтова. Народна студентска омладина преузе. ла је патронат над овим домом. Слушаоци Више педагошке школе од 8 фебруара 1946 одржавају кружоке из рачунске наставе. Од 6 кружока у којима се број креће од 4 до 6 научнмка, четири кружока углавном попуњују знање из четири основне операције рачуна а један обухватио је најслабије те се у њему савлађују потешкоће читања и писања. Уз овај рад увежбали су другови и једне усмене новине. Са Медицинског факултета друг Глухак редовно извршава своју обавезу, прегледајући научнике те води бригу око хигијенских прилика, те својим стручним знањем олакшава управи да хигијенске Јтрилике што боље уреди. Из загребаЈЧКот „Студентског листа“. СА ЉУБЉАНСКЕ УНИВЕРЗЕ: Историчари на ископавању сојеница (кућа на води)

У суботу 6 о. м. отпутовали су чланови семинара историчара и уметничких историчара у Матен ради научних ископавања. Ископавање је предводио управник Народног музеја друг др. Јоже Кастелац. За време одмора при ручку, у путујућој трпезарији аутобуса, у кратком предавању друг др. Јоже Кастелац дао је слику друштвеног живота сојеничара и приказ доба и насеља. Зими је почело ископавање, врло плански спроведено и на правој стручној висини. На осиову резултата ових ископавања вероватно ће бити решене многе још неиспитане ствари које интересују наше археологе. Најзанимљивије код свега јесте испитивање профила подлога испод чамца. Досад се претпостављало да су нађени чамци лежали на пужевици, тј., на правом језерском дну. Међутим, пресек је по-

Студенти дају приредбу. Под ведрим небом. Без бине. завесе, маски. Извођачи ту, на метар-два, у непосредном додиру са публиком студеитима И у толико су нам ближи, приснијл, више наши. А приредба онаква какву је студенти хоће. Неусиљена, пуна топлих акорда и оних снажних прелива који изазивају брже струјање крви...

казао да је одмах испод чуна било на пола смеђег барског угља, а затим по 15 см смеђег блата, које нејасно прелази у пужевицу. Из тога би се дало закључити да је чун 1000 година млађи него што је то очекивано, да је из доба грчке Троје. Али, могућно је претпоставити да је чун неком приликом отпловио ка обали међу шибље, где већ није било правог језера него мочвар и тако чун није лежао на чистој пужевици. Ово је вероватније, јер је пужевица на том месту врло таласаста, као што се обично догађа на обали сојеничког језера, где је такође нађен претежни део издубљених чамаца. Дужина чамца је обично 5 метара, дубина 1,20 до 1.40 м. Успех овог практичног рада у ТБубљанској мочвари под новим воћством музеја био је велики. Из љубљанског „Студента"

Чини ти се трава посталз бујнија, мекша. Рекао би мило јој што је газе младе ноге! Стари храстови јаче зашумели. Као да се сећају прошлости и причају младом биљу и напредним генерацијама, о проливеној ту, пред њима младој крви; били су они живи сведоци... Са тополе кану неколико суза. Чистих и топлих.

На излету . . #

БРОЈ 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5