Студент

О штампању предавања на Правном факултету

У последње време изаш.ти су ма Правном факултету табаци белешке по предавањима поједи. них професора. Те белешке попуњавају осетну Iпразнину која код ■нас постоЈи у погледу уџбеника, а с друге стране нам омогућавају да дођемо до последњих научних резултата до којиос је наука у свету дошла, тј, дају нам могућност да се упознамо са мишљењима и гледиштима појединих научника које у бившој Југославији нисмо имали .прилике да студирамо (Енгелс, Маркс, Лењин, Стаљин итд.). Између осталих табака, изишло је и 32 странице „Науке о финансијама“ од др. Јована Ловченића, редовног (професора, по предавањима која он држи на Правном факултету. Без сумње да смо ми професору Ловчевићу у највећој мери захвални што нам својим напорима помаже и свој рад управља у смеру обнове наше науке обнове која је обухватила нашу домовину и на другим секторима делатности. Али има извесних ствари у поменутим предавањима која треба да 'буду објашњена, да би се разумео шрави значај и смисао „Науке о финансијама“. Тако на стр. 4 тих беложака по предавањима стоји: „ ... да се држава јавља као социјална нужност у циљу прибирања свих друштвених снага, ради што потпунијег подмиривања потреба које осећају појединци као делови целине.“ Међутим ово је тврђење сасвим застарело јер је класни каратстер шостанка државе нвпобитно доказан. „Држава је никла на основи расцепа друштва на непријатељске класе, никла је зато да би држала на узди израбљивану већину у интересу израбљивачке мањине. Де. латност државе карактеришу две основне функције: унутрашња (главна), држати на узди израбљивану већину, и спољашња проширивати територију своје владајућекласе на рачун територија других држава, или штитити територију своје државе од напада од других држава.“ (Стаљин: Питање Лењинизма. На стр. 7 се говори: „... да се на страни прихода стварају нови порески облици који теже терете имућнију класу..." а даље: „ ... напротив, у погледу сиромаш. них редова чине се све веће олакшице ...“ Читајући ове редове човек би помислио да се увек водило рачуна о сиромашнима, да су они шта више били повлашћени. Али, чак се и ми добро сећамо пореских система у бившој Југославији где су богати појединци стварали пореске законе, те их и изврдавали, а сиромашни радни народ био главни носилац свих државних терета. На страни 18. цитира се Адам Омит, који вели: „...да привреда има два задатка: а) да богати појединца, и б) да пружи сретства довољна за подмиривање јавних потреба." Ова Смитова дефиниција политичке економије уступила је давно место напреднијим и правилнијим дефиницијама класичара марксизма, нарочито Енгелса. Уопште се, читајући ове белешке, добија утисак да је Адам Смит ■најчувени.ји економичар. Данас знамо да то није тачно. На истој страни говорећи о методама, помињу се разне методе којима би се могла проучавати „Наука о финансијама“, али се најисправнија метода, метода историског материјализма и не помиње. Ово је и разлог што је разним питањима у овом предмету погрешно приступљено, тако да резултати, као што смо досада видели, нису сасвим тачни. Поред ОВIНХ поставки шо горњим питањима, које би се могле објаснити и на начин који смо изложили, постоје у овим белешкама још доста ситнијих нејасности које све потичу иа употребе погрешног метода проучавањз. Објављујући овај чланак желимо да побудимо интерес свих студената и иаставникз за овакве случајеве, јер наведени случај није | сигурно усамљен, а у циљу пра- ; вилног постављања науке и научне мисли на нашем Универзитету. !

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ ПОХВАЉЕН КАО НАЈБОЉИ

24 маја одржан је сзстанак активиста Народне омладине Београда и додељена је прелазна Конгресна заставица омладини Београда, заставица градског одбора VII реону, а Народна студентска омладина Медицинског факултета добила је нисмену похвалу као најбоља организација на Београдском универзитету. Медицински факултет је дао најбоље резултате у претконгресном такмичењу, али ово што је још значајније, то је да су студенти медицине, да би побољшали овој рад, унели нове методе рада које пре рата нису постојале. Значајни успеси који су постигнути у погледу учења имају своју основу у следећим моментима: 1) кружок који се најпре појавио на Медицинском фзкултету и где је 1350 студената обухваћено овим системом рада. На I години, где је кружок најпотребпији, 97% студената организовано је у кружоцима. Кружоци су днсциплиновали рад студената и тако у многоме онвмогућили за-

остајања са испитима. Што је 'број Iнегативl»их одена минималан, има се првенствено захвалити систему рада по кружоцима. 2) 1 семинари су најпре уведени на Медицинском факултету и данас постоје скоро из свих предмета. Они су много допринели повишењу ј средње оцене. Треба напоменути да је из два најтежа предмета на медицини, из анатомије и патологије (пре рата средња оцена била нешто изнад 6; данас је она изнад 9. То је само резултат рада одлично организованих семинара. 3) курсеви допунски или репетиторви које професори или доценти 'Одржавају студентима. Овоме треба додати и курсеве или семинаре које старији студенти одржавају студентима прве године и који служе као допуна редовној настави. Сви ови моменти у раду на Ме! дицинском факултету не би могли постојати без великих напора које нрофесори улажу у сваме раду. Другим речима о»и не би могли постојати без чврсте сарадње студената и професора. А то баш и јесте највећи уапех који је организација НСО-а Медицинског факултета постигла, јер без дисциплинованости студената, без радног елана и без видљивих успеха I у учењу студената, сарадња између студената и професора била би празна фраза. На осталим секторима НСО Медицинског факултета исто је постигао добре резултате и нашао нове начине за њихов развитак. На културно-просветном пољу студенти медицине су дали највише чланова централној универзитет. окој културној групи, а поред тога су на свом факултету развили јак културно-нросветни живот који се огледа у великом броју одржаних приредбн. другарских вечери, састанака дебатних клубова и издатих зидних новина. Фискултура на факултету није још масовна, ипак, она обухвата већ приличан број студената. Изградњом игралишта створени су бољи услови за њен развитак. Дз ће НСО Медицинског факултета показати резултате, доказ је што су ! студенти медицине на пролећном кросу били најбројниЈе заступље- | ни и дали 570 такмичара. У раду на обнови студенти медицине дали су 6563 радних сати. Ту треба додати да су се од свих факултета медицинари најмногобројније пријавили за Рад на „О-младинској прузи“ и да ће дати две радне бригаде. * Ова похвала, која је резултат рада и залагања свих чланова НСО-а нашег факултета, треба да учини да се код нас још више развије такмичарски дух како биомо тиме превазишли постигнуте успехе и сачували нрво место које је наш факултет заузео на Универзитету. Бранко Милетић, студ. мед.

РАД КРУЖОКА на Техничком факултету

Један кружок са 111 године Техничког факултета, полагао је колектквно механику II и положио са средњом оценом 10. Исти такав успех (просечно 10) постигао је и један кружок са II године на испиту из математике I. Ови успеси нису случајни већ плод правилног рада, обогаћеног сада и искуством. У почетку се доста лутало у погледу начина учења: данас је код свих кружока усвојен систем оних најбољих: у кружоцима се расправља н објашњава најтеже градиво, нејасна места и партије. Предмет изучавања је најтеже и најважније градиво на Техници, тако на пр. на I години изучавв се математика, статика н нацртна геометрнја. Наравно, наиђе се понекад на тежа места која нико из кружока не може да објасни. Тада се позива неко од старијих колега. Ова помођ старијих другова је добро организована и може се пружитн у свако доба. И професори и асистенти нам такође помажу. Тако на пример професор др. Б. Кашанин обилази кружоке и својим знањем и искуством много доприноси правилном и успешном раду. По завршеном проучавању извесног дела градива кружоци иступају колективно на испит. Досада смо у кружоцима обухватили 920 студената, што износн 60%. Скага колективног духа који влада у кружоцимз прешла је оквире учења. Та снага манифестовала се и у културно-просветном и физичком раду на обнови и на свкм секторима рада Народне студентске смладине.

Муждека Гојко

Делег ација професора и студената ЕКВШ код Министра просвете

На савјетовању између преставника професорског савјета и студентаа ЕКВШ закључено је да се народним властима учине предлози како би наша Висока школа била постављена на основу која ће наобоље одговорити данашњем на.чину живота и приликама у нашој земљи, што је жеља свих народних студената и професора. У вези с тим једна делегација професора и студената ЕКВШ посјетила је минитра просвјете, другарицу Митру Митровић-Ђилас. Из излагања другарице министра видјело се да народне власти водс највећу бригу за усавршавање научних студија. Тако је при Комитету за високе школе образована комисија која се специјално бави проблемом наше Високе школе, састављајући’ наставни програм. којим ће се из темеља измјенити њен карактер. Ауторитет наше школе, која је била подешена према капиталистичком схватању ебио ,је низак у народу, јер су се у њој васпитавали стручњаци који су могли служити само буржоаским схватањима у прирпеди. Нов наставни програм у сће измјенити карзктер наше школе. Он ће студентима пружити могућност да се свестрано образују, нарочито у економско.ј науци. Нови кадрови овако обоастручњака послужиће иајкорисније нашој привредној обнови и нашем економском напретку.

Питање претварања школеуфакултет и подјела на отсјеке, како би се могла омогуђити специјализација у појединим привредним гранама, биђе обухвађено новим наставним програмом. На састанку је поред осталих питања покренуто и питање уџбеника и просторија. Другарица Митра МитровићЂилас нас је увјерила Да ће ови проблеми бити за кратко вријеме потпуно ријешени. На овај начин ће нама студентима бити пружене све могућности за полагање испита који стоје пред нама.

Кресо Мухибија, ст. ЕКВШ

Радна бригада Слависта

Седамдесет и пет студената славистике (од укупно 80 редовних слушалаца) радило је ових дана на терену код Ветеринарског факултета. У 8 ујутру група се већ налазнла на ради.тишту. Пошто су образоване десетине приступило се послу чишћењу цигли од малтера. Десетине су се такмичиле између себе. Десетине Драгољуба Новака и Гоцета Стефановског су у такмичењу заузеле прво место. На овом раду су били сви студенти славистике чак и они којн су слабијег здравља. Бригада се и на овом раду истиче по броју учесннка као и по рада. Ова акциЈа је једна од најуспелијих нд Филозосћском Љакул-

Р. М., ст. фил.

ЈОШ ЈЕДАН ПРИМЕР САРАДЊЕ

Крајем овог месеца изаћи ће из штампе скрипте „Централни нервни систем“ за студенте медицине П год. Стенографишући предавања професора др. Бранка Шљивића, (стенограф друг Милан Јањић студент медицине II год.) студенти су успели да створе један привремени уџбеник ове врсте. Ови скритпи ће бити свакако на завидној виси)ни јер их коригује сам професор

Шљивић, који је и овога пута показао своје пуно разумевање за студенте. Још пре рата професор Шљивић био један од оног малог броја профессра којима су се студенти увек могли обратити за помоћ. Пре рата је дао бесплатно Удружењу студената медицине „Остеологију“ за студенте I год., ка© и„Главу и врат“ за студенте II год. После рата он и даље ради са студентима и псмогао је да се изда допуњено и полрављено издање „Остеологије“. Осим тога професор Шљивић је и поред своје презаузетссти, (јер Је он и професор ШТВ), сбећао да изда и уџбеник о цектрално нервном систему и абдомен. Ови уџбеници и скрипти су неспходни за студенте медицине, Јер су пре тога морали учити или из страних уџбеника или из рђавих скрипти, као што и данас чине за поједине предмете. Поред тога, те књиге су приступачне свима студентимг, јер је прсфесор увек ууступао хонорар те према томе ни цена књигама није висока. Не само на овај начин већ и сво-

јим опхођењем са студентима профсор др. Б. Шљивић је стекао поштсвање код студената. Схвативши вредност Удружења студената он увек сарађује с њим. Пснашање професора др. Б. Шљнвића са студентима на испиту такође је за похвалу. Његова смирекост и сталоженост прелази и на студенте. Ниједан студент није после испита из анатомије отишао-

незадовољан. Као што је сталоже« на испитима исто тако је сталожен и на предавањима. Његова предавања сстављају увек леп утисак на студенте, те га ови са највећом пажњом слушају. После рата. одмах на почетку рада на Факултету, професор др. Б. Шљивић је Држао семинар са студентима који су заостали са испитима. Ти семинари су много ксристили свима који су их посећивали. Исто тако, већ после неколико предавања студентима прве године Медицинског факултета, сн је отворио семинаре који су обилко посећивани и који су показали велики успех. Бригу за студенте показује професор Шљивић на много начина. Његова дозвола да се студенти служе институтским стварима, костима и другим, као и уве к отворена врата његовог инсгитута, наЈбоље показују да је прсфесор др. Б. Шљивић у потпукости схватио колико су велике потребе наших нарсда да у шт o краћем времену дсбије добре медицинске стручњаке. Проф. др. Б. Шљивић на испиту

СА ИЗЛОЖБЕ ЛЕКОВИТОГ БИЉА

„Наш главни задатак је да примора.мо дивље биље а понекад и коров да служе човеку“ Академик Цицин У Београду је већ доста дуго отворена изложба лековитог биља. Из статистичких података, графикона и цртежа израђених на овој изложби, посетилац сазнаје да смо липовим цветом из северне Босне снабдевали добар део Европе, да нашу линцуру са Златибора траже не само у Европи већ и изван ње и да годишње извозимо сто до двеста вагона жалфије. Али исто тако се посетилац зачуди кад прочита да се белог слеза и одољена никад не скупи довољно ни за наше потребе иако их у нашој земљи има у великим количинама. На изложби је приказано преко 200 различитих лековитих, зачинских и мирисних биљака, како оних које се употребљавају у научној медицини, тако и оних из народне медицине. У нашој земљи има много хиљада разних врста биљака а човек искоришћава свега неколико стотина, тј. свега око 1%. Па и тај

мали број доноси знатне користи нарочито оним земљама које су схватиле значај и вредност брањаг. и гајења лековитог, зачинског и мирисног биља. Студенти фармације допринели су много својим радом да се ова изложба отвори и на тај начин упознају широки слојеви народа са важношћу прикупљања лековитог биља. На послу око уређивања изложбе нарочито су се истакли: Миша Солдатовић, Коруновић, Кезић, Бојана Јанковић, Субић и Дара Милутиновић. Из књиге утисака са изложбе јасно се види какав је утисак на већину посетилаца учинила ова изложба.. Стотине слика у боји, пресованих биљака, готових дрога, мискропских цртежа, трајних препарата и свега осталог што Даје научни карактер овој изложби, припремили су студенти фармације. Својим знањем из ботанике. хемије а нарочито фармакологије, студенти фармације су позвани да и убудуће организују систематско и планско брање и прераду лековитог биља.

О. С. ст. фармације

ПРИМЕРИ ЗА УГЛЕД

Леп кример другарске пажње је поклон који је друг Тасић Радомир учинио библиотеци УСМЕТ-а. Он је пре рата студира o машинску технику а сада. пошто се налази ка o поручник у ЈА није наЈ ставио студије. Он ниЈе заборавис свој факултет, на другове које због недостатака књига иа мног 0 тешкоћа у учењу. Он Је покто<нио 61 стручну књигу и технички прибор и тиме знатно помогао библиотеци. Универзитетски молер Хранислаз

Јовановић огтравио је, радећи и прековремено, два стана у задуж* бини Луке Ћеловића. Ови станови су били веома руинирани, а он их је, штедећи материјал до максимума, оспособио по много нижој цени од уобичајене. Станови ће бити употребљени за смештај* болесннх студената. Екоиомска комистја студената Београдског универзитета захваљује се другу Јовановићу у име болесних студената, који ће овде бити смештени.

СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 6