Студент

Наро дни Студент (ЈиЦј^ешч

Горки живи и живеће свуда где човек осећа у себи способност да буде херој, свугде где човек не жали жртве за велик, леп и поносан живот, за идеале достојне човека. Ј. Поповић

Припремимо наше радне бригаде

До дана поласка наших радних јединица на п&угу Брчко Бановићи остало је свега месец дана. Првог августа 2.519 студената Београдског универзитета, колико се до сада пријавило, испуниће своје дате обавезе у обнови и изградши земље, преузимајући смену на „Омладинској прузи“. Прц него што се прихватимо овога посла, наше радне јединице морају се потпуно припремити како би се рад и живот сваке бригаде одвијао без застоја и сметњи. Саветовање штабова студентских радних бригада показује да наше бригаде нису још организационо сређене и да дисциплина није још учвршћена. Да би се ово извршило штабови бригада и команде чета морају се већ сада осећати као радна тела. Успостављање канцеларија штабова са свакодневним сталним дежурством ради издавања упутстава и наређења свим командирима чета и десетарима, послужиће да рад буде много експедитивнији. Избором десетара и његовог заменика за сваку десетину поставиће се основ за правилно извршење наредби штабова. Десетар и његов заменик морају упознати своје људство, тако да сваку наредбу могу брзо саопштити члановима јединице. Да би ово могао учинити сваки десетар мора знати тачне адресе чланова своје јединице, тако да са њима може бити у сталној вези. Свакодневни контакт командира чета са десетарима је неопходан, а исто тако и командира са претпостављеним штабом.

Овако постављено руководство може правилно функционисати и тим\е\ ће бити створена могућност да се испуни седми члан „Прзвилника радних бригада“ који гласи: „У радној јединици влада дисциплина коју морају поштовати сви чланови. Извршавање задатака је дужност члана јединице“. Досадашње неизвршавање наредаба и кршење основних прописа дисциплине, које се огледа у недоласку чланова бригада на зборно место, у неизвршавању постављених задатака не сме се толерисати. Командири чета одмах морају позивати на одговорност, преко рапорта, сваког таквог члана и ако је њцгова погрешка без оправдања треба је изнети на првом састанку чете, где би се о томе продискутовало и донела одлука. Четне конференције које обавезно треба одржавати, морају б ити детаљно припремљене на састанку свих командира чета и штаба бригаде. Оне треба да се одликују својим радним духом, садржајношћу и експ&дитивношћу, Да би биле што корисније сваком нлану јединице. Економске проблеме, питање дисциплине, упознавање другова и егзерцир тре-

ба свршавати у исти дан тако да чланови јединица изгубе што мање времена од учења у времену испита. Развијање такмичења међу четама у бригади за што брже и боље извршење припрема и за што већу дисциплину корисно би послужило штабу бригаде и свакој чети за правилну оцену вредности људства и целих бригада. Упознавање људства са врстом радова који очекују бригадире на самом радилишту је неопходно. Одржавањем курсева о основним принципима изградње насипа и колосека, о постављању шина и нзради усека треба да се пруже члановима бригаде основни појмови о раду који их очеку/е. Прорађивањо дописа из дневне штампе и листа који излази на „Омладинској прузи“ може да упозна бригадире са широким и радним еланом оних бригадира које треба да ми заменимо. На овим курсевима треба пружити могућност да се преко питања постављених предавачу развије дискуси/а о стварима које посебно интересују бригадире. Санитетска служба мора одмах почети са радом. Њен основни задатак је организовање прегледа људства и обавезно вакцинисање против трбушног и пегавог тифуса и дизентерије. Четни болничари треба да се у потпуности упозиају са здравсгвеним сгањем сво/е чете, а нарочито референт санитета бригвде. Референти бригада биће студрнти медицине и то са старијих годишта.

Интенданти чета и бригада имају најтежи и најважнији задатак. Они морају помоћу економских комисија створити све потребне услове да се њихова јединица на време снабде са оним што им је потребно. Лична спрема појединаца, као ћебе, два пара веша, обућа, одело, порција и прибор за јело, мора бити употпуњена. Решавајући ова питања са целом четом треба тачно утврдити шта је најнеопходније потребно сваком бригадиру и преко економских комисија и штаба универзитета исто набавити. Од правилног рада интенданата зависи у многоме експедитивност и правилно решење свих економских проблема. Културно - просветни рефвренти морају усредсредити свој рад на стварању једнообразног плана рада на овом пољу. Окупљање снага за ове задатке треба извршити одмах по свим четама, што ће дати слику како и у ком правцу може поједина бригада да ради. Књиге и остали помоћни материјал треба припремити овде у Београду, јер се до њега тешко може доћи на терену. Бригаде треба још у Београду да раде наро-

чито на припреми приредби и предавања. Фискултурни активи треба да \ послуже као ослонац за правилно одви/ање планова рада фискултурних референата при штабу бригада. Курс за руководиоце актива допринео би у многоме прзвилном развоју фискултуре у јединицама. Статистичари треба да остваре једнообразност у послу. То би допринело брзом свршавању ове дужности и могло би да да у сва-

ком моменту слику стања и успе| ха, поједине радне јединице. Постигнувши све горе изнето наше радне јединице ће бити спрем-IИе и правилно ће моћи да извршавају задатке који их очекују. Одбори НСО-а по факултетима морају усредсредити свој рад на помоћ штабовима бригада да б и се они ускоро осетили као руководећа тела, и на себе преузели све дужности руковођења јединицама. Б. Б.

Формирање радне бригаде на Техничком факултету

БРИГАДЕ ПО ФАКУЛТЕТИМА

МЕДИЦИНСКИ На I години Медиц-иноког факултета пријавило се за рад на Омладинској прузи 515 другова и друтарица, а на осталим годинама 214. Бећ су формиране две бригаде. Прва бригада носи име народког првоборца, и студента Медицинског факултета Мике Митрозића „Јарца“, а друга Симе Милошевића, бив. Медицинског факултета. На когНфереицији, на којој су фсрмиране бригаде, изабрани су штабови бригада, који су састављени од команданта, заменика команданта, културно-просветног и здравственог референта и статиичара. П.р е пол аска 'гг а ' пру . .., Студекти врше и друге нрипреме. Тако је културно-просветна секција повела акцију за стварање библкртеке, коЈа ће углавном садржати уџбенике. Књиге ће другови само привремено дати у ову библиотему, а после завршених радова оне ће бити враћене. Дебатки клуб припрема теме које ће се држати за време радова на прузи, а спрема се и технички материјал за зидне новине. ТЕХНИЧКИ Да свечаној смотри бригадаТехкичког факултета која је одржана нре неколико дана, бритаде је поздравио друг Ђока Ковачевић, и нагласио постројеним друговима потребу потпуне војне дисциплине као најосновнијег предуслова за потпуни успех у раду. Технички факултет Је образсвао две бритаде: машинци и технолози једну која броји 388. грађевинци и архнтектонци другу у којој је 356 Д|ругова и другарица.

ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКИ Студенти Пољопривредно-шумар<жог факултета формирал« су радиу бригаду за одлазак «а радове на „Омладинској прузи“. Бригада Је добила име народног хероја Соње Маринковић, ст. агропомије. Бригада број« 460 другова и другарица « састављена је од 6 чета: у свзкој по 76 људи. На ксинференцији Јс изабран штаб бригаде, команде чета и десетари. Већ у «о-четку штаб бригаде је установио мњигу казни и наредби, почео са одабирањем људства за културноуметнички рад као и са грунисањем актива фискултурника. При формирању чета и десетина водило се рачуна да кружоци о■стану у целости, наиме да сви чланови једног кружока остану у саставу једне чете, због тога што ће један од најглав'нијиx , задатака на прузи бити учење. Штаб бригаде ће ускоро организовати један кратак курс на коме ће бригадири стећи извеоно стручко знање у вези са радовима на прузи. Бригадири ће ускоро почети *да одлазе на физичке радове камо би се будући прадитељи пруге привикли на напорнији рад.

ЕКВШ Студенти ЕКВШ формирали су своју радну чету за одлазак на изградњу Омладинске пруге. О-

ва .чета, која ће заједно са четама Правног и Филозофскот факултета образовати бригаду, броји 140 другова и другарица. На конференцији је формиран штаб чете у којн су ушли: Кресо Мухибија, Ђсрђе Врцел>, Љ. Рајковић, П. Маринковић иД. Васиљевић. ПРАВНИ Чета Правног факултета има 140 дру.гова и другарица. Припреме за одлазак су већ у таку. Културно-пгоосвегна секција има најв«ше посла. Дилетантска секција увежбава разке песме и рецитације са којима ће иступити на пруз«; а техничка секција нрипрема хартију, креде, боЈе и остале потребне ствари за прављење зидних новнна. ФИЛОЗОФСКИ Чета Филозофског факултета изабрала је штаб у кој« су ушли; Бранка Јовановић, Димче Најчески, Јонче Дамјановски и Вера Николић. На копференцији су се такође формирале десетине и изабрани десетари. Чета броји 170 другова и друтарица.

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПOВOДOМ 10-ГOДИШЊИЦЕ СМРТИ МАКСИМА ГОРКОГ

18 јуна одржана је на Коларчевом >lниве(рзитету свечана .академија поводом 10-годишњице смрти Максима Горког, коју су приредили Академија наука и Београдски универзитет. Претсед«ик Академије .наука др. А. Белић је отворио академију и говорио о теми: „Горки међу руским писцима“. Др. А. Белић је истакао колико је горостасан књижевни лик Горког који је успео да уметнички изрази општечовечанске црте и сјајан лик свога народа. Говорник је затим приказао Горкога као књижевника који је израстао из свог народа и који у себи изражава снагу «арода и његсву бороу за бољи и срећнији живот. Затим је говорио академик Вељко Петровић који је приказао песнички лик Максима Горког. На крају је говорио професор У«иверзитета Радован Лалић о Максиму Горком као великом песнику новог -хуманизма. Приказујући Горка као књижев«ика и бор" ца за велике друштвене идеале предавач је на крају рекао: „Његова улога у историји књижевности и културе има светско историски значај, јер је он творац социјалистичког реализма, «овог правца у читавој светокој књижевности који је настао у процесу борбе за обарање старог друштвеног поретка и стварање новог бескласног друштва... Књижевно стваралаштво генијалног писца Максима Горког остаће као трајни споменик једне велике епохе, која претставља историски преокрет у ; животу целог човечанства. Као велики хуманиста, као борац к

револуционар, као неприЈатељ сваке расне и националне искључивости Г орки ће остати као узор новим поколењима. У даиашње доба Максим Горки је велики учитељ од кога треба да се уче не само радници на пољу књижевности, иауке и културе, него и сви истински пријатељи напретка мира и братства међу народима. 11

Студент технике проналазач

Стеван Бурањ, студент технике машинског отсека I године, саставио Је две оригиналне таблице, какве се досада нису употребљавале у пракси, не само код нас, већ ни у иностранству. ПознаваЈући недостатке таблица које сада практично служе у нашоЈ индустриЈи, а коЈе су непотпуне, Бурањ Је дошао на идеју да изради машинске таблице, коЈе би могле да садрже све основне машинске елементе потребне за практични рад, а да при том не буду гломазне ни по садржаЈу ни по начину руковања.

Од средине фебруара 1946 године, друг Бурањ је почео спроводити у дело своју идеју. Иако Је имао да се бори са многим тешкоћама материјалне природе, ипак је, благодарећи помоћи коју му је указало Савезно министарство индустриЈе, као и поЈединци, стручњаци, успео углавном да заврши рад ско таблица, тако да ће оне бити ускоро штампане, а већ током Јула, а наЈкасниЈе августа месеца, биће пуштене у прода Ју. СпециЈалан начин израде ових таблица, главни је узрок што досада нису штампане. Таблице садрже више од 50.000 података, а преглдне су и просте за руковање, па их могу користити и радници са основном стручном спремом. Ово Је нарочито важно за нашу металну индустриЈу, у коЈоЈ се осећа велики недостатак кадра са високом стручном спремом. Поред осталог у таблице су укључене и тежинске таблице, што има нарочито велику важност при сериЈској фабричкој изради разних делова кад се мора водити рачуна о тежини. Проналазак друга Бурања ће много користити у практичном раду по фабрикама и радионицама, а исто тако може корисно послужити и техничким канцеларијама и стручним школама. Савезно министарство индустрије Је одобрило штампање таблица у 30.000 примерака и ова чињеница наЈЈасниЈе сведочи о њиховоЈ вредности. Друг Бурањ Је Један од првих студената нашег факултета коЈи Је постигао успех у научном раду. Његов рад треба да потстакне и друге студенте на интензив!нији самрстални научни рад. Жарко Селаковић студ. технике

Друг Стеван Бурањ

ТАКСА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗмТЕТА

ГОД. X БРОЈ 7

Излази двапут месечно

БЕОГРАД, четвртак 20 Јуна 1946

ЦЕНА 2 ДИН.