Студент

БЕОГРАД—ЗАГРЕБ— ЉУБЉАНА међууниверзитетско такмичење у кошарци и одбојци

8, 9 и 10 овог месеца одржане у Београду утакмице за првенство ■нашег Ушиверзитета у кошарци и одбојци. Прошлог петка стигле су у Београд екипе Загребачког и Љубљанског уlниверзитета. Преко 200 студената изишло је на станицу да И'Х дочека. Овај ма.ти број показује да београдски студенти нису схватили у довољној мери значај овог првенства. Ово исто се осетило и иа приредби која је те вечери била прнређена у част доласка другова из ЈБубљане и Загреба, па и на самим утакмицама, којима је, нзузев другог дана такмичења, присуствовао сразмерно

мали број студената. Шта више, ни неки фискултурници чланови одбора наших актива по факултетима, нису озбиљно схватили своје задатке и слабо су пропагирали ово првемство међу ДРУговима. Такмичење је отворио ректор Београдског универзитета др. Стеван Јаковљевић који је подвукао значај фискултуре, значај такмичења уопште, поздравио ову велику студентску фискултурку манифестацију и позвао студенте да наставе са оваквим радом да би се кроз фискултуру што боље оспоссибили за будући рад. Затим је у име ФИСАЈ-а говорио друг Жујоаић и кратким говором поздравио прво међууниверзитетско такмичење. |Прву утакмицу су одиграле екипе другарица Загреб —Београд. У лепој и ИlнтересантlНој кгри београдски тим је победио Загреб са 15:11 показујући велики борбени елан. Ваља напоменути да је екипа Загреба водила у првом делу игре са 8:0. Другови из Љубљане послали су и своју екипу кошарке на такмичење. За све време такмичења, кошарка екипе Љубљане борила се врло, пожртвовано и до краја показујући високу фискултурну свест освојила симпатије свих гледалаца. На одласку, другов'и из Љубљане су изјавили да је свс такмичење било веома корисно и да су они доста научили. Другог дана такмичења одиграна је најинтересантнија утакмица: у кошарци. Мушке екипе Загреба 1и Београда водиле су оштру борбу за прво место. После технички лепше и зрелије игре, у веома живом темпу, у утакмици која је држала до краја у напетости посматраче, победила је екипа Београда са 29:13. Екипа Загреба није била толико слабија колико је то изражено резултатом. Другови «з Загреба нису били довољно уипрани, Iни прецизни у пуцању. У утакмици женоких тимова Љубљане и Београда, победила је убедљиво београдска екила и тиме освојила првенство Универзитета ФНРЈ. Другог дана такмичења одржане су утакмице у одбојци. Женска екипа Затреба је заслужено победила тим Београда (15:8; 15:9) и тим Љубљане (15:5; 15:5), показала се као најбољи тим и освојила првенство и црелазни пехар. Друго место припало је екипи Београдског, а треће Љубљанског универзитета. За такмичење мушких тимова у одбојци владало је велико интересовање. Екипа Београда је играла сјајно и убедљиво победила

Загреб са 15:11, 15:2, а У одлучној утакуици, после веома лепе и узбудљиве игре, тукла тим Љубљане у два сета с 15:8, 15:9 и тако' освојила првенство универзит« та Друго место освојила је екипа Загреба, која је тукла Љубљану > три сета. Завршног дана такмичења је загребачка женска екипа кошаркс победила другарице из Љубљане. Мушка екипа, кошарке из Београда је лако и убедљиво тукла тим Љубљане са 55:0 и донела треће првенство Београдском универзитету. На крају такмичења постро-

јиле су се победничке екипе: женска екипа одбојке загребачког универзитета, женока екипа кошарке београдскот универзитета и миле Стокић, претседник „Студента“ поздрав!ио је у име београдоких студената еве учеонике такмичења. Подвукао је значај такмичења као продубљивања братства и јединства наших народа, искованог у народно-ослободилачкој борби и као велику манифестацију нове фиокултуре. Затим је нредао пехар победничким екипама, после чега су београдоки студенти испратили на станицу своје другове из Загреба и ЈБубљане. И поред свих недостатака организационе природе, такмичење је успело. Кроз такмичење је прсвејавао дух истинског другарства, дух жеље за победо“м, али то ни. : е био дух победе „по сваку цену“, већ жеља да победк бољи, да победи онај који .највише заслужује име првака.

Љубљанска женска екипа одбојке

СЛИЧИЦЕ СА ПРВЕНСТБА

Загреб — Љубљана. Кошарка. Загрепчани велики фаворити. Све су то стари знанци београдске публике, одлични кошаркаши „Славије“ и „Академичара“. Технички много изграђенији и сигурнији у игри, пуној лепих комбинација, убедљиво су победили загребачки „дечки“. Студенти Љубљанског универзитета и поред високог пораза оставили су одличан утисак својом борбеношћу и пожртвованошћу. Ишли су на сваку лопту. Често по тројица! Борили су се са истом жестином од првог до последњег тренутка утгпсмиц'е\ Игррли су тако кво да, најблаже речено, они воде са двадесет кошева разлике! Утакмица је била потпуно фер. Ниједан узвик. Покаткад само лаки, брзи удар длана о длан. Дисциплина каква се на нашим игралиштима ретко виђа. Љубљанчани су такви били и у игри против Београда. Борили су се до последњег тренутка. То је оно због чега их је публика, више него остале, тако често и издашно награђивала аплаузом. Од 0 : 8 на 15 : 11! Полувррме. Кошарка Београд Загреб, другарице. Загрепчанке воде са 8 : 0. У свлачионици Београђанки нервоза. Знају да је тешко резултат поправити, још теже победити. Вођа екипе их смирује, даје последњи савет. А спикер јавља: „За који минут почиње друго полувреме. Загрепчанке убедљиво воде. Изненађење је на помолу, Београд губи! Екипа Београда то слуша напрегнуто. И тада, гле, прелом! Гавриловићева говори сигурно са пуно вере: „Кажите му, да ћемо победити!" Оне све тако мисле, то желе. Нервозе нестаје, сигурне су у себе. ... Звиждук судијине звиждаљке\. Почело је друго полувреме. Велика борба два велика противника. Ређају се брзе комбинације с једног краја игралишта на други. И тек што се почело, Гавриловићева постиже кош ... Бео-град, За-греб! Публика бучно навија. Свако бодри своје. Београд постиже још један кош, затим још један. Морал код Београђанки расте. Темпо игре је снажан. Радовановићева постиже кош. Изједначе\љ>е! Бео-град, За-греб! Ретко узбудљива и напета борба. Типично првенствена. Загрепчанке се напрежу, дају све од себе, још једном прелазе у воћство. Но, оне нису више у стању да % -

задрже налет Београђанки. Сустају, Београд сигурно прелази у воћство. Од 0 : 8 на 15 : 11! Београд слави своју најтежу, али и најлепшу победу. Боља кондиција, више воље за победу, били су одлучни по крајњи резултат. Бео-град, Бео-град! Публика је још дуго после судијиног знака за крај игре поздрављала пожртовање и високи морал својих претставника.

„НИСКА МРЕЖА ЗА ЗЕЦАГ

Наши одбојкаши су изненадили све, шта више и врло велике оптимисте. Играли су тако добро, да су Загрепчане у другом сету оставили на два! Њихов систем игре шест пуцача, показао се као врло ефикасан. Види се да га још нису потпуно савладали ,али важно је да су га усвојили, да им одговара. Остало је ствар тренинга. Нарочито су били располоежни пуцачи Б. Марковић, Мојовић и Зец. Када се дугачки и суви Зец једном приликом нашао на мрежи и из све снаге, скочивши тако високо да му је ивица мреже допирала до груди, ударио по лопти, постигавши врло ефектан поен, Аца Аранђеловић узвикнуо је: „Не важи! Ниска мрежа за Зеца!“ Исто тако мислили су Загрепчани и Љубљанчани. Но, то Зецу нпшта није сметало да кад год му сс

ОНА ЈЕ САМО ПОСМАТРАЧ!

Одбојкашице Љубљане тренирају. Последњи пут пред утакмицу. Оне су фаворити, желе озбиљно да се спреме. Међу њима је и Дана Маричек, мцдицинарка, једна од најбољих играчица свога тима, пуцач. Од њене добре игре у многоме зависи успех екипе. Она то зна и зато марљиво тренира. Тренинг тек што се није завршио. Још свега поен-два. Лопта у ваздуху близу мреже. Даница скаче, снажно је удара и јаукну! При паду тешко је повредила чланак, њена је нога у гипсу, њен тим је | без најбољег члана. Утакмица. Љубљанчанке се дивно боре. Оне су равноправни противници. Но, нема пуцача, нема Дане да реализује напоре својих другарица. Најбољи играч одбојке сада је само обичан посматрач. Бити ту, гледати, а не моћи помоћи! Тешко је то за активног фискултурника. Нарочито кад његов тим губи.

ОНИ НАЈПОЖРТВАВАНИЈИ

Ретко да је која игра прошла без узбудљивих, понекад драматичних ситуација. Свака од њих тражила је потпуну концентрацију пажње и велику сналажљивост. Јасно је да сви такмичари нису могли да буду тако борбени као кошарка из Љубљане, да се са онаквим еланом „простиру“ као Даница Ђуришић, Милановић (Бгд) или Роблић (Загреб), да онако ударају по лопти као Данило Пожар (Љубљана). Они нису видели публику, чули њен пљесак. Они су само „осећали“ лопту, желели да се боре, боре ...

С ПИКЕРИ, БУДИТЕ ПАЖЉИВИЈИ! Утакмицама је присуствовало много људи који први пут гледају кошарку и одбојку. И одушевљени су. Многи од њих, кажу, постаће стални посматрачи ових фискултурних грана. Али они много о самој игри за сада нс знају, правила не познају.. Приређивачи су инсталирали микрофон. Преко њега дају обавештења, објашњавају правила. Лепа замисао, али мало корисна, јер крај микрофона су обично, они који тако мало о самој игри знају. Њихова објашњења су штура и недовољно јасна. „Спикери“ се међутим, не задржавају само на томе. Кроз етар често лете неумесне примедбе. Ево примера. Београд Љубљана на последњог утакмици кошарке. У тиму Београда је и Кениг, вођа кошарка секције „Студента“. Живахан. врло теџпераментан, залаже се, трчи са једног краја игралишта на други. Такав начин игре (врло вероватно и његов раст) послужили су нашем „спикеру“ у доколици ваљда као погодан „материјал за забављање“ публике! (како он то сам каже). На је та) „материјал“ изнет на начин који би значио признање Кенигу за његово залагање у игри све би било на своме месту. Али изнето на начин, коме овде нема места, он штетно утиче на угле\д организатора и на морал Кенига. ЧЕТИРИ ПЕХАРА Ф. Д. СТУДЕНТА Такмичење је завршено. Постројиле су се победничке екипе. Друг Миле Стокић, претседник „Студента", врши предају пехара. Поздравља публику, поздравља такмичаре: „... кроз оваква такмичења ми ћемо се> још вишс зближити, помоћи да се у потпуности остваре и очувају тековине Народно - ослободилачке борбе... Са задовољством констатујем да су такмичари дали све од себе, борили се до краја. Желим, ипак, посебно да истакнем другове такмичаре Љубљане, који, иако су изгубили, показују како треба да се бори ...“ Симпатични Љубљанци иако нису у победничкој колони, бивају бурно поздрављени. Они су освојили симпатије наше публике. Укусни прелазни пехари, дар „Студента", предају се победницима. Они су симбол борбености„ крајњег пожртвовања, високе спортске свести. Они за такмичаре значе потстрек за нова прегнућа, за потпуним овладавањем вештинама дисциплине у којој се такмиче. „Студентске игре“ 1947 показаће колико је која екипа у томе успела. Питање је да ли ће и тада победничка колона имати овај исти поредак. Но четири пехара и тада ће бљештаво сјати и добити„ можда, још шири смисао и значај. ИСПРАЋАЈ

Крај вагона другова из Љубљане и Загреба приличан број београђана. Дошли да их испрате. Прича се о свему, највише о протеклом првенству. Праве с& прогнозе за будућа такмичења, нагађа се коначни победник. Преко перона два техничара носе на рукама повређену Дану Маринчек. „Овакве овације да те носе на рукама одавно ниси доживела Дано, 'а?“ рече неко из мрака. Она се осмехује. Показује руком на ногу у гипсу. Видите! Прилазиш ближв, оштро гле-г даш. На гипсу разне шаре аутограми ' адресе. Свуда потписи медицинара, агронома, техничара. Шта више на самим прстима и број телефона ЦУСТ-а! То су успомене које увек живе, трајно везују. Звиждук! Локомотива полако' хукће. Кратки, снажни сТисак руку. Опроштај. Махање руком. У свести, брзином варнице, искрсне понека успомена, доживљај... Композицја креће све брже, последњи вагони нестају у тами, до нас допиру весели узвици наших гостију: Довиђења у Загребу, довиђења у Љубљани!

Публика

пружи прилика искористи сво!у дужину...

После победе у Паризу

ТЕНИС

Тешко је било и међу највећнм апти.мистима наћи човека који је, IПосле нрвог дана играња наших репрезентативаца у Паризу, веро-) вао у коначан успех југословенске тениоке репрезентације. Ипак то се десило. 0:2 претворено је у незаборзвну и сјајну победу од 3:2. Пунчец и Митић донели оу нашој фискултури најзначајнији успех од ослобоћења до данас. Он је у толико значајнији што се играло у Парнзу, пред француском публи'ком, на нешто расквашеном терену, што се играло против најбољих европских играча Петре, Пе-1

лице, Бернара и Дестремоа. Таква победа је плод крајњег ножртвовања и борбености, израз љубави наших такмичара према домовини. Наши репрезентативци из Париза отиlшли су за Лондон на вимбледонски турнир. Он има карактер незвавичног нрвенства света и зато на њему учествује с?мо текиока елита. Ма да ће конжуренција бити врло велика, ми очекујемо од Пукчеца, Паладе и, иарочито, Митића, да ће још једном часно заступати свсју земљу и својим тгобедама донети нашем млздам фискултурном покрету нове успехе.

ФНСКУЛТЈРЛ

Одговорни уредник: Жарко Цветковић, студ. мед. Уредништво и администрација, Београд, Булевар Црвене армије 69 (Правни фа култет). Телефон 30-992, Штампарија „Привредни преглед", Београд, Стојана Протића ул. 52.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 7