Студент

Још један светли пример

Ових дана навршило се четири године од дана 'када је на брду Гату код Гацкога у Херцегоеики у херојској борби погинуо Бранислав Ј. Пишчевнћ, студент технике Београдског универзитета. Погинуо је као 'колитички руководиЛац IV (ужичког) батаљона Друге пролетерске бригаде у борби против окупатора и црногоромих и херцеговачких четника.

Бра«ИlСлав Пишчевић је рођен 2 јуна 1921 године у Чајетини на Златибору. У ужичкоЈ гиlмназији истиче се радом међу 'својим друговима, нарочито као претседник ђачке дружине „Напредак", залажући «се за победу напредвих идеја !и за бољи живот омладине и народа. Гим-назију је завршио са одличним успехом и ушисао се 1939 године на Технички факултет Београдског универзитета, где одмах нр и ступ а нап р е дн о м студентском

покрету и постаје један од истакнутијих бораца студентског покрета. Због IСвог исправног става и непоколебљиве бо<рбе за правду и истину бпо Је хапшен, саслушаван и тоњен од ‘стркане београдске нолиције и као напредан студент избачен из студентског дома којим су тада унрављали експоненти резкције. Рат 1941 године затиче га у Београду одакле одмах одлази у Ужице где га два дана после нанада Немаца на Совјетски Савез тј. 23 јуна 1941 хапсе Немци заједно са братом Станиславом, студентом медицине. У немачком затвору остаје неколико месеци и сто излаоку из затвора одлази 23 септембра 1941 године у партизански одред на Златибору. По ослобођењу Ужица 'он ради у штабу ко!манде места. По напуштању Ужица, 29 новембра 1941 године, ступа у злагиборску чету а при формирању Друге пролетерске бригаде у Чајнншиту, где је формиран <и Ужички батаљон, Бранислав постаје нолитички руlководилац у том батаљону. У тешким и непрекидним борбама, нарочито за време Треће офанзиве, нстиче се друг Бранислав својом храброшћу и оданошћу народно-ослободилачкој борби. Јуна месеца 1942 године, када је Друга пролетерока бригада водила тешке и огорчене борбе да би задржала но!ложај Гат и спречила брз о напри ј ат ељско напред ов ањ е, пао је херојском смрћу и друг Бранислав Пишчевић узидавши своју младост и своју љубав према до'мовиlни и народу у зграду народне слободе. Ми се данас са љубављу и пошто(вањем сећамо таквих другова као што је Бранислав Пишчевић. Њихов рад, њихова борба служе

нам као потстрек за још веће напоре у раду за добро нашег народз. Научни радови студената медицине

Научни рад студената је једна од најважнијих страна програма совјетских виших школа. Студенти имају на располо(жењу добро уређене лабооаторије, они могу да добију савете професора када им је то потребно. Министарство за више школе има специјалан фонд за 32 награде сваке године у износу од по 2,5 хиљаде рубал>а за нојбоље научне радове студената. Узећемо, на пример, Први московски медицински институт. Студентско научно друштво овог института има 4 отсека: отсек биолошких наука. теориских наука, хигијене и клиничких наука. Свака катедра има научно-истраживачки кружок. Чланови друштва држе реферате у кружоцима. Најинтересантнији реферати се читају на пленарним седницама Студентског научног друштва. У друштву је учлањено 500 најактивнијих и наЈталентованијих студената од укупног броја 4000 студената. Радом чланова Друштва руководе најистакнутији совјетски научницилекари: академици Бурденко, Н. Семашко и др. Друштво има управу у коју улазе студенти и њихови научни руководиоци. Осим научнот рада управа Друштва се стара да студенти повисе свој општи културни ниво и да се разоноде. Друштво има секцију „Клуб слободног дан,а“. Она редовно организује предавања, дискусије и концерте. Погледајмо нрепуну велику дворану Првог московског медицинског ннститута, где се одржава пленарна седница Студентског научног друштва (СНО). Студенти говоре о својим по. следњим радовима. Канав је ступањ сензибилности новорођенчета? Ово питање је разрађивала група студената пете године. Они су око годнну дана вршили посматрања у гинеколошкој клиници свог института. Посматрали су 300 новорођенчади од рођења до 7—lo године живота. Студент четврте године Лав Мејер је доказао на основу архивских докумената да су седамдесетих година прошлога века руски научници А. Полотебијев и В. Манасеј пронашли и описали у „Медицинском веснику" дејство зелене нлесни нечурке пенициум нататум од кога се сада добија пеницилин. То је бнло време рађања микро-биологије, када су још мало веровали у снагу бактерија и значај борбе нротив њих. Зато радови тих иаучника нису били запажени и брзо су заборављени. Студенткиња четврте годнне Марија Сухотинскаја Је нзвр-

шила рад који Је имао великог IПрактичног значаја. Она је разрадила „Питање о новом брашну за децу са гледишта његове хранљивости и витамина I '. После проверавања брашно је почело да се производи. Студент пете године Радзиховски одржао је реферат „Ново у примени бактериофага“. Он је говорио о примени бактериофага у борби против инфективних болести и изнео је нове момгнте у теорији бактериафага. Реферат о „Судско-медицинском вештачењу прилlНком чедоморства“ одржао је студент нете годнне Арешев. Он је изнео историјат чедоморства у римском и феудалном праву и основне моменте судско(Медицинског вештачења приликом чедоморства. Студент пете године Зиленски одржао је реферат о животу и раду позматог хирурга Н. Пирогова, оснивача војне хирургије. Седвица Је завршена с тим да се на идућој пленарној седници прочитају реферати о највећим научницима у области совјетске медицине, о херојима социјалистичког рада, академицима Г. Бурденку, А. Абрилосову и Б. Збарском. Е. Етингов

Штампарска секција Медицинског факултета

Штапмарска семција Медицинсмог факултета издала је досада практикум и репериториум из хемије и физике у два дела. Припреме за штампу: Органска хемија по предавањима проф. Матавуља, Неорганска хемија од проф. Трпинца, Централни нервни систем од проф. ШЦивића, Биологија и Физиологија чулник органа, преводи са руског. При издавању уџбеника лружају нам велику 'помоћ ирофесори, нарочито др. Шљнвић, др. Нешковић и др. П. Трпинац. Када ове књиге буду отштампане приступиће се издавању следећих уцбеиика: Абдомен, Рука и Торакс, Нога од др. Шљивића, скрипти из фармакологије, неурологије и ушне болести. Тиме ће студенти I и II године добити све уџбенике, а студенти других година већи део.

д. т

ФИС К У Л Т У Р А

Лакоатлетско првенство Београда „Студент" заслужено први Рачић трчи испод 11 секунди

На лакоатлетском првентсву Београда учествовале су екиле „Црвене звезде“, „Металца", „Железничара“, „Космаја“ и „Твкстилца". „Студент“ је исто тако насгупио као екипа са преко 30 такмичара и поред јаке конкуренције заслужено ошојпо прво место. У такмпчењу је ван конкуренције учествовала п екппа „Партизана". учешће је у многоме донринело квалитету такмичења. На првенству је постигнуто неколико одличних резултата. Најзначајнпјп су свакако Рlачићев!и на 100 (10,9 сек.) и на 200 м. (22,4 сек.), Ђ. Стефановића на 800 <м. (2,01,2 и 1500 м. (4,06,4), Грубијанов у бацању кладава (47,7), Бошковићев скок У даљину (6,71).

Технички резултати:

Трчање иа 200 м., финале Првак Београда постала је Љкљана Аћимовић (~Железничар“) са временом од 30,5 сек. За њом су; Миловановићева (~Металац“) 30,5 сек. Жакнић (Студент) 31,8 Јовичић (~Металац“) 32,5 и Цветановић (Ц. звезда) 36,7 секунди. Скок у даљ Љиљана Аћимовпћ (~Железничар“) 4.49 м. Милановић (~Металац“) 4,45 и Жакнић (Студент) 4,28 метара. Бацање кугле Мирјана Јанаћковић (Црвена звезда) 8,75 м. Златић (Студент) 8,50, Злата Ракић (Београд) 8,07 м. Милановић (Металац) 7,85 м. Марковић (Железничар) 7,59 метара. Бацање копља Злата Димитријевић - Ракић бацила је 22,31 м., а Вида Јерковић (Студент) 21,36 метара.

вић Стеван (сви ~Партизан“) 4:18,2,' пети Трајковић („Железничар") ,4:26,8. Овај последњи је проглашен за првака Београда јер „Партизан“ учествује на овом такмичењу извав конкуренције. Трка на 100 метара (такмичарке) прва Јанковић Милица („Црвена звезда“) 14,5, Аћимовић ЈБиљана („Железничар“) 14,7, Крајнкчић (~Студент“) 14,8. Трка на 400 метара: први Рем Алфред (~Парт;изан“) 53,6, Други Такач Артур („Партизан“) 54,3, трећи Радивојевић (~Студент“) 55,6 (првж Београда). Ристић („Црвена звезда“) 55,6. Троокок: први Митровић Воја (~Партизан“) 13 метара, други Милосављевић (~Студент“) 12,88 (проглашен за првака Београда), трећи Радивојевић („Студент") 12,83. 100 метара финале; први Рачић („Студент") 10,9, други Леовпћ („Црвена звезда“) 11,4, трећи Ребула (~Партизан“) 11,6, четврти Черина. Скок увис (такмичарке): прва Пирнат (~Студент“) 130, друга Јанаћковић („Црвена звезда“) 125, трећа Крајинчић (~Студент“) 125.

РЕЗУЛТАТИ ЛАКОАТЛЕТИЧАРА СУ СЛЕДЕЋИ:

200 метара, финале Рачић (Студент) 22,4 сек. (изједначио стари југословенски рекорд), др. Рем (Партизан) 23,8 сек. и Ристић (Цревна звезда) 25 секунди. 800 метара Стефановић 2; 01,2 мин. Микушка 2; 01,9 мин. Магушар 2; 03,2 <м. (сва тројица из Партизана), Илић (Црвена звезда) 2; 03,4 мин. 5.000 метара Тимотијевић (Металац) 16; 32,3 мин. Половина 16; 48,0 мин. Чер 17; 05,5 мин. Ранисављевић 17; 0,64 м. Цезар (сви Партизан) 17; 29.0 мин. и Нуфријан (Студент) 17; 29,0 минута. 400 м. препоне Драгош Стевановић (Космај) 60,9 сек. л Александар Радовановић (Црвена звезда) 62,2 секунда. Штафета 4 X 400 метара Партизан (Стефановић, Магучар Микушка Рем) 3; 43,5 минута и Црвена звезда (Радовановић Ристић Каротић Илић) 3; 46,7 минута. Скоп у вис Бошковић 180 см. Вуковић и Живковић (сви Партизани) по 175 см. Јовановић (Студент) 170 см. Б. Марковић (Црвена звезда) 170 см. Скок у даљ Бошковић 6,71 м. Ребула 6,52 м. Живковић (сви из Партизана) 6,52 м. Милосављевић (Студент) 6,29 м. и Губијан (Партизан) 6.16 м. Кугла Жерјал 13,53 м. Губијан 12,58 м. Пецикоза 12,43 м. Ребула (сви из Партизана) 12,26 м. Ђурчић (Ботип) 11,32 м. Ђукић (ЦЗ) 11,31 м. и Лечић (Студент) 10,60 метара. Диск Жерјал (Партизан) 45,53 м. Р. Ђурчић (Ботип) 39,29 м. Губијан 38,79 м. Ребула (оба Партизан) 34,89 м. и Радовановић Селе 33,96 м. Бацање дискоса (такмичарке) прва Димlитријевић Злата („Београд“) 27,78 метара, друга Златић Даринка (~Студент“) 27,75, трећа Мочник (~Студент“) 26,58. Трчање на 110 •метара с препонама: први Мирковић Бора („Црвена звезда“) 18,15, друти Черина („Студент") 18,7, трећи Ђукић Влада („„Црвена звезда“) 22. Трчање нз 110 метара, прва група: првн Рачић Марко („Студент") 10,9, други Леовић Радован („Црвена звезда“) 11,2, трећи Рубела Ото („Партизан") 11,6. Друга гру; па: први Стевановић Александар ((,,Касмај“) 11,5, други Тапаловић („Текстилан,,) 11,8 трећн Черина Витомир 11,8. Трка на 1.500 метара: први Сте| фановић Ђорђе 4:06,4, друти Ма| гушар Маријан 4:14,8, трећи Мишу! шки Ладислав 4:18, четврти Павло-

Завршни резултати међуфакултетског првенства у шаху

Међуфакултетско првенство у шаху је завршено нобедом екиlпе Техничког факултета, моја је тукла агрономе са 8:0, док је Медицинсми победио ЕКВШ са бЧгЧЧг. тамо да је други са Чг поена мање од Техничкаг. Крајњи пласман је следећи: Техиички 3442, Медицински 34, Филозофски 31, Правни 22, ЕКВШ 19, Агроlномсми 1542 и Ветеринарсми факултет 12 иоена.

На једном од последњих лакоатлетскик такмичења огранци Техничког и Медицинског факултета, иако најмасовнији, нису послали ниједног такмичара!

Сакупљајмо податке за историјат студентског покрета

Студентоки покрет Беотрадског универзитета има за собом велике и светле традиције. Својом борбом за слободу науке, повезаном са борбом нашег народа за своја основна права, стекао је велики углед како у нашој земљи тако и у иностранству. Та тесна повезаност студентског покрета са ра.дничким покретом, повезаност студентске омладине са омладином града и села и укопчавање у општу народну борбу, омогућило је да студентски покрет Београдског универзитета постане одлнчна школа за праву народну интелигенцију, и ваопита многе будуће руководиоце у народно-ослободилачкој борби. Масовно учешће студената у народно - ослободилачкоЈ борби, велики броЈ првоборада и руководилаца из његових редова су доказ какву је велику улогу одиграо студентски покрет. Данас, у нашој новој држави, велики број руководилаца су некадашњи првоборци студентског покрета. Из свих тих разлога, а и због великог иитересовања студената страиих земаља о нашем покрету, указала се потреба за прикупљањем података и сређивањем историјата студентског покрета Београдског универзитета. Ради тога образоваиа је при Универзитетском одбору НСО-а комисија која има задатак да прикуии све податке о студентском покрету и да их среди. У комисију су ушли старији студенти. Да би рад био организованији и да би обухватио све што спада у IИСТорију студент. ског покрета, комисија Је читав

рад поделила «а секторе по којима Је студентски покрет равијао своју делатност, затим на важне догађаје, датуме итд. је упутила писма свим некадашњим руководиоцима и учесницима студентског покрета, с молбом да према питањима која се налазе у ттисму, напишу све што знају о оном времену кад су они радили у покрету, Велики број записника, летааса, брошура који су преостали послужнће као драгоцен материјал. Посебно поглавље чини учешће студената у народно-ослободилачкој борби. Основане су и комисије по факултетима чији је задатак да утврде тачан број сгудената погинулих у народно-ослободилачкој борби, да ступе у везу са родтиељима и познаницима потинулих и прикупе податке о њнховом животу и раду; затим да прикупе разне реликвије, фотографије <и све остало што би могло да послужи као документаран материјал. Да би овај велики и одговоран посао успео, потребно је да ова комиоија добије помоћ и подршку најширих студентских маса.. Потребно је, да студенти, нарочито старији који оу учествовали у по-1 ј крету или знају о студентима који су пали као првоборци студентског | покрета, пишу о томе, шаљу податке и на тај начин допринесу | да се обухвати све што би сачиња• вало историјат једног тако зна• чајног покрета као што је сту) дентски покрет Београдског уни■ верзитета.

Зора Миндаревић

Шах „Студент" надмоћно води у екипном првенству

ЕкијШ'o првенство Београда ушло Је већ у другу IПОловину. На челу табеле стоји екипа „Студента“, која је у до«садашњем такмичењу показала да има на|јуједначенију форму, као и најбољи просек. Она претставља изненађење овога првенства и може се слободно рећи да се досадашњим учешћеlм у њему претстав!ила као једна од најбољих екипа у држааи. Досадашњи резултати „Студента“ су ови; „Студент“ —„Ботип“ 7:1; „Студент“ —„Црвена звезда“ бЕг; 2‘/г; „Студент“ „Бродарац“ 7 1 1г\ х lг, „Студент“—„Београд“ 7:1; „Студент" —„Космај“ 2М2'Л I !г\ док је у шестом колу „Студент“ победио „Графнчара“, једаог од кандидата за прво место, тренутно на трећем месту, чак са 7:1, а тај једини бод Је освојио за „Графичара“ мајстор Глигорић. Пораз од „Космаја“ Iпретрпљен је услед тога што су три играча: Јаношевlић, С. Павловић и Потасман били спречени да учествују, па ипак, са три резерве, „Студент“ је претрј пео најмањи могући пораз. После шестог кола стање на та: бели је следеће: „Студент" 37 х /г I поена, „Коомај“ 34, „Графичар" 25 (Једна недовршена партија и једна утакмица мање), „Металац“ 24, „Београд“ 21 х /г (1), „Црвена звезда“ 2Г/2 (једна утакмица мање), „Ботип“ 19 (1) са утакмицом мање, „Раднички" 16 ј /2 (утакмица мање), „Железничар“ 14 х /г (1) и утакмица мање, „Бродарац“ 10 4 /г и утакмида мање, „Грађевинац“ 6 (две утакмице мање). Услед непарног броја учесника, у сваком колу је једна екипа слободна, услед тога долази неједнак број одиграних утакмпца. („Грађевинац“ —„Железничар" одложено). „Студент“ ће бити слободан у последњем колу; према томе мораће са 8 поена да води, да би обезбедио нрво место. Надајмо се дз ће му у преостала четири кола то и успети.

БРОЈ 7

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 7