Студент

Први редовни ботевски конгрес ОСНС

Од 2—6 јуна одржан је у Софији Први редовни ботевсми конгрес ОСНС-а (Опште студентски народни савез). Свечано отварање Конгреса ицвршено је на „Воли“ (плакина Балкан), на месту где је пре 70 година погинуо у борби против Турака велнки син бутарско)г народа, песник и револуционар, Христо Ботев. Само место отвараlња и име Христа Ботева покаоују да је демократока студентска омладина Бугарске чврсто решила да са осталом бугарском омладином иде путем на који је Ботев указао, путем најпредаиије сарадње народа и непамирљиве борбе против свих његових ненријатеља. „ ... Заклињемо се да волимо отаџбину и народ као што их је волео Ботев и да Мlрзимо њихове непријатеље као што их мрзео Ботев. Заклињемо се да нећемо жалити средстава, силе н напоре за остварење захтева великог Ботева садржаних у програму Отечественог фронта. Заклињемо се да чувамо као зеницу свога ока јединство Отечественог фронта и да се боримо зз велику, народну ретгублику.“ Тим речима заклетве, коју је заједно са студентима изговарало 20.000 људи уздигнутих песница, почео је Прни редовни ботевски конгрес Општег студентског народног савеза Бугарске. У радном делу Конгреса прочитали су реферате Н. Папазов „Наука и студентство у служби народа“ и В. Арнаудов „Општи преглед рада ОСНС-а од оснивачкот кон. греса до сада“, по којима се развила жива диокусија. Папазов је подвукао да је потребно опровести у науци истински научки метод и очистити је од фашистичких примеса. За велике планове електрификације и 'индустријализације земље потребан је огроман број струч-

њакз. Зато је дуг сваког народнот студента да овлада науком, да 6и је ставио у служlбу народа, да уложи све силе како би се изградио у доброг стручњака. У свом даљем излагању он се нарочито задржао на иитању фашистичких 'остатака на универзитету и закључио да нз универзетиту не сме да буде места за оне који се спремају не за службу народу већ за сзботере изградње нове отечественофронтовске Бугарске. У наставку Конгреса, рад се одвијао по ком!исијама од којим је

! овака ггоднела резолуцију Конгресу. Учешће делегата у раду комисија било је врло велико. Сви дис- ј Јкутанти су прилазили проблемима са највећом озбиљношћу, критиковали пропусте и трешке, <и давали предлоге за њихово решење: Ту, у раду, у решавању појединих пита-

ња, могла се видепи велика љубав бугарских студената према нуци, њихове жеље за културиим уздизањем, одан.ост отечественофронтовској Бугарској, вера у њен пуни развитак и процват за који и они настоје да са овоје стране придонесу што је могуће више. По својим резултатима овај Конгрес је велики успех бугзрског студентства. Резолуција гво раду комисије „Више образовање и демократско васпитање студената" а и завршна резолуција јасно су истакле да је потребно нај)хитније опровести велике реформе у настави, увести нове потребне предмете, као на пример Кооперативно право на правима и вкономским школама, фиокултуру на читавом универзитету; да је потребно поклонити велику пажњу раду научних кружока итд. и, као најнужније и наЈнеопходније, спровести енергично борбу за уништавања ос та-

така фашизма на универаитету, за чишћење студентских и професорских редова од фашнста који свим склама настоје да укоче демократски развитак Бугарске. По свима резолуцијама постигнута је пуна сагласност и прихватање резолуција акламациЈом још

једном је манифесто»ало чврсто јединс т во студената, њихову борбену решеност да се и на универзитету коначно видно одрази велико дело 9 септембра. Успеси које је ОСНС постигао у току једногодишњег рада организационо, на пољу учења, културнопросветног рада, |Масовних акција (тражење изручења крволока Цанкова), економског збргпњавања сту. дената, на пољу фискултуре, као и успеси постигнути у раду самог Конгреса све то показује да ОСНС постаје ове шири и масовнији (сада има преко 12.555 чланова) и да као јединствена студентска организација, која у себи окупља све прогресивне студенте, најбоље престаеља напредно бугароко студенство које је и овога пута резултатима Конгреса дало велики допринос јачању демократског омладикског покрета Бугарске. €• Харисијадис

Д. Русенов, претседник ОСНС отвара конгрес. Поред њега Цола Драгојчева, секретар ОФ Бугарске.

Студенти Бугарске полажу заклетву ...

Студенти у Египту

ТАСС јавља: Извршни одбор студентске организације каирског универзитета „Фауд 1“ објавио је следећу изјаву: „Драги суграђани! Ми смо ваши синови, Ми морамо поново да изјавимо да без одлагања мора да се изврши повлачење британских трупа из ове земље. Извесни Египћани су пристали да одвоје суданско питање од питања Египта. Када смо ми протестовали против тога, влада нас је свирепо злостављала. Полиција Је опколила универзитет и пуцали на нас. Ми смо били хапшени и у нашим кућама је вршен претрес. За време дебате у парламенту један министар нас је назвао злочинцима. Ми вас опомињемо да су чувате такве владе. Ми не можемо да разумемо зашто египатско питање није досада изнето пред Савет безбедности. Египћани оу спремни на сваку жртву за слободу.“

Кијевски универзитет

Посетили смо и Кијевски универзитет, који носи име Шевченка. За време рата Универзитет је пресељен у дубоку позадину, иза Урала, и тзмо наставио рад. Када је Кијев ослобођен, колектив Универзитета вратио се, али је затекао само развалине. Немцц су све уништили, зтраде, библиотеке, драгоцене збирке. У зоолошком музеју било је милио« примерака разних животиња, препарата сакупљаних из целота света и све је то уништено. Влада је посветила велику пажњу Универзитету. Од стране свију учињен је велики напор и данас, три године после ослобођења Кијева, Универзитетока библиотека има већ око 500 хиљада књига. Само, имамо велику тешкоћу како да сместимо те књите Окалио се Универзитета Владимир Гавриловић Бондарчук. Зграде 'иам још нису готове, те сад правн'мо импровизиране стелаже. Данас Кијевски уlНиворзитет има 13 факултета. Филолошки, факултет западних језика и литературс, филозофије, економије, права, међународlиих односа, Iмехано-математички, физички, хемиски, биолошки, геопрафије, историје и геологиЈе. Им а укупно 86 Iкатедара, 412 професора са титулом доктора и кандидата науке и 4000 студената. Сем тота при Универзитету постоје научни институтн и то: бо!танички врт, астрономска опсерваторија, институт за изучавање физиологије животиња, биогеографски и др. Уз то, ректор додаје: Украјина има 7 универзитета и 120 института од којих су, 60 педагошки, у којима се спремају наставници средњих школ!а. Сви студенти примају стипендије и хране се у својим студентским мензама. А постоји менза 1 и за персонал Универзитета. Студенти војни инвалиди живе под специјалним условима, који одговарају њиховом здравственом стању и који су учинили за време рата. Пошли смо да разгледамо Уии-

верзитет. Пред огромном полусрушеном зградом, из чијих зидова зјапе прозорски отвори, застао је ректор. Кад су дивљаци увндели да губе рат, ставили су у разне делове зграде пет мина а потом остатак запалили. Но, ми смо почели са реконструкцијом. Ове године Кијевски универзитет је добио 60 милиона рубаља, од којих ћемо 10 милиоlа употребити за ову зграду, која ндуће године мора бити готова. У хемиском инстнтуту сачекао нас је декан Иларнон Михаиловнч ПодорваlН. Украјина је тешко настрадала говорно је али ми смо се онашли. Радимо са још већим еланом, да помогнемо домовини. —Унив ер зит етс к а библиотека је прорадила. Она има 400 места где читају студенти и салу са 24 места где раде професори. Сва места су заузета. Пролазимо на прстима кроз сале, да не пореметимо свечану тишину. Ректор ми ти* хо говори: Не заборавите да сваки факултет има своју библиотеку и чн: таоницу за студенте. Ушли смо изненадно к у једну слушаоницу, где је наставник држао час. Сви студенти су устали и тек на знак ректора сели су. Кад им је ректор рекао да је дошла Југословенска делегација, настао је буран аплауз уз поклике: Живела Југославија!... Живео маршал Тито!... Живели студенти борци! Наставник се попео на катедру и рекао да осећа велико задов'Ољство што може поздравити делегацију братских југословенских народа. Они знају за борбу наших народа и диве се... Студенти су бурно аплаудирали. На поздрав одговорили смо и ми. Студенти су устали и бурно поздрављали. Из ходника су нагрнули сви студенти и овај час литературе претворио се у одушевљену манифестацију братства. слоге, и савеза Совјетског Савеза и Југославије. Ја сам већ при крају свога излагања. Могло би се још многоговорити о животу студената, о њиховим друlгарскнм односима, о универзитетским музејима, о студентским клубовима и о њиховом културном жив/оту. Али то Је већ засебна тема. Овом приликом извлачимо општа закључак. На свим странама види се огроман полет и одушевљш рад. Беспослших нема. Тамо не постоји човек који не учествује у изградњи земље. А исто тако и држава са своје стране води бригу о свима својим грађанима. Нова пјатиљетка предвиђа замашне пла«ове на свима пољима делатности. Између осталога у том плану ’је одређено да до године 1950 сви универзитети, високе и професионалне школе треба да даду 640 хиљада високо квалификованих ! стручњака. У том циљу држава са своје стране чини све, да се та/ план испуни. Она помаже, бодри, саветује... Московски листови посвећују читаве ступце студентско.т омладини. А професори и студенти са своје стране уверавају да ће испунити потпуно све задатке, што се од њих траже. Они уче, уче, да би својој домовини били од користи. Питамо се где је потстрек за тај масовlни покрет, за то масовно одушевљење, да би се испунио петогодишњи план. На то питање одговара ,нам совјетски грађанин Попков, депутат, У листу „Вечерњи Лењинград“. Он дословно каже: „Нама је псмогла наша организованост, наша бољшевичка истрајност, наша снажна веза са масама, наша безгранична преданост партији, њено-м Централном комитету и великом вођи другу Стаљину...“ Ако сада, из мало даље перспекгиве, средимо наше утиске, ми долазимо до једног општег закључка; Са таквим грађанима, са таквом моћном o|рганизацијом, са такзом идеологијом Совјетски савез је непобедива земља.

Стеван Јаковљевиђ

ПИСМО НАШИХ СТУДЕНАТА ИЗ ЧЕХОСЛОВАЧКЕ Удруж ење Југословенске народне студентске омлпдинеу Чехословачкој

I По доласку у братску Чехословачку, искрсле су пред нас неизбЈежне тешкоће, коЈе смо морали у најкраћем временском раздобљу да се савладамо. Непознавање језика, недостатак књига, нова средина у којоЈ смо се нашли, увјетсвали су неизоставно и посљедице. Мало смо у почетку заостали, али оно основно у нама, радни полет коЈи смо дониијели из домовине, покренуо нас Је и данас смо покосни, јер смо задатке коЈе смо пред све нас поставили у времену до Трећег конгреса, извршили У потпукости. А за то су нам дали снагу: љубав према домовини, полет напредне омладине у Чехословачкој, нарочито радничке, и резултати на обнови. У претконгресном такмичењу, нас сто педесет студената, положили смо седамдесет и пет испит а , са просјечном оцЈеном 2,18, коЈа одговара просЈечноЈ оцјени 7,8 на Београдском универзитету, НаЈбољи успЈех показали су другови са

машинског, рударског и хемиског факултета. Прилике нам не дозвољавају да будемо и физички с вама, у раду и радиим побједама на обнови, али зато имамо више могућности да се посветимо студијама, имамо више времена и могућности за учење. Пред нашим студентским удружењем. које смо основали у ЧСР, а које је дио вас омладине у домовини, полагали смо 5 о. м. резултате рада, резултате обавеза којих смо се добровсљно примили. Од посјете Маршалове, то је био наш најрадоснији дан, свечаност манифестирана низом успјеха, резултатима. ОтсЈеци, кружоци, појединци износили су податке о учињеном, давали сугестиЈе, нове пстстреке, планове. Заклели смо се, обећали да ћемо дати све од себе, а нови успЈеси и превазилажење плана пружиће нам

најљепшу награду укопчав а ње у општи народни радни полет на обнови дсмовине. Наш план предвиђа оно што ми као Народна студентска омладина ван домовине мсжемо у максимуму дати, а то је: учење и културни живот. Поред постигнутих резултата на пољу науке, сви другови учествују у културним манифестацијама које су дјело свију нас. „Тешк o нам је било да вас пустимо, али зато на вама је да искористите стечена искуства и да се стручно наображени вратите У домовину, јер на вама, омладинци, почива наша Народна Републик а “, рекго нзм је наш Маршал при посјети. Одговорили смо кратко, али одлучно: „Хоћемо!“, и тај наш одговор који смо д а ли нашем учитељу, даје нам све јачи полет. Увјерени смо да ћемо постићи нове резултате, потврђујући тиме да смо заиста дио Народне студентске омладине.

Универзитети у СССР

Зграда физичког института у Москви, на Лењиновим горама

СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 7