Студент

реакциоиарнију улогу одиграли су неки српски и бугароки научнн радници у македонском питању, И на 'Српској и .на бугарској' страни писама су опсежна дела којима Је био циљ да донажу да не постоји Јмакедански народ, да Македонци немају свог носебног индивидуалитета и да према томе треба да припддну Орбији, односно Бугарској. Један 'Српски историчар, професор универзитета и академи1К (Никола Вулнћ), узвикнуо је једном пршгико,м пре овог рата: ,,Шта Македонци хоће? Они треба да су нама Србима 'захвални што с.мо им донели лепи књижевни језик, кога они Н1нсу имали!“ Та1ква схватања о историји и култури словенских народа и о њиховим међусобнимј односима данас већ припадају прошлости. Данас је немогуће протурати тенденцнозна нолитичка схатања као науку. Словеноки народи решилн су пита!ње своје независности и својих међусобних односа. Што се тиче Македоније, онај ко би данас у Југославији и отачественофро1нтовској БутарскоЈ покушао да норнче национал!ну индивидуалност македонског народа, био би сигурно оматран не са/мо за непријатеља македонског народа, него и за непријатеља српског и бугарског народа. Ниједном српском демократски расположеном слависти и научнику уонште не може насти на намет да Македонцима намеће српоки језик. Српоки научници 1могу само Македонцима помагати у изградњи њиховог књижевног језнка и њихове националне културе. У области међусобних односа словенских народа, славнстичка наука треба да изврши ннз важних .задатака. Словенски науници имаће важан задатак да научно објасне однос Пољака и Руса, Пољзка и Украјинаца кроз историју, да

■прикажу борбу украјинског народа против пољске шљахте, која ј-е уз помоћ католичке цркве угњетавала и пљачкала украјинску земљу, да прикажу реБ'oлуциоlнарну борбу пољског нар-ода нротив угњетавања од стране царистичке Русије У овој области учињено је много у словенској науци, нарочlито сов.јегској, али ту нма .много посла и за данашње научне раднике, у првом реду пољске ;и украјинске. На иов начин се такође поставља питзње односа Чеча и Словака, пнтање односа Срба и Хрвата. У питаи.у сдноса Срба и Хрвата наши научници, признајући нациоиални индивидуалитет Срба и Хрв «та, треба да унесу Јасноћу у проблем стваран-а српске и хрватске нациЈС, у питању стварања њихов-их култура. / нитање њихових иич односа. Нарочнто много посла имаће словенски Iнаучници, напосе наши ју жнословенски научници, ако расаетљавања и научног обрађивања српско-бугарских односа. То је можда најмање обрађена област славистичке науке. Сада постоје услови И у Југаславији и у Бугарској да се питање српско-бугаlрских одиоса расветли потпуно објвктивно, не на штету једног или другог рарода, него на корист -оба словенска народа, иа корист науке. Посебан задатак за славистичку науку претставља питање одмоса славенских народа према другим народима). нарочито прем;а Немцимз. Треба се нарочито користити закључцима које је дала совјетска наука у неким основним проблемима одиоса Словена према Намцима, да би се ти односи у целини и до краја расветлнли. Познато Је да су се славистичком науком раније много бавили Немци и да су, руковођени шовинистичким и освајачким намерама, унели читав низ. ненаучних

схватања у нзуку о словенским народима. - Предавач наводи да су „теорију“ о „мањој :вредности“ слоlвенских народа још много пре Хитлера створили претставници лажпе немачке науке. Они су створили теорију о несиособности Словена да створе своју државу, о томе да су руоку државу основали Варјази итд. Све све теорије су научно оповргнуте од стране истакнутих оовјетских научпика. Немци су извртали дело Јана Хуса. Затим су покушали да стварање бугарске државе прикажу као дело фрзначког трговца кнеза Сама, да реформу Петра II припишу утицај)у искључнво запада, првенствено Немачке. Задатак славистичке науке у питању односз Словена према Немцима и другим народима састо.ји се у таме да се побију све лажпе теорије које су Немци и остали регкционарни научиннци 'Створили о Словенима. Славистичка наука треба да да праву слнку историског развитка словеноких народа и њихове културе, а нарочито да прикаже велике напредне покрете код словенских народа и улогу великих личнасти у тим покретима. Она треба да истакне улогу Словена у историском процесу човечанства, да истакне значај словенских народа за иаПредак Европе и човечанства. Она треба да расветли постанак и развитак словеноких нарада, њихово културно стварање, њихове научне тековине, њихов удео у политичкоlМ животу европоких народа. Нарочито треба расветлити историју немачког надирзња н.а Исток, историју борбе словенских народа противу немачких освајача, као и против турских и монголских осввјача. Предавач наглашаеа да је славистика, и поред тога што је често била злоупотребљавана, ипак слу-

жила идеји словенске оолидарно. сти, зближавању словенских народа ради заједничlке борбе против освајача. Славистичка нзука је позвана да и даље доприноси међусобном упознавању славенских народа. Нарочито је важно да се сви словенски народи упознају с историЈом и културом великог руског народа. Руски народ играо је изузетну улогу у историји човечаиства и историји словенства. У рату Совјетског савеза и других слободољубивих народа против фашизма, руски народ ипрао је прву, руководећу улогу. Руски народ из|Градио је богату кулгуру, којој по оригиналности, по садржајности и по разноврсности облика нема равне у свету. Доста је помеиути име»а руских писацз Пушкииа, Гсигоља, Лава Толстоја, Чехова, Горког, имена великих револуционзра Бјелнноког, Херцена, Доброљубова, Черкишевског, Плеханова и творца прве социјалистичке државе у свету Владимира Илића Лењина, па да се осети ова величина руске културе и удео руског народа у исторнској судбини словенства и човечанства. Проучавање руске културе и руаке историје иарочито је важно за нас, за иароде Југославије. Поред бесомучне камнање ненародних режима старе Југославије да направе зид између нас и СССР а нарочито да онемогуће уиознавање наших народа са социјалистичком изградњојм у СССР и са катедара руског језика и књижевности на нашим универзитетима реакционари су се бацали блатом на највеће тековине руског народа. Ево, на пример, шта пише Александар Погодин, бивши професор Београдског уннверзитета, о Максиму Горком. у својој књизи „Историја руске књижlевности“ (Београд 1927) на страни 244 он

каже: „Горки би био заборављенда га иије истакла на површину револуција 1917 г. у којој Горки пожури и приђе бољшевицима. Он је ватрено хвалио главне управљаче комунистичке владе у Совјетокој Русији, и сам је имао једно од видних места у њој, и користећи се тим, гледао је да се лично обогати. После неколико година по ре. волу/цији Горки је измакао у иноспранство, али су његова књижевна дела потпуно изгубила интересовање друштва. Горки је преживео себе, и као писац внше никога и нимало не занима, не може дати више ништа ново и од вредности.“ Мислим да се из досадашњег излагања види взжност и актуелност задатака пред којима се данас налази слав!истичка наука, и зко смо се дотакли само основних проблема. Али да би се извршилк ови задаци, Iпотребно је још нешто: потребно је спровести реорганизаци. ју научног рада, потребно је подићи нове научне кадрове. Очигледно је да од добре организације рада у установама које се баве славистикоlм, од Iподизања нових кадрова и од нривлачења нових онага на рад у овој области зависи напредак славистичке науке код нас и код других словеноких народа. Што се тиче даље будућности славистичке катедре на нашем уннверзититу, ј,а не сумњам да ће она доживети богат нроцват. Наш даровити народ даће з а све врсте научне делатности способне и радне људе, па ће их дати и за славистичку катедру. Мој а дужност, као и дужност осталих колега на овој катедри, састоја|ће се, поред осталог, и у томе да окунимо те нове снаге и да их уведемо у рад“

Омладина Француске у Покрету отпора

мену његов отац и брат били су ухапшени и спроведени у РоменВlил ва стрељање са стотину других таоца. У последњем тренутку захваљујући интервенциЈи једног очевог пријатеља били су помиловзни. ,Али мој млади друг прошао је другачије. Он је пред немачким судом изјавио гласно своја уверења, 'овlоју љубав за Француоку и сааиштио све што се спремао да учини 'непријатељу. Да, он је убио једног немачког пумовника, да, он је постзвљао бомбв на шлеоо:ве, да, он је учествовао у борби против полиције... И, као да је Немачка великодушна, Геринг га је памиловао .. Али, као што је Немачка немилосрдна исти Г еринг је наредио да га кроз неколико дана стрељају. Било Је потребно да би се добила нмена његових саучесника, да га проводе кроз сва свирепа искушења, наде и осећања Мучили су га и физички и психички, али нису чули ни слова од њега. 'Сзхрањен је на гробљу Иври са још четворицО'М стрељаних студената. ~'Бићу стрељан у 11 сати са мојим друговнма, писао је један сат

Велики француски песник и књижевник Пол Елијар, активни учесник у покрету отпора у Француској, који /е ових дана боравио у Београду, написао је овај чланак за наш лист: Ми нисмо ушли У овај рат лака срца јер смо зналп шта све стављамо на коцку. Али, против једног беомисленог и немилосрдног неприЈатеља требало је или борити се или умрети. Зато и иисмо прихватили парав. Настав'или смо да 'пркосимо судбнни а наставићемо и у будуће јер се сматрамо достојним оне идеје дабра и среће која је својствена поштеним људима од када је света и која им даје снаге да каж!у „не“ освајачу као и лапову, цинизму као и глупости, угњетавању као и беди, злочину као и болести. Дубоко ћутзње је притиокивало Француску 1940 године. Париз, град лакомислен и брбљив је утучен. Али 'Гнусни став помирених са судбином и ратних добитнlИка не потреса га дубоко. Он се стиди окупатора, стиди се беде коју Је наметнуо човек човеку. Одједном, тишину је проломило стрељање студената који су 11 навембра, на годишњицу примирЈа 1918 пошли мзпифестујући ка тргу Етуал и ка Капији победе. „Кроз целу нашу историју, пише Арагон у свом делу „Злочин против духа“ париоки универзитет био је чувар слободароке мисли, средиште племенитих идеја због којих је нашу земљу заволео цео свет и увек су баш студенти давали потстрек за велике покрете у којима су се сЈедињавале мисао и акција да би повратили Француској њен лнк тренутно помрачен.“ И Париз постаде дубок лпамени град, земља која је учинила корак напред, на свом сопственом тлу... Ватра опет букву, пламен се диже и уколико непријатељ више осећа да тоне у мрак, утолико више једна јака светлост спајз и води Французе против њега. Прогони се повећавају отпор се повећава. Борци не признају границе година: они нису никада ни сувише млади, ни сувише стзри да не би могли учествовати у отпару. Лисјен Легро био је један од најмлађих студената које сам познавао. Члан Комунистичког савеза омладине. Имао је 18 година априла 1942 године када су га ухапсили у лицеју Бифон, после демонстрација протнв професора колаборациониста. Француски држав ни суд осудио га је исте тодине на доживотну робију, а затим предао Гестапоу. За све време док је борзвио у немачком затвору, Немци су хвалили његову интелигенцију као и неоспорни талент за сликарство и музику, све дотле док га нису осудили на смрт. У међувре.

ире смрти. Умрећемо са осмехом на уснама јер знама да је то за најлепши идеал. Имаћу осећање овога тренутка да сам проживео један потпун живот.“ Било је безброј хероја као Лисјен Легро. За све њих је реч Француска била оиноним слободе, реч слобода синоним љубави... А сви су они били на истој страни барикаде, на оној на којој се градила светла 'будућност.

Приредба студената Техничког факултета

У оквиру Омладинске недеље студенти Техничког факултета дали су приредбу. Приредба је изне. надила својим високим нивоом. Вече Је било отворено „Другом .руковети" од Мокрањца коју је отпевао хор Техничког факултета 1 . Хор је пож!њео дуг и срдачан аплауз. Тешка Мокрањчева руковет отпевана је сигурним гласом и ефектно. Друг Милошевић, који је дириговао хорам, уложио Је доста труда, али је допустио да не буде сасвим оигуран у погледу потреб-

не висине тона, тако да је на крају тон мало пао. Хор који је у „Другу рукloвет“ уложио изванредан труд показао је да се исправним радрм може мкого да постигне. И даљи програм се одвијао са сигурношћу. ,;Прелид“ од Рахмањинова у интерпретацији Сииише Петровића, одличаи октет који би могао још много више да постигне са нешто више вежбе, „К|омсамол. ока песма“ од МаЈаковоког итд. Нарочито је запажена арија „Коњчок“ из опере „„Кнез Игор“ коју је са доста осећања отпевао Бјеликов уз пратњу клавира. Гудачки квартет извео је малу »оћву музику у три става од Моцарта 1 . Вера Криlжнар, топло поздрављена, покушдла је да, и поред лошег костима и недостатка рефлектора, прикаже класичну балетоку итру „Копелија“. Приредба је зз све студенте како Техничког тако и других факултета била пример како се могу искористити културно - уметничке снаге студената. Програм је биран веома пажљиво. Друтови који су састављали програм руководили су се твжњом да се иостигне виши уметнички ниво, а да се при том не иосегне за нечим што снате које стоје на расположењу не би могле савладати. Културно-техничка секција техничара постигла је овом приредбом значајан успех. Може се очекивати да ће се убудуће, користећи досадашње искуство, повећати још више ниво приредби и да ће се успети у савлађивању тежих задатака.

Приредба на селу

Драг. Стојановић, ст. Ак. ли,к. ум

Студенти Пољопривредно - нкумарског факултета дали су приредбу у селу Д-обановцу. У програму је учествовао хор, дилетантска грула и фолклор.. Потребно би било истаћи тачке које су нарочито деловале .на пулику. Тахо на пример „Свињарица", позоркшни ксмад из живот а совјетских људи, и поред извесних празнина и недостатака у улози самих глумаца, изазвао је прилично одушевљен; нарочи-то Олга Уранова Ивановна у улози свињарице, која са пуно заноса прича о своме колхозу, приликама и животу у њему, о своме позиву и

свему онсме што би могло интересовати сеооко стаlноБИиштво. Соло рецитација „Крв тече Трстом“ позив на одбрану своје земље и народа, па народне игре изведене у ношњама појединих покрајина наше земље црта братства и Јединства, громко отпевана студегнтока хим.на, чежњива мелодија руских лирских песама све је то одушевило публику. Општи утисак приредбе био је добар и за шример је, како сама приредба тако и посета коју су другови са Пољопривредно-шумарског факултета учинили селу Добановцу. Милица Јанчић, студ. агр.

Са Омладинске пруге

Библиотека Философског факултета

Студенти Филозофског факултета покренули су акцију за стварање библиотеке која би задовољила, донекле, потребе студената. Акција је успела и У њој су учествовале све групе нашег факултета. На славистичкој групи скупље.но Је 346 књига. Од појединаца нарочито су се истакли: Рајко Сгојановић, који је приложио 20 књига, Вера Николић 17 књига, Нана Богдановић 10 књига. На енглеској групи је прикупљено 590 динара. Од овог новца су купљени сви досада издати бројеви часописа „Младост", „Наша књижеБНОст“, „Тридесет дана“, „Лето-пис Матице српске“ и „Југославијд и СССР“. Ову акцију су знатно потпомогли и професори. Данас ова наша библиотека броји око 1400 књига. Највећи број од њИх су из области филологије, историских наука, затим белетристике, брошуре, часописи за књижевност и културу уопште. Вукосава Ивановић, студ. фил.

БРОЈ 7

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5