Студент

Максим Горки (Белешке о стваралаштву Горког у вези са његовим схватањем стила социјалистичког реализма)

Горки Је као писац ушао у литературу последње децепиЈе XIX века, и ушао је као пролетероки писац. Цео пут Горкога, цело њсгово стваралаштво било је израз развоја руског народа од појаве цролетирјата у Русији, када Је он тек почињао да долази до свести као класа, као општа снага којој је суђено да освоји будуђност, до периода његове зрелости и победонооног руководства животом. И стваралаштво Горкога се развијало од још нејасне претставе о иде" алу човека, од бравурних декларација о том човеку до реално стваралачког и много цењеног јунака у животу. Овим се објашњава п она еволуција У стваралаштву Горко|Г која је одвела многе истраживаче у ћорсокак, ко.ји су видели некакав конфликт ранијег ромаптичароког стваралаштва Горког са његовим каснијим реализмом. Горки је увек био романтичар, само се његов ромаптизам развио и продубио. Реалистичка струја која је код Горког, у сравњењу са „Макаром Чудром“, зпатно порасла у доцпијим делима, такође је расла и развијале се, достигавши савршенство у последњим делима Горког: „Дело Артаманова", „Јего,р Буличев и др-“, „Клим Самгип“. Моћни гениј Горкога завршаваоЈе плејаду литерарних имена старога века. претставника реализма XIX века, отварао је епоху повс совјетске литературе, као први претставник социјалистичког рсализма. Социјалистички реализам поЈављује се као паставак, као развој ‘литературе и услед тога, с једне стране, садржи у себи њену немилосрдпу критику „робијашке РУгобе прошлости“, њену тенденциЈу која демаскира, а с друге стране, садрж« у себи као Једну од св I ојих најкарактеристичпијих црта патос који потврђуЈе живот. „Социјалистички реализам писао је Горки потврђује битисање као рад, као стваралаштво чији Је Ц.иљ да непрекидно развија најдрагоценије нндивидуалне способности човека ради његове победе над природнпм силама, ради његовог здравља и дугог живота, ради велике среће’ да живи на земљи... ..Да би отровна робијашка ругоба прошлости била добро расветљена и схваћена, неопходно је

потребно да се у себи развије вештина, да се на њу гледа са висине достигнућа стварања, са в;исине великих циљева будућности. Ово високо гледиште мора да разбуди онај поносни, радоши патос који ће нашој литератури дати нови тон, који ће јој помоћи да створи нове форме, да створи неопходно нам потребни нови правац социјалистички реализам који са-

мо се по себи разуме може бити створен само на стварном, социјалистичком искуству“. Горки је умео да гледа на ругобу прошлости са висине правог успеха и са висине великих циљева будућности. Снагу за ово му је давало то, што је социјалистичка стварност постојала и до револуције 1917 године, као идеологија бољшевизма и као фактор борбе за социјализам, за револуцију, за преуређење живота. То је и помоглО' Горком, да у првнм својим делима, заједно са тумачењем идеала од стране самог пролетаријата, дође до таквог дела као што је ~Мати“, у коме први пут у руској литератури разобличавање садашњице није било безнадно, него је показивало реалну појаву, и У коме је првн нут био створен лик стварног јунака, не идеалистичког као код Чернишевског, нето јунака из живота и пословања који је постао праотац јунака у литератури нашег времена.

Управо је то што је видео праву и будућу социјалистичку стварноСт и давало критици Горког нарочито победничку снагу и у исто време му помогло, да види излаз из о.ног ћорсокака у који је у своме развоју ушла Русија. Тиме се објашњава и то, што је Горки увек остао романтичар. „Мит то је измишљотина писао је Горки. Измислити значи извадити из збира о(ног«, што је дато као реално, његов основни смисао и дати му облик тако ћемо добити реализам. Али ако се смислу, извученом из онога што је дато! као реалпо, дода до.метне у мислима, према логици хипотезе оно што се жели, што је могуће, и на тај начин још допуни облик добиће се онај рамантизам који лежи у основи мита и који је врло користан услед тога што 1 помаже буђењу револуционарпог односа према стварности, одиоса који практично мењи свет.“ Баш полазећи од тога, може се схватити и раније стваралаштво Горког и његова каснија полемика са литературом XIX века —са Толстојем и Достојевоким, његов однос према труду као према стваралаштву, његов одпос према лепоти, а пајглавнпје његов однос према човеку. Преуредити свет, збрисати са лица земље све што човека понижава 'И угњетава, подићи тога човека до опог положаја који он треба да заузима у природи, очистити његову душу од ругобе ропства и искорпшћавања и учинити га заиста слободним за то се борио Горки целим својим стваргглаштвом, томе је учио пову совјетску литературу. Права уметност поседује право да преувеличава... Наш реални живи јунак, човек који ствара социјалистичку културу много је већи и крупнији од јунака паших приповедака и романа. У литератури га треба претстављати као још крупнијег и сјајнијег, то је —не само захтев живота, пего и социјалистичког реализма који мора да мисли у хипотезама, а хипотеза је рођена сестра преувеличавања... Ј. Јузовски: Јунаци и теме Максима Горког, (издање друштва за културну сарадњу Југославије са СССР.)

ПОСЛЕ ИЗЛОЖБЕ ЗИДНИХ НОВИНА Из књиге утисака

У оквиру Омладинске недвље од I—B о. м. била /е отворена изложба зидних новина Београдског универзитета. Као оцену исте доносимо неколико примедби које су посетиоци уписали у књигу утисака. „Изложба жива, интересантна и разноврсна. Треба се старати, да идућа буде још боља. Зидне новине\ су огледало културнога и интелектуалнога живота студената.“ СТ. ЈАКОВЉЕВИЋ

„У студеитским зидним новинама ври младост, радна и борбена, али, изгледа, понешто намрштена. Ведрине само код бруцоша желео бих да је буде у свнм зидним новинама, као што /е толико има у животу наше студентске омладине. Кад би писање било још конкретније, зидно новинство би било и по садржини на оиој лепој висини на којој је по техничкој својој опреми. Мој утисак је да изложба бележи стварни успех.

Д. НЕДЕЉКОВИЋ

Крајња оцена жирија. Жири за оцену зидних новина на изложби сачињавају: Радослав Славковић, студ. агрономије, Александар Зарин, студ. Ликовне академије и Момчило Јањић, студ. агрономије. Жири је добио овај утисак: Да је изложба успела, јер су зидне новине добиле масован карактер у раду Народне студентске омладине. Изложба је одговорила својој намени. Она је показала недостатке у досадашњо/ обради зидних новина, као и о начину како треба писати и убудуће , Као пример како би требало да изгледа/у зидне новине могу нам послужити новине Техничког факултета, које су одговориле садржа/но и технички, као и медицинског, које су садржајно такође на висини, али нешто заоста/у по техничкој обради. Зидне новине Филозофског, Пољопривредно - шумарског, ЕКВШ и Правног факултета одговориле су својој намени, али са мало више труда и укуса могле су и са техничке стране да буду боље. Зидне новине Ветеринарског факултета задовољавају, али су за-

ступљене на изложби са свега два бро/а ... У зидне новине ко/е нису одговориле, спадају зидне новиие: Уметничке академи/е, Музичке академије и Фармацеутског факултета. По показаним резултатима на изложби факултети стоје овако: Технички, Медицински, Филозофски, Пољопривредно - шумарски, ЕКВШ, Правни, Ветеринарски, Уметничка академија, Фармацеутски, Дом студената, Музичка академија и Дом студенткиња. •

Хор Техничког факултета

Хор Техничког факултета основан је одмах на почетку школске године. У прво време њега ј # е сачињавало свега 10 чланова. Пред њиме је стајало много проблема. Пре свега требало је омавовити хор, а затим га извежбати и оспособити за извршење задатака који га чекају. Техничари су свесно пришли лослу и резултати њиховог вишемесечног рада сада се показују. Данас хор броји око 60 чланова. Одржава редовно пробе и са успехом је учествовао на неколик« студентских приредби. Рад хора се развија углавном у два правца. С једне страие настоји се да се подипне уметнички ниво хора према снагама којима располаже. С друге стране спрема се лак пролрам, приступачан радничкој и сељачкој омладини, којој је хор досада посветио неколихо приред-sи; у селу Во.јка, фабрици Рогожарски, у Државној штампарији. Ове приредбе наишле су на топао пријем радничке и сељачке омладине и то је потстакло чланове хора на још преданији рад. Ови први успеси показали су да је хор пребродио прве тешкоће и да има могућности за повољан развнтак. Приредбе које је дао за радничку и сељачку омладину доказују да је он на уметничком нивоу и да је нашао правилан пут.

Данашњи задаци славистичке науке

Доносимо изводе из приступног предавања проф. Радована Лалића, који је пре кратког времена изабран за ванредног проф&сора славистичких наука на Филозофском факултету.

„Период обнове и изградње после велпког ослободилачког рата слободољубивих народа против фашизма ставља пред словепске народе велике, разноврсне и одговорне задатке. Ти задаци обухватају све области привредног и културног жпвота словенских народа. Задаци пред којима стоји наука у словенским земљама нарочито су опсежни и одговорни. Ако изузмемо Совјетски савез, који је у СВIOМ друштвеном развитку претекао осталп свет за читаву епоху, паука код словенских парода почиње тек сада, после слома фашизма, да добија праву важност и значај. По<бедом над фашизмом, остварењем независности свих словенских народа, изградњом истинске народне власти у свим словенским државама променио се и положај пауке и њени улога код словенских народа. Наука је фактички постаиа општенародпо добро 1 . Она није више привилегија или посао малог броја стручњака и кабинетских радника, који раде и живе далеко од оп« штег тсхка народног живота. Посебно место и посебан значај међу осталим паужама код словеиских народа има славистичка наука. Славистичка наука наука о историји и култури словенских народа, о њиховпм међусобним односима и утицајима стој« данас такође пред повим крупним задацима. ЗаЈедничка борба словепских народа, са Совјетским савезом на

челу, иротив страних завојевача, братство коЈе је у тој борби постигнуто, правилно решење националног питања, пуно остварење незвисности словеиских народа са демократским државнил! уређењем, све то славистпчкој науци иамеће задатак да читав низ проблема обради и реши попово, на нов начии, онако како то захтевају објективна научна мерила. Нове задатке намеће славистичкој иауци и та околност што су се словенски народи у току овог рата и У послератном периоду Злиже упозпали са Совјетским савезом, са резултатима изградње иовог социјалистичког друштва, са великим тековинама совјетске «ауке, са новом совјетском културом, коЈ,а је национална по форми, а социјалистичка по садржини. Славистичка наука парочито не можс проћи ћутке поред сјаЈпих резултата који су у Совјетском савезу постигнути у области друштвених наука. Упознавши се са једино исправним методом научног испитивања слависти ће доћи до сазнања да историја није гомила случаЈних, међусобно неповезаних факата, да пије резултат стварања неког „апсолутпог духа“, или активности поједиппх истакнутих личности, „твораца“ историје, већ логичаи, закопит процес, који настаје као последица друштвених односа, тј. односа у производњи материјалпих добара, као последица бсрбе класа. Онда ће им постати јасан

развптак културе, књижевности, уметности, језика, обичаЈа код словенских народа. Славистика као наука настала Је крајем XVIII века. Она је поникла на бази политичког и националног препорода словенских народа, у периоду коначног формирања, већине словенских нација. Први значајни претставник славистичке нау.ке, њен стварни оснивач, јесте Чех Јосиф Добровски. Он је поставпо прве проблеме словенске историје, језика и културе и написао прва значајна славистичка дела. Славистичка наука се затим развија и цвета у првој половини XIX века и касније, напоредо с ослободилачком и револуционарном борбом словенских народа. После Добровског долазе многа крупна имена научника-слависта: Шафарик, Јунгман, Палацки, Линден, ЈБељевељ, Востоков, Бодјански, Срезњевски, Копитар, Караџић, Даничић, Јагић и многи други. Славнстичка наука дала је видне резултате у свим словенским земљама. Она је помогла борби за ослобођење и јачању националне свести и била је значајан фактор у изградњи националне културе словенских народа. Резултати које је постигла славистичка наука у прошлости претстављају велику тековину науке и културе словенских народа. Класична дела славистике остаће трајно солидан темељ на коме ће словенски научници изграђивати своја нова научна дела. Као пример огромних заслуга славистичке науке за културу словенских народа и за њихов општи развитак можемо узети нашега Вука Караџиђа и круг научника и културних радника око њега. Вук Караџиђ је у ствари наш први слависта. Боређи се за народни језик у књижевности, бавеђи се и-

сторијсм свога народа, проучавајући његов живот, обичаје, схватања, он је залазио и у ширу славистичку област. После прзог и другог српоксг устанка, у периоду развијања српске национално-о--слободилачке револуције, која по својој садржини претставља грађанско-демократску револуцију, он је дао основне принципе српског књижевног језика, створио нов правопис, демократизовао српску књижевност, у ствари ударио темеље новој српској култури. То је његова основна заслуга. Али Вук Караџић бавио се и другим проблемима, који нису непосредно везани за српски језик и књижевност, али су од значаја за српску културу. Он је један од првих слависта који су се бавили бугарским језиком и књижевношћу. Кад је реч о другим радницима на славистици, онда у вези са Вуком Караџићем треба поменути Словенца Јернеја Копиlтара, којн је до краја свога живота помагао Вуку Караџићу у његовом раду и без чије помоћи Вук не би могао извршити своје огромно дело. Прнмер Караџића и Копитара навели смо као типичан за сарадњу словенских научника у класичном периоду развитка славистичке науке. Док је славистlичка наука*. у класичном периоду свога развитка служила напредним циљевима, научном расветљавању историје и културе словенских народа, њиховој ослободилачкој борби и међусобном зближавању, она је каскије делом стављена у службу реакције и послужила је као средство за угњетавање неких словенских народа. Разуме се, и даље је било доста слависта који су остали доследни научним принципима и нису хтели да се ставе у службу реакционарне владајуће групе

своје земље, да служе реакционарним ПОЛИТИЧ.КИМ циљевима. Али, с друге стране, можда ниједна науки 'није толико злоупотребљавана колико је злоупотребљавана славистикаПре Октобарске револуције царска Русија утњетавала је украјински и белоруски народ и није их признавала «ао посебне нације. Реакционарни »сторичари и филолози пружали су царској влади подрш.ку у угњетавању тих словвнских народа. Тек Октобарска револуција дала им је сва права као слободним и независним народима, којн су у оквиру СССР формирали посебие републике и добили. могућност да у пуној мери развију своје стваралачке снаге на свим пољима делатности. Пољска реакција искоришћавала је славистичку науку да би оправдала своје освајачке намере према Белорусији и Украјини и доказала своје тобожње право на западну Белорусију и западну Украјину. Реакционарни научници служили су реакционарним политичким циљевима у питању односа Чеха и Словака, Срба и Хрвата, Срба и Бугара, у македонском питању. Властодршци Србије и Бугарске, 'служећи ради својих себичних интереса страним нмперијалистима, увукли су српски и бугарски народ у некол:ико махова У крваву оружаку борбу. И у тој међбсобној братоубилач!кој борби узимали су учешћа реакционари, шовинистички учењаци српски и бугарски, бранећи позиције СВIOЈИХ реакционарних влада. У тзв. српсмо-хрватском спору, вештачки |Потпириваном од непријатеља српоког и хрватског народа, нису ни филолози остали IПО страни, ломећи копља око дијалеката, народне епике и дубровачке Iкњиже,вности. Али нај-

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 7