Студент

ЗА ЧУВАЊЕ ЗДРАВЉА СТУДЕНАТА

Досадашњи рад Удружења за здравствену заштиту студената, појединачни прегледи, а нарочито систематски преглед студенатз који је Удружење почело, показали су да је здравље студената нашег Универзитета врло слабо. Просто је поразан број оболелих од најтеже болести туберкулозе. Према подацима ,који су врло непотпуни и оскудни, на основу прегледа извршених у студентској амбуланти утврђено је досада 365 обољења од туберкулозе. Од тога је 136 болесника са акти-вном, отвореном туберкулозом. Треба одмах нагласити, да су скоро сви ови болесници откривени на основу несистематског прегледа, нри прегледу на захтвв самих болесника. Систематски нреглед са којим је почето (али због квара у апаратури прекинуто за кратко В|реме) показао је да У ствари има много више студената оболелих од туберкулозе, а да сами тога нису свесни, или не посвеђују довољно -пажње својој болести. Као пример наводимо следеће: од 1500 студената, колико их има на Меднцинском факултету, од 1 тешке туберкулозе болује 39, док ! се на Тех'Нlичком факултету за са- ( да зна само за седам оболења од 1 тешке туберкулозе, и ако број ■ студенага на том факултету нрела- \ лази 2000. Ово, на жалост, доказује да ће систематски преглед свих студената показати да је броЈ оболелрх од туберкулозе врло велики. *У вези са тим Удружење је | предузело потребне мере да реши следећа питања: 1. Извршити систематски и детаљан преглед студената, нарочито с об-. зиром на туберкулозу. 2. Осигурати опоровилишта за студенте лакше оболеле од туберкулозе. 3. При неком од ностојећииХ санаторнјума Министзрства вародног здравља 'Србије за туберкулазне, отвориги један навиљон за туберкулоане студенте. 4. Претворити студентску амбуланту у -поликлин-ику, са одговарајућим одељењима и опремама. 5. Отворити један дом у Београ- I ду, са најмање 200 250 места за студенте који посећују предавања, : а потребна им је лекарска контрола, боља исхрана и нега. Као што се види то су врло крупни задаци. Али морамо одмах нагласитlи да сви органи народних и универзитетских власти показују за ове проблеме врло Мlного разумевања, и дају нам помоћ без које се извођење свега овога не бгГ могло ни замислити. Решењу постављених задатака се приступило одмах. Опшги студентоки преглед почео Је са Медицинским факултетом. Преглед се састоји у флуорганском намању (серијско рентгенско снимање плућа) свих 'студената. Сем тога се код свик студената врши такозвана туберкулинока проба, да би се одредило да ли је неко већ заражен туберкулозним бацилима (јер не мора при томе бити болестан), а код оних који досада нису заражени в;рши се вакцинација по Калмет-Герену, да би се заштитили од обољења. Овај оистем серијског снимања плућа је први покушај у нашој земљи (а досада је примењен у свега неколико културних земаља), и он ће дати не само практичне него и важне научне податке. У циљу отварања оноравилишта за најмање 150 —200 лајкше оболелих студената, Удружење је доби-

ло три зграде (виле) на Златибору, које ће Удружење поправити у свој'оЈ режији, с тим да те зпраде остану Удружењу до амортизације уложеног капитала. У ове радове ће се утрошити око пола милиона динара, али ће зато за један дужи нериод студенти имати обезбеђено опоравилиште у току читаве годи-не. Са поправ-ком зграда се већ -почело, тако да ће већ око 15 јула бити оспособљене за употребу. Инвентар за ово апор'авилиште даје нам Комитет за народно здравље ФНРЈ, тако да ће већ почетком августа око 150—200 лакше оболелих студената моћи користити ово опоравилиште. Да би се омогућило лечење те. шко оболелих студената од туберкулозе М)инистарство народноlг здравља Србије доделиће Удружењу за здрав!ствену заштиту студената један дрвени п-авиљон за 100 до 120 болесника. Тај павиљон ће бити уз неки санаториум за туберкулозне, под стручним руководством лекара. Међутим, овај задатак се не може решити одмах него изгледа тек нскчетком следеће школоке године. Садашња студентока амбуланта ни по простору, ии по уређају, ни по броју нерсонзЈла не одговара ни приближно потребама,. За то је Удоужење предузело мере да обезбеди не само амбулзнту, него поликлиН;ику која би могла одговарати потребама. Универзитетске власти су ставиле Удружењу на раополагање једну четвороопратну зграду у Ресавсlкој улици, која би по исељењу садашњнх станара била уређена за студентску -поли.

кликику. Та ноликлиника ће се састојати од једне опште амбуанте, од амбуланте за туберкулозне, за -можно-веиеричне болести, апотеке, лаборатоlр'ије и рентген--аlпарата .У овој поликлиници ће радити шест лекара, од којих једаи 'СпециЈалиста за ту|берlкулозу и један опецијалиста за кожно-венеричне болести Ови лекари ће радити само у 'поликлиници тако да ће се моћи у IНотгтуности |Посветити том раду. Сем прегледа студената у иоликли'ннци ови лекари ће обилазити болесне студенте у домовима као и студентске мензе. Опрему за ову полlИклlинику, апотеку, лабораторију и рентген-аиарат даје нам Комитет за народно здравље ФРНЈ. Удружење ће иастојати да Још до конца ове -школске године испразни приземље зграде и да уреди једну примерну студент. ску !ПОЛIИКЛИНИКу. Дом за студенте, -који -и лоред болести похађају нредавања, али им је потребан лемарсми надзор, боља исхрана и нега био би смештен у исгој згради где и ноликлиника. Дужни смо још једном нагласити да без Iпоказаног разумевања и помоћи од стране народних, универзитетских (и војннх власти ми не ■бисмо могли решити све ове проблеме, јер они зактевају већа материјална сретства од оних којим Удружење располаже. Али из излагања се види да смо ми на снгурном путу да задатке који су пред нас ностављемн с пуним успехом и у скоро време решимо, и да на тај начин допринесемо з-аштити здравља наших другова. П. Поповић, студ. медицине

У студентској амбуланти

Изградња канала у Посавини

Ударна петорка омладинаца на каналу у Посавини, на почетку свог посла. Први слојеви земље се скидају, одлазе на насип, да би с > тра плодне равнице око канала биле претворене у нову житницу. Док једни у пуном замаху раде, дотле нове јединице крећу на посао. Први часови јутра одјекују песмом и жагором.

У рано јутро радне јединице крећу на посао. За неколико тренутака колосеком ће јурити вагонети, ашови ће, стварати пут беспотребној води, која је до сада плавила плодну равницу Посавине. Данас ће бити још један дан нових стварања. (

Пренос посмртних остатака палог друга

У оквиру Омладинске недеље студенти ветерине посетили су гробове својих палих другова. Једна група студената отишла је о. м. ,на Фрушку Гору одакле је пренела посмртне остатке, друга Павла Зорића у његово родно мссто, где је сахрањен. У име свих студената ветерине група је положила венац па гроб погинулог друга. Друг Павле је један од првобораца народног устанка. Родио се у Земуну, у сиромашној сељачкој породици. Гимназију је учио у Земуну, а 1938 год. уписао се на Ветеринарски факултет у Београду. Миран по природи, али напредан по схватањима, доследан и неноколебљив у својим младалачким стремљењима, учествује активно у напредном студентском покрету и у демонстрацијама против реакционарних профашистичких режима доратн-е Југославије. 1941 год. повлачи се са југословенском војоком, али немајући куд враћа се у Земун, одакле се сели са породицом у Нове Карловце. Одмах у ночетку устанка одлази у шуму, где је један од организатора фрушкогорских партизана. Цела његова породица је активно номагала Народно-ослободилачки покрет. Отац му је убијен као претседник илегалног месног народног одбора. Два брата и две сестре су исто били тако у На-

родно-ослободилачкој војсцк; оба брата су погинула у борбама. Приликом офанзиве коју су Немци предузели противу фрушкогорских партизана 1942 год.,

друг Павле Зорић штитио је са својом четом извлачење партизанских одреда из непријатељског обруча. При том је пао покошен непријатељоким митраљезом. Студенти ветерине су поносни што су у редовима имали једног таквог друга као што је био Павле, који им може послужити као пример како се воли и чува отаџбина.

Рад Одбора за издавање уџбеника ЕКВШ

Одбор за уџбенике на ЕКВШ ће ускоро да заврши са радом за ову школску годнну. Наш задатак је би-о не само одговlоран, него и врло твжак: снабдети све другове и другарице књигама које ће по садржини 'одговарати даиашњој друштввн-ој стварности. Фиваноијско питање издавања уџбеника решено ј је тиме што су студенти уплаћивали извесну суму иоваца на им-е прет| 'плате. Тако је била обезбеђена набавка хартије, штамlпање итд. Али много већа и несавладива тешкоћа била је у т-оме што старе уџбеиике нисмо могли да унотребимо пошто су они били постављени на идеалнстичким осноеама, на пч>ставкама грађанске политичке економнје и 'пошто су били намењени оправдању кашттализма и канитали-стичке експлоатаlЦИје. Због тога одбор за уџбенике наше школе ! није могао одмах да отпочне са радом н да студенте правовремено | снабде уџбеницима, иако су финансијске тешкоће биле пр-еброђене. Наши професори нам кису могли за то кратко време да ставе на располагање руконисе. Али захваљујући њиховоЈ сарадњи и напорима наших чланова 'одбора за уџбенике током другог семестра изашли су за I годину св:и уџбеници„ а за II годину следећи: Пословање нривредних предузећа, Историја економоких доктрина, Теорн| ја тро'шкоlва, Технологија, Наука о новцу, Наука о кредиту, Трговачко ! право и Привредна географија; за ј трећу год-нну је штампано: Кореспонден|циј|а, а за четврту: Пословања 'иидустријских предузећз, Ековомска со!цијалнстичка индустриЈа и Соlцијална политика. Рад одбора за уџбенике није се ограничио само на издавање уџбеника. Одбор је усноставио везу са | студентима из унутрашњости и иослао им досада нздате уџбенике.

Затребачкој ЕКВШ утутили смо известан број књита. Одбор за уџбениlке ће наставити свој рад и преко лета. Ови другови који из било којих разлога не могу да иду на рад на пругу спремаће и издаваће уџбенике да би следеће тодине студенти наше школе били снабдевени свим уџбеницима. Искуство које смо стекли током рада у овој тодини биће свакако дратоцено у нашем будућем раду, а 'помоћи ће да у даљем раду постигнемо много већи успех. Мила Јовановић, ст. ЕКВШ

Самоиницијативни курсеви студената медицине I године

У тежњи да се солидно стручно уздигну ида постигну боље резултате на испитима, студенти 1 године су добро савладали предмете и оргаиизовали самоиницијативно курсеве из физике и биологије. По анатомским групама, којих има осам, другови студенти одржавају предавања, објашњавајући теже партије које су многима биле неразумљиве. Курсеви се одржавају два пута недељно. Начин демонстрирања је лак и приступачан. Студенти постављају различита питања и тако се партије боље обраде. Рад и дисциплина су за све време курса на великој висини. У раду на курсевима међу друговима се на првом месту истичу: Риста Зец, Руди Дебијаџи, Исидор Алкалај, Душан Кентера и Војин Шуловић. А. Д., ст. мед.

Дебатни клуб Ветеринарсног факултета

На последњем састаику дебатног ■клуба студената ветерине, друг М. Савнћ одржао је врло «нтересантно предавање „Каква треба да буде настава на Ветеринарском факултету“. Актуелност теме је разлог што је предавање било одлкчно посећено и што је прикупило, не само велижи број студената, већ и г. г. професоре. По реферату настала је жива дискусија у којој су узели учешћа г. г. професори и студенти. Највише се обратила пажња иа две ствари: долазак нових генерација на факултет (омогућити им брзо специјализирање уз помоћ старијих другова), и практичан рад по селима за време семестралног распуста. Интересовање за ову тему је утолико веће, што ће се ускоро приступити решавању плана наставе на Ветеринарском факултету. Због тога су мишљења и излагања диокутаната од велике важности за правилан будући развоЈ наставе «а ветерини. Несумљиво да је овај дебатни клуб био израз присне сарадње г. г. професора и студената, а он-а је најбоља гаранција да ће сви проблеми. прожети колективним духом пожртвованог рада професора и студената, довести са.мо до позитивних резултата.

БРОЈ 7

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 3