Студент

Студентски покрет у Великој Британији

Студентосн покрет у Енглеокој ни/е тако чврото везан за остале ХЈМладкнске организзције, не прет•отавља ону покретачку онагу омладиноких покрета, какав је на пример био студентски шокрет код нас пре рата. У Енглеској се оматрају студентске организације као нешто одвојено од осталих омладинских организација, а студенте не убрајају међу омладину. Уопште, живот и рад студената много је више ■ издвојен од осталог друштвеног живота но што је то случај у другим континенталним земљама. После завршетка средњих школа, млади људи одлазе на колеџе и универзитете, тамо станују и уче у току четири године студија, стручно се припремају да 6и касније могли да заузму место у огромном управном и привреднo|М апарату Енглеске. Уопште узев, студенти у друштвеном животу Енглеске имају врло мали значај, јер је интерес енглеских студената за питања која се крећу ван њихових учионица врло мали. Број студената у Енглеској последњих година рата кретао се од 45—60 хиљада. Најважније студентске организације су Национална унија студената Енглеске и Велса, Студентски хришћански покрет Велике Британије и Ирске, Универзитетска студентска федерација и Студенти католици. Најмоћнија организација студената на острвима је Национална унија студената. То је уствари синдикат британских студената. Национална унија студената има преко 30.000 чланова, а има своје локалне организације по свим колеџима и универзитетима осим у Оксфорду и Кембриџу. Задатак ј НУС-а је да се стара о просветним и социјалним питањима студената. ј Обласне организације НУС-а постоје на свим факултетима и колеџима (И везане су за струку на дотичној универзитеској установи. Сви факултети Енглеске осим медицин- ј ског, ветеринарског и архитектонског као целина су учлањени у НУС-у, али још увек не постоји довољно координације у раду на факултетима и колеџима. Основне организације, на било коме факултету или колеџу, поред бриге за социјални и живот чланова студената, ортанизују и предавања, конференције, и то стручног и друштвеног карактера. Делегати организација са факултета и колеџа једног универзитета бирају на годишњој скупштини, пачетком сваке године савет НУС-а тога универзитеа. Центар свих тих организација јесте Национални савет НУС-а. Њега бирају изабрани делегати свих универзитета, факултеа и кблеџа. На годишњој скупштини НУС-а, поред избора савета и његовог извршног комитета, доносе се и резолуције које треба да одреде политику рада Националне уније студената за следећу годину. У току рата, а нарочито после рата, НУС се почео интересовати и за ванстудентске проблеме. Нарочито је 'било порасло интересовање у време припрема које је чинило Светско омладинско веће за Светску омладинску конференцију. Национална унија студената била је основна британска омладинска организација која је помагала Светском омладинском већу у раду и припремама за Конференцију. Претседник Националног савета НУС-а Тани Џемс, био је један од британских претставника у Припремнам комитету Конференције. Друге студентске организације су и бројно и утицајно много слабије од Националне уније студената Енглеске и Велса. Тако Студентски хришћански покрет Велике Британије и Ирске, протестанска организација међу студентима, постојина ' овгим колеџима и факултетима у Енглеској, а 1943 године бројао је 7.277 чланова. Воћство покрета сма- ( тра да покрет није везан за земљу и нацију већ је део Светске студентске хришћанске федерације. Хришћански студентски покрет као ' целина не улази у НУС, али већи- < на његових чланова лично улази у , Националну унију студената. И о- ; вај покрет је помагао рад Светског ј омладинског већа. I Трећа по величини студентска < организација, која броји око 4.000 ] чланова, јесте Универзитетска сту- ј дентска федерација која има на ? челу као почасног претседника посланика Прита, једног од најистакнутијих левичара Енглеске. | Британски студенти који су уче- ј ствовали на Првом светском сту- ј дентском конгресу у Прагу новем- * бра 1945 г. учинили су све што су ? могли заједнички и појединачно да > обавесте своје другове студенте о с току Конгреса, дискусијама и гле- с диштима изложеним на разним за- с

седањима. Национална унија студената објавила је тако, на лример, чланке о положају чехосло; вачких студената и о будућој светској студентској организацији. Национална унија, затим, чини све што може да помогне финансије Конгреса. Британски студенти су дали пуну подршку свим одлукама Припремног комитета и његовом предлогу који се односи на размену, помоћ и другу студентску делатност до почетка Конгреса у августу 1946 године. Требало би да се са још неколико речи осврнемо на конгрес Националне улије студената који је одржан од 5—12 априла ове године у Бристолу. Конгрес је одржан у присуству 600 делегата и под називом „Британски студенти, њихов рад и дужности“ јасно је показао вољу британских студената да поново расмотре све студентске проблеме, на универзитетима и у земљи, у Великој Британији и прекоморским поседима, а у светлости догађаја последњих година. На првом пленарном састанку, који је отворио претседник НУС-а, Тони Џемс, расправљано је по литању „Универзитет у Енглеској која се мења“. Друга седница је била посвећена још увек раду британских студената, а са темом „Студентска активност изван амфитеатра.“ Друге две седнице расправљале су о питањима везе британских студената са страним студентима и универзитетима под називом „Шта можемо да научимо од студената лре- ј ко мора“. У току Конгреса, у многобројним дискусијама, искристалисало се неколико захтева. Конгрес је одлучно стао на гледиште да се има спровести јединство наставних метода и програма на разним универзитетима и високим школама. Конгрес је тражио укидање ограничења за приступ на универзитет да би се о могућило деци широких народних слојева високо образовање. Даље, тражио је измену карактера више наставе да би она омогућила потпуни раз-

вој студената, а не да буде само сретство за стицање диплома итд. Преставници британских студената, 600 делегата Националне уније, «з-разили су мишљење свих својих другова када су одлучно стали на гледиште да се не сме допустити никаква разлика због политичких и религиозних убеђења, као и расних питања, већ да је потребно имати један заједнички политички став против фашизма. Кроз цео Конгрес дошло је до израза велико интересовање британских студената за организације студената преко канала. По питању међународне организације студената, Конгрес је одлучио да Национална унија студената Вел. Британије да свој пуни допринос у стварању Светске студентске уније. Присутни су исто тако изразили жељу да будућа светска организација студената уђе у састав Светске федерације демократске омладине. Британски делегат у раду Припремног комитета за Други светски конгрес студената, Том Мејден узео је живог учешћа у раду комитета као претседник тога комитета. Он је на једном од састанака изнео штете које су претрпели енглески универзитети у току рата. Иако та штета ни у ком случају није исте висине и не лада тако тешко као штете у просветним центрима других земаља, ипак су знатне. У Лондону су углавном страдале од бомбардовања медицинске школе и многе старе библиотеке. « Иако студентски покрет у Енглеској нема онај карактер који су имали студентски покрети пре рата у земљама Бвропе, ипак је у току рата доста ојачао и данас преставља најнапреднији део енглеске омладине. Нарочито се осећа знатна промена код студената који су чествовали у рату. Тако се на свим конференцијама и у свим дискусијама јасно оцртава разлика између студената бораца и оних који су рат провели пратећи догађаје кроз новине.

Наше припреме за Конгрес у Прагу

Када /е 17 новеибра 1945 године на Првом светском студентском конгресу у Прагу био основан Припремни комитет за Други светски студентски конгрес, пред њега је постављен великн задатак: организација, односно припрема Конгре. са. Припремни комитет своје организационе послове сада приводи крају, тако да већ можемо да говоримо о његовом плодном раду. У раду Припремног комитета узео је учешћа као члан и наш делегат друг Рајко Томовић, студент технике. На тај начин, наше студентске организације биле су непосредно упознате са радом Припремног комитета и могле су вфикасно да обављају задатке које је Припремни комитет био наменио студентским организацијама појединих земаља, па и наше. Отуда, одмах по завршетку заседања Првог светског студентског конгреса формирано је на Београдском универзитету Међународно одељење при Универзитетском одбору НСО-а, 6 доцембра 1945 год. Његов главни задатак јесте: успоставити и одржавати везе са студентима страних универзитета, а првенстввно са студентима братских словенских земаља. Циљ успостављања ових веза био је с једне стране упознавање студената света са напорима које чини наша студентска омладина на обнови универзитета и земљц, као и са економским тешкоћама са којима се она бори, а са друге стране упознавање наших студената са животом и радом студената и студентским организацијама у иностранству. Веза је одржавана са студентским организацијама 12 земаља: СССР-а, Бугарске, Чехословачке, Пољске, Француске, Енглеске, САД, Мађарске, Румуније, Албаније, Белгије и Норв&шке. Одељење је упутило писма са позивом на сарадњу и у разне друге земље, али до данас још није добило одговор. Резултат овог дописивања је разме-

на корисних инфориација, стручних књига, часописа и студентских мистова као и скромна помоћ у разним видовима. Нарочито тре бв истаћи рад овог одељења на одржавању везе са Припремним комитетом у Прагу, на превођењу обимног материјала са састанака одржаних у новембру 1945 год., јануару, марту и априлу ове године и на упознавању студената са резултатима и одлукама Припремног комитета. Наши делегати са своје стране упознали су Припремни комитет са великим губицима које су у току рата претрпели иаши универзитети и културне установе, нарочито Београдски универзитет. Европски фонд за помоћ студентима послао је свога претставника Макса Орнгашеа да прикупи податке о нај-1 ефикаснијој помоћи која би могла , бити указана југословенским сту-1 дентима. Први резултати су новчаиа помоћ од пет стотина хиљада динара Београдском универзитету за набавку школског матцријала у Швајцарској и позив да упутимо десет студената медицине на двомесечни курс који ће се одржати на универзитету у Данској. Ово одељење сада врши припреме за полазак наших делегата у Праг Спремају сет ри брошуре на енглеском и француском језику. Једна ће под насловом „Студенти Југославије за мир и демократију“ обухватити и изнети историјат студентског покрета, донети преглед учешћа студената у народно-ослободилачкој борби, а биће илустрована сликама погинулих народних хероја студерата и разним снимцима из студентског покрета и живота пре рата. Друга брршура, под насловом „Окупаторско варварство на универзитетима у Југославији“, приказаће штету коју је окупатор нанео универзитетима и високим школама у нашој земљи, а која износи око 300 милиона динара. Ова брошура ће бити илустрована снимцима порушених и попаљених универзитеских зграда, нашег Техничког, Пољопривредно-шумарског, Богословског и Филозофског факултета. У трећој брошури, која ће носити назив „Студенти Југославије за бољи свет“ биће приказана структура наше организације Народне студентске омладине, затим рад појединих њених секција, џ велико учешће студената у обнови и изградњи наше порушене земље, резултати учења итд. Наши делегати треба исто тако да понесу албуме слика са појединих факултета. Те сликр ће прказати живот и рад наших студената после рата. За Конгрес друг Кратохвил, студеит Академије ликовних уметности, спрема као поклон нашег Универзитета бисту ливену у бронзи „Студент-партизан‘*Међутим, тежиште свих наших припрема за Конгрес лежи у такмичењу у коме учествују студенти свих наших факултета и високих школа.

Студенти САД после рата

„Који проблеми занимају савремену амер-ичку омладину?“ Тз.ко почињу свој занимљив чланак Т. Иванова и И. Гајевски у „Комсомолској правд‘и“ од 17 маја ове године, у коме износе многобројне проблеме који се јављају у животу америчке омладине, а посебно америчких студената после овог тешког рата. Позlнајући велико интересовање наших студената о својим друговима из других земаља и са других континената, доносимо овде неколико делова из овога чланка ко.ји се односе на питања у вези са студентском омладином. „ ... Делегат САД на Светској омладинској конференцији у Лондону, Елза Грјевс, на|бројала ј« захтеве америчке омладине: „Ми захтевамо за све нраво занослења. Мн ћемо се борити за право младих људи да имају све могућности за савлађивање струке. Ми сматрамо да Је добијање загарантоване нлате за време школовања право које се не може одузети младим људима. Ми признајемо принцип једнаког награђивања за једнак рад. Ми позивамо на потпуно | уништење сваке диокриминације у односу на обезбеђење рада, која је заснована на расним, верским и сличиим разликама или различитим политичким убеђењима“. Број незапослених у САД стално расте: од каиитулације Јапана до 1 октобра 1945 тодине, по подацима Министарства рада САД, било је поднето два и по милиона молби за помоћ због незапослености. У јануару 1946 године Министарство је саопштило да је до нове године било три и по милиона незапослених и да ће тај број до пролећа порасти на осам мили она. Ова незапосленост, која сваким даном расте, није нешто случајно и неочекивано. Разлози леже у самом систему америчког каггитализма који је неспособан, као што се показало између ова два светска рата, да обезбеди запослење у мирним условима свима онима који би желели да раде. Незапосленост утиче деморалишући. Стручна обука омладине знатним делом се налази у рукама приватних лица и предузетника, за које је она пре свега трговачки лосао и извор зараде. Програм школовања је удешен за иотребе дотичног предузећа и пружа веома уску квалификацију. Предузетници свесно не дозвољавају омладини да се упозна са )разним процесима производње.

У последње време у америчкој штампи се често појављују жалбе против недостатака у оистему вишег образоеања. Аутори чланака се Iжале на отсуство везе између хуманитарног и отручно-техничког образовања. Многи од оних који су завршили колеџе и универзитете не нознају елементарне ствари из историје Америке, енглеског језика, геаграфије, показују јако непознавање савремених догађаја. Они уопште немају појма о савременим научним погледима на свет, лако постају жртве рђавих утицаја, баналних лажотих идеја које се пропагирају у књижевности, но биоскопима и преко радиа. , „Сада. пошто смо добили рат. ! школе и универзитети мора.ју по- ; стати прави расадници науке и демократије писао ј е амерички лист „Дејли пиплс уорлд“. | Ипак постоји доста знакова ко,;и показују да се у школама не чини све што је потребно за васпитање ! омладине у демократском 'духу.“ ј Циљ америчких виших школа је припрема уских стручњака, државних службеника. Међутим, све се више чују гласови о реформи школовања која би дала могуђности да се васпитавају свестрано развијепи грађани, способни да се сиађу у међународном и унутрашњем политичком положају. Већ сада се чкне покушаји стварања впсоких школа новога типа; као пример може да послужи „Џеферсон скул“ у Њујорку. Студенима те школе држе се нредавања из друштвенополитичких наука, упознају се са Дар'винlовом теоријом итд. Али већина ових, како их зову, прогресивних школа нису акредитоване од стране владе, тј. ученик који заврши такву школу нема права на диплому. Члан делегације америчке смлалине која је недавно посетила Совјетски Савез, Дорис Сеик, на коиференцији за штампу је изјавила да је на њу остазило вилики утисак то што је совјетско дете. 'напуштајући школу, сигурно за место које му је одређено у животу. У САД велики број талентованз деце је прнморан да прекину школовање због материјалних разлога или због тога што она нису сигурна у то какве ће им то могућности открити у будућности. Одушввљена великим идеалчма демократије, америчка омладина самопрегорно се борила против мрачних сила фаигазма. Сада она са правом тежи ка пуном остварењу демократских принцима који

■би пружили могућност сваком америчком младићу и девојци да добије запослење по свом позиву, да рзди без страха за сутрашњи дан, да има широке могућности за кулгурно провођење слободног времена, за добијање стручног и општег образовања. За в;реме рата је свест америчке омладине знатно порасла. Она схвата да мора активно да учествује у решавању свих проблема који се ње тичу, да је најбоља гаранција у тој 'борби тесно јединство целе амернчке омладине, њено активно сарађивање са прогресивним демократским снагама своје земље, са целом демократском омладином света“.

Бож. Продановић

На пристаништу'

СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 8