Студент

РАД СВЕТСКОГ СТУДЕНТСКОГ КОНГРЕСА У ПРАГУ

(Наставак са друге стране) ље упорно борити за уклањање свих остатаиа фашизма, иојн се још увек изражавају, како у друштвенополитмчким схватањима тако и у науци, у уметности и деловању појединаца и појединих организација. Уништење свих остатака фашизма је основни услов за пуну победу демократских принципа, за сређивање прилика у свету и за стварање чврстог, трајног и праведног мира. Борба против остатака фашизма треба да буде изражена у пуној и ефикасној помоћи студентима и демократској омладини таквих земаља које се још налазе у фашистичким канџама, у борби те омладине за ослобођењс њихових земаља и оостварење демократског уређења. Делегати Египта, Индије, Мексика, Панаме и др. су нагласили да они нису имали прилике да директно осете фашизам, али да они сматрају да је империјализам једнако зло као и фашизам, јер онемогућава слободан и несметан развој њихозих земаља, јер подвргава њихове земље бездушној експлоатацији и одузима народу и омладини тих земаља њихову слободу. Конгрес се сложио да је потребно да демократске студентске снаге воде борбу против империјализма и да свим сретствима помажу борбу омладине народа свих оних земаља које се боре за потпуно ослобођење испод империјалистичког јарма. У циљу остварења демократских права која припадају свој омладини, међународна студентска организација и кроз њу читава студентска омладина, треба да се бори за право гласа омпадине од 18 година, за уништење сваке дискриминације засноване на боји, раси, религији, социјалном пореклу и сл., за право омладине и студената да учествује у јавном и политичком животу итд. Да би у овој борби био што више обезбеђен успех, да би снаге демократских студената биле што јаче, потребно је да се створе чврсте националне студентске организације које Ђе међусобно тесно сарађивати, а исто тако да се учврсти моћна и широка међународна студентска организација. Кроз овакве организације, у тесној непосредној и сталној сарадњи и заједничкој борби са демократском омладином, студенти ће моћи успешко да се боре за остварење свих задатака које су себи поставили. Поред сарадње са омладином радничком и сељачком, коју ће свака национална организација студената остварити у оквиру своје земље, Конгрес је решио да оствари пуну и непосредну сардању Интернационалне студентске уније са Светском федерацијом демократске омладине на тај начин што ступа у СФДО као њен аутономни члан, и шаље своја два претставника у руководство СФДО. Сем тога ИСУ ће стално сарађивати и са свим осталим међународним демократским орга- ; низацијама као што су Светска синдикална федерација, Светска феде- | рација демократских жена итд. С обзиром на чињеницу да су многе земље у рату опустошене и оштећене а с друге стране да је велнки број колонијалних, полуколонијалних и зависних земаља остао недовољно развијен, студентска омладина ће узети врло активног учеш- I ћа у обнови порушених и оштећених као и у изградњи неразвијених земаља. То ће извршити формирањем ! студентских радних бригада које ће радитн у разрушеним земљама, сабирним акцијама за помоћ итд. Да бн се ови послови што успешније ц правилније регулисали, формира * се при Извршном комитету ИСУ посебно одељење за ова пнтања. Демократска студентска омладина света се једнодушно сложила да је потребно науку очистити од свнх остатака фашистичке идеологије, исправити историјске неистине и ненаучне факте које су у науку унели фашистички идеолози као и уништити све остатке и показати лажност расне теорије. Потребно је остварити демократизацнју школссог образовања, обезбедити образовање широким народним масама, борећи се за бесплатно школовање како ниже тако и више, за повећање броја школа, за уништење сваке дискриминацнје, борећи се за право сваког народа да има школе на националном језику итд. За напредак науке на ннтернационалном плану потребно је спровести тесну сарадњу научних радника и студената разних земаља, омогућити и учинити обавезним објављивање свих научних тековина, онемогућити постојање научних тајни које могу да се злоупотребе за ратне сврхе као атомска енергија и сл. Сем овога нотребно је да студентска омладина испуњава свој дуг према свом на-

роду а нарочито радној омладини своје земље, помажући културни м просветни развој и успон омладине и помажући сва позитивна стремљења демократске омладине у свету. ' Дискусије по свим овим питањ.има су припремиле Конгрес за разматрање устава који је у себи обухватио све карактернстике, циљеве и задатке међународне студентске

организације и .одредио правац и начин њеног деловања. Дискусија о уставу била је врло жива и интересантна. Иако су сва битна питања већ продискутована у претходним комисијама и огромна већина студената се јасно одлучила за усвајање закључака који Интернационалној студентској унији дају карактер прогресивне, демократске, широке и јаке организације, насупрот неколицини реакционара који су наметањем сувишних дискусија, предлозима који немају места итд. покушавали да ометају рад Конгреса, ипак и у дискусији о уставу још једном су ти разбијачки елементи, претстављени у лицу холандске делегације, затим неколико делегата припадника католичких студентских организација из Канаде и Швајцарске, покушали да онемогуће доношење демократског устава захте-

вима да ИСУ буде неполитичка организација, *да буде потпуно издвојева н без веза са СФДО, да се бави само уско студентским питањима, да буде децентрализована итд. А када су ти сви покушаји пропалк и када је устав примљен огромном већином, холандска делегацнја је иступила из ИСУ изјављујући, да устав ИСУ нити ИСУ као организација нису довољно демократ-

ски и да због тога они неће да буду чланови ИСУ. На Конгресу су учествовале делегације 38 земаља са свих континената. Око 300 делегата је претстављало два и по милиона студената света. Наша делегација је учествовала У Р а ДУ Конгреса по свим битннм питањима. Можемо одмах нагласити да се од наше делегације и очекивало да допринесе успеху Конгреса, пошто студенти Југославије имају велико борбено и радно искуство, а сем тога наша студентска организација је јединствена по својој структури, начину рада и успесима које постиже. И сама чињеница да смо ми били на Конгресу претставници хгројске Титове Југославије о којој се у свету врло много говори, иако се у многим земљама прилично мало зна, допринела

је томе да се на нашу делегацију гледало са великим симпатијама и поштовањем. Мн можемо да кажемо да смо својим опхођењем са свим страним делегатнма, својом песмом, „Козаром“ итд. много допринели да су нејасно поштовање и симпс.тије, које је већика делегата осећала према нама и Југославији, прерасли у искрено пријатељство према новој Југославијн, њеним народима а нарочито њеној омладини. Други део Конгреса био је испуњен радом општих комисија по литањима практичне сарадње студената као што је интелектуална и културна сарадња, размена и путовања, спорт, међународна студентска штампа, организацијја помоћи студентима за побољшање њихових економских и здравствених услова за живот. Свака од ових комнсија је донела низ практкчних закључака за рад ИСУ, који треба да се остварује непосредно после Конгреса. Да би ИСУ могла обављати тако различите и многобројне послове, формирана су по свим набројаним питањима посебна одељења ИСУ, која ће непрестано радитн под непосредним руководством Извршног комитета ИСУ. По овом питању су покушали елементи реакције да окемогуће исправан рад тих одељења захтевајући да не буду сва одељења у једној земљи уз ИК ИСУ, дакле не под сталним и непосредним руководством и надзором Извршног комитета, него да поједина одељења буду у разним земљама. Овај покушај је разбијен и предлог одбачен огромном већином. Осим ових комисија по општим питањима, задњег дана су радиле факултетске комисије по појединим сродним групама наука. Ту су расмотрена најважнија питања начика наставе, услова студија, проблеми и потребе појединих факултета као и могућности координације рада истородних факултета у разним земљама, могућности сарадње измеђУ студената, научннх радника итд. Због кратког времена за рад ових комисија, остало је доста недовољно расмотрених питања, алн ипак је створена чврста веза између студената у свету и могућност даље сарадње и међусобног упознавања.

На Конгресу су изабрана руководе!>а тела ИСУ. Изабрано је ве!«е ИСУ, у које су ушли претставници свих земаља чланица ИСУ тако, да најмање земље имају једног а највеће шест претставника у већу. Наша земља има четири претставника и то су: Вјера Ковачевић, Рајко Томовиђ, Јаков СиротковиЈ«, Саша Цвахте. Веће има укупно 102 члана, и оно је изабрало Извршни комитет састављен од 1 претседника, 4 потпретседника, 1 секретара, 1 благајника и 10 чланова. За претседника је изабран Јожа Громан, претставник студената Чехословачке, за секретара Том Медн (Велика Британија) а за потпретседника делегатн СССР, Француске, САД и Кнне. Наша земља има у Извршном комитету једног члана Рајка Томови Ђа. ПосматрајуЂи Светски студентски конгрес кроз његову широку репрезентативност, кроз множину и озбиљност питања која су решавана и врло успешно решена, кроз учешће врло великог броја делегата у свим дискусијама, кроз резолуције и Устав донесен на том Конгресу, мора се нагласити да је Конгрес у потпуности успео. Конгрес претставља врло велику победу демократскнх снага у борби за уништење остатака фашизма, за остварење демократских принципа, за учвршћење трајног и праведног мира у свету, за остварење искрене сарадње међу кародима у циљу стварања боље и срећније будућности. Решеност студената света да се за остварење постављених задатака боре и раде заједно са осталом омладином, одлука конгреса да ИСУ буде аутономни члан СФДО и да на тај начин ради под руководством и у најужој сардањи са СФДО, је велики допринос снази и угледу СФДО, а исто тако највећа гарантија да I>е ИСУ кроз свој рад и све своје акЦије бити заиста демократска и прогресивна организација, да *е стуДенти, чланови ИСУ остварујуЂи сарадњу са радничком и сељачком омладином, како својих тако и других земаља много допринети учвршћењу демократских организација у свету и кроз њих победи праве и пуне демократије. ЖАРКО ЦВЕТКОВИЋ, ст. медицине.

Југословенска делегација на Конгресу

Задаци у послератном свету

РЕЗОЛУЦИЈА СВЕТСКОГ СТУДЕНТСКОГ КОНГРЕСА

Само је јединство демократских нација могло да осигура војну победу над фашизмом. Трајан мир и уверење у један бољи свет могу се такође стећи само једним још јачим јединством међу свим народима и њиховом приврженошћу начелима и поступцима демокраI тије, Фашизам и угњетавање су 1 најкрупније препреке мира и напретка. Стога ми осуђујемо фа| шизам и империјализам где год се они појавили. И ако је фашизам I изгубио битку, фашистичка идеологија остала је као таква и фашизам је још увек један званичан облик управљања. Ми мислимо да је уништење свих остатака фашизма неопходно за установљење мира и бољег света. Зато није могуће да студенти остану равнодушни у овом важнои делу наше борбе за будућност. Студенти који су учествовали у војном поразу фаI шизма треба да одиграју своју у| логу и у ттослератном свету. Имајући увек пред очима уништења која је фашизам учинио у све т у, ми треба да изјавимо да смо нотпуно спремни да учествујемо у Јачању и обнови демократских земаља. Јаки услед јединства нашег циља ми треба да радимо за трајан међународни мир и за безбедност нација. Ми треба да испунимо ове задатке преко наше међународне I организације студената и омладине. Наша ИСУ треба да прихвати и спроведе такву политику која ће нас највише учинити способним да узмемо стварног учешћа у испуњењу задатака коЈе смо одредили. I. Први светски студентски кон| грес сматра да студенти цглог света, заједно са свом демократском омладином, треба да се боре за коначно уништење фашизма и његових идеологиЈа у Немачкој, у Јапану и у свим осталим земљама где таква идеологиЈа још по-1 стоЈи као и у земљама које су дуго остале у фашистичком ропству. Конгрес скреће пажњу да студентске организациЈе треба да помогну у васпитању омладине у демократском духу са поштовањем према култури свих парода. Оне треба да сузбиЈу сваку дискриминациЈу у васпитању и да

докажу безвредност свих лажнонаучних теорија раоне супериорности. Студенти треба да мобилишу сву своју енергију да би очистили науку од фашистичког фалсификовања .Они треба да се труде да у све гране науке унесу дух напретка и демократије. Конгрес позива студенте да се с једне стране активно боре против студентских профашистичких и реакционарних организација и да с друге стране подупру развој студентских демократских организација. Конгрес тражи чишћење универзитета од фашистичких и профашистичких предавања, иацистичких књига као и наставиих програма. Неопходно треба сачувати омладкну од утицаја фашистичке идеологије. И. Ми подржавамо борбу студената неслободних земаља. Ми смо против Франкове владе, јер она претставља данас тврђаву фашизма и претњу за мир свету. Зато Конгрес позива студенте свих земаља да прекину културне и интелектуалне везе са универзитетима Франкове Шпаније. Ми се придружујемо народима наших другова студената Грчке, Египта и Индије и неких земаља Латинске Америке и свих оних згмаља где студенти још пате и боре се за своју самосталност и слободу. На исти начин ми се обавезујемо на пуну помоћ студентским покретима у колонијалним и полуколонијалним земљама, за остварење њихових законитих тежњи. 111. Сиатрајући да је економско благостање услов за трајан светски мир ми тражимо да се осигура пристојан живот свим народима света. Зато је овај захтев нераздвојан од борбе за демократизацију земаља и укиштење свих остатака фашистичке управе. Ово благостање поставља основе за сваки напредак у васпитању омладине. Први корак ка постигнућу економског благостања јесте обнова земаља опустошених ратом. Студенти целог света треба да су спремни да непосредно учествују у радовима на обнови у сарадњи са радничком омладином.

Светски студентски конгрес позива студенте свих земаља да узму активног учешћа у племенитом задатку обнове културних и просветних установа у демократским земљама опустошеним ратом и у заосталрм крајевима. IV. Ми верујемо да је задатак свих студената да се сами образују како би постали одговорни чланови заједнице и како би узели активног учешћа у демократским покретима њихових земаља. Као студенти ми се прогивимо свакој дискриминацији заснованој на раси, боји, сталежу, полу, националном пореклу или нолитичком убеђењу, и зато ми сматрамо за првенствену своју дужност да отстранимо такву дискриминацију из својих сопствених организација и да се боримо против ње ма где се она појавила у нашим заједницама. Конгрес наглашава да је потпуно образовање младих људи могуће само ако је право на средње и високо образовање осигурано широким масама омладине. Студентске организације треба да се боре да 6и оствариле ово право за све младе људе без обзира на пол, друштвени и финансијски положај, политичко убеђење, веру, боју или расу. Светски студентски конгрес тражи да се установи један обилан снстем државних стипендија, јевтиних станова, нарочитих обзира према демобилисаним борцима, породичних помоћи, беоплатних издавања књига и потребне спреме. У оквиру својих организација студенти треба да узму активног учешћа у управи и руководству својих универзитета. Образовање треба да бу*е уско повезано са животом и треба да се обзире на друштвене и драктичне стране живота. Наука треба да служи напргтку човечанства и ,не треба да буде употребљена за рушилачку делатност нити као сретство угњетавања ма које силе. Пошто студенти играју велику улогу у развоЈу науке, они не могу да запоставе своју одговорност да осигурају употребљавање науке искључиво на корист човечанства. Њихова велика одговорност треба првенствено да буде садржана у чињеници да су они по своме зна-

њу способни да открију злоупогребу науке и сва ограничења у об.јављивању научних открића. Дужност је студгна т а да активно раде на обезбеђењу мира и сигурности нацијама. А мир се може остварити само ако се поштују слобода, независност и право самоопредељења свих народа. Студенти треба да одиграју важну улогу у стварању разумевања међу нацијама. Стога Конгрес позива све студенте света да дају пуну подршку Уједињеним нацијама, јер се ми надамо да ће ова организација, благодарећи јединСТВ У демократских и напредних сила унутар ње, постати светско тело способно да осигура праведан и сталан мир. Зато ми треба да се боримо против свих оних који теже да разбију Јединство Уједињених нација. Јединство студената међу собом као и са осталом омладином омогућило им је да се успешно боре против фашизма. Ово јединство је исто толико потребно данас као и онда. Стога Конгрес даје сву своју подршку стварању националних студентских организација у земљама у којима оне не постоје. Конгрес позива студенте и све њихове организације да учествују у пуној мери у омладинским покретима своје земље, да потпомажу оснивање омладинских савеза у својој земљи и да на сва!ш начин појачају пријатељске савезе и разумевање, који уједињују студенте и осталу омладину. Конгрес сматра: да би се постигла ефективна решења за све проблеме који стоје пред студентима, међународна студентска организација која се оснива на овом Конгресу треба да ради у уској сарадњи са Светском федерацијом демократске омладине као њен аутономни члан. Живело јединство демократских студената света! Живела Интернационална студентска унија! Живело јединство студената н демократске омладине света! Напред за нашу будућиост!

БРОЈ 1

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 7