Студент

РАД ЕКОНОМСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

Прошла година рада наших економских организација била је у знаку обнове и уређења свих студентских економско-социјалних установа. Пред нас је било постављено питање хитног сређивања економских проблема, јер су од истих зависиле могућности студирања великог броја студената. У првом реду требало је оспособити домове за пријем и смештај студената и обновити Општу студентску мензу и Потпорно удружење. Ради што бољег спровођења наведеног ллаиа, још пре почетка школске године, формиран је Економски одбор студената Београдског универзитета са управом од 7 чланова и 13 делегата са свих факултета ,високих школа и академЈија и делегата домова, мензе и Лотпорног фонда. У састав су ушли искључиво студенти. Да би студентски домови могли функционисати било је потребно нзвршити на њима веће оправке, јер је за време окупације студентскн дом „Иво-Лола Рибар“ био ■ретворен у касарнУ, а у дому „Гајрет“ била је смештена фабрика. Поправке су извршене у оба дома и током прошле школске године у дому „Иво-Лола Рибар“ становало је 750 студената, а У „Гајрету“ 200. Дом студенткиња је изискивао мање оправке и пошто је обновљен у њему се сместило 150 студенткиња. Намештај за домове добијен је највећим делом од Управе народних добара из Војводине и то близу 40 вагона. У студентским домовима становало је и хранило се 1.100 студената. Општа студентска менза, као најважнија и најпотребнија студентска установа, била је прва обновљена и отпочела са радом 1 новембра 1945 год. Крајем школске године у њој се хранило око 2000 студената. м енза је обновљена углавном из сретстава скупљених путем сабирне акције. Поред обновљених домова и мензе, видну улогу у магеријалном збрињавању наших студената имало је и Потпорно удружење, давањем новчане помоћи и плаћањем хране у мензи. У току школске године 1945-46 Потпорно удружење издало је помоћ у износу од 2,215.000 динара. Од те суме само за плаћање хране у мензи издато је 1,205.000 дин., а остатак од 1,010.000 дин. исплаћен је на име позајмице студентима и помоћи економским установама. Економски одбор вршио је снабдевање студената тексшлом, обућом и извесним школским потребама. Само за текстил студентима је било раздељено око 20.000 бонова. У раду на оспособљавању домова и мензе важну улогу имале су привремене управе домова н мензе. Због недовољних финансиских сретстава многи задаци нису били извршени на време. Али захваљујући истрајности и залагању великог броја студената који су радили у економским организацијама, ипак су постигнути значајни уопеси и резултати. У прошлој години извршени су само неопходни радови, а све што је могло да се одложи остављено је за летњи распуст када домови и мензе не раде. За време овог летњег распуста управе домова и мевзе приступиле су раду на оправци зграда и набавци једног дела намештаја који ће заменити и допунити оно што је неупотребљиво. Ове оправке које су сада .још у току потпуно ће изменити изглед и унутрашњи уређај домова, тако да ће студенти пмати пристојне услове за живот и рад у њима. Отварањем домова у Земуну и у згради „Лука Ћеловић“ створиће се могућност за смештај још 1.300 студената. У домовима ће становати и хранити се два пута већи број студената него прошле године. Општа студентска менза је отпочела са радом 20 септембра ове год. Иако предавања нису почела, број другова који се храни у мензи достигао је 600. У току летњег распуста менза је из основа поправљена и уређена, тако да ће у случају потребе моћи да храни 4 до 5.000 студената. Управе домова, мензе и Потпорног удружења састављене су претежно од студената, али у свакој управи има по један или два професора. Чињеница да у управама учествују и професори је значај»а јер она много доприноси зближењу професора и студената, а

сем тога ауторитет и свесрдно залагање свих наших професора много доприносе успешном раду и развоју наших економских организација. Потпорно удружење наставило је свој рад и студентима су већ додељене новчане помоћи и чозајмице за месец септембар. Потпорно удружење ће и ове године давати позајмице и плаћати храну у мензама свим сиромашним студентима. Давање позајмица и помоћи биће у много већем обиму него прошле године. Начин додељивања помоћи је такав да је може користити сваки студент коме Је заиста потребна. Молбе за помоћ или позајмицу студенти полносе економских секцијама на својим факултетима. Економске секције факултета решавају одмах молбе и достављају их Потпорном удружењу које исплаћује позајмице свима ко.јима су молбе решене. Један од најтежих проблема који се увек поставља пред економске организације на почетку сваке школске године јесте смештај студената. Домови којима располажемо нису ни издалека довољни да реше тешко станбено питање студената. На почетку ове школске године предузете су све мере од стране станбеног одељења ИНО-а да би се сместили студенти, чији је број до сада 15.657. Универзитетски одбор HCOr-a формирао је станбену секцију са задатком да пронађе потребне просторије за смештај студената. Ова секција већ је завршила све припреме уз помоћ Станбеног одељења ИНО-а и станбених секција свих факултета, тако да ће сви они студенти који се пријављују за стан станбеним секциЈама на своЈим факултетима бити упућени у већ одређене станове. Економски одбор врши припреме за уређење и отварање новог студентског дома у згради „Лука Ћеловић“ .Рад на исељењу зграде отежава приступање оправкама и набавци инвентара. Када станбено одељење ИНО-а исели садашње станаре из зграде, имаћемо Још Један дом, коЈи ће моћи да прими 700 до 800 студената. Премештањем Пољопривредношумарског факултета у Земун олакшано Је станбено питање студената у Београду, Јер ће већина студената Пољопривредно-шумарског факултета прећи у Земун. У Земуну Је већ припремљен дом коЈи може да прими 300 студената. Уређена Је менза и врше се припреме за отварање нових домова. Отварањем нових домова и мвнзи ствараЈу се услови за лакше решавање станбеног питања и исхране. Ове године ће цена за стан и храну у домовима бити наЈвише 900 дин. месечно, док Је прошле године била 1.100 дин. Цена храни у Општој студентској мензи за сада је остала иста тј. 620 дин. месечно, али Је зато квалитет хране побољшан. Све наше економске организациЈе оЈачане су и постављене на солидну основу. Другови који њима руководе стекли су искуство које ће им послужити у будућности. Сада су остварени много бољи услови за живот и рад студената него прошле године. Потпорно удружење, домови и мензе радиће убудуће са пуним капацитетом, обухватаЈући својим радом све већи и већи броЈ студената. Зато Је дужност сваког студента да се више интересуЈе за рад своЈих економских организација, а првенствено за рад економске секциЈе свог факултета и да их своЈим учешћем у раду помогне. Потребно Је да сви знаЈу коме се додељуЈе помоћ, Јер има много другова коЈи се устручаваЈу да Је траже из скромности или неодлучности. Таквим друговима треба помоћи, обавештавајући економску секциЈу о њиховом тешком материЈалном стању, С друге стране треба пазити да позајмицу или помоћ не добију они коЈи имаЈу довољно матери Јалних оредстава за живот. Досадашњим радом и успесима никако нису завршени наши напори. Они претстављаЈу само Један део рада коЈи ће нас одвести ка изградњи нових домова и мензи у коЈима ће се студентима пружити сви услови за приЈатан живот и стваралачки рад.

Св. В. Србинац

ПРВИ ДАНИ

PEIIO РТ^ЖЛ

Зграда Правног факултета оба- i сјана је јесењим сунцем. На тротоарима сквера групе студената Чују се први коментари о новим предметима, дошло се до нових сазнања. Свуда питања, савети, објашњења. Три Друга и једна другарица издвајају се. Дри<е књиге под мишкама. На реверима им значке Омладинске пруге и Посавских канала. Седе на степеништу факултета, договарају се о начину и времену рада у кружоку. Желе да искористе прошлогодишња искуства, јер знају да је сваки тренутак драгоцен. Аулом Техничког факултета поново струји живот. Хиљаду новопримљених студената, у првим данима предавања, помало збуњени, срамежљиво лутају по огромној згради тражећи амфитеатр и собе где треба Дј им се одрже први часови физике, математике, орнаментике... Као да још нису постали свесни тога да баш они у многоме доприносе тој живости, тако бучној атмосфери. У аули смештена табла за плакате, нешто неуређена, sез наронитог плана, тако да се по које важно обавештење губи, није довољно истакнуто, па све то њима, новоуписаним студентима, тек из школских клупа изишлим, не пружа довољно информација, података. Стога. у просторијама НСО-а, нарочито у подне, таква је гужва да изгледа немогуће свршити озбиљно неки посао. Но, ма колико то изгледало чудно, ту се воде само „пословни“ разговори. Кратко, брзо, свега на пет минута. Јасно да се у таквој ситуацији новоуписани студенти (којима, кажу, много прикладније стоји име ~бруцош“) тешко могу да снађу, услед тога често долази и до гомичних ситуација. Ето, један буцмасти „бруцош“ прилази другу Кслендићу: „Знаш ли где могу наћи друга ЦУСТ-а?“ Колендићу није остало ништа друто до да га, уздржавајући се од смеха, као старији друг благо, умирујући потапше по раменима. Њихова збуњеност је очита. Оi,a као да је учинила да не примете таблу за такмичење. Додуше још празну, но за који дан, по првим примљеним обавезама, њу ће преплавити бројке које ће претстављати слику, садржину нашега рада, рада у који ће бити укључени и они, новоуписани студенти. Први час. Мелиорација земљишта. Иако су студенти четврте године ипак се осећа мала нервоза. Нови професор, нови предмет. Толико много потребан предмет. На овом пољу се очекује много у нашој привреди. Међу студентима има оних који су кроз прзксу стекли доста искуства. Но то није д вољно, потребно је даље ићи. У салу улази професор Кнежевић са новоизабраним доцентом. Његове речи упућене студентима и новом професору коме предаје и студенте и предмет, изражавају велико искуство и пружају широке видике за будући рад. „Колега“ обратио се он младом доценту —• молим вас да о-]

братите велику пажњу на ове младе другове, међу којима има веома талентованих. Пружите им што више, јер они то од вас очекују.“ Такмичење за првенство Универзитета тек што није почело. Ма да се план за такмичење дуго налазио, дуже него што треба, у рафовима секретаријата, наши огранци нису спавали. Почели су и без плана да се припремају. Оживели терени, нарочито они иза Техничког факултета. Долазе ту ветеринари, фармацеути, филозофи. На првом месту футбалери. У сваком тиму по нека

~звезда“, по неко за развој футбала на Универзитету значајно име. У тиму ветеринара Шапинац, Рајко Митић, Стефановић ..Пенда“; код медицинара Диклић, Поповић; код техничара готово сви играчи бившег првог тима „Студента“. У тиму Пољопривредi о - шумарског факултета нема „звезда“. Њихова снага је у борбености и огромном пожртвовању. Предвидети унапред победника, то је незахвалан посао. Па, ипак, ту са стране, крај аут-линије падају коментари. Дошли ветеринари да гледају фармацеуте, медицинари техничаре. Хоће да „и-спитају“ снаге, унапред оцене своје противнике.

Предавања су почела

Почетак рода Пољопривредно-шумарског факултета у Земуну

Прошле године је ргд на наш;м факултету трпео услед недостатка прнкладних учионица, лабораторија. Студенти су морали одлазити у Земун на практичне вежбе Све је то отежавало рад и правилно одвијање наставе. Крајем прошле године почело је пресељавање у Земун, у обновљене просторије. Залагањем народних власти, школских власти и студената зграде су обновљене. Иако је број (студената велик, проблем станова за велики број уписаних студената (1794) ре шавао се уз помоћ народних власти и Фронта који чине све да би нам омогућили правилан рад. Тако је у студентском дому смеште но 300 студе;ната, а других 300- 400 смештени су у остале зграде одређене за студенте, на којима се свршавају оправке ових дана Грађани Земуна су добровољно уступили преко Фронта 200 станова тако да ће велики број студената који долази из унутрашњости наћи смештај. Менза студената Пољопривредно-шумарског факултета у Земуну почела је са радом 10 о. м, У почетку је било врло тешко са њеним организовањем. Недостајале су и просторије и инсталације и иквентар. У читавом Земуку није било нотодае нростарије iMoja би могла примити тако велики број студената. Међутим захваљујући разумевању ксије је за 'овај наш нроблем показала управа синдикалне подружнице I текстилне фабрнке „Иван Милутинавић“, проблем просторија н ннсталација за кухињу је решењ Основана је менза у којој се заједничми хране радници и чггуденти. У том погледу меиза студенагга Пољопривредно-шумаромог факултета нретставља изузетак међу осталим мензама нашег Универзитета. Истовремено она претставља и први случај заједничке радничко-студентске мензе. Ова заједница ће у погледу сарадње радника и студената дати у будућности значајне резултате. Засада студенти у договору са управом и синдикалном цом предвиђају заједничке културно-уметничке Н!риредбе, усмене швине, предавања итд.

Живот и рад студената Пол>опривредног факултета, значиће помоћ културно.м животу Земуна. Ту помоћ ми можемо пружити, а грађани Земуна то с правом од нас и очекују.

Студенти Пољопривредно-шумарског факултета пред својом новом зградом

Састанак међууниверзитетског одбора НСО

У Загребу ће се одржаги 20 о. м. catcra«aiK претставннка Народне студентоке омладине Београдоког, Загребачког и Л>убл>анског универзитета. На оеом састанку треба да се утврде тачне организационе Форме по којима ће се развијати рад одбора Народне студентске омладине, чиме треба да ое постигве једнообразност у раду наступајуће школске године. гИсто тако донеће се и план међууниверзитетског такмнчења, који треба да обухвати све секторе рана Народне студвнтске омладине.

БРОЈ 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 3