Студент
ПРЕДЛОГ ПЛАНА КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНОГ РАДА НА УНИВЕРЗИТЕТУ
Културно-просветџи одбор Београдског универзитета донео је, \ r дсговору са факултетским одборима, предлог плана по коме he ct одвијати културно-просветни живот у, току такмичења. Пла * обухвата Културно-уметничко дру штво и секторе на факултетима и претставл>а стварни однос снага на оном пољу. Културно-уметничко друштво НСО-а Београдског универзитета има хор, фолклор, музичку секнију и академско позориште. Главни задатак хора биће да квалитативно побољша уметнички ниво. Предвиђено је да се спреми десет песама и то четири уметничке, три из НОБ и три словенске песме. Хор ће бројати сто двадесег чланова и попуниће се одабраиим певачима са свих факултета. Универзитетска фолклорна група биће састављена од десет другсва 'и десет другарица. Правац рада биће обрада оригиналних народних игара. Предвиђа се за програм сплет југословенских игара, сплет српских, македонских, хрватских и врањанских игара. Руководство цецтралне фоклорне трупе организоваће курс за руководиоце факултетских група као и предавања о основним принципима рада. На крају семестра о u' жаће се међуфакултетско такмичење група, а централна г, упа учествоваће у такмичењу фолклорних група Београда. Музичка секција образоваће у ниверзитетски оркестар састављен сд студената Музичке академије и студената са осталих факултета који се баве музиком. Оркестар he спремити до краја семестра четиP'f' музичка дела, два лакша и два тежа. Од студената ко;и се баве народном музиком организоваће се оркестар од седам чланова који hf бити придодат централној фолклорној групи. Академско позооиште у свом делокругу имаће три секције: драмску, рецитаторску и комедиогоаф ску, које ће бити под руководC’ibom другова из драмског студија. У току семестра Културно-уlметничко друштво даће десет приред би у чијем ће извођењу учесгвовати академски хор, фоклор и оркестар. Приредбе ће бити: две за јавност, две за студенте, једна за Дом ЈА, једна за синдикате. за борце ЈА и две ’a ударнике VII ptona, а академскз позориште даhe две претставе. У склопу културно-уметничког друштва организоваће се лнтерарнј секција, а по факултетима литерарне групе које ће окупити сту денте, литерарне ствараоце. Њихов рад ће се одвијати кроз заједничке састанке и литерарне вечери. Самосталним радовима иступаће се на факултетским другарским вечерима. Факултети се обавезују да ће дати двадесет и две приредбе у чијем ће извођењу учествоватн фа култетски хорови, фоклорне груг<е, дилетантске секције, рецитатог-и и музичке секције. као и 74 другарске вечери које ће имати једгн озбиљни а други део забавн-i и игранку. Озбиљан део програма обухватио би 50% политичке доггђаје (преглед штампе, из живота народа, а посебчо из живота ч ргда СССР, и ДР ). 25% из области уметности (приказ књижевних де ла, писаца, културних догађаја, филмова, позоришта и ДР-) важне историјске датуме самосталне радове, живот и рад омладине и сл. Затим ће се по факултетима оформити библиотеке и уредити чигаонице са дневном штампом и часописима. У акцији село—град факултети ће сакуггити три хиљаде књига и претплатити села појединце на хиљаду примерака Сељачке борбе. На бројно већим факултетима дебатни клубови радиће по годииама и отсецима а на мањим факултетима обухватиће све студенте. Овим he се постићи да студенги узимају већег учешћа у колективној обради тема тако и у дискусијама. Факултети су се обавезали да he у точу овог такмичења одржати 86 предавања из разних области. Из области уметносги (правци У књижевности, репесансе, класицизам, романтизам. рсализам и модерна књижевност и сл., анализа писаца и књига, Горj,и. Гогољ, Горан Ковачић, и др.) развој музике и ликовне уметности и њихови правии кроз историју; 35% политичко теоретска, напионално питање, о ратовима (слцијална и буржоаска држава) 25°/n ич области историје наших народа и опште историје (Народно осло бидилачка борба и њене тековине,
сељачке буне у средњем веку итд. Радио емисије Академске мензе и Студентског дома служиће за популарисање такмичења и за счално обавештавање студената о догађајима у земљи и свету. Поред овог емисије ће давати и кул'|урно-забавне програме, на којима ће учествовати године и отсеци појединих факултета пре.ма распореду. Емиси.је ће трајати три сг.та дневно. Зидне новине исто тако ће слухзјти популарисању и развијању такмичарског духа међу студентима У овом периолу на свим фак\лтетима треба ла изађе 70 броjeia зидних новина. Организационо т»хничка секција Универзитета одржаће курс на коу.с ће се руководиоци организациого техничких секција факулгета упознати са ликовлом обрадом плакгта, парола, и о начину декори' сгња. Такође ће организовати изложбу зидних новлна као и из-
/ч.жбу сликарских и вајарских рад-»ва студената /Јиковне академије Кроз организационо техничке сек ције по факултетима организоваће ct фото албуми, који ће приказивати живот и рад студената појединих факултета. Овим планом биће онемогућено да се понове прошлогодишње грешке и систематским радом постићи ћемо много више, него што је то було могуће прошле године. План ће захтевати д cra труда да се у потпуности спровсде а његово реализовање претстазљаће заиста леп i\ заиста онакав успех какав одговара нашим снагама на Универзиiei>. / Упорним и систематским радом, пргвилном разралом плана и распсделом задатака по факултетима, гсдинама и групама омогућено је истовремено да се и на културноп.росветном пољу успостави гшасилна утакмица у циљу испуњаванг и превазилажења плана.
Браћа на прузи
Младом бугарском Георгију Бачварову, градитељу Омладинске пруге.
Свежи дах ветра планинца Опија логор дуж пољане; Златним осмехом свога лица нежно се месец пробија кроз гране. Вијоре заставе балканских земаља на ведром небу ноћи летње, песма из срца таласом се ваља, песма о снази што не зна за сметње. Преко граница, река, њива, разлиле мирис ваше руже, причај ми, овде се слатко снива, брате из Софије, мили друже. Причала ми јутрос дуго лопата на траси што расте брзом потоку, грејао ме жар љубави мот брата, за моју земљу, видех га у оку.
Чврсто ме загрли, нек остане вечно твојих знојних руку врели траг, за наше Сутра, светло и срећно свака је шина, сваки праг. Кад пишеш, Бугарску топло поздрави, знаш, примиће ме; кад дођем, к’о сина. Градићемо заједно, кроз бескрај плази, братства пут дс сунчаних висина... Логор Бугарске радне оригаде августа 1946
Бата ЦагиН
Дар Посавини
На ушћу Уровачког канала у Главни канал где с.) деонице земље високе до 1 м. постројена је дуж шкарпе У две врсте на челу са прелазном бритадном заставом Девета сгудентска бригада. На самом бсдему насипа постројене су делегације свих бригада са заставама на челу. На почетку Уровачког канала при самом његовом врху разастрта је бригадна застава. Шест часова. • Мирно! Поздрав на ле-во! пала је команда. Оиприм кораком командант Девете пошао је У сусрет команданту штаба ОРЈ и го сту на овој :вечаности министру Чехословачке Републике доктору Зденку Неједлију. „Штаб омладинскик радних јеЈГ.иница посматрајући рад и пожртвовање ваше бригаде донео је одлуку да као признање бригади-
рима IX студснтске бригаде да назив каналу који су они ископали: Канал Девете студентске бригаде „доктор Сима Милошевић“, упутио је друг командант речи прlизнана бригадирима. Очи бригадира биле су упрте у канал који су радили од првога дана. Сећали су се прг.их жуљева, првих опекотина од сунца, првог ашова а затим су погледом пре лазили на пребачену заставу преко спомен-плоче уграђене у ropњем делу шкаопе. Осмех им је и грао на лицу Задовољни су. Дело је завршено. Сунце се заклонило иза насипа на Сави. Хор је певао. „Деветг. бригада ради сад Канал ниче ко из приче град.“ и настављао: „Кад падне, кад падне први клас То he бити дело •вију нас”.
Омладински дар Посавини
УМЕТНИЧКА АКАДЕМИЈА НА ОМЛАДИНСКОЈ ПРУЗИ
Првобигни план да студенти Уметничке академије пођу у саставу XVI студентске бригаде је измењен на захтев руководства Омладинске пруге. Студентима Уметничке академије је постављен задатак да цртају и сликају по терену како би џиновски подвиг градње Омладинске пруге нашао свој одраз у уметничко-ликовним радовима. Одлазак студената је почео према потреби, пре одласка осталих студентских бригада, од првога јулаНеки другови су још пре одласка ангажовани око припреме документарне изложбе рада I смене на Омладинској прузи. На прузи је узело учешћа 55 студената односно 2/3 од броја студената који редовно похађају школу. Сразмерно је било највише студената I и II године. Задатак је био доста тежак и компликован. У школи смо студирали моделе који се нису кретали. Сада је пред нама пукло широко поље градње, где је фигура само за делић секунде у истом положа Ју. Пред нама је живот наша нова стварност. Пред нама су лица новога духа и изгледа. И прианати уметници 5и застали пред тежином проблема. Ка-
рактеристична је смелост са којом су наши студенти приступили раду. Већина се брзо почела оналазити. Било је овде двоструких проблема с једне стране, премало стручно искуство, а са друге одабирање битног и важног од споредног из мlНожине фигура и покрета, проналажење карактеристичних момената итд. Наши другови су додељени по свим бригадама ДУж Омладинске пруге- Најбоље су се спријатељили са бригадирима радничких и сељачких бригада. Бригадири нису сакривали своју радост што „уметници њих цртају“, коментарисали су о успеху цртежа, портрета итд. На прузи се појавила песма у колу у којој се са пуно љубави и као „наш уметник“ зове сликар да наслика бригадира како он ударнички ради. Створени су кружоци по деоницама и бригадама. Међу самоактивистима је било и таквих који су врло талентовани, као што је Стеван Дукич, сеоски омладинац из Војводине кој« је направио низ успелих цртежа. Резултат ( досадашњег рада (доЗар део студената остаје на пру-
зи до 5 октобра) је преко 600 цртежа предатих Одељењу за уметност и културу и 570 цртежа сана хиљаду скица, фратмената, забележака, затим известан број слика у уљу и акварела. Један део радова је предат листовима за штампу, добар део радова спрема се за мапу, неки су радови отишли са посветом страним бригадама и делегацијама. Многи радови су предати одмах бригадирима и штабовима бригада као успомена са рада на нрузи. О квалитету радова са ове перспективе се не може још увек дат« крајња оцена, а чињеница је да ови радови надмашују досадашње радове, да претстављају нов, одлучан корак на путу правилног прилажења и реалног приказивања наше истине. Са више или мање успеха захваћено је све што је требало захватити: рад, терен, ликове омладинаца, изглед околине, и босанског сељака. Од најуспелијих радова створиће се једна изложба, међутим сви радови су богат резервоар који he послужити за стварање и зрелијих уметничких дела.
Милун Митровић, ст. Уметничке академије
Са Омладинске пруге
„КАЋУША... СТО ТРИДЕСЕТ ОСАМ!“
Путем који води од Главног канала где је радила Осма студентска бригада до школе у Ратарима нролама се скандираше: „Ка-ћу-ша сто-тоидесетосам!... Ка...“ Још један велики успех бригадира студентских бригада. Ударна шесторка Осме студентске бригаде Чуловић —Обрадовић постигла је велики успех. За седам радних часова избацили су 138,8 кубика, што значи на сваког просечно долази 23 кубика. Успех је велики. Бригадири славе успех својих другова. Њих шесторица иду испред бригаде. Трепавице им добиле неку сиву боју 6д блата и прашине са пута. Они је не осећају. Навикли су на њу. Данас су надмашили све досадашње резултате.
ДРУГАРСКО ВЕЧЕ У IX СТУДЕНТСКОЈ БРИГАДИ
После једног ударничког дана, враћала се IX студентска бригада са песмом у свој логор. Било је хладно и мрачно електрично осветлење је било покварено вечерало се брзо, осећало се да дан није завршен, као да је нешто недостајало. „Другови, да дамо приредбу" викнуо је један сувоњави друг. Пдеја Је прихваћена. „Приредба, приредба!“ викало се са свих страна. „Али где? —• напољу је хладно, а и светла нема“. »Даћемо је, људи, па дајмо је у бараци!...“ ПоЈурило се у интендантуру, у кујну, у штаб бригаде донето Је све што светли, или обећава да ће да светли. „Не узимајте светлосl из кујне" викала је једна другаоица, „остаће казани неопрани“. „Није важно, сад Је приредба" то је звучало некако уб"дљиво. Центар бараке је био л"Гро осветљен свуд около : вириле су главе бригадира, коЈи су лежали на два реда кревета. Вече је почело, такорећи без поче-.кг -- „Дајте хор!“ „Хор“. „Р ти певајмо заједнички сви, еви, сви“. и кроз бараку се пролсмише снажни гласови студентске химне. Гласови су допирали до наших деоница, шкарпе, канала, и отуда се враћали промењени, лепши, снажниЈи, сложнији. Тако је отпочело...
СТРАНА 4
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ 2