Студент

Студентско опоравилиште на Златибору

Здравствено стање наших студеиата је питаше које забрињава. После ратних страхота, гладовања и мучења, партизанског ратовања, концентрационих логора, као и напорног рада под рђавим условима током прошле школске године већини студената је био потребан опоравак да би могли са успехом да наставе студије. Зато је Универзитетски одбор НСО-а, норед низа мера за поправљање здравствено<г стања на нашем Универзитету, организовао овог летастудентоко опоравилииште на Златибору. ЗахваљуЈући напорима нашег Удружења за заштиту здравља студената као и пуној помоћи и разумевању Окружног народног одбора у Титовом Ужицу, Црвеног крста и „Гунрала“, опоравилиште је ночетком августа примило прву групу од 120 студената. После оправке и уређења закупљених вила, које су снабдевене електричним осветљењем., водом и осталим потребама, управа студентског опоравилишта је посветила наЈвећу пажњу снабдевању и обилној исхрани студената. Храна се састоЈи од четири оброка дневно, воћа или компота, а два пута недељно има колача. Свакодневни надзор над здрављем студената У опоравилишту води лекар. Прописан је известан дијетални режим кога се студенти добровољно придржавају јер су свесни да је то начин на који ће се најбрже и најбоље опоравити. Режим прописује уредан одмор н обеде, спавање. шетње итд. Све послове опоравалишта свршава изабрана управа која преко старешина вила, односно старешина соба, руководи опораСастанак претставника кружОка Десетог октобра одржан је на Правном факултету првн овогодишњи састанак претставника кружока. Већ сама чињеница да се тај саста/нак одржава на почетку школске годнне показује несумљиву потребу што хитнијег решења овог врло важнсиг питања за студвнте Iгврава. На основу прошлогодишњвг искуства IПoстављенн су темељи и основе организационе смернице у раду кружока. Они би се углавном сзстоЈали у следећем: 1. на свакоЈ години изабраће се одбор од 3—4 члана који би руководили радом свих кружока датичне године; 2. преко 1 студентоких претставника за 'поједине предмете уопоставиће се што чпршћа веза са нзставницима; и 3. још више развити дух такмичења између појединих кружока. То би биле основне поставке, одакле би се почело. Међутим, то ; не значи да ће се на томе и оста- , ти. У зависности од нових околности, које би се овентуално поЈавlиле (а оне ће се свакако појавити), рад би се и усклађивао ггрема тим новонасталим склоноlстима. вилиштем, а све лроблеме који искрсну решавају студенти заједнички на својим конференцијама. Иако студенти главни део свога времена посвећују одмору, прилично је развијен и културно-просветни рад и фискултура. За време боравка нрве групе студената организован је низ забавних вечери испуњених углавном музичким тачкама. Осим овога дате су три приедбе рд једна у Титовом Ужицу. Шах-турнир који је приређен у опоравилишту изазвао је велико интересовање. Универзитетски одбор НСО-а намерава да оправи још неколико вила на Златибору и тиме пружи идућих година могућност опоравка већем броју студената. Опоравилиште ће раднти током целе године, а преко зиме ће један део опоравилишта вероватно бити прилагођен за фискултурни планински дом, тако да ће студенти преко зиме имати могућности да упражњавају разне зимске снортове.

М. Јеленковић, ст. мед.

Вратићемо и њима и цело] земљи стоструко...

Сам по себи догађај можда и i није значајан. Не би га, због н>ега самаг, такорећи, ни требало описиlвати. Врло важно, укоричити | сто књига! Шта би се о томе има-1 л(0 писатл; књиговезнице коричћ на хиљаде и нико, осим књиговође, није описивао такав догађај! ј А ипак, у самом догађаау има нешто значајно, веома значајно. 1 Распуст. Студенти HpaßiHior факултета отишли на пругу, летовање, ошорављање. Cseira неколицина нас Је остало. Успели омо да беоплатно добијемо око 100 неопi ходно потребних уџбе»иlка за библиотеку стручнаг Књиге су скупе, мало их има. I Да, али такве какве <су у табацима, 'неповезане, слаба хартија неће Iниједна рок издржати: раопашће се, Iпогуби»ће се табаци, исцепати, биће неупотребллгее. Требало би лх укоричити. Тада би издржале и подвлачења разнобојним оловжама и све мопуће коментаре! Треба нешто нредузети. Новца мало. Књиговезац из приватног сектора вели: Да ... да, студенти, разуме-

мо... учинићемо све за студенте... Тако, ооамдесет динара по књизи, одличан полуплатнени повез ггрепоручујемо. Ми ту Iпрепоруку ine можемо да користимо, Јер наша благајна расоолаже само са 1.000 динара. Треба, ипак, IПроваћи некакав излаз. Приватни сектор је „врло љубззан“ али хоће кожу да иалг одере! Пошли смо у државну штампарију. Функционери унраве дочекују нас пословно. Ми говоримо, трудимо се да их уверимо како m'h, уствари, не тражимо никакав поггуст, али тамо-овамо, као рефрен, понавља се: пара нема. ГТосле неколико дана зову нас из штамlпарије. • Најбољи књиогвезачки радници саанали су за нашу 'Ствар и желе да нам помогну. Није то ништа, одмахивали су радници весело главом. Ви сте студенти, ми радници; једни друлима морамо -помагати. Ако нећемо вама|, коме ћемо? Ви ћете сутра Iнама. Ушрави кажите да -ми сами, добровољно желимо да радимо за студенте.

И одаах ау започели да 'раде као да се ове то caMio ато ‘себи paзуие. Негде по страии стајао је шеф књиговезнице, омалени, средовачии чо*век жнвахна лица. Радно враме Је завршено. Сшремајући се за одлазак гледао је раднике који су већ вешто слагали табаке. Приђе и лита: За кога је то? Ми му објаснимо. За студенте? Па што не говорите! И ја хоћу да раднм... Скинуо је хитро капут и гвридружио се својим млађим д|руговима. Неколико дана по врућини неуморно су радили другови. Дато Је небројено радних ч аоова да бн добили око 100 днвно укоричених мњига. Оне су заузеле своЈе место у рафовима, оне he сутра бите у рукама студената. НаЈбоља плата радницнма биће савесно и добро научити оно што пише у тим уџбеницима. Онда, iMory бити сигур:ни да «н-оу узалуд радили. Као добри стручњаци Bip атићемо и њима и целвј земљи, стоструко. м. и.

У Земуну радници и студенти у заједничкој мензи

Штампање уџбеника на Београдском универзитету

Један од најважнијих задатака студентских удружења свих факултета у прошлој години био је штампање уџбеника, како би се студентима омогућило успешно и редовно студирање. Тај задатак је добрим делом остао и за ову годину. У току прошле школске године рад на издавању уџбеника свео се углавном на самоиницијативу удружења у којнма су одређене секције обављале оно што су могле. Посматрајући њихове резултате и околности под којима су радиле, мора се ипак рећи дасуте секције извршиле велики посао и да је тај њихов посао много допрннео побољшању рада на факултетима. При томе су се морале пребродити велике тешкоће и организационе као што је недостатак штампарије, хартије итд. Поред свега тога постигнути резултати нај(боље говоре о активности тих секција. Тако је на Правном факултету штампано око дванаест уџбеника у 14.000 примерака. На Медицинском факултету издато је седам уџбеника у 14.800 примерака. Треба нагласити да су ова издања нарочито добро опремљена. На Пољопривредно-шумарском факултету издати су скоро сви уџбеници за прву годину. Недостаје само још уџбеник за физику. На ЕКВШ су подмирене потребе уџбеника за све године на тај начин што је један део узет од уџбеника Правног факултета а већи део ]е штампан. У току про- i шле године је дакле издато на У-

ниверзитету око 35 нњига са преко 550 табака и близу 60.000 примерака. Припремајући рад за нову школску годину, а пре свега за рад преко лета, у циљу да се издаваше уџбеника олакша и повеf ћа, а да се уз то студенти што зише ослоЗоде за учење, формиран је на Универзитету крајем прошле школске године посебан одбор за издања Београдског универзитета. Тај одбор је састављен од седам професора и три студента. Овом одбору су од стране Министарства просвете народне републике Србије стављена на расположење прилична материјална сретства и он је преузео сав рад на издавању уџбеника за све факултете. Овом централизадијом рада добија се много у времену, у квалитету, као и на појевтињавању уџбеника. Одбор за издања Београдског универзитета је већ преузео сав посао око штампања припремљених уџбеника. Beh сада ce налазе у штампи следеће књиге; Анатомија од професора др Бранка Шљивића, Хистологија од професора ДР Александра Костића, Инфективне болести од професора др Косте Тодоровића, Динамика од професора Арновљевића, Техничка рачунања од професора Хличијева, Диференцијални и интегралки рачун од професора Пејовића. Сем тога се у припреми за штампу налазе више књига и то првенствено намењене првој и другој години.

ОБАВЕШТЕЊА

Секција за издавање уџбеиика на Правном факултет|у обавешгава све своје прошлогодиигње претплаггннке да ће се реклама)ције оних Iпретплатннка који још књиге нису подигли вршити до 25 о. м. Из Секције за издавање уџбеника Убудуће сви студенти права који се буду обраћали Бкономској секцији за томоћ (нloвчану или било какву другу) нека поднесу уверење о свом еконамском стању. Из Економске секције

У Земуну је 10 актобјра тточела са радом менза студената Пољоп ривр едно -нгум арског факултет а Пртетплата се прима оваисог данз од 10—15 часова. Цена за ручак вечеру месечно износи 625 динара. Студентима ветерине. У петак 18 X у 11 часава У великој сали Правнаг факултета одржаће се прва апшта предизборна конференцнја студената ветерине. ОдборНародне студенте омладине Ветерннарског факултета познва све сваје члаиове да присуствују оео<| конференцији. Из секретаријата НСО-а

ИЗ ИСТОРИЈАТА СТУДЕНТСКОГ ПОКРЕТА

Универзитети у Југославији су делам основани још у ирошлом столећу и већ тада ггочиње да се на њима развија напредни студ|внтски накрет. После ства(ран>а краљевине Југославије i»a факултете долази ове већи број студената, који 'међуткм у 'почетку не оретстављају неку нарочиту онагу нити организовану целину. Док на једној стра)ни колебљивци и слабићи падају под утицаЈ режима и постају екопоненти реакције на умиверзитету, дотле најсвеснији и најнанреднији студенти дижу свој глас у одбрану правде, истине и праве науке. У сталним суко6:*ма са екапрнентиlма власти, јачале су и челичиле се прупе напредвих студената и нрндобијале све већи број присталица на универзитету. Ове прогресивне студентске снаге биле су уоко повезане са борбом радног »арода Југославнје који се борно за своја неостварена и одузета inpaßai Када се борба народа Југославије против ненародних власти тако заоштрила да власти иису (више мотле да се одрже приввдним демократско-парламвнтарним методама, долази до увођења BiojHe диктатуре 6 I 1929. Период развоја студентскаг покрета у Јутославнји после тих дана одликује се честим сукобима напредних студената са резкционарним властима. Првн маоовнlи сукоб студената са властима био је пред изборе које је диктаторска влада раописала 1931 године да би обманула јаБ,:?ост и закамуфлирала своје диктаторско лице. Свакодневно су одржаване демlo»стра(циЈе у студентском дому у Београду. Поли-

ција је блокирала дом и прекинула светло и воду. Студвнти су на дому (истакли огроман транспарент са паролом: „Хлеба, воде и слободе!“ Ове демонстрације које су биле (први масовни наступ против диктатуре у земљи назване су „нрва ласта опште демократске борбе против шестојануарске диктатуре“. Борба за стручна удружења, борба за аутономију универзитета Уз помоћ режнма успеле су реакцнонарне трупе студената да узму руководство у свим дотада оанованим стручним и економским организацијама. Против оваквог стања у стручним и економскнм организа(Ц(ијама била је усмерена борба напредних студената који су већ тада били у већини на Универаитетима. Међу напредним студентима се тада истичу: Мнлован Ђилас, Радован Вуков,ић, Бора Ковачевић и други на Београдском универзитету. Насупрот реkihmckhm организацијама стварају се нове оргаетизације напредних студената. Тако се 1931 год.. на иницијативу сиромашних студената у Беопраду ствара економска организанија „Самопом(оћ“ која има за Ц)ИЉ помагање сиромашних студвната. Материјална сретства за рад ове оргаетиаацнје стицаета су радом самих 'студената који су етродавали млеко, били келнери у кафаиама, продавали скрипте, старе уџбенике итд. Ова установа је важна као база из коЈе су се развиле моћне економске оргаииззције. Између свих ових група разв(ИlЈа се врло оштра борба за преузимање економских и стручних организацетја. Пошто је

на страми иапредних студвната био сваки дан све већи део студентске омладине, иреузимај|у напредни студенти редом стручна удружења и економске организације. Већина професора пада под утица|ј режима, а неки се истичу својнм активним залаган>вм за остварење планова реакције на Универзитету. Cbih покушаји да укиеу неке факултете, да уведу писање ћирилице на овим факултетима, да уведу „Универзитетску полицију“ ради онемогућавања демонстрација и рада напредних студената, довођење на IПloЈедине катедре истакнутих реакционара за професоре, и мlноги други напади разбили су се о чврсти и непоколебиви став напредних студената, под притиском упорних демонстрација и штрајкова. Тако се борба за освадање стручних и економских студентских организација тесно повезује и истовремено развија у тзв. бор-6у за аутономију Уни/верзитета. Парола борбе за аутономију Униеерзитета обухватила је у оеби читав садржај рада и борбе напредних студената и професора за очување универзитета од свих покушаја реакције да универзитете стави у своју прљаву службу. Аутономија уннверзитета је омогућавала универзитетнма да чувају чистоту науке, омогућавала је слободан избор лрофесора универзитета. Аутономија је онемогућаввла улазак полиције у просторије универзитета и на тај начин бар донекле отклањала могућност притиска режима на ове високе научне и просветне установе. Аутономија Увиверзитета је омогућавала стварање и развијање напрелних студентских стручвих, економских и културних организадија и на тај начин стврала услове за природан

развитак студепата. У доба диктатуре аутономпја Универзитета је била неопхоlдно потребна јер је она била једнна брана која је чувала слобо.ду и чистоту науке од наортаја ненародних режима. У немогућности да умину аутономију Укиверзитета ненародни режими су органнзовали групе провокатора, проданих студената који су упадали на факултете и студентске домове изазивајући нереде како би довели до интервенццје полиције. У јеку ових борби у годннама 1933 и 1934 долази до стварања првих напредних стручних удружења студената. Најпре је створено „Удружење медицинара“, па „УСМЕТ“ (Удружење студената машинске електротехнике). У борби за руководство у стручним удружењима реакција се често служила свим моlгућим превараlма и злоупотребама, али напредовање прогресивних студентских сиага није се тиме могло зауставиги. Већ 1934 год. већина стручних удружења у Београду налази се у рукама напрадних студената,. У октобру меоецу 1934 год формиран је Акциони одбор стручних, културних, економских и Iспортоких удружења на Београдском универзитету. Акциоии одбор је био репрезентативио тело у одиосу на универзитетоке власти, а координационо тело у односу на поједина удружења. Kpa.ieM 1934 год. основана је Општа студентока меша у Београду моја је о/могућавала великом броју Iоиромашних студената да студирају. Меше су биле потнуно аутономlне студентске оргаиизације, оне су биле и остале значајне тековине студентоког покрета у Југославији. Борба за Студентско правничко

друштво као најјаче стручно удружење је врло важно наглавље у истаријн студентског покрета. У камнањи која је вађена пред изборе за правничко друштво дошло је до сукоба нзмеђу напредних студената и неколицине студената екопонената реакције, којн су претрпевши неуспех довели полицију и блокирали зграду ПрасзноlГ факултета. Студенти су ипак успели да изађу али је у ноћи нохапшено 23 нацистакнутија студента који су одмах наслани у концентрационилогор. У знак протеста скупио се врло велики број студената иа Правном факултету н обј-ављен је штрајк све док не буду из логора пуштени ухапшени студенти. Полиција је онколнла зграду и са пушкама н пиштољима навалила на студенте у згради. Студенти су се бранили школоким клупама и циглама које су вадили из зидова. У тој борби је нао смртно пскгоћен од полицискбг метка Мирко Срзентић студент нрава. У ноћи нрн пробијању блакаде полиција је нохапсила ако 500 студената од којих је многе претукла и нослала у логор или затвор, а већина је протерана без права повратка у Београд. Нанредни студенти Београда су поставили захтев да Дом студената пређе под аутономију Универзитета да би га тако истргли из руку реакпије. Због демонстрација по овом питању полиција је ухапсила 105 студената из дома. Због овага је одржан врло велики протестни митинг на Универзитету носле кога је смењен управннк дома, реакционарни елементи су избачени из Дома, а напредни студенти преузнмају управу ове јаке екоиамске студентске установе. (Наставиће се)

СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 2