Студент

ЗАШТО ЈЕ ИСУ ЧЛАН СФДО

Једна од најва/жиијих одлука Светског студентског конгреса у Прату је одлука да Интернадионална унија буде аутономни члан Светске федерације демократске омладиие. Ову одлуку је Конгрес доеео Iпосе6ни)м амандманом који се нрилаже Уставу ИСУ-а. Требд међутим, одмах иагласити да је nio oibom иитању вођвна ошиирна и интересантна дискуlаија, пошто је известан број делегата упорно био против овакве одлуке. То су ■они делвгати који су по сним цринци ни!Ј ел ним питањима, која нзрадавају демократсми карактер ИСУ-а гласали увек ггротив, ксцји су наметањем 'измишљених и неуме- : сиих дискусија покушали да скре- ј ну рад Конгреса са правога пута, да нађу нитање на коме би разбили једннство Конгреса. То су | бшги делегати Холандије, неки де- | легати Канаде и арло мали али врло упоран број делегата САД. Карактернстично је да су сви ти студенти били преставници разних оргаггизација студената католика и да су они но свим нитањима имали свој јединствени став. Они су Нlочели да убеђују делегате Конгреса да СФДО није довољно понуларна, репрезентативна, да ниј е коначно демократска организација, да би била корисна сарадња наше ИСУ-а са њом. Деле- ‘ гати Канаде су изјавили да би се они са страхом врађали у своју организацију са Уставом ИСУ-а који би у себи садржавао клаузулу да је ИСУ аутономни члан СФДО јер већнна омладине, па према томе и студената Канаде, ннсу учлањени у СФДО и не желе с њим сарађивати пошто је “СФДО органи'зациј(а омладине наклоњене левичарски/м , странкама и да се превише бави политичким Iтитањима“ итд. Овакав i став канадске делегације је врло < свесрдно и живо подржавао један i француски делегат-католик који је : изјавио да ни француски студентн католици којих и,ма око , 50.000 нису чланови СФДО. У i овоме та је одмах демантовао i шеф фравцуске делегације рекав- i ши да је читава лига фравцуских ] студената католика учлањена у i Националној унији француских , студената, а ова унија је колек- ( тивии члан СФДО. i Против оваквоlга става наведе- ■ них делетатз устали су сви на- . предни студенти а међу њима је била и наша делегација. Сви ар- ј гументи говоре за то да је по- i требно, а за ИСУ и корисио да 1 буде уско повезан са СФДО тј. ■ Да буде члан СФДО. Ако се освр- ; »емlo на прошлост уверићвмо се ј i да је борба омладине за остваре- ; ње својих слобода и права била уопешна и плодна само онда када i су пропресивие снаге омладине < радничке, сељачке и интелектуал- < не биле уједињене. Последњи ; велики ослободилачки рат против i фашизма. више него икада је ује- i динио аlнтифашистичке схмладинске I снзге читавог слободољубивог • света. У истим борбеним редови- r ма били су омладинци радници, . студенти и сељаци ношени једним i заједничким циљем уништити ] фашизам и наснље и остварити ’ један бољи свет за све људе, • о- 5 безбеднти лепшу будућност за i младе генерације. У тој борби је • сазрела свест о потреби тесне са- • радње све демократске 01младине света. Ова тежња за сарадњом на- i шла је свој израз у стварању I Светске федерације демократске i омладине којц, као што пише у У- • ставу СФДО „претставља органи- i зацију омладине уједињен)е у ре- • шености да ради за мир, слободу, * демократију, Iнезавионlост и једнакост у свим деловима светз. Светска федерација демократске омладмне сматраће овај рад као доггринос раду Уједињених нација и као 'најпоузданији пут за осигурање заштите права и интереса омладине, среће и благостања будућих генерацијз." Ако погледамо шта су циљеви СФДО, у Уставу | налазимо: „Федерација ђе имати за циљ да ice бори за блиско међународно разумевање и тесну.сарадњу међу омладином, на пољу економске, политичке, иросветне, културне и социјалне делатности, цоштујуђи при том различитост идеја и националних условз, да допринесе мамсимилни удео у потпуном уклањању фашизма у свим i њеогвим облицима, да пружа активну помоћ владама у оснгурању мира и безбедности, у одгајив ању нове генерације у духу демократије у подизању животног станДарда младог поколења" итд. Ове клаузуле као и све остале у •Уставу СФДО говоре о истинској демократичносги те организације, говоре о племенитим циљевима K °lie она пред себе поставља, го- i воре конзчно за то да су сви ци- i •т»еви СФДО, сви принципи на ко- ! ,има се СФДО заснива истоветни с а циљевима и принципима са

ИСУ. А нсторија као и данзшњица нас уче да се студеитска омладина која ззиста жели да буде демокрзтска, да се занста бори за до!бро свог нзрода и за срећу и лепшу будућност читаве омладине, може тако борити једино чврсто повезана са осталом слободољубив!Ом, демократском омладином како CB'Ojte, тако и других земаља. Коlначно СФДО има око 45,000.000 чланова напредне и борбене омладине која је у овом рату показзла своју В|редност и онагу и јасно је да ће сарадња демlократоке сту- i дентске омладине донети велике корисги самој студентској омладини која ће моћи користити борбе- i на искуства остале омладине, користити ауторктет и снагу СФДО. С друге стране повезивање ИСУ-а са СФДО омогућиће је да студентска омладана помотне радничкој и сељачкој омладинн да се

она мултурио и прасветно што брже >и боље развија и уздиже. Наша делегација Је ло овом питању заузела одлучан став захтевајући да се без одлагања прими одлука да ИСУ буде аутоноlмни члан СФДО као што је СФДО предложlио. Ми смо указивали на пример Народне омладине ЈугославиЈе која је остварила лотпуно јединство радничке, сељачке и интелектуалне омладнне како у рату тако и данас у периоду обнове н Iизградње наше земље. Одлука да ИСУ постаје аутономни члан СФДО је примљена опро/мно-м већином што је показало да демоlкрзтска студентска омладнна света осећа потребу за сарадњом читаве |Омладине и у тој сарадњи види основни услов за велике успехе у раду-

Жарко Цветковић

Шта страни студенти говоре о нама...?

Живот и рад Народне омладине Југогславије заинтересовао је сву демократску омладину света и велики број омладинаца из целога света дошао јс овога лета к нама, да упозна Југославијг и нашу омладину, да ради на Омладинској прузи и види наше проблеме, наш рад и наиге успехе. Било је 30 делегата Светског студентског конгреса, било је 11 Индуса-студената, било је енглеских студената, Швајцараца итд. Замолили смо неке од тих студената да нам изнесу најважније своје утиске после боравка у нашој земљи. Дијана Бурфилд, члан студентске делегације која је дошла да ради на Омладинској прузи, каже: „Мој најупечатљивији утисак је да је Југославија земља омладине, где млади људи, који су доказали своју храброст и способност за време антифашистичког рата, опет преузимаЈу воћство у мирној обнови своје земље. Омладинска пруга је узвишени доказ ове обнове; и за мене је то била велика привитегија; живети и радити у једној бригади и лично видети иницијативу и цдушевљење Народне омладине. Никада раније нисам видела људе да раде тако напорно, а тако радо, и никада раније нисам осетила тако срдачно другарство. Било је Лско радити у атмосфери у којој је свако певао и никада нећу заборавити партизанске песме и народне игре. Подједнако мије п ј:о у очи и истицање културних активности; број сликара и вајара који праве скице гипсаних радова и фрески за станичне зграде; песници и писци који сарађују у омладинскПм новинама и они који организују радио програме. За мене је било лепо искуство да разговарам са тако веселим и интелигентним људима који нису само заинтересовани, већ и добро обавештени о политичким и културним питањима. Изненадио ме је број другова који су проводили своје слободно време у читању политичких и књижевних дела и дискутовању о политици или v рецитовању поезије. Јаче од свега импресионирао ме је дух одушевљења народа који ради да поново сатради своју земљу са пуном свешћу да не ради за неког страног угњетача, нити неку експлоататорску класу, већ за себе и своје другове, за народну државу!" Делегат студенатз САД, Лубиа

Мурнел Џул која је после конгреса у Прагу дошла у Југославију, написала нам је следеће: Где демократија живи... Ми, студенти Сједињених Држава, можемо се поучити од jyгословенске омладине снази јединства. Јединство између студената и радничке омладине, ссљака и радника, професора и њихових ђак? тако је чврсто да га ништа не може разрушити. Кооз то јединство ви остварујете л наставићетг да остварујете своје жеље за мир, побољшан животни стандарт и виши културни ниво. Ови циљеви се не могу постићи само онда акс је земља раздељена и ако народ није уједињен. Ваше јединство је, сматрам, стварност jep је засновано на вашој бооби и победи над фашизмом. У организацијама студената, омладине, жена и Р а Д* ника ја видим резултате тога. Само уједињенпм снагамт можете искоренити неписменост, поново саградити своЈу земљу, подићи стандарт свога народа и осигурати мир. Налазим да демократија није фраза кад видим све националности укључене у омладинске организације;, да антифашистич.ки одбори жена одлазе у забачена села да науче сељаке да читају и пишу, да се синдикални фонд за социјално осигурање употребљава за туберкулозне раднике, да су сирочад збринута у чистим и проветреним домовима, да оу жене које заузимају исти положај као и мушкарци подједнако плаћене, да Муслимани и Срби, Хрвати и Македонци узимају удела у управљању, кад видим професоре како раде са својим студентима. То су основи демократије, када се глас народа чује и кад се о њему води рачуна. Омладинска пруга је можда најбољи пример одлучности југословенске омладине да нагло покрене своју земљу напред. У том смеру, ја видим да ви не градите пругу само да бисте постигли циљ и убрали плодове, већ стварате грађане учећи их да побољшавају здравствене услове, да живе заједно и припремају нове вође који he се вратити на села, у фабрике и градове спремни да пренесу на друге оно што су научили, и жељии да саграде јаку омладинску организацију. Када се будем вратила v Америку понећу са собом дух јединства и одлучности који сам овде видела.

Група страних студената са другом Славком Комаром на Посавским каналима

Руски студент

„Диван је историски пут руског i студентства. Оно је дало свету веj лике револуционаре и истакнуте научнике и књижевнике: Лењина, Белинског, Чернишевског, Толстоја, Чехова, Тимирјазева и многе друге. Студенти нису никад били једнаки. У њиховој средини су се јасно разликовале две групе деца привилегованих класа и деца интелигенције поникле из народних маса. Прве /е одликовало добро сашивено одело, погера за дипломом, каријером. Они су били обезбеђени, нису знали за немаштину, стајали су по страни од остале масе студената. Њих су звали „белопоставници“ (белоподкладочники). Други су, по правилу, водили плебејски живот. То су у већини били деца неимућних родитеља, живели су од часова, хранили се рђаво, скоро су гладовали, ишли у излизаном, а понекад и поцепаном, шињелу, презирали су смиреност, свакодневност, педантизам, филистарство. Они су стајали изнад малограђанства, за које је студент постао симбол револуције. Руске студенте /е увек одликовала велика идејност. Најбољи студенти су се удруживали у тражењу трајног научног погледа на свет, социјалног идеала, животне истине; у својим мислима они су решавали судбину своје земље и чак судбину целог света. Њихов млади, бујни живот је пун живих дискусија, бесконачних препирања, племенитих стремљења. У исто време они су много радили над собом, много мислили, спремали се дубоко и озбиљно за велика дела. Испод неугледне спољашности, којој они нису придавали никакве ва. жности, куцала је оштра научна мисао, дрхтало је врело срце, уобличавала се гвоздена воља. Иаши совјетски студенти су достојни наследници најбољих, најплеменитијих црта напредних руских студената прошлог доба. Крвно повезано са радном омладином и са целим совјетским народом, наши студенти играју велику улогу у животу социјалистичке државе. Они који уче у совјетским вузовима има\у огромна преимуђства пред вршњацима Герцена, Белинског, Чернишевског. Ако су пре мисаони студенти морали, у потрази за напредном научном теоријом која би их могла руководити у њиховој будуђој делатности, да слажу зрно по зрно свој поглед на свет (при томе многе књиге нису им ништа давале, него пре доводиле до заблуда), то сада за наоружање наше омладине постоји генијална марксистичко - лењинска теорија, коју је у наше дане развио вођ и корифеј науке друг Стаљин. Сада се не дискутује о томе која је теорија потребна, веђ о томе како да се најбоље примени у животу марксистичко - лењинско учење, да би се што пре завршила изградња комунистичког друштва. Најбољи део студената напрегнуто ради на дубоком проучавању основа марксизма-лењенизма и обогађује себе познавањем свих богатстава која поседује човеианство. Светска литература прошлости и савремена литература из најразличитијих грана знања ето на шта је уперена пажња совјетске омладине која учи. Студенти Совјетског Савеза користе првоизворе, учеђи ради тога стране језике. Радознао ум омладине продире и у загонетке историје, и у тајне економике, и у лепоте уметничког стварања свих времна и народа. Наше студенте одликује једна велика и карактерна црта. Изашли из народа, наши студенти осеђају своју нераскидну везу са народом, живе истим животом као и он. Користеђи право на образовање, зајамчено Стаљинском Конституцијом, они се наоружавају умно, прекаљују морално, учвршђују своју вољу, да би достојно извршили своју друштвену обавезу. Године Великог отаџбинског рата показале су сву лепоту моралног лика студентске омладине. Њена улога у редовима Црвене Армије била је врло значајна. Студенти су се самопрегорно борили против непријатеља, не жалеђи живота\, и својим херојством водили за собом слабе. Са истим ентузиазмом и полетом савлађују сада наши студенти науку и технику, спремајуђи се да узму активног учешђа у остварењу петогодишњег плана обнављања и развитка народне привреде СССР. Карактерно је то, да су ове године многи дипломирани студенти индустриских. пољопривредних и педагошких вузова моли. ли да их упуте на рад на најтежа места пјатиљетке. Студентска омладина хође да помогне отаџбини да што пре зацели ратне ране. Наша моћна Земља Совјета, зем-

ља социјализма, изнела /е на својим леђима сву тежину борбе против свирепог пепријатеља чоречанства немачког фашизма. Погледи слободољубивих народа са захвалношhy су уперени на нашу земљу земљу праве демократије, најнапреднијег друштвеног уређења. Ре. акционари свих боја мрзе наш нови свет љутом мржњом и сањају о томе да сукобе народе поново у истребљивачком рату. У том циљу међународна реакција полива Совјетски Савез и његову омладину потоцима лажи и клевете. Али реакционари нису кадри да убију у срцима младића и девојака Европе и Америке осећање дубоке симпатије према Совјетској земљи. Совјетски студенти знају да имају на Западу много правих пријатеља. И у прошлости су у Западној Европи били дивни студенти. Сетџ. те се величанствене слике Делакруа „Слобода на барикадама“. Студент - демократа је у борби са привилегованим класама стајао на барикадама поред радника. Сетите се револуционарних догађаја 1848 године, када су студенти изашли на улице градова заједно са радницима и одлучно изјавили: „Данас ми морамо да извршимо озбиљну мисију. Морамо се решити, одважити, бити храбри и чврсти. Ко нема храбрости таквога да. на, ономе је место у дечијој соби.“ Најбоље стране историје светског студентског покрета исписали су савремени студенти демократских земаља, учесници покрета отпора, који су дигли оружје против немачко-фашистичких порабљивача. Студенти Совјетског Савеза, следећи славне револуционарне традиције прошлости, наоружани напредном научном теоријом, крвно повезани са народом, морају да се спремају за то да дају све своје снаге за изградњу новога света, да за-Iедно са свим снагама демократије не дозволе нови светски рат, који прети постојању цивилизације

П. И.ЛЕБЕДЕВ-ПОЉАНСКИ, |ДОПIИIOни 'члаи Академпје наука СССР (Советское студенчество", бр. 4 јуљи)

КОНКУРС

Министарсшо пољопривреде и шумарства ФНРЈ расписује

за 410 стипендија у школској 1946-47 год. за студенте прве године пољопривреде, шумарства и ветеринарства у износу од 1200 динара месечно, а за 10 месеци у години за кандидате из свих народних република. Право учешћа на конкурсу имају свршени ученици гимназија, а првенствено ће се примати демобилисани борци ЈА, ученици чији су родитељи страдали као жртве фашистичког терора и они који нису примљени на друге факултете услед ограниченог пријема. Исто тако могу конкурисати и уписани студенти првог семестра свих струка Пољопривредног, Шумарског и Ветеринарског факултета у Београду, под условом да продуже студије у Загребу, изузимајући оне који су нарочито везани за Београд и то само за Пољопривредни отсек. У прописно тансираној молби треба навести: име и презиме, година и место рођења, народност, кратак опис школовања, шта жели студирати и где, као и кратак опис живота од 1941 год. до данас и тачну адресу стана. Молби треба приложити: 1. Оверен препис матурске сведоџбе; 2. Уверење о имовном стању родитеља и кавдидата; 3. Уверење о владању са бирачким правом; 4. Изјаву од Народног одбора или универзитетских власти да ће по завршеним студијама остати у струци, да he служити у местима где га Министарство одреди, као и да ће за време студија обавезно похађати предавања, вежбе и феријалну праксу и на време полагати испите, како то ске уредбе предвиђају. Молбе по конкурсу примаће се одмах по његовом објављивању па до 5 новембра 1946 год. После овога рока молбе се више неће примати. Молбе са потребним документима слати ноштом препоручено или лично предавати Министарству пољопривреде и шумарства ФНРЈ персонално одељење, Кнеза Милоша 16-1 Београд. Резултати конкурса доставиће се сваком кандидату на његову адресу преко надлежног Народног одбора. Из Министарства пољопривреде и шумарства персонално оделење, број 4685-1 од 12 октобра 1946 год.

БРОЈ 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 7