Студент

НАШИ ФАКУЛТЕТИ СЕ ОБНАВЉАЈУ

ОБНОВА ЕКВШ-а Питање просторија је животно питање Економско-комерцијалног факултета. На три и по хиљаде студената, колико је било уписаних у току прошле школске године, факултет је располагао у згради „Луксор“ у Балканској улици са свега једном већом просторијсм (која може да прими једва 200 % слушалаца) и три мање намењене старијим годинама. А да и не говоримо о самој згради као целини, која ни, по чему не даје утисак једне високе школе. Јасно Је да је Народн а студентска омладина на ЕКВШ, у заједкици са школским властима морала посветити томе питању нарочиту пажњу. Исто тако н наше народне власти показале су, као и увек досада, пуно разумевања за потребе студената, тако да је крајем протекле школске године добијен кредит од 1,000.000 дин. за обнову наше зграде и оспособљавање једне сале у истој згради за учионицу. Стога је Народна студентска омладина нашег факултета, при крају 1945/46 школске године истакла паролу „Обновити факултет“ и „Дочекати другове с пруге у новој просторији.“ Окупљено око 120 другова већином запослених који су остали преко лета у Београду, и образована је радна чета чији је задатак sио обнова факултета. Иницијативом другова Бранислава Ђуровића и Александра Чалића остварена је вез а са синдикалном цсдружницом молерских радника,. који су се другарски одазвали нашем позиву за помоћ схватајући да су наши интереси уједно и њихови властити интереси. Добровољним радом, уз помоћ наше радне чете, оспособили су другови молерски радници учионицу I год. н а првом спрату, цели други спрат и две просторије удружења на петом спрату. На тај начин је нашој држави уштеђено око 15.000 дин. Организујући рад по десетинама руководство наше радне чете успело је д а сваки дан, сем недеље, у времену од 13 августа до 10 септембра ради било на факулте-

гу или на фискултурном терену 20—30 другов а и другарица. На тај начин оспособљено је и фискултурно игралиште н а терену у непосредној близини факултета. У току рада преко лета дато је око 690 радних часова. Поред овога, преко лет а је основано 14 кружока из појединих предмет а у којима су учили другови из радне чете. Резултати испита показали су још једном да се може и помоћи у обнови наше земље и успешно положити испит. Тако је кружок из социологије постигао оцену 9, а тројица, од пет другова који су сачињавали кружок, добили су десетке.

Љубомир Бакић, ст. ЕКВШ

152 СЕМИНАРСКА рада студената правног факултета

Да би се употпунило и проширило знање у правним наукама, на Правном факултету је проширен рад у семинарима. Досада се тај рад одвијао доста неорганизовано, те се често догађало да се семинарски час не одржи, јер нико није спремио рад. Ових, дана, ме})утим, ооразовани су на свакој години одбори који су на себе узели такмачирску обавезу да ће У првом семестру ове године на свим годинама бити урађено укупно 152 семинарска рада, што значи из сваког предмета где су предвиђени семинарски, радови, по осам радова. Тако је прва година обећала ‘24, друга и трећа по 40, а четврта година 48 радова. Све године су обећале да ће се старати да пребаце ову норму.

С. О. ст. права

Хистолошко-физиолошки иисти гут, кога су Немци 6 априла 1941 уништили, поново се изграђује

ПРОДАВНИЦА СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ

Аиатамоки институт Медициноког факултета. С леве стране, у углу, сто са стручним књигама. Око њета група студената. То је скро(Мlна „фиlлијауlа“ продавнице студената медицине. Централна продавница налази се у (гутерену

аграде. Досада она је садржавала ' искључиво неопходне уџбенике, овеске за вежбање. а каткада и : мантиле. Међутим, њеие перспек; тиве за најближу будућнот су i широке. Основана априла 1945 године са аадатком да снабде студенте уџбеницима, iho солидној и приступаиној цени, уз помоћ удружења и Министарства народног здравља, иродавница се брзо пунила |Најlразнов|рснијим маретијалом. У њој се /могло добити: Остеологија (по предавањима др. Шљивића), по цени од 40 динара; Хемиски практикум (др. Тупинац) 90 динара; Физика комплетна (др. ЈовановНћ) 120 динара; Органска хемија (др. Матавуљ) 130 динара; Неорганска хвмија (др. Трпинац) 100 динара; Физиологија чула (преведео с руског) 70 динара; Физиологија, допуiна (др. Нешковић) 110 динара; Општа биологија (превод с русI ког) 115 динара; Централни i нервни систем. Осим (ових уџбеника, шрађеио је 4.810 комада овезака за хемију, по цени од 7 динара и 1129 свески за практичне вежбе нз Хистологије, по цени од 5 динара. Можда неке од ових књига изгледају прилично скупе. Но, њихова цена , била је условљена режноким тро- i шковима. Кад год је било могуће ! снизити висину режиских трош- ј кова, истовремено је падала и висина цене књигама. Како су потребе и потражње студената врло велике, продавни- , ца ће ускоро проширити своје пословање. Време игродавања је одређено. Секцнја ће имати сталног економа, статистичара, дежурне продаваче. Исто тако набавиће се и потребан намештај. Једна просторија служи као магацин, а друга као продавница. И већ сада смо у могућности да кажемо да ће продавннца, овако организована и нрошнрена, успети да подмири све (потребе студената медициие. С. Трифуновић, студ. мед.

О неким питањима организације дописништва

Недељно излажење „Народног студе»нта“ учинило је да се пред редакцију и читаву дописничку мрежу нађе низ проблема које треба хитно решавати. Редакција је створила план. И тек сада долази до изражаја тежина посла кога смо се прихватили. Показало се да није довољно само припремити, створити план. Потребно је имати добре кадрове, организовати јаке дописничке мреже, које ђе мођи допринети извршењу плана. Зато у његовом спровођењу у живот треба сви да учествујемо, да га решавамо. То је начин да наш лист заиста постане студентским, да га пригрлимо, осетимо својим, у њему нађемо себе. Зато је неопходно потребно, на основу стеченог искуства извући потребне поуке. Обилазак факултета од стране редакције показао је да се питању дописништва није посветило довољно пажње. На заказане састанке није дошао одговарајуђи број другова (медицински, пољ.-шумарски), на нsким факултетима уопште нико није дошао (технички, фармација), за руководиоце дописничке мреже постављани су људи који нису ту (пољ-шумарски). Дешава се и то да се руководиоци врло брзо мењају (технички факултет за 15 данатроје). Јасно је, да такво стање може да доведе у питање извођење постављеног плана, да створи нездраву атмосферу у нашем дописничком животу. Треба схватити да без добре и широко постављене мреже дописника, лист неђе мођи да испуни своје задатке. То је основно. И правилно решавање тога питања је и хитно и неопходно потребно. Руководиоци дописништва у сарадњи културног одбора треба, уколико то веђ нису учинили, да приступе формирању дописничке мреже. Она мора да буде широка, да обухвати што више, продре свуда. Њој ништа не сме да промакне, она мора све да забележи, региструје, али и да предвиђа, не чека да се проблеми појаве, веђ да

1 их унапред спознаје, на време реагира, делује. То значи да у њеном формирању треба бити еластичан, не стварати шаблон, прилагодити се конкретним приликама. На неким факултетима (медиццнски, правни) треба организовати мрежу по годинама, на неким (технички) по отсецима, на другим (филозофски) по групама, а на свима заједно имати дописнике у стручним удружењима, секцијама НСО-а, у кружоцима итд. На тај начин наши дописници неђе бити посматрачи, веђ и активни сарадници при решавању проблема факултетског живота. Одржавањем редовних састанака ! омогуђиђе се да другови навикну на дописнички живот, да се осете одговорним у решавању задатака којих су се примили, да критички расмотре своје радове. Статистичар, кога треба имати при дописничкој мрежи, омогуђиђе да се води контрола и евиденција рада. Тиме што ђе руководилац дописништва присуствовати састанцима редакције, веза са факултетима постађе чвршђа, пословање ђе добити експедитивнији карактер. Редакција ђе учинити све да би својим дописницима припомогла. Нарочита пажња посветиђе се изграђивању, подизању квалитета нашег дописничког кадра. У ту сврху чланови редакције долазиђе на састанке дописника по факултетима; одржавађе се саветовања и пре давања. Ускоро ђе почети и курс за дописнике. Тако организована дописничка мрежа допринеђе да наш лист, као орган НСО-а постане руководилац и организатор, да „буде општа студентска говорница, да би се омогуђила конструктивна критика, да би се омогуђило искоришђавање свачије снаге и добре воље, да би се подигао општи ниво и развиле способности свих“.

СТАНБЕНА КОМИСИЈА МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

Почетком нове школске године, гојавила се врло озбиљна тешкоћа око смепттаја студената, који долазе из унутрашњости. Тај проблем имала јс да реши станбена комисија. Но комисија не би могла да пронађе потребан број станова да није било разумевања ИНО-а. У сарадњи са друговима из станбеног отсека IV рејона, за Медицински факултет је пронађено 250 станова који су примили преко 300 студената. Томе треба додати и 240 другова колико је примљено у дому „Иво-Лола Рибар“, као и 60 другарица које су примљене у „Дом студенткиња“. Значи, за непуних 15 дана обезбеђени су станови за 600 другова и другарица.

У већини случајева грађани су радо излазили у сусрет, схватајућк своју дужност да дају стан .студенту уколико га имају. То најбоље показује пример другарице Мадлен Петковић из Далматинске улице број 93 која је, пошто је сазнала да се друг издржава од стипендије одустала од раније погодбе и смањила кириЈу за 250 дин. Од свих другова и другарица на овом послу око обезбеђења стана највише су се истакли: Божа Станковић, Филип Поповић, Живко Зајковски и Нада Радишић.

Војин М. Шуловић, ст. мед.

Бруцош нам пише...

„Пардон друже, а где се налази студентоко удружење?“ „Ено она дугачка зграда десно, па прва врата.“ Захвалим, задовољан што нећу морати дуго тражити удружењс. До сада све иде прилично. У деканату сат-два чекања и ствар готова. Факутлет сат-два пешачења и... већ сам у клупи. Идем тако размишљајући у назначеном |дравцу, и као оваки бруцош нисам ни помислио да покуцам на врата. Лупим по брави и упаднем. !?!? ~Ђи-ха!“ О, да... извините... овај. ■ • поскакујући и извињавааући се не знам ни ја како се нађох пред вратима. Штала! Болесна рага и гураво теле осврнуше се кад ia уђох и као да рекоше: „Зар и ти друже бруцоше?!“ Па да! Кога ће насамарити ако неће нас бруцоше. Збуњено погледам око себе не би ли видео оног стариуег колегу како Се смеје. —• Баш неукусна шала, помислих и одох разочаран. Вртео сам се тога дана око дсканата не бих ли некако сазнао где се налази удружење. Нисам смео питати jep би се можда десило да морам обилазити читаву ветеринароку менажерију. Прошла су тако два дана и ia још висам био нашао удружење Знам, ту ie негде, само 1 где? Најзад сретох свога друга-бруцоша, иде у удружење. М,ени одједном лакнуло. Кренух и ia са њнм, у друштву. Шта!? Па и он насео!! Баш право у шталу! Таман развукох уста на смех а

мој друг право у шталу, па кроа шталу и закуца «а врата. Ооврне се за мном а ја забезекнут вирим са улазних врата. Тек сада сам разумео овај ветеринарски лавиринт. Кроз шталу у удружење, баш nipaißH ветеринари. Па то ми се свиђа. И најзад caiM се нашао где треба. Мислио сам да о свом случају не причам никоме али сам се из колегијалиости одао. Само пааите, ири улазу ие правите велику галаму, могла би се која рага ритнути, па би тада и (наши другови медининари имали шосла

Ђ. Сегић, студ. ветерине

Правници сеоској омладини

Народна студентока омладина Правног факултета Iприм(ила ije нре краптког времена нисмо од омладине села Хаџићи код Сарајева, у коме су омладннци io®or села замолили студенте права, да овојим саветима Iпомогну организовање ceoске библиотеке, која је основана и добила име „Народна библиотека народног хероја Слободана Принципа Сеље“. Студенти Правног факултета одлучили icy да номо.гlну рад библиотвке у саветама као и у књигама и да буду стално у вези са омладином села Хаџићи. Културно-просветни одбор Прав)наг факултета унео је у план такм/ичења обавезу, да до краја 1946 године, пошаље библиотеци најмање 200 одабраннх књига и брошура.

Народ из Озрима захваљује на поклону

Крајем прошле године, НСО Бесипрадскоlг универзитета шослао је 299 књига Месном вародноlм одбору места Озрим, срез пећски. Извештавајући да је мњиге примио, Меови народни одбор из Озрима захваљује на књ.игама и између осталог наводи у свом писму: „У исто ереме ми вам У име омладине овога села, као « целог народа најтоплије захваљујемо на нажјњи коју сте нам овим учинили, ово у толико пре, што опи руководиоци који су нас водили кроз тешку народно-ослободилачку борбу већином су у борби изшнули, а |oстатак се налази на одговорним руководећим местима, те ће нам ваш поклон у великом помоћи да надокнадимо оно, што омо изгубили у борби против фашизма и очувати дела ств.орена том борбом.“

Одлазак студемата агpoномије у село Јаково

У заједници са радном екипом фабрике намештаја „Рекс“ и групом радника из електричне централе, студенти Пољопривредношумарског фаlкултета, учинили су посету селу Јакову. За кратко време уређен је „Дом културе“, чија је сала добила нов под, тиме је држави уштеђено 55.000 дин. Увече је одржана конференција, г после ње, уморни и задовољни, радници и студенти кренули су натраг, срдачно испраћени од стране сељака.

П. Бавудановић, ст. arp

Зашто да код куће „губи“ време, када га на часу може „паметно“ искористити плетењем чарапа

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 3

У суботу почиње курс дописника У суботу иа Правном факултету аlмфитеатер бр. 4 шочеће курс за дописнике. Предавач лруг Душан Будимировић, уредкик „20 октобра".