Студент

Н. Г. Чернишевски

„Чернишевчжи је уиркос свога УТОПИ.СК.ОГ социјализма дубок критичар капилатистичког друштва.“ В. И, Лењин „Ми П|рихватамо као математичку истину да ће с временloм човек потпуно потчинити спољну природу, да ће, уколико му буде потребно, преиначити ове на земљи у складу са oboJihim потребама, да ће отклонити или обуздати све за њега неповољне маннфестације сила спољне природе, да ће се до извавредне мере користити свим тим њезиним снагама које могу служити У његову корист. Већ сам тај пут могао би с временом довести до неоразмере између људоких потреба и средстава за њихово задовољење. Рад ће се од тешке неопходности претворити у лако и нрпјатно задовољавање физиолошких потрвба исто тако као што се сада до тога степена уздиже Иlнтелектуалви рад нросвећених људи.“ Тако је револуционарни демократа Чернишевски писао још 60тих година, Међу претставници(ма руске клаоичне филозофије XIX века, том „сјајном плејадом руоких револуционара", како их је назвао Владнмир Илић Лењин, Николај Гаириловнћ -Iернишевски заузима истакнуто место. Рођен је 1828 у свештеничкој породици. По завршетку богословије уписао се на историоко-филолошки факултет у Петрогрлду. Био јс једно време наставниК гимназије у Саратову, а касније прелази у Петровтрад. Ту развиј|а широку научну и публицистичку делатност из области филозофнје, књижевности и политике. Као уредник „Савременнка" он, упркос јаке ценlзуре, пропагира ооцијалlистичке идеје повивајући народ иа револуционарну борбу протнв царизма и кметства. На Чернишевског снажно је деловала револуција у Бвропи 1848 године и сељачш нокрет у Русији ире аграрне реформе. Млади Чернишевоки пише у свом ~Дневнику“: „Сељачка раја треба да запали пожар. Можда ће тај пожар избити за 10 годива, али ја мислим да ће ускоро. А вад букне, скочићу и ја да узмем учешћа у њвму.“ Године 1863 Чернишевски је због своје револуционарве делатности изведен на суд и асуђен на 7 година робије, коју је издржао у Сибиру. Плаишћи се његовог новратка, влада га је после издржане казне држала у затвору све до 1883 године. Тада је његовој породици тешком муком успело да убеди владу да је он тобоже малоуман и да га тако спасе роби Је. По новратку у Русију, живио је у Саратозу и Астрахану, настављаЈући нвуморно револуционарну делатност. Умро је 1889 године. * Чернишевски је живео и радио у епоси великих историских превирања. У јеку сељамке револуције он је умво да схвати да је кметство главио зло, наЈвећи камек спотицања за даљи развитак Русије и да се оно може уништити једино путем револуциовзрне борбе народних маса, путем широке демократске револуције. Револуционар, демократа, Чернишевlсми је у исто време један од најистакнутиЈих претставнлка премарксовског социјализма у I-*yсији. Он је, истина, социјалистутопист, али то је морао дз. буде, јер у економски заосталој Русији 60-тих година, Русији са слабо развијеним капитализмом, он није могао да схвати историску улогу пролетаријата ни да револуциоlнзрну борбу радничке класе повеже са идејама ссхцијализма. Лењкн је истакао „да се историоке заслуге не Iпроцењују по ономе што нису дали исгориски прегаоци у порећењу са савремсним захтевима, него по томе шта су дали ново у поређењу са својим претходницима.“ Дело Чернишевског мож.е се сагледати у правој величини само aiKO се посматра историски. у поређењу шта је у философији дато пре не пуштајући из виДа дз је у Европи све до појаве Маркса владао метафизички поглед на свет, крји је утиснуо свој печат и на Фајербахов материјализам. Маркс je високо ценио Чернишевског називаЈући га „великим РУским ка(> 7 чlгккам и критнчарем". РазчијгЈући идеје материјализма и ди|алектике, социјализма и револуциокарне демократије, руска

филозофија XIX века, њеки претставници Бјеливски, Херцен, Чернишевсчи и Доброљубов су промрчили пут за победу идеја марксизма у Русији на чијој бази се развио лењинизам, „највиша тековнна људске културе“ Стаљин. Влалл.лир Илић-Лењин је волео и вис жо ценио Червишевског и као писца и као револуционара. У свом ч пнку „Аграрна реформа“ *и нролетерска сељачка револуција“ Лењин о њему пише: Черншчевски је био социјалистутопист који је сањао о прелазу на соцЧзлизам преко старе полуфеудалне сељачке задруге, који није в >део, а 60-тих година прошлог вргз није ни могао видети, да једнно развитак копитљтизма и пролетаријата може да створи материјалпе услове и друштвену снаry за остварење социјализма. Али Чернишевски није само био социјалист-v i онист. Он је био исто тако и револуционарни демомрата, он је умео да делује револуционарно и на целокупно политичко збивање овоје епохе, праносећи између Сциле и Харибде цензуре идеју оељачке револуције, идеју борбе маса за обарање целокупне старе власти. „Аграрну реформу“, извршену 1861, коју су либерали Hajinpe улепшавали да би је кашије чак и величали, он је назвао гадошћу, јер је јасно увиђао њен феудални карактер, јер је јасно видео да господа леберални ослободиоци гуле сељака као лику с младе липе. Чернишшlски је прозвао либерале 60-тих година брбљивцима, хвалисавцима и глупацима, јер је јаоно уввдео њихов страх од револуције, њихов слаби карактер и пузавост пред властодршцима. Карактеришући на једном мвсту Чернишевскијев материјализам, Лењин истиче да је ЧернИ|ШввскlИ, из чијих дела „веје клаона бо;рба“, био Једнни велики'писац у Руси|Ј|и који је у епоси од 1850—1889 год. умео да остане на линији целовитог материјализlма“. Чернишевоми Је знагган двО' рада посветио теориском изучавању уметности. 0;н је одлучно одбацивао „уметност ради уметности“, гледајући у уметности средство којим се делује на стварност. Као nioборник реализма У уметностн, он је иаставио и даље Iразв'ио материјалнстичке традиције Бј|елинског, пропагираЈући вдејну уметност и истичући да уметност мора служити друштвеном прогресу. Он је ударио теориске основе реалистичког смера у књижевности из кога jie поникла сјајна плејада ве* ликзих руских писаца: Некрасов, Толстој, Достојевоки, СалтиковШчердин, Чехов и Горки. Чер ниш ев ск ијсв роман „Шта да се ради?“ напајао је револуционарним идејама омладину Русије и 'словеиоких земаља!. „Покољења младих револуционара, каже Георги Димитров у предговору једног новијег издања ЧернишевскијевlИ'Х дела, васпитавала су се на примеру ромака „Ш;та да се ради?“ на примеру Рахметова. Кирсанова, Лопухова и Вере Павловне и врло често настојала да духовно подржаваЈу личну чвlрстину, салиодисциплину, оданост делу револуције и непомlирљивост нрема непријатељима отаџбине. Све оне особине које баш карактеришу јуваке Чернишевског." „Морам признати, каже даље Димитров ни раније као ни доцније «иЈ|е било ниједног књижевног дела које је тако снажно утицало на моје револуционарно васпитање као роман Чернишевског. Читавих пет месеци ја сам просто живео и растао с јунацима Чернишевског. Мој најомиљенији јунак био је оссбито Рахметов. Ја сам поставио себи за циљ да будем 4BipcT као стена, издржљив, неустрашив, пожртвован, да челичим своју вољу и карактер у борби са тешкоћама, да подаргнем свој лични живот интересима радничке класе једном речју, да постанем исти онакав какав је мени изтледао тај беспрекорни јунак Чернишевског. Ја уогапте не сумњам да је баш тај благотворни утицаЈ у мојој младости врло много допринео моме васпитању пролетероког револуционара, а доцније нашао израза у мојој револуционарној борби у БугарскоЈ као и ма просецу у ЛаЈ|ггцмгу.“

Чернишевоки опада међу најславнија имена којима се понаси руски народ. Друг Стаљин га ставља поред Лењ'ина. Плеханова, Пушкина, Толстоја, Глинке, Чајковског, Рјепина и Сурикова. Чернишевски је нарочито близак нашим народима на чију је културну историју имао знатног утицаја премо творца орпског реализма Светозара Марковића. Народно-ослободилачки рат и огромне економске, социјалне и политичке npoMieHe кроз које се оцртава хе|ројски лик наших народа сшараоца, омогућује нзм данас да још дубље сатледамо величину Нкколцја Гаариловића, великог писца и рев о л уциloнара.

Д. Станковић, студ. мед.

Пета чета дошла је да учи

Пролази строј вагонета окићен паролама 'као венцем белог цвећа. Парола „Кшига народу“, ненаметљиво 'је мамила малога Саву. У подерапнм таћама и бело(ј кошуљи седео је он и чуаао овце. Пролазио Је често и загледао у логор и у те нове људе 'Својим наметиим очима. Разгав.ара(o је, а шри том увек навлачио кошуљу на гушу, 'која му ije израсла на врату. У нашем селу умирале су жене без лекара. Причају стари да пре у наше село није лвкар ни долазиоЈ. А шиташ ме за лиомвност? Ја,, шта ћеш! Брат ми зна писат’ к'а нико. Отац му био доносио пол оловке увек Iкада би Оlдлаlзио у Тузлу и тамо продао нешто. Њему ije било дванаест година. Преносио је разповоре авојим друговlима, плавој лепој деци са гушама. Једног дана када је бригада била

пастројена Сава је постројавао своје другове, командујући вш момандама ко)је је чуо. Знао је да у бригаде постој е четири чете. Своју је иаавао петом. Колона од традесет дечака проширнла је редове бригаде и откада чврсто прирасла уз њеио тел!o. Пала ije Савlииа команда: „Чета стој!“ и рапорт; „Друже командаите, пета чета дошла ije да учи!“ Отворио се аналфабетски течај за пету чету. Руководиоцим а течаја, другарпци Вери 1И Мирослави, потекле су сузе од радости када ije цео курс у глас ТИТО.

Војислав Ђурић, студ. фил.

ЦРТИЦАС А П Р У Г Е

ИЗЛОЖБА КЊИГА, ДОКУМЕНАТА И ГРАВУРА ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

У оквиру прославе 20 октобра отворена је 19 октобра изложба: „Београд кроз документа и књиre“. Изложбу су приредили Градска библиотека и Градски музеј Београда. Грдаска библиотека изложила је најстарије књиге штампа«е У Београду; књиге о историји Београда, словенских народа, правну литературу и др. Музеј је изложио велики број старих планова и гравира Београда, оригиналне рукописе познатих српских писаца из IX и XI века, као и многе друге предмсте који приказују историју Београда и његов културни развоЈ

ИЗАШАО ЈЕ ПРВИ БРОЈ „КОМУНИСТА"

Ових да«а изишао је први број „Комуниста", органа Централног комитета КПЈ. Доносимо садржај тог броја. Т.: У чему је специфичност ослободилачке борбе и револуционариог преображаја нове Југославије. Милован Ђилас: Изопачавање карактера Народне власти. Алвксандар Ранковић: Борба за даљи развитак наше земље. Борис Кидрич; О карактеру паше шривреде. Вељко Влаховић: О литсу комунисте. Материј.али Пете коиференције КПЈ одржане нове.мбра 1940 у Загребу. Реферат друга Тита. Резолуција.

Полазак НА СТУДИЈЕ

Када је узано камено двориште пред његовом усамљеном уџерицом прекрило савело лишће са стараг дуда, реши он да ее одлоm'h од голаг црногорског крша. Извуче одиекуд сиву платнену куферчину, у којој су био је ои још основац тада праћене из Аустралице, уз неколико фунти и кратко сухо писмо, преостале ствари његоваг оца, погинулог тамо у печалби у неком |руднику. Стрпа у њ нешто рубља, хране и књиге, гаребаци преко рамена подеране цокуле и крене. Псето, које га је из дана у дан пратило до школе у аближњој варошици, седам километара удаљеној, пође и сада за њим, обигравајући око оног куфера и сумњиво га њушкајући. На првој раокрсници, увидевши ваљда да ово иије обичан одлазак до школе, стаде, седе, на задње ноге и влажним псећим погледом испрати господара. Осетивши да псето ае тапка оише за њим, младић се осврну и, навикао да разговара са њим као са чељадетом, рече му просто: Врати се, болан, и причувај старицу и кућу. Немајући ни шупље паре за подвоз, верао се, веселник, по пречицама и козјим путевима; час каскао друмом кроз облаке трашине, узвитлане од обесних туристичких аутомобила, час се дрмусао wa таљигама; спавао где стнзао и, штедећи оно мало хране што је имао, скаро гладовао. Спустивши се низ Чакор до Пећи, пође право на жељезничку ставицу да би се нагледао, први пут у животу, локомотиве и воза. Задовољивши се... пешице крене Орландић Блажо, матурант, бос, са подераннм цоку-

лама преко рамена и целом оставштином очевом у десној |руци. Креке у правцу Скопља на студије пешице не првц, аши један од последњих! Малаксао и изнурен. поцепан и прашњав, са Друма право упаде у моју канцеларију секретара факултета и спусти се на прву празну столицу. Обрисавши зној са чела и уздахнувши пуним грудима, рече устрепталим гласом човека који је стигао на жељени циљ: Ето, стигох и ја! У његовим кретњама, погледу и гласу бнло je толико све природно и једноставно, да му ја не могадох другачије да одтоворим до као старом познанику; Добро дошао! Он се мало трже, погледа ме, па пошто прочита нешто у мојим очима, осмехну се ведро, свестан колико Је глугаих формалности уклоњено међу нама са та два неусиљена поздрава. Не скидајући поглед, весело ми отпоздрави; Боље вас, пријатељу, нашао! Од тада је наше пријатељство и било запечаћеио. Врши ли се овдје упис на факултет продужи он. Овде. Е баш добро. Ама ја ти; брате Mojj немам ни пребијене паре за те ђаволије таксе. Може ли некако на почек, док не нађем неку кондицију? —* Може, прнјатељу, како не би могло! Оставите ви документа. а за таксе ћемо лако, касније. Гледам га. Ннје висок као н>еговн земљаци, али кршаш, чврст.

На лицу му знаци одлучости и упорности а логлед јасан и ripoдоран. Са њетова лика омр | вну im,h поглед на проопект Ок-сфордског универзитета, моји ми je лежао на столу, а ког су нам, заиста не знам зашто, слали ревносно сваке године. Географска карта целога света иапругана линијама које су са свих страна водиле најкраћим путем у Оксфорд. Затим слика удобиих студентских соба, дворана за рад, библиотека, раокошна сала за за-6aißie, купатила, излстишта, спортока игралишта ... Колико је старих платнених куфера са преосталкм стварима, са пар фунти и кратким (Писмом, морало бити разаслато по целом свету. да би се створила оваква удобност и раскош. Ето ,то је био мој први сусрет са Бла/жом Орландићем! Блажо Орландић?! Ко је тај, питате ме у чуду!? Причаш о њему, а ми му Iпрви пут име чујемо. Познајете га ви дабро к ao и ja. Он је један од оних који су чезнули за недоступчом школом и науком, који су пропешачили као гимназијзлци и студенти хиљаде кклометара; један од) многих нагладованих, напаћених по затворима, батинаних и канџијаних, један од оних који су похрлили међу првима у борбу за човеково достојанство и угрожавана права, ... и један од многих који се из борбе нису вратили. Слава вам и хвала Орландићи наши!

Нико Јустииијановнћ

БРОЈ 3

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5