Студент

Предизборне конференције омладине у Београду

У свим реонима Београда запажа се велика предизборна активност организације Народне омладине Југославије. Досада је у Београду одржано 183 конференције, на којима је присуствовало око 10.000 омладинаца, не узимајући у обзир учешће омладине на конференцијама и зборовима Фронта. Највећу активност показао је I рејсн који је одржао 46 омладинских конференција У разним деловима рејона. На њима се расправљало о улози и задацима омладине У предизборној кампањи. Занимљиво је присуствовати ог.им конференцијама. Интересрвање омладинаца за њих је велико. Очи омладинаца редовно су упрте у говорника омладинца. Hberoве пламене речи загревају срца о.младинаца, дојучерашњих борапа, а сада радника по фабрикама, и марљивих ученика!. Први сло')Одни избори за Уставотворну скупштину наше уже домовине, на којима ће бкти осигурано и учешће омладине, изазива понос крд оних који су скоро навршили 18 година и постали пуноправни грађани ФНРЈ. Они ће гласати! Они he изразити, слободно изразити сво.ју вољу! Hnje то мала ствар руковати својом судбином! O’биљне црте на младим лицима оправдају поверење народа у омладину. Говорник је завршио. Топли а- ј плауз разлеже се малом салом. ј То је аплауз будућности, аплауз бољем животу. Дискусија. Износе се многи предлози за појачање предизборне кампање. Често и погрешни. Такч , ; е једна омладинка предложила Д« к пионири учествују у предизборној кампањи. Јављају се нови дискутанти који исправљају до» бронамерне, али погрешне предлоге. Омладина се договара, омладина ради... Конференција је завршена. Из мале сале излазе омладинци и омладинке, разговарају живо у мањим групама, разилазе се. Омладина VII насеља IV рејона сдржала је конференцију...

М. Вл., ст. тех.

Омладинска занатлиска бригада у Брчком

У Брчком раде преко две стотине омладинаца и омладинки чланова занатлиске бригаде, која је састављена из свих радних бригада треће смене. У аутом е х а н ич арск ој радионици кглази се један део чланова ове бригаде. Задаци аутомеханичарске чете велики су и важни. Њихов значај расте са убрзањем изградње Омладинске пруге. У дворишту радионице стоје паркирани камиони и полутеретна кола. Они још на себи носе трагове земље, бетонске прашине и шљунка, које су преносили за прављење нових мостова и бетонских пропуста дуж пруге. Бритадири аутомеханичари имају задатак да их што пре оспособе. Треба их што брже оправити да се врате на насипе, на пропусте, међу бригадире. Сви послови око оправке врше се у дворишту у ковачници и у електричарској ради* оници. Омладинци који раде од почсџса формирања бригаде имали су прилике да науче много нових ствари. Онај камион тамо каже један бригадир био је скоро сасвим разлупан. Цео предњи део машине морали смо потпуно да растаеимо. Наша тројка обавезала се да ће га завршити за осам Да-

на, а завршили смо га три дана раније. iHa стругу, у радионици, окреће се радилица осовина аутомобилског мотора. Стругом руководи смладинац из 111 смене. Раније је био тракторски радник, а сада ће се још боље усавршити и тиме још више доприносити изградњи пруге. У радионици за мостовске конструкције рад се одвијао махом у дБоришту, под ведрим небом. Поред бригадира леже готове мостовс.ке кокструкције које треба ссмо утоварити на ватоне и пребацити на место где су намењене. На њима је чак и обележено на коме километру и н а коме месту Омладинске пруге треба конструкцкја да буде постављена. Посао је везан за стручно знање. Ради са швајслампама, чији ацетиленски пламен, спојен са струјом кисеоника, који долази из челичне флаше, може да реже плоче од пола сантиметра дебљине. Дуж Омладинске пруге постоЈе многе гараже у којима се могу вршити лакше оправке. Али за тсмељите, веће оправке, све машине морају ићи у Брчко. Ту их чекају вредне руке Титових бритадира закатлиске бритаде. Р. Вешовић

Студенти у руководству омладинских летовалиш тa

Овога лета ку првипут занатски ученици из свнх крајева наше земље провели свој заслужени годишњи одмор на обали нашега мора и у планинама Словеније. Ова летовалишта је организовало Централно веће НОЈ желећи да пружи могућности младим радницима који су се истакли у својжм радионицама и предузећима да се одморе, освеже и опораве, а исто тако да се заједничкн разоноде и забаве на нов и здрав начин. Руководиоци санитетског, културно-<просветног и фискултурног рада у овнм летовалиштима били су студенти са разннх наших факултета и са института за фкскултуру из Београда и Загреба. Значај и успех рада ових наших другова студената није само У томе што су испунили задатке по „свом сектору“, него што су допринели организовању свакодневног живота У летовалиштима у смислу што чвршћег зближавања и што бољег међусобног упознавања, остварења што нриснијег другарства међу младим радницима. Кроз дисциплиновани заједнички рад на уздизању културног нивоа, кроз

фискултурни живот, који је у летовалиштима био врло развијбн, створена је између ових омладинаца из разних крајева наше земље и њихових руководиоца присна заједница,. остварено је јединство радне и интелектуалне омладине. Овакви хархгонични омладински колективи деловали су позитивно и на околнну, давали су живост читавом месту. Колективи су сарађивали са месним организацијама омладине и АФЖ-омна тај начин још више допринели зближавању и упознавању омладине из разних наших крајева. Рад наших студеката у овим летовалиштима је много користио нашим младим друговима радницима, као што је донео велико радно искуство самим студентима, али најзначајније у томе је остварење сарадње студената са радном омладином, која треба и убудуће да се продубљује и проширује, јер је то једини исправан пут за интелектуалну омладину, која жели да донринесе уздизању наше младе Народне Републике.

Десанска Марић, студ. медицина

СНЕГ НА ТЕХНИЧКОМ ФАКУЛТЕТУ

Студенти ЕКВШ обилазе ceocke задруге

Пет груиа студенlата ЕКВШ обишло је села Зуце, Лештане, Калуђерице, Bhihhkv и Велики Мсжри Луг. Групу icy сачи!њаlвзли студенти старијих година, који већ добро Iповиају књиговодство. Стање задружlних књита у нојединим селима је било трилично кесређено, те 'су студенти радили окоро цео дан на пронзлажењу грешака. Обилаза« задруга има као тлавни задатак да упути задружне књиговође како се воде књиге, како се !шта уписује, да би била јасна слика стања у магацину и у благајни. На пример у селу Калуђерици груп а ће лонаво отићи за ко!ји дан да им noMoirHie у раду. Поред рада ло задругама, moмагало се и народним одборима. TaiMo је Народни одбор Великог Мокрог Луга дабио решење да у року од 24 сата достави Среском одбору списак пореских обвезнима који треба да плате порезу до краја 1946. Студенти ЕКВШ завршили су овај посао за кратко време. На одржаним зборовима у селима Зуце, Лештане, Калуђери/це и Винча говорили су студенти о циљу cßO'je иосете селу, о шолитичкој ситуацији и нашиlм изборима за Уставотворну скупштину.

Студенти Пољопривредно шумарског факултета са радним екипама на селу

У заједници 1 са Земунским синдикатом студенти су посетили село Петровчић, недалеко од Земуна. је одмах отпочела рад. Извршен је распоред према струка* ма. Уз помоћ студената одмах су изашле једне зидне новине. На крају је друг Бајчетић говорио о значају избора, о улози и значају Народног 1 фронта, о потреби што већег зближавања радника, сељака и народне интелигенције. Милка Алексић, стд. агрономије

Излет шумара у Фрушку Гору

Студенти шумарства друге године :орlганиз.овал!и су ;већ двије научне елсскурзиј е. У поlчетlку нредавања &или су у Кошутњаку, где су упоанали разне врсте дрвећа и Ло■вачко-шумароми 'музеј. Уз помоћ настав)НlИlка организован Je научни излет у Фрушку Гору. Излет овакзве врсте много he мористити савлађина/њу теориског рада. Том приликом студенти су oipHсуствоlвали и «онференц!нји сеоаке омладlИне, која је одржана у вези. са изборном камнаlЊolм.

Из историјата студентског покрета

СТУДЕНТИ ЈУГОСЛАВИЈЕ у ВОРБИ ЗА МИР |Развој и јачање проlпресиlвних студентоких шага У Југославији добипа свој необично широк замах у 1935, 1936 и даљим годинама. Између осталих околноlсти коa’e су утицале на такав развој догађаја важна је и појава у студентском .гвокрету ЈугослаЈВије Ивана-Лоле Рибара, студента прааа на Београдском универзитету. Он је једна од најсветлијих и највећих фигура које су изникле у студентоком (покрету Југослаиије. Већ као млада студент он је 'овојим начином опхођења са л>удима, својом ширином Iпагледа и схватања, својим јасним ставом по разним

питањимз, освојио симпатиЈе својих другова који су с њим радили у студентском покрету. Руководећи радом Акционог одбора студената 'Београдског универзитета, Лола Риба ie помагао да се унесе одређен систем и рад око руковођења студентсмим покретом. Својом ширином духа Лола Рибар је схватио да су велики успеси Iстудентскаг нокрета имопући једино тада ако сви студенти у Југославипи буду радили солидарно, чврсто повезани и руковођени јединствениlм циивем, а сем тога ако студенти у својој борби буду нашли ослонац у напредној радничкој и сељачкој омладини Ј.угославије. Тих година су се прилике у свету све втпе заоштравале. Кина је веђ крвавила под нападом јапанских империјалиста, Espo'na је била наелектрисана за рат. Међу напредаом омладином у свету јавља се идеја о ства|ран>у Међународне омладинчжа организација за борбу за мир а нротив фашнзма. На прву међународну омладиноку конференцију која се 1935 год. одржавала у Бриселу позвана је и омладина Југославије. За повезивање слободољубиве омладине Југославије са међународаим антифашнстнчким покретам најпогоднија личност је био Лола Рибар. Његово иступа!ње на конференцији у Бриселу је репрезентовало бербену омладину Југославије пред осталим слобод ољу би в им светом. По повратку у домовину Лола Рибар необично живо ради на проширењу и учвршђењу антифапшстичког омладинског покрета у Југославији. Почетком 1936 године за ректора Београдског универзитета постављек је најреакционарнији нрофеоор Ћоровиђ који са диктаторском владом доноси Уредбу о увођењу „Универзитетске страже“. Ово је знаиило нокушај уни-

штења аутономије Универзитета и ших тековина које је вапредни студентски тшкрет кроз тешку борбу извојевао. Студенти оддуче да поведу оштру бор&у против овога напада «ia своју слободу, на слободу науке и Умиверзотета. Напредни лрофесори су били на страни студената. Објављен је 25то дневни 'штрајк. Једна груна полицнских Iплаће«Иlка напала је штраЈ|каше пред натолошкнм институтом Медиц|инског факултета и у том сукобу једа« сд злочинаца с леђа је забо но«ж у срце студенту лрава Жарку Мариновићу. То је било 4 априла 1936 г. Ова нова жртва студената за слободу науке и аутовомије Универзитета Још више је дала потстрека студентима за борбу до ковај чне победе. Под нритиском унорних захтева студената реакција је 'кагпитулирала. Поништена је уредба о „Унивlерзитетокој стражи“, смењен је реакционарки ректор Ћоровић, а за новог ректора је постављвн стари пријатељ студената професор др. Драгослав Јовановић. Његов долаззк на дужност ректора претставља почетак нове, мирне ере развоја студентског поКрета. У овој борби за одбрану аутономије Универзитета нарочито је дошло. до изражаја јединство свих напредних студената без обзира на IПОЛИТИЧКУ припадност, а сем тота се маннфестовала уска повезавост студентског покрета са радничко)М и сељачком омладином моја је у најтежим маментима борбе свеордно помагала студенте. И овде се испољио неуморни и велики организаторски дух Лоле Рибара моји је напооредно |руксlводио штраЈком, тшсао легке који су обавештавали јавност о узроци.ма 1 штраЈка, позивајући све демократске снаге да номогну праведнс захтеве студената. После конгреса У Бриселу студенти су у свим меспима у Југославији формирали „Одборе за I мир“ моји оу на овом подручју организовали пропагзндне излете,

митинге, нриредбе у мојнма је дошло ,до уоке сарадње измећу студентске радничке и сељачке омладине. Ове акције за мир биле су припрема омладинс Југослзвије за Мећунзродни омладински коигрес који се држао у jiecen 1936 год. у Женеви. ! Kao воћа југословснске делегацијс ишао је на таЈ конгрес Лола Рибар. Говорећи на конгресу о колективвој сигурности и нреурећењу рада он је измећу осталог рекао: „Дакле као реалисти, као млади који стварно хоћемо да се боримо против рата, данас, ми се морамо борити за јединство наших снага. за организацију мира. То је нрва етапа. Сутра, када будемо довршили то дело, ооћи ћемо путем заједничког отклањања свих неправди, заЈедничког организовања једног Жlивота у комс ће људи живети у достојанству и слободи. То је једини пут коЈи jie за нас могућ, то је данас једина права ; политика мира. Сваки други став, ј а међу њима и „ревизија" камо је nipoinariHpajv не иароди већ извеони кругови води нраво у рат.“ ЗахваљуЈући неуморном раду Лоле Рнбзра, његовим HcryniHMa на мећувародним конгресима упознали су. студенти света борбу студена| та Југославије, њихову борбеност и истрацност у ностизању својих двмократсмих ирава. Лола Рибар је умео исто тако и да нгјнозитивније ствари из искуства антифашистичких омладинских покрета др'утих земаља пренесе и примени у раду и развоју омладинских организација у Југославнји. Када је у лето 1936 год. почео рат у ШнаниЈи повела се мећу студентима Југославиј;е врло жива и широка акција за помоћ Репубi ликанско.ј Шпанији. Било је јасно да је рат у Шпаннји први велики I екоперименат фашнстичких агресора, да ie то нрви ударац миру у свету. Зато су слободољубиви омладинци ЈугославиЈе шошли у Шпани|ју да бране не само слободу шпанског народа, него исто та-

ко и 'слободу свог народа, сжхбоду читавог напредног човечанства. Они су понми у ШпаииЈу да се боре шротив фашизма који је претио да увишти све напредне тековине Iкултурног света и да ста-Iв'и свет у тамницу 'насиља и назадњаштва). Међу ирвима који су већ у лето 1936 шдине крншом отишли у Шпанију били су студенти: Ђоко Ковачевић, Веллсо Влаховић, Мојоије СтефаlНlавић, Данило Лекић, Владо Поповић, Пеко Дапчевић, Жикица Јовановић и многи други са Београдског универзитета. Као борци а каснице руководиоци у интернзционалним бригадама Народне републиканске BojiCKe Шпаиије, у oyipoßiHM и тешким свамодневним »борбама против иобеснелих фашнста исковали су ови херојски 01младин'ци Југославије неразориво и чврсто братство и солидарност народа Југославије са слободољубивим наромом Шпа.није као и са осталим демократоким народима чији су се најнапреднији синови борили у интериационалним бригадама Шпаније. Из ових тешких ок|ршаја са надирућим фашизмом израсли су светли ликови хероја југословвнских студената и радника који су ca.vpo две године каоније наставили борбу против истог неиријатеља, али оада бранећи своју рођену труду. Радиици и студенти, борци интернационалних бригада иостали су Iорганизатори устанка у поједи, ним крајевима Југославије, војни и политички Iруководиоци народа који се дигао у борбу против окупатора 1941 године. (Наставиће ое)

Бајо Секулић

СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 3