Студент

На вама, баш на овим првим студентским генерацијама, после великег ослободилачког рата, лежи нарочито велика одговорност

(Наставак са прве стране) Ви, студентска омладина Београдског универзитета, данас сте настављачи оних великих борбених традиција напредне омладине тога Универзитета, чија је Јисторија препуна славних бојева против мрачњаштва и реакције, која је увек била тако тесно спојена с борбом радничке омладине, чије је срце увек куцало са срцем свога народа, која је показала толико пожртвовања како у борби за истинску демократију у земљи, тако и на бојним пољима у ослободилачким ратовима, која се никада није дала ни покорити, ни покварити, ни поколебати од реакционарних режима. Исто тако, ваш Укиверзитет дао је низ омладинских генерација које су сав

свој младалачки жар посвећивале идеји братства и јединства свих Јужних Словена и пријатељства и братства међу свима балканским народима. У вашим рукама лежи данас валико богатство најсветлијих борбених традиција за националну слободу и независност, истинску народну демократију и социјални напредак за братство и јединство наших народа. То богатство било је нарочито у великој мери увећано антифашистичком борбом студентске омладине у годинама пре рата, а још више улогом коју Је студентска омладина одиграла у ослободилачком рату, дајући из своје средине не само многе див-

нс борце, него и многе руководиоце. Али ви не можете бити само чувари тога богатства, ви сте дужни да га чувате као светињу, али ви га не можете чувати друкчије него само најпожртвованијим свакодневним радом, на његовом палном увећавању. Ви га можете сачувати и развијати даље само остајући и даље у најтешњем сталном додиру са целом осталом радничком и сељачком омладином изван Универзитета, у сталном и тесном додиру са читавим радним народом. Ја сам дубоко Уверен да сте ви и вољни и способни да са славним традицијама вашег Универзитета будете потстрекачи и извршиоци нових великих подвига на изградњи Једне досадашњице и срећније будућности српског и свих осталих наших народа. На вама, баш на овим првим студентским генерацијама, после великог ослободилачког рата, лежи нарочито велика одговорност. Вама не треба говорити колико је тешко страдала наша земља у ра-

ту, колико је она била рушена и пустошена, а исто не треба вам много говорити ни о томе да су ранији реакционарни, експлоататорски и корумтивни режими знали само за пљачкање радног народа, а да су злочиначки запустили развијање привредних снага земље и културних способности народа. Нису само ратна пустошења која треба што пре да савладамо. него морамо што пре савладати и велику привердну и културну заосталост. Имамо у нашој лепој земљи све природне услове за велики развитак народног богатства и благостања. Имамо моћни државни привредни сектор и такав државни привредНи и социЈални поредак коЈи гарантуЈу планску изградњу и подизање наше привреде и наше културе У корист радног народа. Треба нам кадрова и кадрова на свима пољима, на коЈима данас развијамо раниЈе невиђено широку делатност. Ви сте Један део тих нових кадрова коЈи су тако потребни на овом великом градилишту коЈе Је наша земља постала победом народне демократи Је. Ја знам да сте ви сви свесни колико сте одговорни за то да у вама наша нова држава добиЈе ваљане кадрове. Ваша Је света ДУжност да се за то оспособите у наЈвећоЈ могућоЈ мери. Али ваше стручно образовање мора стално ићи напоредо и са вашим активним учешћем на свима пољима народног живота. Омладина која хоће да се оспособи, да стекне знања коЈима би послужила уздизању свога народа, не може ниЈедпог тренутка прекидати своЈе приске везе с народним животом, ни за време наЈозбиљниЈих студи Ја. То тражи велике напоре, то зах-

тева кадкад тешка напрезања и стално пожртвовање, али ви сте младн и бићете у стању да разви-1 јате вашу велику и разноврсну активност у пуној хармонији свих ваших делатности. Да бисте успели, да бисте знали оценити у коме правцу треба да упутите своје напоре, где, кад и на шта треба да положите тежиште својих напора, морате имати увек будно интересовање за догађаје око вас, како у земљи, тако и у свету. Ви се морате трудити да проникнете у саму суштину оних великих историских збивања, чији је славни резултат наша нова, народна држава. Морате проучавати повезаност овог великог друштвеног преображаја који су наши народи извели у току ослободилачког рата и који данас остварују, са свима важним појавама које су карактеристичне ца читав свет после великог рата. Ви морате разумети да смо стварајући нашу нову народну демократију дали човечанству нешто заиста ново и велико што је закон друштвеног развитка поставио на дневни ред. Цео низ народа, у првом реду словенских, протнв којих су данас исто као и против кас уперене стреле међународне реакције, раде данас исто као ми, заједно с нама, на изградњи њиховог новог облика политнчког, економског, друштвеног и културног живота народа. Читав низ народа широм света, који и данас Још стењу под Јармом импвриЈализма, и коЈи данас Још мора!У Да воде крваву борбу за а.оЈу слободу и независност, гледаЈу са дивљењем у резултате наше борбе и теже да остваре у своЈоЈ земљи такву народну демократи Ју.

Ректор друг др. Стеван Јаковљевић

Ви ћете бити градитељи оне дивне и срећне будућности која вас чека и за коју су пале толике омладинске жртве

Морамо проучавати особености данашњег светског положаја, када империјализам добиЈа нове хране и нову снагу, кад под плаштом Једико правоверне демократије, западне, уз необуздану кампању нротив нсвих европских народних демократиЈа и против Совјетског Савеза, грмећи против тобожње гвоздене завесе, траже да оцруже СовЈетски Савез и народне демократиЈе воЈним базама и теже да чктав свет баце под ноге експлоататорског капитализма; када се мешање у унутрашње ствари туђих народа врши са безобзирно-

шћу каква раније никада није била виђена у таквој мери; када се неке велике силе удаљене од нас великим морима и хиљадама километара, јављају на нашим границама и полажу право да буду одлучујући фактор у унутрашњим пословима суверених држава или да им се призна да су подунавске државе зато што као окупатори држе делове Аустрије и Немачке. Па ако са свом озбиљношћу прионемо на проучавање закона ДРУ“ штвеног развитка иако у исто време будете испуњени оним здравим демократским патриотизмом којим су наши народи створили чуда у минулом рату, новим патриотизмом који данас надахњује радне масе наше земље у великом делу сбнове и изградње, ви ћете очувати »Ј још чвршће подржавати оно чврсто уверење које данас видимо како се радссно и ведро сјаји на лицима радних људи, жена и омладине У целој нашој отаџбини, уверење чврсто и непоколебљиво да је историски напредак на нашој страни, на страни наше народне демократије и да никакве

интриге ни осионости, ни неправде ни насиља, не могу зауставити победоносан ход нове демократије. Да бисте успели да се оспособите да помогнете изградњи нашег новог друштвеног поретка, ви морате стално активно учествовати на делу обнове и изградње. Јер ћете тим путем најбоље очувати чврсту и нераскидиву везу са своЈим народом. Ви морате бити стално активни у политичком животу свога народа, своЈе народне Републике СрбиЈе и наше заЈедничке домовине Федеративне Народне Републике ЈугославиЈе. Преко омладинских организациЈа У крилу Народног фронта ви имате све могућности да дате све од себе за гроцват наше народне државе. Тим самим ви ћете бити градитељи оне дивне и срећне будућности коЈа вас чека и за коЈу су пале толике омладинске жртве. Као синови српског народа треба да будете испуњени поносом због славних слободарских традициЈа свога народа. Те славне традициЈе треба не само да поштуЈете и чувате, него да их и даље развијате. У непрекидној и непоштедноЈ борби против сваке појаве шовинизма, коЈи данас могу желети да оживе само разлупани остаци реакциЈе, потхрањивани варкама из куЈне међународне реакциЈе, ви ћете развиЈати здрав народни патриотизам коЈи се састоЈи у неуморној борби за истинску срећу и напредак свсга народа, коЈи се не да постићи ако би се ма и за Један тренутак заборавклс, Да срећа и напредак ма коЈе наше народне републике, па према томе и Србије, почива на темељу братства и Јединства свих наших народа, на њиховоЈ пуноЈ равноправности. Сваком поштеном странцу, који дође у нашу земљу, пада у очи велика радост у стваралачком раду на обнови и изградњи наше зсмље. Како те радости стварања не би било када радни народ, сједињен у Народном фронту зна да на челу своје борбе за срећну будућност и.ма оне исте руководиоце који су га водили у ослободилачком рату, а н а првом месту, свога великог вођу друга Тита! На крају збора упућени су поздравни телеграми маршалу Титу, др. Благоју Нешковићу и Међународној студентској унији у Прагу.

Ђаци и студенти, интелектуална омладино, Две године мирне изградње наше земље већ дају огромне резултате на просветном пољу- Захваљујући низу демокоатских реформи школског система, отварању нових школа и другим мерама које је спровела Влада Народне Републике Србије, захваљујући вашем запагању школе у нашој Народној Републици постало су ковачница нових стручних кадрова народне интелигенције, која ће бити спремна да све своје снаге стави у спужбу свога народа, у дело изградње и процвата наше отаџбине! Гпа сајући 10 новембра заједно са свом осталом омладином за кандидате Народног фронта ви чврсто следите путем којим сте до сада ишли. За победу Народног фронта 10 новембра за снажни развитак науке и културе, за моћ и величину домовине! Из прогласа Главног одбора Н. О. Срби'је

ПРЕКО 500 СТУДЕНАТА НА ЗБОРУ У КРАГУЈЕВЦУ

(Наставак са прве стране) Пошто је говорио о братству свих Словена д-р Нешковић је завршио: 1 ИнициЈатор, организатор и руководилац Народног фронта у | рату, наша славна Комунистичка партиЈа ЈугославиЈе („Живела ПартиЈа! ПартиЈа! ПартиЈа!“) и данас, у доба обнове и изградње наше земље, не поставља себи друге циљеве осим бриге за добро нашега народа, за Јачање наше кове државе, за проширивање и јачање редова Народног фронта. Јасно Је да се без такве улоге Комунистичке партиЈе Југославије не 6и могао ни замислити снакав ток и завршетак народно-ослободилачке борбе, као и овакав успешан и брзи ток обнове и изградње наше земље. Српски народ је то врло добро схватио и никаква антикомунистичка пропаганда у земљи или из иностранства неће га завести, Јер Је свестан да би то значило ићи против себе, против интереса српског народа, против своЈе државе, против Народног фронта. После др. Благоја Нешковића говорили су: Михаило Ђорђевић, потпретседник главног одбораН!ародне сељачке странке, претседник Савезног већа Народне скупштине ФНРЈ Влада Симић, Раде Митровић у име радничке класе Крагујевца и Милка Пантић, стара сељанка из села Светлић. После њих, добио је реч друг Милован Ђилас, министар Савезне владе. Осврћући се на уопехе које смо ј постигли за носледњих годину и по ; дана и на 'напоре «ој:и владају у ј 'низу земаља за слободу, аа демократију, 13а сређивањем упутрашњих Iприлика, он је наставио: Код нас већ скоро сасвим нормално раде све школе, све културне установе, саобраћаЈ, а да и не говсримо о фабрикама и рудницима у коЈима Је, у много случајева, чак и премашен предратни ниво. Чиме треба обЈаснити ове брзе иако не баш лаке успЈехе наших народа? Ја ћу поменут-и само наЈважније. Прво, ми постижемо и постизаћемо брзе успЈехе у обнови и изградњи због тога што Је код нас извоЈевана нова, народна власт, што Је код нас остварена већ таква демократиЈа коЈа даје полета народним масама, покреће их на подвиге и пожртвовање. Друго, ми постижемо и постизаћемо брзе успЈехе у стварању новог живота због тога што се та обкова и изградња врше на сасвим новоЈ, сасвим друкчијоЈ основи, него што су се код нас такве ствари радиле раниЈе или што се раде у неким другим земљама. Код нас се обнавља народна имовина, обнова се изводи у корист народа и за народ, код нас се подиже ново у корист народа и за народ. То народ види и то му даЈе полет, то отвара неиснрпно врело народне снаге. Све што праве наши људи праве за себе, за своЈ народ, за своје по г томство. НиЈе лако радити како се ради код нас. То Је тешка борба, али без ње не може да буде. Стара ЈугославиЈа нам Је сставила у наслеђе само оно што не ваља; рђаве навике, код многих лиЈеност, корупциЈу, себичност и заосталу земљу, богату по природним богатствима али сиромашну у техници, у много чему зависну, од иностранства. Сада народ мора читав низ година да се бори и ради без предаха, не скидаЈући руке с посла, да би наша земља постала напредна и потпуно независна. Наши људи то виде. Они се боре и раде и бориће се и радиће због

гога што су то борба и рад за њих, за народ, за бол>и живот будућих покољења. Треће, ми постижемо и постизаћемо брзе успјехе у стварању срећнијег живота због тога што је у нашој земљи остварена веза између народа и руководства државе, која ријетко кад у историјн бива тако непосредна и уска као код нас. Сви ми знамо да код нижих органа власти често пута много што-шта шкрипи, а поиекад и потпуно стоји. То долази илш отуд што људи не умију да раде, или чешће што се непријатељ народа увукао у власт и држи је у својим рукама. Чврста веза између народа и руководства, која код нас постоји и која чини Д* вођство ослушкује глас маса а масе се одазивају на његов позив то је оно што нам омогућава постизавање свих успјеха, то је она гаранција да ћемо савладати све препреке, учврстити народну власт даље, тамо гдје Је слаба, учинитм је потпуно народном и поправитм њене погријешке. Хтио бих да кажем Још неколико риЈечи о вођству и народу. Када историчари буду описивали наше вриЈеме, они ће моратм да признаЈу да су народи Југославије показали више Јунаштва, пожртвовања и издржљивости, него икад раниЈе у своЈоЈ историЈи, да се та њихова прегнућа могу упоређивати с прегнућима којег било другог народа у коЈе било вријеме (сем можда руског у нај новије вриЈеме). Наши народи су доказали да су дорасли овом великом и преломном времену и задацима које оно поставља. Али ћв историчар такођер морати да прмзна да су нови народни вође, да су Тито и људи коЈе Је он органвзовао и окупио прави народнм синови, каквих народ никада није пмас, да ти људи ниЈесу жалили и да не жале ништа у борби за дббро народа. И све док код кас буде таква веза између народа м вођства, а она постаЈе све дубља и присниЈа, ми ћемо савлађиватм све препреке, рушити све бране, остваривати све задатке. Не треба ни наглашавати да су и наша власт и нова основа за изградњу земље и чврста веза вођства и народа - резултат ослободилачког рата. Тито Је код нас схватио сву суштину овога рата. Он је схвдтио да у њему могу добитм нешто само они народи, коЈи уепиЈу да се организују против окупатора и поведу борбу прстим нега, Тито Је видио ако будемо одлучно ишли са СовЈетским Савезом, са слободољубивим снагама да ћемо и постићи оно што желимо и што нам Је у интересу. Тако Је и било: У колико смо боље тукли Њемце и њихове НЈ7моћнике а н>их Је било много и наших домаћих и разних вазаЛа у толико нам Је растао углед споља и били смо чвршћм, унутра, у толико је народ више долазио до националне слободе м своЈе власти. Говорећи о нвправдама нанетим Југославији друг Ђилас је завршио: Утврђујући иЈДинску народну демократију у Србији, српски народ истовремено учвршћује братство с другим народима Југославије, свестрано осигурава својУ сретнију будућност. Ето- то Је и дандањи оно главно. оно најважниЈе: ако хоћемо да идемо напријед, да цвјетамо, да смо јаки према спољним и >’■ нутрашњим непријатељима снда морамо чувати и развијати братство и јединство.

26-Х-1946 студентске масе прекрипе су Студентски трг

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 4