Студент

Заклетва

У једком разговору о филму „Заклетва“ редитељ филма Чиаруели је рекао: При избору теме за рад, ја сам увек сматрао као најважније да се уверим да постојећа тема и материјал цружају могућност да се у филму поставе озбиљни проблеми, да се осветле скривени покретами поступака хероја, и да се открије психологија збивања и времена и да се на тај начин каже велкка нстнна о животу. Художествено дело данашњ#це не може да се заснива на случајним чињеницама, ' на површним пооматрањима и спољашњим ефектима. него на дубини мисли.“ Даље Чиаурели о рађању филма каже; Филм „Заклетва" је замишљен још 1939 год. Павленко и јз смо узели на себе да напишемо сценарио. Пред нама је стајао тежак, почасни и узбудљив задатак. Требало је показати да је заклетва, коју је друг Стаљин дао у тешким даннма 1924 год. када је умро Лењин, постала програм рада бољшевичке партије и целе совјетоке земље. Требало је приказати развитак и изградњу наше младе социјалистичке државе у току од преко 20 година. Требало је дати лик, Стаљина, човека који је у тешким условима мудро и сигурно водио нашу земљу и био творац и инопиратор свих победа. Морали смо простудирати огроман документарни материјал и брижљиво обрадити фабулу филма о животу радничке породице Петрових, који се одвија у позадини великих и значајних доlгађаја, којима Је управљала партија, народ и Стаљин. За овакав рад требадо је много времена... Павленко одлично оцртава карактере и одлично влада дијалогом. Он вешто проналази значаЈне детаље из духоаног живота личности које обрађује. Глумац Михаил Геловани је имао Један од најтежих задатака. Њему је била поверена улога друга Стаљина. Геловани је морао да изгради истинит лик, унутрашњи живот и верност сваког покрета, геста и боју гласа. Срећно смо пронашли Софију Владимировну Гланцитову за улогу Варваре Михајловне Петровне. Павленко за њу каже: Њена је игра надахиута и искрена. Повремено ме њена глума приморава да заборављам да сам ја писао те речи. Оматрам за себе необичном срећом да је Гланцитова узела учешће у стварању овога филма. Основна епизода филма је заклетва друга Стаљина. Познато је да је та заклетва дана да другом заседању Совјета у Великом позоришту, али ми смо је преместили на Црвени Трг, јер смо хтели да што живље и дубље прикажемо значај овога догађаја. Атхгосфера необичног и стваралачког полета и почасти нашег задатка обухватила је ие само оне који су радили на филму, него и оне који су са њим били везани. Ево једног каlрактеристичног примера: Обратили смо се Татицину с молбом да да своје савете глумцу, који је требало да игра његову улогу у филму. Кад је Татицин видео садржину филма, рекао је: „То је филм о Стаљину. Никаквих глумаца. Ја ћу суделоватн у снимању. Тако се рађао филм „Зачслетва 4 . А ево шта кажу остали уметници који оу радилн на овом филму; Аутор сценарија Павленко: „Ја искрено мислим да је филм „Заклетва“ могао режирати само Чиаруели, не зато што је он најбољи, него зато што је он најбољи за врсту филма као што је овај. Његове карактерне црте су; смелост и Љ У" бав према великим социјалним темама. Док смо писали сценарио,, ја и Чиаруели живели смо заједно. Овде су драматург и режисер по природи саме ствари стављени у услове који диктирају неизбежну стваралачку сарадњу. Мој заједничкн рад са Чиаруелијем учврстио је још више наше лично другарство и ја верујем да ћемо у будуће радити још чешће заједно". „Ја сам хтела да унесем у лик моје јунакиње, Варваре Михајловне Петрове, све црте које поседује совјетска жена; њен хероизам, љубав, вољу и саlмопожртвоваље“ каже Софија Гланцитова, у којој

је режисер Чиаруели пронашао даровиту уметницу, опособну за ову улогу. „Заклетву" је снимао заслужни уметнички радник оепратер Косматов. О свом раду он каже: „У нашем филму дотађаји се одигравају у местима драгиа! и познатим, као што су: Кремљ, Црвени Трг, Стаљинград. Зато смо тежнли да снимамо што више правих објеката и што мање декорација. Епизода у Горксмм је снимљена у природц, под тешким условима суров!

Сцена из филма „Заклетва" московске знме. Смрзавали су се глумци, смрзавала се апаратура, али све је одушевљавала мисао да треба на платну приказати догађаје са потпуном веродостојношћу. Све епизоде из Стаљинграда снимљене су у овом херојском граду.

ИЗДШО СВИ НД ВЕЛИКИ ПРЕДИЗБОРНИ ЗБОР БЕОГРДДД 3-ХН946!

„Представник власти “

СССР у 1934 години. Колхози ничу на све стране. Сељак је свесрдно прилазио новом колективном животу. Проблем кадрова, добрих руководиоца колхоза није се могао лако и брзо решити. Требало их је пронаћи, омогућити им да се развију, да пронађу прави пут и да тако уклоне све препреке пред собом. Сељанка, средњак, Александра С., од слушкиње којој су кулаци изломили грбачу постаје жена новога друштва, жена руководилац. И онда када учи да пише, и онда када Јој грашке зноја лете низ чело решавајући тешка питања од којих је зависио опстанак колхоза, и онда када одлучује о судбини нове, младе интелигенцијс, она је не колебајући се доносила одлуке уливајући људима поверење у победу и коначан успех. Жена осећања како према деци, тако и према људима, била је испуњена човекољубивим осећањима и тежњом за стварањсм срећног човека Совјетског Савеза. Победила Је све невоље. Њени успеси су чињенице стварност СССР. Али она је остала колхозница и у моменту када као депутат говори у Врховном Совјету, у сали Кремља. Филм обрађује доба када жена улази у друштвени живот, када се води борба са заосталим схватањкма о улози жеие. Баш због тога, он има велики значај за нас.

БИБЛИОГРАФИЈА

Ванда Васиљевска: „Дуга“, !роман, издање „Просвете", Београд 1946 год., страна 251, цена 37 дикара. Дорфман Параманов пхким: „Опћа Биологија“. Издање НаlКладног Завода Хрватске, Загреб 1946 године, страна 209, цена 25 дин. Др. Војислав Ристић, проф. Универзитета: Социјално осигурање у СССР, издање Друштва за културну сарадњу Југославије са СССР, Београд, страна 32, цена 12 дин.

ПРЕДАВАЊА НА КОЛАРЧЕВОМ НАРОДНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ

Петак, 1 новембра: Ото Бихаљи-Мерин, књижевник: Сликарство и вајарство народа Југославије XIX и XX века, са пројекци!ама; почетак у 18,15 часова. Субота, 2 новембра: Др. Стеван Ђелинео, професор универзитета; Умор и одмор; њочетак у 18,15 чассва. Недеља, 3 новембра; нема преД?'рања. - - вПХШ

НАУКА И ТЕХНИКА

НОВА ВРСТА СОЈЕ У Владивостоку, у приморокој пол>0|При1вредној станици, друт Блен тух неколико година је радио на култивисању нове врсте соје, згодне за брање машинсмим путем — комбајном. Многогодишњи рад друга Блентуха завршен је са уопехом. Путем укрштања разних врста соје троизвео је нову усуриску врсту, која је виша неш обична и код које се највећи број зрна налази шри врху биљке. Ова особина дозвољава да се избегну губитци зрна при убира1њу комба)јнам. Овом сојом биће засејано 20 хектара експеримента|лне површине (пољогтривредне станице у Владивостоку. ( (Из часописа „Наука и техника“) ПЛАМЕН ПОД БОДОМ Професор Више технич!ке школе у Москви Константин Константиновић Хренов разрадио је и увео у праксу електрично заваривање н сечење метала под водом. Његов начин нашао је велику примену при успостављању порушепих жељезничких мостова и оправци бродова. Заслуга Хренова је у практичвом извођењу таквих радова. Он је радио на горењу стабилног Волгиног лука при ниском напону електричне струје и повећању дубине загревања гвоздених конструкција под водом. Направио је нарочита мазигва, помоћу којих се регулише горење Волтиног лука под водом. За време рата начин Хренова помогао је извођењу брзе оправке бојних бродова и порушених мостова. Већ 1944 год. подводно заваривање и сечење метала обављено је у морима на дубинама до 85 метара. (Из часописа „Наука и техника“) ХАРТИЈА ЗА ИЗРАДУ ПУТОВА Једна нава британска непромочива хартија може да се употреби за израду путоша и покрива1ње аутомо1била. Зове ое „Ибеко“. То је јвдина хартија која је скоро ненромочива. Раније непромоч'Иве хартије биле су израђиване тако да се између сло|јева хартије уметне слој материје која ие пропушта воду. Та хартија је лако прскала и стврдњавала се. „Ибеко“ је учињена иепромочи* вом помоћу једне патентцране емулзије која се упија у влакна хартицс док су још у течном стању, те хартија постане скроз непромочнва и не ттрска при сзвјијању и гужвању. Хартија се нокаала од 'Неоцењиве користи у бетонсмим радовнма. Стављена кзо опецијални ћилим иопод бетона, спречава отицање воде и допутта да се хемијски процес заврши до краја1 Већ се увелико употребљава за израду тгутова, а ва време рата показала се изврсна за израду узлетишта. (Из часописа „Наука и техника") МЕХАНИЗАЦИЈА РУДАРСТВА У КУЗНЕЦКОМ БАЗЕНУ Совјетски инжвњери су пронашли нове машине за употребу у Кузнецког базену. Поред осталог предвиђена је потпуна 'механизација у бушењу окна. Бушилице у виду хидротурбина буше дневно 25 метара окна прссека 2,5 метра. Даље је пронађен транспортер који преноси 180 тона угља на сат као и комбинована машина, коју послужује 4—5 радника, која вади, дроби и пребацује угаљ до главне дизпице уједној операцији. Из часописа „Рударство“ УКРОЋЕНА ВУЛКАНСКА ЕНЕРГИЈА У земљиној унутрашњости крију се неизмерне количине енергије. о г које се један део ослобађа вулкане. Ова енергија и топлот? >л увек су бнле само страшне разорт. силе. Последњих година вршсзо Л’ више покушаја да се вулканокз енергија искордсти у пракги’-;не оврхе. Ови напори нису били ни мало лаки и без опасности и често јс изгледало да ће остати без успеха У Тоскани, у Италији, већ давно се добија ' борна киселина из вулканских пара и гасова. Њихова топлота истовремено служи као погонока снага електричних централа. Слични покушаји искоришћавања вулканске енергије вршени су, са мањим или већим успехом, на Јзви и 60 км. северно од Сн Франциска у САД. Из часописа „Рударство

НОВА ТРАНСПОРТНА . МАШИНА Фабрнкц бр. 40 Нарком(ередмаша отпочела је производњу и т ј а_ гача“, оригиналне совјетске конструкције. Машина је прошла кроз сва испитивања и промењена је ради сериске производње. Тјагач је машина у којој су на згсдан начин примењена совјства тенка, аутомобила и трактора. Слично тенку може да прође свуда, као и да носи огроман терет. Као трактор може да вуче приколице. Од аутомобила примио је велику брзину и покретљивост. Има носивост од 2 тоне, а у приколици може да вуче 8 тона. Иде непролазним путевима од 12 —15 км. на сат. На добро уређеним путевима развија брзину до 37 км. Пуштање у свет нове транспортне машине значи велику победу совјетске технике. Конструкција ове машине је Резултат колективног стварања групе кснструктора све фабрике. Подаци из листа „Труд“ ЛОКОМОТИВА БЕЗ ВАТРЕ Дњепропетровска фабрика за оправку локомотива Министарства црне индустрије израдила је прву локомотиву без ватре за унутраш-

н>и фабрички саобраћај. За разлику од обичних локомотива она се иуни готовом паром из централне станице под притиском од 17 атмосфера. Пуњење локомотиве се врши сваких 6—7 часова. Испитивања су показала да таква локомогива без ватре ради са пуном сигурношћу и непрекидно и У низу индустриских грана врло је згодна за експлоатацију. Из „Науке и технике“ ПОДВОДНА ХИДРОЕЛЕКТРО СТАНИЦА У лењинградским фабрикама почеле су да се граде турбине и генератори за подводну хидроелектро станицу, која претставља нову реч у савременој електричној централи. Подводиа хидроелектро централа се зида на реци Ками у центру уралске индустрије. На Ками, као што је познато, нема водопада. Моћан вештачки водопад дајс брана која преграђује целу реку. У бетонском телу те бране треба да се сместе 24 турбине. Цела конструкција електроцентрале сем направа за задржавање и пуштање воде, биће под водом. При изради такве станицс запремина земљаних и бетонских радова смањује се 2—2,5 пута , ! продукција електро енергије се повећава за 10%. Из часописа „Наука и техника“

ПОСАО ЈБ ПОСАО Молбе студената Ветеринарског факултета, често су жртве оваквих разговора

Вабу, хоћеш ли и ти «а збор? ФуИ Све сами фронтовци ...

Да ... мало прокувај, п а додај кашику шећер а . А, ? пoсао ' Остави, соба пуна студената. Главу не могу да дигнем.

САСТАНАК РЕДАКЦИЈЕ

Уредник: Молим нешто опипљиво, опипљиво! Културна рубрика: Ми ћемо да је замолимо... Дописи са факултета: Наиме, ради се о томе. Наука и техника: изум, локомотива без ватре. Фискултура: Ја имам намеру. .. Међународна: СО (службено отсутан). Хумор: СО (службено отсутан)

СТРАНА 8

Влада Митрош* ст Уредниттво и „дминистр.ф.ј., Беогр.дГ Буле-Р Цр.ене »рм.је 69 (Пр МНИ ф.култет), Одговорни уреднии. Вледа Мнтров , . |Приl(редни пр9глвд «, Беогрвд. Стојан. ПротнВ. ул. 52.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 4

ОГЛ А С Расписан је конкурс за два нова асистентска места при новообразованим катедрама: распоредологије и уредбологије. Услови пријема су следећи; Кандидати морају испуњавати ово; 1) да имају јаке живце и снажна плућа како би могли саслушати сва питања и дати ииформације на иста; 2) да имају јаку имагинацију; 3) да немају организаторске способности; 4) да нису одвећ строги логичари. Детаљнија ббавештења. у редакцији „Слависте", Филозофски фацултет .