Студент

ИЗ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ

ИСКОРИШЋАВАЊЕ СУНЧАНЕ ЕНЕРГИЈЕ

У државном предузећу за израду конзерви у Ташкенду искоришћује се сунчана енергија. Инструмент за то 'Носи назмв Хелиокетео и срачунат је на притисак од 10 атмосфе-ра, а у исто време може да произведе 80 кгр. паре за један сат. Састоји се из једног параболоида чији дијаметар износи 10 м. са котлом у коме се налази вода. Параболоид скупља сунчане зраке и сажнма их у један сноп. Тај сноп зракова ггронзводи температуру ош око 1500 степенн те се њоме загрева вода у котлу и она врши своју природну циркулацију. Институт за енергију Академнје наука СССР ксннструисао је и прои:-вео и хелиоапарат чија снага н®. колико пута превазилази снагу и производпу моћ ташкентског хелиокотла. Они дају по неколикз тона паре на сат.

ТЕЛЕФОН У АУТОМОБИЛУ У вароши Св ердловск испробано је поставл>ан>е телефона у аутомобилу. АутоlМО‘би.тски телефон конструисали су инжењери Захарчен* ко и Шапиро. Разговор се може водити са ма којнм учесником свердловске аутоматске централе. Аутомобнлски телефон има везу са градском централом преко ултра кратких таласа. Сваки од градских абонвната може гтреко централе да добије везу са путницима у аутомобилу. Засада се разговор може да обавља само на даљини од 20 км* Из часописа „Наука и техника*

НОВА ЛЕЊИНГРАДСКА ТУРБИНА Блнзу Мосасве пради се веитнка парна турбнна. Она о.е срачуната «а притисак ;паре о*д 90 аптмосфера и темlлерату)ру од око 5000 С са 3000 обртаја у г мииуту. Ова турбина од 265 тона састављеиа од 43000 делова израђених у лвњинградокој фабрици, нматоттреимућство иад слнчним турбинама великих америчкнх фнрми Џ. Е. К. « Вестиигхаус, што нако је брзоходна, (има свега једно вратило и у вези с ти(М 'ман>е раамере, уштеду материјала *и лакше руlКовање. Оснм тога, ггри састављању ове турбише пр-имењено је заваривање што претставља Нloвину у индустрији гармих турбина Иоп ро|б авањ е ове турбине дало Је добре резултате, а то ЧИНIИ да је њом указано на нове путеве изградње парких турбина. ЦинСвска фабрика тешких машин а у Сибиру На обали Јенисеја близу Краскојарска У Сибкру 'подигиута је аа време рата 'краснојарска фабрика тешких машина „Црвени пролетер". Фабрика изграђује снажне линијске лојкомотиве, металургиске уређаје и разне шндустријоке машине. Читава фабрика, инжењерн ц радници, градила је поједина фабричка одељења. Упоредо са изградњом радило се и на производњи сложене продукције. Локомотива „Серго-Орџоиикидзе“, коју је фабрика изградила 1943 год. показала је високи квалитет. На простору од 72.000 квадратних метара фабрика има 15 одељења. З а изградњу фабрике утрошено је 20,000.000 цшгала!, 160.000 кубних мет. трађе, иокотано је 410.000 кубних »мет. земл>е. Фабрика третставља носледњу реч технике. (Из часописа ~Рудаlрство“)

ПОБОЉШАНА МЕТОДА ДОБИЈАЊА ЦЕЛУЛОЗЕ Неаосредна пред почетак другог светског рата почели су Американци да производе јед.чу нову хемикалију „Текстоне“, која ј е >* ствари обични натркјум хлорит који се до тада у индустрији није употребл>авао. Како је тај натриум хлорит показао одличне резултате у производљи целулозе из јед-

нсгодишњих биљака, то је убрзо почео да се све више употребљава у индустрији целулозе. Његовом применом у овој индустрији рад је потпуно једноставнији и добијао се готов бељени го продукт. На тај начин проценат добијаша целулозе повећан је за 5С% тако да уместо до тада дсбијаних 30 —33% целулозе, сада добијамо употребом натријум хлорита 50 —55% ито већ бељене целулозе. Колику предност показује употреба хлорита у фабрикацији целулозе види се из следећег примера. Код дневне продукције готове целулозе која износи 8 тон? потребно је 28 тона шаше или сламе. А за истих 8 тона целулозе добијене употребом хлорита потребно је свега 19 —20 тона сировине; годишња разлика износи на 2500 тона сировине! Поред тога хлорит се може употребити као одлично средство за бељење текстила. Из часописа „Привредна изградња“

НОВ РЕНТГЕНОВ АПАРАТ Недавио Iје Рентегенов институт министарства аа лроиаводњу електричјне енергије ООСР конструисао иов, савршениlј'и Рентгенов апарат. Апарат >је погодан за рентгеноди)а’гж>стиlку као и за гговршинску терапију, нарочито код кожних обољења. По оцени нарочите комнсиЈе која је о(бразована да иопита овај апарат, он нретстаlвља наЈсавршекији облик у индустрији рентгенавих апарата. Уокоро ће ночети производња овог апарата на велимоl СаРатовски гас спасава индустрију фронта Поред самог града Саратсва на Волги, откриди су геолози 1942 г. огромна налазишта горивог гаса По капацитету ово је налаЗ)И , ште једио од најбогатијих на свету. Крајем августа 1942 год. одјекнули су први топови на утврђењима Стаљинграда и Саратов постаде блиска ттозадина фронта. И док је Стаљинград стајао у борби на живот и смрт, у Саратову су сви заводи, фабрике, (пекаре радили дању и ноћу; фронт Је траЖ(ИО авионе, тенкове, хлеб... И тада, у тренуцима циновског напрезања, осетило се да у Саратову недостаје горива. Битка код Стаљинграда прекинула је дов'Ов горива; саратовске фабрике почеле су да скраћују радно време а неке су сасвим прекинуле рад... У тим тешки-м иасовима, упркос непријатељу, сетили су се саратовског гзса. Совнlарком СОСР донео је одлуку: сместа почети изградњу гасовода. Рок је бно категоричан: 1 новембар 1942. У таквим услоиима истакнута је парола; „Или ће се гас спровести до централе или ће индустрија Саратова замрети". Хиљаде Саратовљана: радници, службеници. студенти и црвеноармејци радили су на копању рова за гасовод, И радни народ Саратова Је иобедио: 30 октобра је први котао електричне централе прокључао на месном гориву, саратовском гасу метану. И као у бајци саратовска 'индустрија је оживела. На фронт је пошла удвојена и утростручена количина авиона, тенкова, мунициЈе... Саратовски гас спасао је индустрију стаљинградског фроита. (Из часописа „'Рударство")

ПРОИЗВОДЊА ПЕНИЦИЛИНА I У СССР После вишемесечног рада на припремању стручних кадрова, прорадила је при Министарству народног здравља СССР велика фабрика за производњу пеницилина. Процес производње у овој фабрици је потпуно механизован. Благодарећи великој стручној спреми намештеника као и савршеним инструментима, капацитет ове фабрике је веома велики. У новој пјатиљетки, особље фабрике се обавезало да повећа капацитет за два пута.

НАША СТРУЧНА УДРУЖЕЊА И ЕКОНОМСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ.

Из Потпорног удружсња

Оволодишн>а средства потггорног удружења нису тако велика да би се могле подмирити све потребе студената. Стога наше економске секццје по факултетима дриликом расподеле морају водити рачуна о следећем: Треба избегавати издавање помоћи у исхрани и поза)мице једном истом студенту, јер се на тај начин обично помаже један мали број студсната. док већи део остаје без икакве помоћи. Потребно је скватити да задатак Потпорног удружења није исто што и рад једне банке, шде би се могла узимати у свако доба произвољнз свота новара на послугу. Тај задатак се не састоји ни у тосме да се појединцима дају стипендије, већ да укажсте помоћ што већем броју сиромантних другова. Према томе ов<о треба да буде основно мерило економских секција прилнком решавања питања позајмица. Друто важно питање у рздју Потпорнот удружења које се мора решити правилно у току ове тодине,

јесте питање администрације. Ми овде нећемо указивати на важност правилног рсшења тог питања, већ ћемо само изнети пут и начин како се мора радити да би се правилио решило. Другови којнма је потребна помоћ подносиће молбе економским секицјама свога факултета (на за то одређеном формулару који се може добити само код економске секције), у времену од I—ls у месецу за наредни месец. Економске секције ће прегледагги и решити примљене молбе и доставити иредлоге Управи потпориог удружења до 20-ог у месецу, Управии одбор прегледаће и решити примљене молбе до 23-ег у месецу, када ће доставити резултате економским секцијама ових факултета. Другови чије су молбе одобрене попуниће облигацију на ону суму која им је одобрена. Облигацију мора оверити печатом и потписом претседаик екоиомске секције као и један од студената, који ће ставити и број ђачког листа. Сем тога облигација мора бити таксирана са 0,50 дин. ■на сваких 100 динара. Само са тако уредном облигацијом ће се моћи подизати новац. Позајмице ће се издавати свакот месеца у вре»меиу од 25-ог до 31-ог важључно 1 . После тога рока неће се издавати Пolзај'мице, сем на специјално и оправдаио тражење економских секција. Потребно је да другови на време подносе молбе, јер се у том року расподељују сва расположива сретства за тај месец и накиадних одобрења не може бити.

Стручна библиотека студената прова

Студенти Правиог факултета боре се са великим тешко*ћаlма абаг медостатака н ајп отребнијих кн>ига. Књита издатих пре ра,та скоро и иема, а 'послератна иадања Одбсхра ва објављивање предавања су разграбљена. Сту|денти се унекошико помажу мњитама из Универзитетске библиотеке и библиотеке Правног факултета. Међутим незгода је у тсхме што те библиотеке дају осњигс с тим да се не носе кући, а најзад оне и не располажу велимим бројем уџбеиика. Из тих разло!га је Удружење студаната 'права обраоовало своју стручну биlблиотеку која већ располаже извесним бројем уџбеника који се позајмљују утлавном кружоцнма те из њих студенти могу и код својих кућа Да уче. Стручна библмотека Удружењз откупљује од студената поједине уџбенике и њима се служе у већини случаЈева сиоомашии студенти. Поред тога Удружење студената права инсистира и ради на обнови (простране библиотеке Правног фзкултета коју су уништили Немц,и. Садlа се ноправљају столови и столице и уводи осветљење, тако да ће у првој сали за читање бити скоро око 70 КОМIOТНИХ седишта. Предвиђено је да та библиотека буде отворена до 22 чзса увече, како би студенФи који су пре подне запослени имали цело -после подне и вече топлу читаоницу. С. П., студ. права

ИЗ РЕДАКЦИЈЕ Преглед растурања листа по факултетима

Као пример треба истачи Ветеринарски факултет који је успео да спроведе правилну организациЈу расподеле листа и филозофски, који је узимајући претплатнике повисио број растурања листа. Агронсиски факултет, који броји 2300 студената, вратио је од четвртог броја 55 примерака и смањио своју обавезу од 600 примерака за следећи број на 550 примерака! Зар ће ови балавци да граде пругу? Чуо сам да се срушио тунелМајевнца!

Проблеми економске секције Правног факултета

Како засада економака семција при Правном факултету не располаже никаквом сумом новаца, то остаје као једани нзвор гаомоћи сгудентима Потпорно уд,ружен)е студената Беотрадског универаитета. Оотпорно удруlжеlње даје месечно као помоћ студентима, како у новцу ,тако и у бону за исхрану суму од 250.000 динара. Ова сума се раздељује по фамултетима. Од те суме Правlном факултету Је додељено за новембар 16.000 динара, Та сума није могла да по<ДlМири потребе студената, Потраживања су била много већа него што се имало могућности за помоћи. Од 80 примљених молби, Еконамска секција је одобрила за исхрану у пуном износу по 600 динара 8 молби, 29 другова је добило Iпо 300 динара помоћи, 7 другова Је добило новчаиу позајмицу. Одбијено Је 36 молби. Како на Правном факултету има више од 4.000 студената и како студенти из унутрашњости тек сада долазе на факултет, то се сваким даном број Iмолlби за Исхрану сталио повећава. Исто тако Је важан (проблем и смештај студенатз у студентаким домовима. Поред тога што је економска семција сместила у дом „Лола Ркбар“ 55 другова, у дом „Осман Ђикнћ" 4 друга, у Дом студенткиња 12 другарица, још 30 другова биће смештено у дом „Лука Ћеловић“. Р. Б., студ. права

Пленум Удружења студената машинске-електротехнике

УСМЕТ је одрокао свој први овогадишњи састанак. Реферат о раду и задацима УСМЕТ-а одр- : жао је друг Шолаја. У реферату је нарочито истак- ј ■нут значај рада У кружоцима. Треба отклонити прошлогодишње недостртке унети више систематоког рада и такмичења. Даље се исти-1 че потреба радне дисциплине, ко-1 рист коју ће студенти имати од демонстратора У нрактичном раду и вежбама. Г. професор Ђорђеви|ћ је шра-1

зио спремиост кгвих гарофесора да свесрднго помажу демонстраторе у раду, ка*о и значај колектвног ра»да. Уведена је важна корисна нови* на. пробни исшгги из свих предмета. Већ су одређеи термини за полаган.е Iпро6нlих исцита У дискуlсијlи је констатовано да се тежиште рада УСМЕТ-а своди иа рад наставне комиаије, секције демонстратора и стаггисшке. М. П., студ. тех.

Састанак Одбора за кружоке со професорима на Правном факултету

На саlстанк | у одбора За кружоке > радили. Одлучено је исто тако да у итрисуству лг. професора Домче- господа професори присуствују вића и С. Димитријевића, одлуче- ш!и)риlм састаицима свих кружока но је да се у рад кружока у овој који спремају исти ередмет, по школокој години унесе више си- плану који ће направити са рукостематичности и плана. У том ци- водиоцима семинара својих атредљу г. прафесор Докчевић је дред-. мета. ложlио да господа професори окре-1 Гооподин професор Докчевић ће ну пажњу студентима на сложени- ускоро адржати предавање о анаје делове предмета које прсдају, чају колекп-гнног |рада уапште и како би их они што савеоније об-; наших кружока напосе.

Легат др, Војина Ћосића

Пример др. Војина Ћосића, лекара из Панчева, који је узео на себе да, поред своје породице, помаже два студента Медицинског факултета је заиста редак и племенит. Шаљући двојици сиромашних студената по 500 дин. месечно, др. Ћосић, дете радничке породице, показао је да није заборавио на тешкоће у свом школовању. У писму упућеном Медицинском факултету др. Ћосић каже: „Сећам се својих дана, како сам пс. цео дан радио и јурио пешице са једног краја Београда па други

и на предачвања и на вежбе, а увече, мртав од силног умора, када су моји имућни другови спавали и уживали, тада сам тек учио, без спавања, без одморз, јер сам увек имао пред собом своје велике идс але, за које сам жртвовао све, себе самог, цео свој живот.“ Потсетивши студенте на велику потребу за лекарима у нашој земљи, др. Ћосић је зажелео овим студентима најбољи успех. Гест др. Ћосића примљен је мећу студентима медицине са највећим задовољством; обрадовала их је брига и интересовање њихових старијих колега.

„Ура! цела пруга им клизи дођавола!“ „Кажу да су пругу оставиди за пролеће

СТРАНА 8

Одговорни уредник: Влада Митровић, ст. права. Уредништво и администрација, Београд, Булевар Црвене армије 69 (Правни факултет) Штампарија „Привредни преглвд“, Београд, Стојана ул. 52.

НАРОДНИ СТУДЕНГТ БРОЈ 5

Ред. бр. факултет бр. 1 6р. 4 1, Медицкнски 1200 1300 2. Фармацеутски 200 300 3. Ветеринарски 300 500 4. Технички 1200 1400 5. Правни 500 500 6. Агрономски 600 600 7. ЕКВШ 250 400 8. Филозо(Ј>ски 300 600 9. Музичка академија 30 30 10. Уметничка академија 10 30 11. Виша педагошка шк. 40 70