Студент

Омладинска пруга - ковачница нових људи, велики допринос изградњи земље

Први воз }е сткгао у Брчхо. Довроиена (је највећа 'послератна акција НародЈне Оимладнне Југославије. Завршена је Омладинска пруга. 22 дана пре одређеног рока, прв-и ВОI3 из Бановића стигао је у Брчко, прошавши Омладинском пруго,м, кроз сва три тунела, преко мостова и пропуста, кроз усеке, кроз измењене пределе Босне. Омладинска пруга није била само борба за кубике и нове норме. Она је била и веома добра школа за свестрано младих градитеља„ њихово културно и политичко ваопитање. За шест месеци рада, 62.000 01младинаца из свих крајева наше домовнне нису само градили пругу, они су се истовремено изграђивали. Рад омладине на прузи је „ковачница нрвих људи, људи са високом свешћу, људи који не желе да се сунчају ; ша сво ч јим досадашњим успесима, него хоће да новим снагама и упорношћу приону на рад тамо, гдје буде било потребно и гдје их наша земља, односно руководиоци наше земље буду звали и (ТИТО градитељима Омладинске пруге). На прузи су школовани нови кадрови. Градитељи пруге ће у својим селима, фабрикама,, школама бити руководиоци и ортанизатори ј нових радних јединица, културнопросветног н фискултурног рада. Већ ове тодине, одмах по повратку, омладинци, градитељи пруге преносили су искуства стеЈчена у раду и у мањим акцнјама по целој земљи и Iмнаго користили знањем стеченим на прузи. Изграђујући пругу, научили су омладинци да Је сваки, па и најгрубљи физички рад част и понос, научили! се упорности у извршавању задатака. Сви омладинци и о<ни 1 са села, радници и ђаци и студен-; ти, проширили су своје видике, стекли нова знаша. То знање они су хтекл>и кроз 2.568 предавања, 185 курсева за ру- 1 ководиоце аналфабетских течајева, 1 читалачких група, омладниских до- 1 мова, дилетантских група.. 49.973 са- 1 станака читалачких група. Одржа- ( но је 2.363 приредбе и логорске ва- 1 тре, а 30 културних и позоришних ( група дали су омладинцима- 252 с приредбе. Дато је 27 филмова. » Око 2000 омладинаца из страних * земаља, учест-вовало је у изградњи с пруге. То је био нов знак оолидариости демо-кратске омладине света, с нов допринос у борби за мир у 0 свету. а У-глед наше омладнне порастао је с у целом свету. О омладинској прузи ј и њвним градитељима твисала је чи- в тава светска штампа. ј, И стручњаци су научили лтного. Нема наповерења и сумње којих је р било у почетку, када су неки струч- м њаци говорил-и „да пруга ,не може г бити готова у означеном року.“ Са- з, да имамо велики број стручњака ц који гледају новим -очима, за које н је Омладинска пруга била нов фа- Г култет. ' б Прута -је, -како каже друг Швабић школа која учи како се мом же радити брже и боље, која разбија -стара, укочена схватања у о, организацији рада, к-оја разбија 6] старе норме и отвара нове могућности. Она учи да нема ничега та- л(

ко доброг да се још не би могло поболлшати и даље, она учи кано се висококвалификовани стручњак може осетити Једно са простим радииком друг и саборац у раду за исти циљ за добро своје земље. Она даље учи, да се посао % може водити како треба, само ако се ради плански, добро проагишљено. Екаплоатација Титових рудиика, тузлаlНског индустриоко - рударског и посав.ског воћарског басена ћ е се повећати, и тиме наша привреда, која оскудева нарочито у добром угљу, добија много. Поред тога, дате су нове могућности за развој индустрије, коришћење при-

родних богатстава. А 50,000.000 динара, које је омладина уштедила држави, само је један мали део, тек прва рата онога шт.о ће омлаДина Југославије дати својој домовини. У 'нове велике градње и акције, у борби за лепшу и срећlН.ију будућност, омладина Јупославије дзће нове и боље резултате. Доказ за то ,је Омладинска пруга и ииз наших Iдела које омладина свакоднев,н.о чини. „Ако се продужи са правилним и добрим радом, наша омладина може далеко дотерати и постати пример за углед свакој другој омладини“, рекао је Маршал Тито претставницима V пленума Народне омладине Југославице.

Први воз Боновићи-Брчко је прошао преко усека, насипа, мостова, пропуста

ј Шестог новембра, са једанаестог г километра испред Титових угљенокопа, јечећи се разлегао падинама Коњуха први писак локомотиве, заклопарали су точкови, зз’ брујале шине и, прекидајући тро, бојку, полетео је Омладинском . пругом први воз. Одјеци шина и точкова измешали су се са победном песмом градитеља-ударника, који су на вагонима чували први товар угља и слили се у песму победе. Пошао је воз преко усека, насипа, мостова, пропуста. За н>им остају радилишта 111 битољске ударне бригаде, 111 мариборске Ударне бригаде, загребачких студентских бригада. Шарен и искићен, пун парола, графикона и слика, пошао је са првим товаром црног богатства, сликовито говорећи о напорима, о тешко[ борби омладине са природом, о великим победама. Хиљаде и хиљаде кубика бетона, гвожђа, милион и нсшто земље, деведесет и три километра шина, резултати су шестомесечног рада, причали су ти графикони, слике и пароле. Смирене реке, просечена брда остају иза воза. Са стране, по ливадама стоје трагови скорашњих | логора. Сваки метар овог краја, свака ливада, имају своју историју. Све су то бојишта, све места великих победа, за које се упорно јуришало певајући. На првој станици станици Нараднсиг хераја Јанка Премрл-Војка, маса народа поклицима „живели градитељи Омладинске пруге“, раздрагано дочекује први воз. Муцајући, узбуђено, претставници народа захваљују градитељима. | Гомилу дарова поклонили су најбољим бригадама и омладинцима. Воз креће даље. Пролазе километри, станице. Ено га, ено га! разлеже се : одушевљено. Воз је пред тунелом ; број 3. ( Пре месец дана на овом месту ; лежале су хиљаде кубика испуца-

Са пута Бановићи—Брчко

не гднне и лигнита. Превојни усек sрој 99 се срушио. За 30 дана невиђене борбе, по снегу, мра зу, киши и блату, изграђен је тунел број 3. И ево данас, кроз њега наш Стаљинград, како га ми градитељи ноносно зовемо, пролази први воз. Опет станица, говори пуни захвалности, сузе, срећа, одушевљење. Градитељи узбуђено гледају народ. Зар је то онај сељак кога он зна, погрбљен, намрштен, потиштен? Зар су то оне буле, брижљиво сакривене? Гђихова су лица озарена, фереџе подигнуте, оне кличу, певају! Још једна наша победа! Улазимо у тунел „Мајевица“. Мајевица, славно бојиште 55 минерске три пута ударне бритаде! Бојиште на коме смо први пут опробали своје снаге, на коме с.мо показали свету како се боримо за пругу. У Орловику је све мирно, само Тиња шуми. Сва бука компресора, мешали.ца, дробилица нестала је и пркосно стење, постојбина орлова смирено лежи у траси наше пруге. Ноћ је пала, сати пролазе и ми I смо све ближе Брчком. Сутра је 7 новембар. У 8,30 чаоова захуктала композиција улази у Брчко. Хиљаде градитеља и гостију одушевљено је поздрављају. Воз стаје на место где је пре 6 месеци и 6 дана забијен први крамп у Омладинску пругу. На великом митингу, претстазници Савезне владе, Централнсг већа Народне омладине Југослаије и делегати Југословенске армије, поздравили су све градитеље. Воз је пошао даље, носећи наш поклон домовини, Титу. У даљини губили су се последњи вагони и нама се чинило да он не иде само у Београд, да он иде даље, да је он симбол нашег хода у нову будућност. И. Бунушевац, ст. права

СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ СУ ГЛАСАЛИ ...

Студенти наших домова гласали су заједно. И агрономи и шумари у Земуну, и они који су смештени у домовима „Иво-Лола Рибар“, и „Гајрет“, „Лука Ћеловић" и „Дсм студенткиња“. Пет стотина студената из дома „Иво-Лола Рибар“, скандира.јући изборне пароле, кличући Тигу,

Партији и Народном фронту, ишло је Булеваром Црвене Армије шрема IX изборном срезу где је, на листи Народног фронта, кандидат маршал Тито. Нешто касније, изнад „Цветкове кафане“, пред сваким гласачким местом IX изЗорног среза, стајале су групе студената. Гласају за пр-

вог кандидата свога среза друга Тита. А сваки од њих гласао је већ на усецима и тунелима Омладинске пруге и дугим, широким каналима у Посавини. Мала кућица, увучена у двориште са лепо искићеним спољним улазним вратима, непосредно поред самог Дома студенткиња је гласачко место бр. 26. У дворишту, већ од самог јутра, чека ред људи који би, како изгледа, хт:ли да што пре дају своје гласове Народном фронту. Ишле смо у групицама до биралишта. Сврставамо се у ред и песма снажна, борбена испуни мачо, раскаљано двориште. Мала техничарка, плаве косе, почиње увек прва танким, скоро дечјим глзсићем; радост блиста у очима оних који први пут данас гласају. Наш редсе смањује, врата гласачког места бивају све ближа. Кутија Драгог Стаменковића пуни се све виНа улици нас је чекало дуго, вијугаво козарачко коло. Киша се сливала низ млада, насмејана лица а ми смо играле заједно са омладином из рејона, са борцима ЈА и грађанима осећајући да сједињсни заједничким циељвима и радошћу претстављамо једну снажну, јаку целину. Дом студенткиња гласао је до 9 часова.

Једанаестог овог месеца у з:гради Месног сиlНди , каlЛног веђа одржан је Тlриlна©сти састанак актива Народне омладине Београда, Овом састанку који је о/држан у знаку 10 новембра међународноlГ дана Светске демократске омладине, присуствовали су друг Рато Дугоњиђ, претседник Ценггралног веђа Народне омладине Југославије, | другов/и Славко Комар и Михауло Шваби-ћ, члацови секретаријата Централног већа Народне о/младине Југославије, претставlкици Главног одбора Народне омладине Србије, Iпретставннци Извршног одбора Народног фронта Београда и делегати омла/дине 16 иностраних зе/маља, који су учестова/ли у изградњи Омладиноке пруге. Састанак ј-е отворио друг Бранко Пешић, члан секретаријата градског одбора Народне омладине Србије. Пошто је поздравио госте, дао је реч Милораду Пешићу, који је одржао реферат о Међународном омладинско-м дану. У своме реферату друг Пешиђ је означио на који је начин створена мођна интернационална омладинска организација Светска федерација демократске омладине. Пошто је истакао значај ове организациуе и укавао -на основне задатке који нред њом стоје, друг Пешиђ је нарочито нагласио да је поред делегације совјетске омладине великих заслуга за остварење ове организације имала и народна омладина Југославије. После овог реферата омладинци, делегати 16 иностраних земаља,

који су учеспвовали у градњи Омладииске пруге, су сваки поиаосо(б изнели шта оии мисле о значаЈу постојања сквакве јединствене омладинске организадије света, о продубљивању међународне солвдарности омладине, као и о својим утисцима за време боравка на Омладинској прузи и' у Југославији. Затим је прочитан поздравни телеграм унућен Извршном комитету Светске федерације демократске омладине у Паризу. У другом делу састанка друг Воја Вуцелић, члан секретаријата београдске Оимладине прочитао је резултате такмичења Београдске омладинв у такмичарскоlМ иериоду од 1 VI до 1 XI 1946 год. Том иржтиком коlНстатовано је да је у овом перио:ду, у културнопросветном раду, у растурању штампе, најбоље резултате постигла омладина I реона. Друг Бранко Пешић је свечано иредао двомесечну прелазну заставицу члановима секретаријата Народне омладине I реона. На предлог учесника овог састанка, упућен је поздравни телеграм маршалу Титу. Састанак је закључио друг Рато Дугоњић. Он је још једном поздравио делетате иностраних радних бригада и честитао омладиви првот рејона на њеним успесима у такмичењу и осваЈању заставнце, позивајући је да се исто тако заложи у такмичењу целокупне омладине Београда за заставицу 111 Конгреса Народне омладине Југославије.

Студенти у колу пр ед гласачким местом

Свечана предаја прелазне заставице омладини I реона

Практични предлози за Међународни студентски дан

Међуна|рlодеи савез студената позива студенте да се 17 иовембра 1946 г. сете племенитих напорасвих студената у минулој борби за демо:кратока начела. Тога дана студенти треба панова I да посвете свој живот и овоје студије овим вдалима/ и њиховом остварењу. Јединствlo свих дбмакр атоких студената у мннулом рату и у будућности може се најбоље симболизовати непо/средним учешћем свих | студентских елемената у заједничк/им митинзима и делатностима. Међународни савез студената препоручује: А. 1) да све студентоке о/ргавизаци- | је, нацианалне, облаоне 'или универзитетске оргалвдују јавне митинте на које ће позвати зваиичне лич- I ностн у знак признања 1 значају у- \ лоте коју студенти игр>ају у друштву. 3) да се иа овим митинаима порвд 01сталих говори и о следећим темама: I а) историја и значај Међународнот студентског дана, б) рад Међународнаг савеза сту- 1 девата, ц) улога студената у наслератном друштву. 4) да ови студенти раде на томе да се у будућности уведе национални студентоки празник поводом Међунар'ОДlног Iстудентоког дана. Б. 1) Да се органвдују фестивали и изложбе иа кајима ће се приказати рад студената у њиховим организација'ма, њихови уметнички и ручни радови, и њихов рад у послератном друштву.

в 1) да тага дана све арганизације предузму сакупљање (новца* за помоћ Међународмом савезу студелата у његo|ВlОм почетном рад/у, 2) да се хитни шроблем-и пружања Iпомоћи студентима узму у озбиљно расматрање, Г. 1) да тога дана уlН'Иlверзите'ти, студентски клубови и вациоиадае оргаиизације шмене међусобмо поздравне телеграме и IПосланице. Примедба: Пошто нисмо били у магућности да отштампамо овај докуменат у већем броју примерака, молимо да се овај матернјал чита и репродукује тде год је могуће на митинзима 17 новембра 1946 године. Повивамо све студентоке организације да спроведу онац део горњег нраграма који је за н»их изводљив, као и оваку другу делатност коју сматрају погодном за овај дан. Извршни комитет имао је од Ковпреса до данас мало »ремена да лрипремн влалове за овогодишњи Међународни студентоки дан. Веома је ножељно, међутим, да свака 11к>јед:ина орга!низациlја учини све како би овај нрви значајни пројекат Међународног савеза студената доживео велнки уапех. На тај начин студенти ђе моћи да манифестују истиноку сарадњу која ће Iпоlстојати у будућности између њих и Међународног савеза студената. За м/ир и бољи свет!

Састанак актива Народне омладине Београда У ТАКМИЧАРСКОМ ПЕРИОДУ ОД 1-У1 ДО 1-Х1 ОМЛАДИНА ПРВОГ РЕОНА ОСВОЈИЛА ПРЕЛАЗНУ ЗАСТАВИЦУ

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 6