Студент

НАШЕ ПРИРЕДБЕ

ПРИРЕОБА ФИСКУЛТУРИИКА ВЕТЕРИНАРСКОГ ФАКУЛТЕТД

Пре неколико дана био сам на приредби фискултурне секције Ветеринарског факултета. При улазу на благајни извадио сам 5 динара, мислећи да је улазница добровољни лрилог. Међутим, другарица која је била на благајни отсјечно ми рече: „Друже улазница је 15 динара“. Изненадио сам се, али како нисам имао више новаца, позајмио сам и ушао сам. Мислио сам да постоји разлог за тако виооку улазницу. Међутим, оно што сам чуо, није ме могло уверити У то. Наишавши на једног студента ветерине, јпожалио сам му се на високу улазницу за једну обичну игранку без икаквог програма. Он ми је на то одговорио; „Знаш друже, нама су потребне реквизите. А што се тиче студената на њих углавном нисмо ни рачунали. Рачунали смо на оне који имају пара, на мондене и слично.“ бстали факултети на својим другарским вечерима и осталим приредбама, које немају карактер великих приредби, дају извјестан програм, који •је колико толико на културио - уметничком нивоу. Међутим фискултурници Ветеринарског факултета нису ту игранку искористили ни аа програм фискултуре, када је она у јеку на целом Универзитету. Чак није било ни једне пригодне пароле у том погледу. Културно-просветни одбор факултета, који је надлежан за те ствари, не би омео дозволити да се у будуће дају само „голе“ игранке без икаквог програма. Такве приредбе не воде никаквом №* љу. Сви ми мање више волимо игранке, али приредбе не смеју бити ради игранке, него игранке могу бити само саставни дио једне приредбе. А што се тиче виооких улавних цијена. и о томе се мора водити рачуна, поготову када су све студентске приредбе углавном намењене студентима, ида се не деси у будуће, да због високих улазних цијена приредбе буду приступачне само „за оне који имају пара, за мондене и сличне“.

ДРУГАРСКО ВЕЧЕ БРИГАДИРА

Бригадари XV ударне бригаде правници учесници на изградњи Омладинске пруге, приредали су на свом факултету другарско вече. Три даиа пре са.ме приредбе састало се двадесетак бригаlдира ради организације приредбе. Програм је састављен на брзину. Предвиђеве су тачке и тада је почео „лов“ на студенте који ће их иаводити. Требало је извести хорске песме, у вези са тим образовати хор. Другови су се иочели пријављивати. За 'фолклорну групу ое Iпри ! јавило троје: један друг и две другарице. Предвиђена је и „слика са омладинаке пруге“ с тим да је изведу учесници са пруге, o(ко двадесетак на броју, иако на, Правном фзкултету нема такве позориице, макар и имјпровизоване, која би могла да прими толики број људи. Недовољна агитација, мали' број плаката, проузроковали су слабу

посету, задоцњење са оточетком од читавог сата. Хорска група за исту пеому имала је различите текстове, а ооли)сти и дует правили су екоперименте. Потпуном неуопеху хора допринело је и смејање хориста за време певања. Другарица Нена Ивановић, која је рецнтовала песму „Сећање“ од Велеса Перића, замуцкивала је приликом читања текста, тако да се имао утисак као да га први пут чита. Свима Је познат број учесника на Омладинској прузи, који Је дао наш факултет. Међу њима, и то је свима познато, има довољан број студвната коЈи су апособни да изведу културни програм иа потребно ј висини. Стога Је, благо речено, чудно да је могло да се допусти извођење једне овакве приредбе. где организације готово није ни било, где се поједини другови, који су се примили одређеног задатка нису ни мало заложили да га испуне. Одбор за приређивање у коме је требало највише да раде другови М. Ми(припрвмао рецитацију и комад), Недељко Михајловић (хор). Мнша Бранковић (декор) и Б. Шугтица сносе пуну одговорност. Програми нзвођени са таквом организацијом који ое, Нажалост још увек понављаЈу по нашим факултетима, срозавају ииво наших прнредби и одбијају од себе. И све дотле док другови који одганизују приредбу не размисле добро о свему. не предвиде све и студенти, који се приме појединих дужности не осете ггуну одговорност при извођењу програма, ми ћемо оваквим прирвдбзма доводити у питање план такмичења, рушити углед наше организације.

СТУДЕНТИ МУЗИЧКЕ АКАДЕМИЈЕ 9 ФАБРИЦИ „ИКДРУС"

Недавно су студенти Музич-ке академије даваши приредбу у фабриди „Икаруlс“. Радници су их лепо дочекали, скупили се сви, жељен да чују шта су им ‘студенти спрвмили. Очекивали су да ће чути музику њима до!ступну и одушевила их је „Песма о Стаљину“. Међутим, извођачи су већ од друге тачке почели са лојединим оперским аријама које иису изазвале жељени утисак. Ствари су биле добре, шта више биле су и добро изведене, али иоказало се да то није довољно. Радници су хтели музику коју разумеју, коју воле и која их одмара. Они немају нароч;ито школован и префишен музички укус. Нису никада имали прилике ни да )га добију. Због тога је потребно да им приђемо са друге стране, од наших и совјетских борбених и народних песа)ма, па их преко ксшпозиција које обрађују народне једноставне мотиве довести и до најславни|јих музичких дела. Ипак, прирвдба студената Музичке академије је аа похвалу; добро би било да их што чешће дају. Овакве нриредбе су неопходне јер чине корак више на велнком ихослу зближавања радника и интелигенције.

Пред попаљеним уневрзитетом

Кућо наша драга, наш вољени друже, Прошла си кроз јутра пламена и сива■ Заједно са децом из старинских клупа Свих си седам гешких прошла офанзива. Кроз огњеве многе, кроз дим, пламен ватре И тебе су кућо хтели да сагоре, Али ти си јача од пламена, јаре, Другом ватром твоје рушевине горе: Ватром да се диже, ватром да се гради, Ватром да се ствара нова земља рада И да седи старци и да твоји млади Постану убојна научна армада. У вечери зимске, украј снежног смета Око мелем ватре, на планинској коси На тебе су чистећ пушке, грејућ прсте Помишљали борци и поруку слали: Нико неће моћи децу да ти сатре, Стој поносна, горда место нас пркоси! Успомене светле дуго ће да горе Над катедром старом, у свакоме куту... Т у је» био Лола ту су били многи .. Сад се на нов начин твоја деца боре, Уче, уче, уче у сваком минуту, Ми учимо данас сваки за по двоје За двојицу радом сваки се припрема За себе и друга кога више нема. Нови дани младост нашу ће да врате Земља нам се рађа ми растемо с њоме, Над тобом се, кућо, опет јутра злате.

М. АЛЕЧКОВИ Ћ:

О емисијама „радио мензи"

Налазећи се пред почетком рада наших „Радио мензи“ у Општој студентској мензи и Студентском дому „Иво-Лола Рибар“, пред нама стоји један озбиљан задатак. Наиме, треба учиннти да емисије, у времену од 45 минута када су студенти са разних факултета на ркупу, буду што интересантније и пажљиво праћене. Поред вести које ће се узимати из наших дневних и омладинских листова нарочиту пажњу треба посветити питању такмичења на Универзитету. Самим овим пред дописнике са факултета иоставља се проблем актуелности чланака, сумирање резултата постигнутих у току једног дана, истицање доброг и лошег рада, ове или оне секције, групе, године отсека. Ако се жели постићи то онда дописници морају што пре прекинути са праксом да пишу за једзн одређени број „Народног студента“ већ да кроз краће белешке и обавештења буду регистратори и агитатори за наступајуће акције које ћемо имати на факултетима. Значи кроз такве емисије слушаоци могу пратити рад како свог тако и осталих факултета, увиђати недостатке и учинити да се на најефикаснији начин остваре планови за такмичење. Преко својих дописника, факул-.

тетски одбори НСО-а треба да користе радио мензе у ову сврху јер да би такмичење успело оно мора бити потстицано изношењем успеха и неуспеха проираћених сталним саветима и обавештењима. Други део емисија треба да има забавни карактер. Културно-уметничке секције факултета даваће на смену своје програме од 30 минута. У ову сврху треба користити помоћ студената појединих година који би сами давали емисије. Костур ових емисија треба да буду: музичке тачке, песме, рецигације, литерарни радови. И извођаче и програм треба унапред одредити. Тиме ће се створити могућност ранијег објављивања програма, чиме ће се побудити веће интересовање слушалаца. Овом питању треба посветити нарочиту пажњу да 5и се кзбегло трчање с факултета на факулгет и тражење учесника с једне стране, а с друге садржај емиси а ће бити одређен унапред за 15 дана. Дакле, успех „Радио мензи“ условљен је двема стварима; акгуелношћу и добрим забавним програмом. Културно-просветне секције факултета руковођене овим, најбоље ће и најправилније извршити своје обавезе.

Фолклорна секција Културно-уметничког друштва на Универзитету

Почетком рада на универаитету приступило се одмах и раду у Културно-уметничком друштву тј. оживљавању секција и одабирању 'програма. Прошлогодишњи рад се угланном свео на организаЦиЈу друштва тако да се ове године може одмах приступити израђивању програма (Предвиђеног за ова|ј семестар. Пред фолклорну секцију стављен је задатак омасовљавања и популарисања народне игре. Како то постићи? Омасовљавање чисте народне игре може се постићи бројним групама које ће прећи у своме раду велики низ кола и на тај иачин повећати своје знање народних игара, а лопуларисаlње се може постићи поред тога и приказивањем игара од стране једне сталне групе која ће радити и опремати програм и изводити га «а 046™. Да би ое постигло и једно и друго. приступило се организовању масовних фолклорник секција при факултетима из којих ће се искристалисати групе које ће учествовати «а приредбама. Природно је да ће учествовагш најбољи играчи. Пошто прошле године неки факултети нису имали другове који би могли стручно да руководе оекцијом, то је одлучено да се ове

године при централнlo(ј групи оснује један курс од десетак састанака на који ће долазити сви руководиоци. На том курсу ће се прелазити оригиналне иародне игре које ће руководаоци преносити даље на факултете. Да би се знање руководилаца донекле проширило у погледу стручности за вођење фолклорних семција, одржаће се и три предавања: о народној игри, о обичајпма и народним костимима и о начинима рада и опремања за приредбу. На оваЈ начин се постиже то да се цвнтрална фолклорна група ослобађа рада са друговима који тек желе да науче игре и даје јој се могућност да добије играче већ донекле обрађене и упознате са игром. Тако она мооке одмах да пристутги израђнвању програма и техннчком усавршавању. Тиме она подиже свој уметнички Виво и «а тај иачин она одговара свом задатку популарисања игре путем сцене. Прилике под којима се почиње рад у овоме семестру су далеко боље него прошло године. Интересовање за фолклор је много веће и то међу друговима који већ ипрају, а што је прошле године било врло ретко. Затим сама централна група добила је чланове

који ће за кратко време мо<ћи да учине то да трућа одговори своме вадаггку. Приступило се и формираи.у једног малог музичког ансамбла коуи ће 'Пратити изв!ођење народних игара и на тај иачин подићи ниво саме групе. Све су то чиниони који утичу на испуњавање задатка који је стављен пред фолклорну секцију. Програм који ће централна група спремити обухватнће игре из свих федералних јединица, гаретежно из НР Србије и НР 'Македоније. Са тим програмом изићиће на приредбе које ће Културноуметничко друштво дати у овоме семестру. Пред крај семестра ће се организовати утакмица факултетских фолклорних група на којој ће се видети рад и напредак секција. Исто тако ће и централна група учествоваги на утаошици градских фолклорних група коју ортанизује Градски културни одбор.

Ј. Д. студ. Музичке акад. _

КУРС ДОПИСНИКА МЕСТО У СУБОТУ ОДРЖАЋЕ СЕ У ПЕТАК, 15 О. М. У 20 ЧАСОВА У АМФИТЕАТРУ IV НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ.

Московски театер „Лењински комсомол" дао је приредбу за студенте

„Лењински комсомол“ из Москве дао је за студенте БеоградсКог универзитета у Народном нозоришту комад „Васија Жељезнова од Максима Гсирког. Пре почетка претставе студенте је поздравио заслужни уметник РСФСР Грузинске ССР друг Иван Берсењев. Друг Бероењев је поздравио студенте Беотрадског Универзитета и товорећи о совјетској уметности нагласио да је она сва у служби варода. У име београдских студената уметнике из Москве је поздравио друг Мика Павловић, члан секретаријата НСО-а Универзитета и предао им поклон. На крају приказивања студенти су срдачно поздравили уметиике.

„НЕПРИЈАТЕЉИ"

Позориште

М. Горки на београдској сцени Само човек Горковог искуства, његове снаге и опсервације, могао I је иа уметнички начин, кроз драму, да да животни исечак из тешки х и крвавих дана Русије из 1905 до 1907 године. У тим данима организовани пролетаријат улази у отворену борбу са буржоазијом. Ова борба постепено бива све јача и интензивнија и све јаче иотреса темеље царизма, припремајући Велики октобар. Горки на сцену износи две средине, изводи непомирљиве непријатеље и црта њихов начин борбе, њихову психологију, њихове претставнике. На једној страни имамо групу фабриканата у којој су сви на око различити, али у којој сваки поједииац иде ка истом циљу; обезбедити себи власг и профит, та два основна покретача делања. Методе рада ових фабриканата (Скробатов, Барђин Николај) различите су. Оне иду од затварања фабрика, терора, преко либералних фраза, психичке принуде, уцене, „доброчинстава“, „добре воље“ и „доброг срца“, до на силу створених законских прописа, војске, ордена уфитиљених бркова и бајонета, ка истом циљу: обезглавити пролетаријат. У тим напорима обилно их помажу чланови породице који живе у свету лажи, лицемерства, интрига, изукрштаних интереса, дегенерације и физичке и моралне и болесних амбиција. Ту су жене банкара, њихови рођаци, ислужени војници и аскрупулозни типови. Из те жабокречине чује се покадкад и покоји мање или више искрен крик који је, међутим, тако усамљен, да нема снаге ни да пређе баруштину у којој се родио. Друга средина је радничка. Њу предводи Синцов, а претстављају је радници који имају мало средстава, али су снажно и недвосмислено супротстављени првој средини. У њиховим речима осећа се план, организација, велика животна мудрост, крваво искуство и решеност на борбу, поверење у себе и у читав радни народ. Кроз речи ових радника осећа се њихов став, јасан и недвосмислен: „Време, које долази наше је; ми ћемо победити упркос вашег отпора, ваших бајонета, закона, ордења и униформи.“ Сама драма је исечак живота, она носи нуно елемената Чеховљеве драме где сценски ефекти, нагле акције и обрти играју другостепену улогу. У драми је важно дати го живот, онакав какав је, без дотеривања. Овакво дело веома је тешко поставити на позорницу због озбиљности задатка који се поставља пред сваког учесника почев од редитеља па до задњег статисте. Управа позоришта ангажовала је око спремања комада свој на> бољи персонал и са великом озбиљношћу пришла решавању суптилних проблема, којима драма обилује... Па ипак, режији би могло да се замери што није дала бољи, бржи, борбенији темпо целом комаду (I и 111 чин), као и што су масовне сцене одигране недовољно увежбано и уиграно. То је кварило општи утисак и смањило вредност саме драмске радње, која је због тога често малаксавала. Опробани протагонисти Плаовић, Милошевић, Новаковић, Јовановић, Живановић и Сима Илић дали су изврсну игру и показали понирање у фину психологију Горкијевих личности. Женски део ансамбла дао је сла-sију партију, сем Лукијанове која је креирала своју до сада најбољу улогу. Веома пријатно изненадили су ученици Драмског студија у епизодним улогама, показујући тимс да се води исправна политика кадрова У позоришту и да се са пуно наде може очекивати њихов успешан будући уметничк и рад. ј Овај комад по својој вредности и позоришној обради захтева да буде приказан и за студенте наших факултета, јер њиме Управа позоришта заиста отвара перспективу правилније и динамичније репертуарске политике ове године него што је то било прошле.

И. Станковић, студ. мед.

Састанак дебатног клуба Филозофског факултета

У петак, 15 о. м. у 19 ча)сова, у овечаној сали Филозофског факултета, одржаће- се састанак дебатног клуба. Професор др. Душан Недељковић ће одржати предаван>е „Маркс и Енгелс као творци науке о друштву".

У понедељак 18 о. м. у 19 чаоова у читаоници Опште ■студентске мензе отвориће се први састанак лит е р арне с екд иј е Култур но-ум ет ничког друштва универзитета. Позивају се сви руководиоци секција /по факултетима, као и другови који се интересују литерарним радовима да присуствују овом састанку.

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 6