Студент

Фискул тура БУДИМПЕШТА—БЕОГРАД

У недељу после подне на стаднону ЦДЈА одиграће се интернационапна футбалска утакмица између Будимпеште и Београда. У последњим сусретима Мађари су показали видне резултате, о чему нарочито сведочи нерешен резултат у Паризу. Због тога је недељни сусрет побудио огромно интересовање, тако да је векина улазница већ распродато. Поред тога што *е ова утакмица послужити као мерило снаге нашег и мађарског футбала, она ће допринети јачању пријатељских односа између двеју наших суседних земаља.

Другарице са Правног и ЕКВШ стартују. На десној страии је Мирјана Сгинимировић, студент права, победник на „Пролећњем кросу“, и првак свога факултета. Она је систематски тренирала и верује у успех. Прича нам о овоЈим свакодневним тренинзима. Правнице се у њу уздају и уступаЈУ јој први ред „Сањала сам да сам стигла прва,“ прича Драгица Дратчевић и са крајњим узбуђењем чека знак за полазак. „Е, онда ћеш стићи сигурно ж>следња“, додаје друга. Тискање, тапкање у месту. То Је последњи тренинг и на знак звижнаљке старт! * Једна другарица. изгледа да је медlи*цинарка, прилази 'столу записиичара сва задихана. „Који је ваш број другарице?“, пита је записничар. Погледа на себе и око себе, а затим и на нут одакле је дошла. Нема га. Али као да се присети. Скиде са рамеиа своју ташну, отвори Је и показа број. „Извините, нисам имала шпеиадлу да га прикачим", рече и продужи. * Овде је старт на 1000 метара или телефон броЈ 6. Хало, градски ресторан, да'ли су пошле другарице са Филозофског и Техничког факултета. Стартер гледа на сат. Ух, још их нема, а за пет минута треба да стартују. Иза завијутка чује се песма. Проломи се једно отегнуто бржеее. Трчећи долазе и ређају се на старту. Техничарке се труде да ■математички прорачунаЈу стазу и време. „Филозофи“ се замислили. Понеку диван пејсаж који се простире преко Саве и Дунава. Све их трже глас стартера који ;им објашњава стазу. Стаза је видно обележена, а контрлори ће вам давати правац. Држите један темпо. Када прођете кроз циљ одмасх у свлачиоlницу док се не охладите. Телефон опет звони. Долази и друга група. * Правници и ЕКВШ на старт, чује се кроз трубу. Комешање. „Сада ћемо вам ми показати, ако су биле боље ваше другарице нећете ви,“ хвале се „Економисти". Као одговор правника проломи се дуго скандирање: Сви кроз циљ! Пошли су. На узаиим пролазима као на вратима кошнице. Већ су пред циљем. Први стижу. Последњих још нема. 'Један правник и „економиста" боре се за претпоследње место. После свих узалудних напора ухатили су један другога за руку и заједно протрчали кроз циљ. Сви су већ мислили да је и псследњи прошао када се( појави група последњих. иЈетају. Бројеве и.мају. По изгледу неки личе на такмичаре. Дакле роба има и употребну и прометну вредност то је јасно. Ма знам ја то ,алп овде је реч конкретпо о промету. Ех, ви сте се већ удаљши од теме. Него, другови, да и ми мало потрчимо, а дискусија се наставља после. Реч има Жижа. И позната тројка Мића Марковпћ, Жижа Радивојевић и Недељко Михајловић са Правног факултета ~'Славно“ протрче кроз циљ разуме се последњи * У Зоолошком врту су смештени студепти технике. Код њих је врло живо мада се нису нашли 1 у свом елементу. Неко рече да су

Ш1 ветеринари понудшш, размену. „Свак!o тражи сво>је“ примети један филозоф. „Зашто баш нас овде да затворе. када ми никакве везе немамо са животин>ама“, јада се један грађевннар. Машинци се већ прсе. Заиста, они имају Банковића који ]е данае сигуран фаворит, али зато и архитектонци имају „Рођу“ у КOIГЗ полажу велике наде. Старији су сви једногласно прихватили оно народно: полако али сигурно. Вире кроз жичану ограду и сваку групу поздраве са једним дугим „Ураааа“. * Код „филозофа“ гужва. Одредили другове који ће на дан кроса бити у гардероби а н>их нигде ни од корова. „Филозофска посла“, добацују правници, тобоже као да су се они абезбедили. Али ко.д правника су се брже нашли погодни људи за тај посао. Свлаче се и певају. Лаза Живуљ :прикачио свој број и већ се замишља као први. Аплауз, цвеће, с.ниман>е. Ту и тамо мање групице раоправља>ју о разним плановима. Неки се већ такмиче са ЕКВШ-ом у скакан>у, бацању камена и др. Неразумљиво је да се иначе одличној организацији овога такмичења могао да деси пропуст који баца сенку на цело такмичење. Није се смело догодити да се за микрофоном као репортер нађе друг који ће својим неинтелигентним шалама на рачун такмичара, кварити сјајан утисак овог масовног фискултурцог иступа нашег фискултурног друштва. Репортер такмичења М. Павловић, студент медицине трудио се много да својим „духовитим“ досеткама расположи гледаоце, не водећи ни ма п о рачуна како оне делују надругове који се такмиче, нарочито на сне који стижу последњи. Називати их „забушантима“ потпуно је м> кар то било и у шали. речено неправилно. Треба ценити труд свакога, треба поштовати напор свакогаl За то што неко од такмичара није имао довољно снаге, или зато што није умео да је расподели —■ то још није значило да је спикер могао да дозволи себи толику слободу прављењем виоева који су негативно утицали нз гакмичаре и, унеколико, чкн' лн неозбиљном . организацију прнредбе. ШАХ ПРВЕНСТВО ФНРЈ У ШАХУ

Стање на табели носле шестота кола ноказује да <је 'млада шаховска гарда (Симановић, Марковић, Божић) уопешно прихватила борбу против старих опробаник интернационалних IмаlЈстора. Симоновић, који је једини Iпретставlник ОСФД „Црвена Звезда“, држи се на другом месту заједнО’ са интернационалним мајсторима д-р Трифуновићем, Пирцом и Тотом, а иопред Глигорића и осталих мајстора. То је до шестог кола уједно и највећа сеизација турнира у Загребу. Рашоред на табели је следећи: С. Вуковић н. Томовић по 4, Симоновић, Д-р ТрlИфуНOlВИћ, Пирц и Тот IПО 3,5; д-р Вндмар, кап. Марковић, Бидев, Шубарић, Глигорић и Божић Iпо 3; Милић, инж. Кидниј, д-р Калабар 2,5; Рабар и Пуц 2; Б. Костић 1,5 и инж. Текавчић 1 ноен. Костић, д-р Видlма!р, Марковић, Глигорнћ, Трифуновнћ и Рабар услед непарног броја учеоника имају партију мање. Донсисимо нартију у којој је Симоновић као црни одржао реми са интернационалним мајстором д-р Видмаром. ДАМИНА ИНДИЈКА Бели: д-р Видмар Цр.ни: Б. Симоновић Бели: д-р Видмар Црни Б. Симоно I) сЈ4 516; 2) с4 еб; 3) 513 ђб; 4) §3 Ш7; 5) Е&2 Ее7; 6) 5сЗ 5е 4; 7) Ос2 5сЗ; 8) ОсЗ Ге4; 9) 0-0 0-0; 10) Бl4 НсB; II) ТМ, 66; 12) Тасl 507; 13) sеl Б&2; 14) 5§2: Ођ7; 15) 063 ТасB; 16) 54 сб; 17) 54 65; 18). с5 55; 19) sеl а5; 20) аЗ ТаB; 21) 513 а:5; 22) а:5 Та4; 23) Т5l Т1а8; 24) Т53 Таl; 25) Таl : Ра 1+ ; 26) К§2 ОаB; 27) Т5l ТаЗ; 28) Т53 Таl; 29) Т5l ТаЗ; 30) Т53 Таl; гешј.

Првенство Факултета

Факултетска првенства у шаху зашла су у завршну фазу. Ускоро ће се одржати финални турнир за првенство универзитета, на комс ће бити заступљени сви факултети, пропорционално броју уче-* сника на својим турнирима. Прва двојица стичу право учествозана на првенственом турниру „Црвене звезде“ који ће се одржати ове зиме. Л« ШАХОВСКО ПРВЕНСТВО ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА Почетком овог месеца отпочело је првенство у шаху на Правном факултету. Одзив учесника био је слаб, а сама организација није имала одговарајући ни.во. Томе су У многоме криви и сми учесници који не долазе редовно, тако да се готово ннједно коло у одређено време није одиграло. После 10 кола стање на табели је слвдеће: Миљаиовић 6 (1), Трифуновић У/х (3), Гачић sј/2,5 ј / 2 , Бајић 5 (1), Дрндаревић 4 (3), Симоновић 3Уа <4), Ђукић 3 (4), Глигоровић 3 (3), Шобајић 2 х /г (5), Аксентијеви|ћ ‘1 х / 2 (3), Здравковић 2/ (3) и Вучковић 0 (3) бода. Шах-референти факултета имају састанак у суботу у 18 часова, У простори Јама шах секције „Црвене звезде“ Коларчев универзитет.

Поводом утакмице „Металац"—„Црвена звезда"

Захваљујући простој, једноставној, оштрој игри „Металац“ је заслужено победио „Црвену Звезду“ са 3 : 1. Била је то типично првенствена игра, која је обиловала оштрим стартовима и изазвала нешто, што смо ми сматрали да је ствар прошлости. Није био редак случај, царочито у другом полувремену када је резултат свакога тренутка могао да се промени, да су се неки играчи „Металца“ и „Црвене Звезде“ неспортски понашали. Тако је Печенчић, играч „Црвене Звезде“ ударио Мутавџића намерно, у тренутку када овај код себе није имао лопту. Случај Печенчића није био усамљен. Пешић, играч „Металца", често је играо оштрије, него што то правила дозвољавају. М. Живковић, такође играч „Металца“, непотребно је задржавао лопту приликом бацања аута, утицао је на своје

другове да одуговлаче са игром не би ли на тај начин лакше омогућио победу своме друштву. Ми можемо. да разумемо Печенчића, Пешића и Живковића да својим залагањем омогуће успех своме друштву, али нећемо да схватимо да су за то потребни груби,. неспортски поступци, који крње углед нашим друштвима. Без обзира на то, какав ће став по овом питању да заузме Градски одбор ФИСАС-а, дисциплински одбор нашег друштва треба примерно да казни Печенчића и на тај начин покаже да смо ми чврсто решили да из нашег фискултурног покрета очистимо све што потсећа на прошлост. филм

Развијајући се од приче до приче, од личности до личности на изглед рекло би се да је то филм о неколицини младића, старом мајстору Миканорову и његовој унуци, или ирича о његовом пријатељу цз младости убијеном У револуцији 1918, нлн, можда, чак и о директојру занатске школе, који није само педагог, већ и човек коЈи своје ученике воли дубоком родитељском љубављу и који над њима бди. Међутим, филм нас у ствари уводи у живот радне омладине СССР-З!, живот светао, пун садржине, којн нас везује, одушевљава и учи њеном радном елану, чврстини карактера, љубави према домовини и њеинм успесима.

У једној од најлепших московских сала деца приказују ииз уметничких тачака, које су по својој уметничкој вредности дорасле делима одраслих. Низ почиње и завршава песмом „ЗдравствуЈ Москва“. За време извођења писац нас упознаЈе како је до те манифестације културног рада дошлс. Он нам прича о Кољи Леонову и његовим друговима, о њиховом поштењу, елану и вољи да још у младости разв!ију све своје позитивне способности, упоредо се развијајући у будуће металце, ливце и друге покретаче фабричкмх комбината и завода, градитеље и носиоце прогреса у будућности. Али ми, гледаоци осећамо да се ту не прича само о Кољи Леонову . и друговима већ и о земљи у којој је данашњим и сутрашњим поколењима у пуноЈ мери осигурано да буду поштена и здрава и омогућено да се све оно што је код човека најпозитивније и најсветлије развије у свом пуном обликуЗато се и радујемо успеху сваке приказане тачке, радујемо тим више што не видимо иза сваке и У свакој низ сних „смешних“ или „духовитих“ менаџера, директора 1 , новинара, импресариЈа, познатих нам добро из сваког америчког филма“. ГледаЈући филм „Здравствуј Москва“ непрестано се намеће упоређење између Коље Леонова и сина судије Хардија, не толико глуме колико због њих као лимности које претстављају омладину, њене циљеве, њена нгдгњт

њен елан, њену младост. ... И гледалац се неминовно радује што члан „уважене » идеалне“ породице Харди, што »е живи њеним „проблемима“, већ напротив што је члан породи.це кс>|ја је пошла путем Коље Леонова, Љуsезнова, Нине Страљинскаје и друпих јунака новога живота. Филм „Здравствуј Мо-сква“ је зато још једна епопеја реалном, здравом и борбеном животу омладине животу којим се човек може да поноси с пуним правом. Б.

„Последњи табор“

„Добар коњ, дугачки пут то је циганска срећа“. Немнрна крв, навике скнтнида, предрасуде и нешто примнтивно што је живело у њима учинило је да, у прни мах, не схвате промене настале у земљи у којој су живели, промене које су и њима Цига.кнма пружале могућност за срећан живот. Совјетска власт спроводила ,е колективизацију, стварала колхозе. Черга цитанског вође Данила, идући друм-овима совјетске земље, није могла а да не прнмети ширрка, непрегледна поља таласастог жита, тракторе, силни полет и радост колхозника. У черги је почело нешто да сг ломи, настаје колебање, табор није више јединствена целина. И Јутко, Циганин-чергар, снажно понесен нечи.м новим, до тада не доживљеним, н поред страшног неписачог циганског закона и осионости циганскот вође Данила ступа У колхоз. Настало је ново поглавље у животу Јутка и његове породице, оивших припадника последњег циганског табора. И ту више ништа није мотло да измени ствар. Ни предрасуде. ни крв скнтнице, ни подмуклост и злочинство цнганског вође, нн дв бој бичевима јер је снага колхоза, сната новог, срећиог живота равноправннх н корисних чланова заједннце бнла огромна. Черге су нестале. Последњег табора нема више. Постао је један од многих колхоза совјетске земље. На широком, каљавом друму остао је само он циганскн вођа Данило изобличен, у ритама, огрезао у злочину и таштини, бедни остатак тешке прошлости.

ПОЧЕЛА ЈЕ ГРАДЊА НАЈВЕЋЕГ ОБЈЕКТА У НОВОЈ ПЈАТИЉЕТКИ У СССР

За израду нове џиновске хидроцентрале у Мингечауру, сазида*е се брана на реци Кури, да би се добило вештачко језеро. Брана 6ити висока 76 м., широка 500 м., дуга 1.500 метара. Језеро, које &е се на тај начин добити, би*е дуго 16 км., широко 15 км., дубоко око 60 м. Оно Ђе потопити неколико села, велике ком Алексе шума, брда и поља на том простору. За производњу бетона за ову градњу подиЈниће се на <амом градилишту фабрика бетона, која Ђе произаести око 2,000.000 вагона бетона. Пет хидротурбина које *е покрета-, ти вода из вештачког језера, даваЋе током пјатиљетке око 150.000 киловат-часа, док Ђз се 1952 године цифра удвостручити Ова хидроцентрала имаl»е за задтак да снабдева електричном енергијом постројења нафте у Баку-у, и да црпке које *е кроз систем канала за наводњавање, обезбедити воду куроараксинској долини. НОВА ЕЛЕКТРОЦЕНТРАЛА ЗА УГАЉ У ОКОЛИНИ МОСКВЕ

Форсираним темпом изводи се грађење нове московске трале. Ове године биће уведе а > рад 2 турбогенерадора по 25;000 киловата. Ово ће дозволити да се потрошна енергија становника п г већа за 20%; биће топлофициран један део згарда за становање у еколико реона Москве.

у пројекту нове централе нгш е су примену 'све новости совјетске и стране технике. Специјално су монтиране направе за сдвођенк пепела комбинованог ханичким и електричним начином Као погон ове централе служиле се прашинсм угља из околине Москве. За добијање ове прашнле зида се млин оригиналне конхтрукције. За нову централу у Ф 2 ' брици котлова у Таганрогу измн ђен а су два котла, највећа у С вјетском Савезу. Из часопнса „Наука и техника“

РАДОВИ НА ИСУШИВАЊУ МОЧВАРА ГРУЗИСКОЈ ССР

У току ове пјатиљетке у ССС. добиће се исушивањем мочвара х Грузиској ССР нова оорадива п вршина земље. Ово ће се по_т ћи регулациј.ом речних токова. Тако добијена површина од 50.001' хектара искористиће се, због повољних климатских услова за сађење чаја, лимуна, поморанџи 11 др. субтропских култура.

26 ВРСТА НОВИХ ЖИТАРИЦА

Укрштањем разних врста житарица совјетски научник Шехурди 1 је одгојио 26 врст а нових житарида. Већи део Шехурдинови* култура за суигне пределе доне<' је прошле године по хектар> 100 —200 кг. жита више но што Д s ' ју уобичајене врсте летњих житарица. ’

СТРАНА 8

Одговорни уредник: Влада Митроаић, ст. гтрава. Уредништво и администрација, Београд, Булввар Црвенв армије 69 (Прмни факултет). Телефон 29-463 Штампарија „Привредни преглед", Београд, Стојана Протића ул. 52.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 7