Студент

НОВИ ФАКУЛТЕТИ У САРАЈЕВУ И СКОПЉУ ОТПОЧЕЛИ СУ РАД

Отварање Филозофског факултета Македонског универзитета у Скопљу 29. о. м. ће се свечано отворити Филозофски факултет Македонског универзитета у Скопљу. Факултет ће отпочети рад са 450 уписаних студената. Међу њима има и старих и нових студената'. У своме рдду факултет ће добити подршку од факултета у Љубљани, Загребу и Београду, нарочито у логледу наставног кадра. Комисија која је испитивала могућност рада Медицинског факултета нашла је да постоје потребни услови за његово отварање. Изабрани су матичари Медицинског

факултета, који ће изабрати и предложити професоре, језгро будућег наставног кадра факултета. Медицински факултет ће отпочети са радом, септембра 1947 год. У тгрвој тодини ће факултет примиги 200 нових студената. ОТПОЧЕЛА СУ ПРЕДАВАЊА НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ У САРАЈЕВУ По-сле свих извршених припрема, 16 о. м. су отпочела предавања на Медицкнском факултету у Сарајеву. Истовремено врше се припреме за отварање Правног факултета. Већ је расписан конкурс за наставни кадар.

У Београду је основан Одбор ратних инвалида студената и средњошколаца

17 нсшемб.ра одржана је у саЛи Инвалидоког дома прва конференција студената и средњошколацаинвалида из На'родно-ослободил.ачког рата. Циљ конфервицнје је бко стварање Одбора ратних инва.тида-студената и средњошколаца у Београду. Конференцију је отворио друг Славко Стијачић, студент, члан Главног Одбора ратних иввалида Југославије, поздравивши потлретседника Главног одбора ратник инвашида Југославије, пуковника-инвалида Петра и око 250 студената и средњошколаца. Затим је друг Поп-Лазић Драго,гoуб, студент, прочитао реферат о задацима одбора студената и средњошколаца у коме је истакао ве•шку између полож.аја и:нвалида данас и положаја инвалида у предратној Југославији. У реферату је подвукао да инвалиди који су толико много дали у рату, треба и данас да предњаче, нарочито студенти и средњошкоДци , ка‘о"но*-' сиоци напретка, бољег и лепшег живота наших народа.

После дискусије о реферату на састанку су донесени следећи закључци: 1) да сви студенти и средњошколци-инвалиди буду чланови ннвалидске организације; 2) да сви студенти н средњошколци, инвалиди свестрано учествују у извршењу постављених задатака од стране инвалидске организације; 3) да сви студенти и средњошколци-ИlНвалиди уредно и на време дају испите; 4) да свесрдно помажу Народну студентску и средњошколску омладину у свим антифашисти,чк:им оргаlНизацијаlма и 5) да нарочито поклоне пажњу културио-просветном раду, моји ће се оформити у следећим секцицама: а) донисничка, б) предавачка, в) хорска и г) фискултурна. На крају је на. предлог кандидационог одбора изабран одбор од 13 чланова и упућени су подруру маршалу Титу и Главном одбору ратних инвалида Југославије.

Значај Државног института за фискултуру

Ми данас још увек и-емамо довољко фискултурних руководилада и стручњака. Тај се ироблем поставио нред наше нај|ви,ше руководство. Оно га је решило на тај нзјчи« што је основало п;рви пут у и-сторији наше фиlскултуре високу фискултурну школу Државни институт за фискултуру. Тај институт је основан -по узору на совјетске институте и има за задатак да за три године опреми студвнте за руко-водиоце новог а типа, тј. да им пружи сблидно стручно и политичко oнање као и опште образlовање. Поред редовне наставе која се већ нормално одвија, самоиН|ИЦНјативно се одржавају и поподневна предавања у омвиру катедри. Тако на пример 'постоји спортско-медицинока катедра, катедра педагошких наука, Пlредвој,ннчке обуке, друштв-ених наука, затим катедра гимна-стике, лаке атлетике, спортских игара, пливања, батилачких спортова итд. А самостални курсеви одржавају се из појединих предмета као: хемије, физике, народних игара, рнтмике и др. На тим поподневннм нредавањима учествују и другови наставници који доброво!Љним радом доприносе нашем буДУћвм успеху, Пошто је то једини институт те врсте у нашој земљи, здступљене С У све федералне јединице са својим претставниц : имз, а има их и и -з зоне „Б“ Јулијске Крајине. На)јва-жније у том нашам колективном

животу је настојање да се што више зближимо и упознамо, да остваримо идеју братсгва и Јед-инства. ПРИЛОЗИ ЗА ПОМОЋ АЛБАНИЈИ

вези са акцнјом прикупљања п °моћи за пострздале у Албаниш к °ју ових дана спроводи на-ш Уииверзитећ, на ЕКВШ-у је пречо к Ултурно-просветног одбора ф 5 култета досада сзкупљено 4270 Зинара.

Једриличарски кружок Техничког факултета

-Спортско-ваздухопловно друштво Београда добило је тре кратког времена нвколико једрилица за (почетничку абуку. Тиме су створени основни и реални услови за ■организацију једрилича-рских група међу београдском омладииом. И први успеси су већ очигледни. Једриличарске групе постоје скоро у свима школама, а почињу да се организују и међу омладинцима разних предузећа. На првом свом -састанку, група је решила да сада учи летење саМlO 20 другова с обзиром на 'оокудицу у једрилицама и на то да повољљ-о време за летење неће више дуго трајати. Остали ће тежиште сво-га рада пребацити на теориско обучавање, на оснивање радионице у којој би група у току зиме направила сопствене једрилице. Од састанка се ова одлука одлучно приводи у дело. Одређена група од 20 другова користи све своје слободно време, одлази на Бањицу, где су засада смештене једрилице Спортског -ваздухопловног друштва и учи летење. Сваких десет дана одржава се састанак, на коме већ искуснији другови, старији и пилоти једриличари, држе предавања из теорије летења. Први задатак радионице биће оправка јед-ног „Врапца“, једне „Шеве“ и једне доста оштећене „Чавке“, које се налазе на факултету. Но главни задатак групе јесте грађење три нове једришице у току зиме.

УНИВЕРЗИТЕТИ У СССР

Пољопривредни институт у Харкову

Разговор са Тамаром Јермовом, студенткињом Минског универзитета, учесницом Другог међународног студентског конгреса

Разгошрала сам са ,претст,авнкј цима студената многих земаља. И многе мисли су у ме-ни иза!звале ти отворени пријатељски ра|зговори. Мислила сам 0 томе како је омладина моје земље ослобођена многих брига, којима су оптерећени студенти у ино'Страlнству. У Совјетскогм Савезу неупоредиво је лакше постати студент него у 41а којој другој земљи; лакше је добити ,ви,ше образовање и, што је нарочито важно, наћи рада према својој струци по свршеном школовању. Наши студенти, као и сав наш народ, «е знају за многе ружне појаве капитал,изма, које_су распрострањене у англо - саксонским земљама и колонијама. Мислим на дискриминацију у односу на расу, националност и имовно стање. У високе школе Совјетског Савеза, примљено Је ове године око 200.000 људи. Ко су ти људи? Сви оу они деца радника, сељака, интелектуалаца, преставници свих националности којима је насељена совјетска земља.

Да ли је исто та<ко лако младићу, на пример у Америци, да ступи на универзитет, ако је син сиротих родитеља, нли ако није Американац, већ Црнац или Индијанац? Нас, совјетске студенте, запанзило је што су наше колеге у Енглеској принуђени да плаћају чак и коришћење инстиТутских лабораториЈа. Тежак утисак су оставиле ва нас, совјетске студенте, изјапе коЈе су на конгресу дали делегати напредне студентске омладине Индије. Ти млади људц, као и хиљаде њихових другова живе под тешким животним условкма. Напредни део индиске студентске омладине активно учествује у борби за независност своје отаџбине. Овог пролећа у Калкути је убијсно око 100 студеиата приликом манифестовања солидарности са ухапшеним морнарнма. Сећам се и причања храбре шнаноке студенткиње, коЈа је недавно нобегла из Франковог за-

твора. Априла ове године Франко је намеравао да свечано открнlје у Мадриду обелиск у част своје победе над републиканцима'. Кад је са обелнска скинут аастор, на споменику је бкл(а учвршћена црвена застава. Ту заставу истакли су мадридски студенти. Говорила сам о томе како млади људи у СССР-у и у Iиностр‘аиству постају студенти, какви су услови за живот студената моје земље а какви у капиталистичким земљама. Али, школовање је завршено, диплома је добијена. Како се запослити? Над совјетским студентима ие лебди, нити ће лебдети сенка беснослице. Рад Сваког совјетског човека, а марочито човека с вишим образовањем, увек ће наћи најбољу приlмену у СССР-у. Пред совјетском омладином 1 широко је отворен пут у живот. Полетни и стваралачки рад за добро н.арода ето шта чека по свршеној школи све совјетске студенте. (Превод са руског).

Из Устава Интернационале студентске уније

Права Сеако удоужење које ]е члан ИСУ има права: а) да увме учвшћа у дискусији и доношењу одлука по шим питањима на међународним .студентским ко:нгресиlма; б) да шодноои преддог за дискусију Конгресу и друпим управним телима; в) где '»ије заступљено у управном телу, удружење има ираво да присуствује кадд ма које од управних тела дискутује или одлучуце по Пlитањима која се односе на дотично удружење; •г) у случају нарочитих проблема или шотреба <које 6и се лојавиле обратити се управним телима ИСУ за пом'оћ у решавању ових проблем!а; д) право да се одвоји; ђ) право да поседује титулу, чланства ИСУ и да уоотреби амблем ИСУ. Обавезе: Свжо удружење, члан ИСУ: . а) држаће се Устава ИСУ, спроводиће одлуке Конгреса и других управних тела и помагати унију на спровођењу општих смерница ИСУ. Свака одлука ИСУ које се не придржава национално удружење IПОДнеће се Савету за мрајње решење; б) да (периодичво извештава ИСУ о својој делатности; в) да шири већу сарадњу између претставничких и аастивних демократских студентских удружења у својој земљи и да се труди да их

придобије за члана ИСУ под условима да су вредни избора —* подређено делу I; г) да (ради у својој земљи на оснивању јаког националног удружења, демократског и репрезентатнвиог по свснјеј Iпрlироди; д) не сме садржати никакве трапове фашизма нити фашистичку или имтеријалистичку идеологију, нити изражавати ма какву пропаганду дискриминlације, ооновану на разлици полова, друштвеног положаја, политичког опредељења, религије или расе; ђ) прошири своје односе са свим студентским организацијама које раде на проlгресу и пружити подршку о.ним -студентским удружењима, ко.јима је она потребна; е) полагати таксе, које се зактевају одлукама управних тела. I Пријем у чластво, одвајање и избацивање а) студентска удружења заступљена на отварању Светског студентског конгреса у августу 1946, у чије име је устав изгласаи и потписан, П(Одложан ратификаlци'ји од страие заступљених удружења, могу постати чланови (део V Чланови...). Такво чланство обухвата плаћање уписа условљено у делу VI, подотсек 1. а, VII, у року од шест месеци од приступног конгреса; б) студентска удружења која траже чланство морају обавестити Савет ИСУ о свопој одлуци да усвајају Устав и о својој тотовости

да га се придржавају. Ноеи чланови прима)ће се у ИСУ одлуком Савета. подложеном ратификацији од стране кон>греса; <в) у случају да се ма које удружење, члан ИСУ не придржава Устава, Савет ИСУ скрен;уће удружењу пажњу на о>ву чињенlИ!цу и ако 'Ова и сличне мере не буду довољне, Савет има право да одлучи двотрећинском већииом присутних (глаоова да укине или избаци дотично удружење подложно ратификацији двотрећи.нском већином гласова Конгреса; д) удружења, чланови ИСУ која намеравају да се одвсхје морају обавестити Савет ИСУ У свој|o‘ј одлуци. Одвајање се извршују 12 месеци носле објаве Извршног комитета. Део VI Управна и извршна тела ИСУ Управна тела ИСУ биће Међународни студентски конгрес и Савет. Подотсек 1. Конгрес а) Мећународни студентски конгрес јесте на'јвише управно тело ИСу које ,је овлашћено да: I. Днскутује и усваја одлуке по оишгтим ;п.роблемима у вез<и са стањем и студентскоlм делатжшгћу и да напратаи програм рада ИСУ. П. Одобри амандмане и правил•ник устава двотрећинском већином присутних гласача. 111. Да одлучује о броју етретставника у Савету из сваке земље и да одобри наименоване твретстав.нике од стране националних делегација. (НастЛ&ће се)

БРОЈ 7

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 7