Студент

Наш културни живот

Универзитетски оркестар

Орошле годиие су у Београду постојала три омладинска студентска оркестра и то: оркестар друштва „Лола Рибар“, Културноуметничког друштва У|ниверзитета и оркестар Музичке академије. Сви су о«и имали поред својих добрих страиа и извеоне недостатке, којима је био иајбитнији узрок оокудица у сталним члановима, поглавито виолинистима, виолистима и дувачима. Услед тога су другави који су свирали на овим ннструментима морали да учествују у раду сва три оркестра, те нису кмали довољно времена да се прнпреме. С друге стране досјачања која су тражила друга два оркестра!, Музичка академшја често вије да да, јер је велики бро.ј њених студената свирао у Београдској филхармонији, оперском или радио-оркестру.

Предлог студената Музичке академије повољније решава досадашње недостатке. Он се састо-ји у Iстварању студентскот оркестра коме би оркестар Музичке академије био језгро. Њиме би руководио професор дириговања као и студенти његове класе, те би на тај 'начии сам оркестар био под надзором наших најбољих стручњака, а тиме би му се створили и услови за потпун развој. Истовремвно је то и најбољи начин да се око овог оркестра, као Језрра, окупе и Други сгуденгги који свирају, Оркестар формиран на овај начин, уз сталан и озбиљан рад, моћи ће достојио да репрезентује студенте и у исто време да допринесе и њиховом музичком васпитању. Арсен Трива, ст. Муз. акад.

Припреме за изложбу на Правном факултету

Ускоро ће се н а Правном факултету отворити изложба, која треба кроз уметничке радове и цртеже самих студената, фотографије и статистичке податке, да прикаже живот и рад студентоке омладинске организације Правног факултета. Изложбу је нрипремио за то специјално одређен одбор, уз сарадњу сликарскв и фото-секције. Овз последња изнеће на иалоlжбу 50 својих најуопелијих снимака из живота наошег факултета; док сликарска секција припрема специјалне радове, који ће, ;поред 'осталог, ггриказати сликовито и рад сваке поједине секције. Изложба ће бити локалног карактера, намењена углавном студентима Правног факултета. Поред чисто' естетске, она ће имати још једну кориону страну наиме, она ће пружити могућности иашим иладим друговима са ирве године, који сада чине Iовоје прве кораке у студентски живот, да се на један занимљив иачин упознају са радом омладинске организације нашег факултета.

Нова библиотека на Пољопривредношумарском факултету

У току тжмичења на Пољопривредао-шумарск'o'м факултету је ових дана извршено свечано отварање библиотеке. Акција за обнову факултетске библиотеке дала је добре резултате. Библиотека за сада броји 910 књига од којих су 586 стручнаг карактера, док су остале из лепе Iкњижевlности. Отварањем библиотеке кој а расгтолаже и приЛИЧIНИМ бројем стручних књига пружиће се студентима могућност за лакши рад. Ипак, овај број књига је прилично скромаи и студенти Пољопривредно - шумарскот факултета неће се на овоме зауставити, већ ће своју библиотеку и даље попуњавати сакупљањем књига самим студентима.

НЕИСПУЊЕНЕ ОБАВЕЗЕ МЕДИ ЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА ПРОПУСТИ У ПОЧЕТКУ НАШЕГ ТАКМИЧЕЊА

После дугих дискусија културнопросветног одбора Медицинског факултета, најзад је створен план такмичења у првом семестру. По том плану требало је да дебатни клуб одржава предавања месечно, а поред тога и предавања по годинама н групама. Тако је међу првим предавањима требало да буде „Сликарство и вајарство XIX и XX века“, као уводно предавање пре колективне посете овој изложби. Предавање није одржано иако је изложба одавно заврш&на. Пре избора, план је предвиђао предавање: „Борба за уставност српског народа“ _ које такође није одржано. Тако на медицинском факултету није одржано ниједно предавање предвиђено за првих месец дана. Томе морам додати да се културно-просветни одбор није постарао да пронађе руководиоца дебатног клуба. Културно - уметничка група дала је до сада приредбу радницима у духу предизборне кампање. Програм, због нередовног долажења

на пробе и читаве припреме које су вршене на брзину неколико дана пре давање приредбе, прилично је неуспео. После ових неуспеха, остала је и ова секција без руководиоца. Предвиђала се и изложба посвећена радовима на Посавским каналима, која је, такође, пала у заборав. Дописничка мрежа , која броји 40 чланова, не даје за „Народни студент“ ни 3 дописа недељно, којн би се могли штампати. Ако би се тим темпом наставило обавеза од 600 дописа остађе као пример неиспуњавања датих обавеза. План је такође предвидео 15 бројева зидних новина у првом семестру. До данас су изашла само два броја. Културно - просветни рад иа нашем факултету биђе и даље несређен, а број пропуста у такмичењу повеђађе се, све док се не одреде руководиоци појединих секција, а НСО не буде вршио контролу рада чланова секција. Димитријевиђ.

Са састанка драмске секције Филозофског факултета

У слушаоници број 17 весео жагор. Драмска секција има свој први састанак. Мислио сам да ће овај састанак имати дилетантски карактер. Но чим сам ступио у просторију добих утисак да се ради о нечем озбиљном. Жагор се стишава. Друг Милнвој Поповић-Мавид, наш познати драмски уметник примио се одговорног задатка да младе људе упути у позоришну уметност, Он повлачи паралелу између позоришне и осталих уметности. ~Суштина позоришне уметности каже он то је способност извссних лица да приме у себе, да проживе и да прегЈесу на друге туђа осећања. ...Нигде се човек није тако проткао, зашао у дубину свог рада као код позоришне уметности.“ Потом је изложио како је пре сматрана а како се данас сматра п.озоришна уметност, прелазећи на практичан рад друг Мавид је рекао: „Ми ћемо се другови придржавати онога што је рекао Леонардо Давинчи: Прво научите све оно што се односи на нашу уметност па тек онда почети са радом.“ Затим је почео практичан рад.

Сваки је требало да прикаже па кеко осећање. Било је боље и слабпје глуме. При свакој грешци друг Поповић исправља и даје по неки драгоцени савет. Првом часу рада драмске секције присуствовало је 26 особа. Другарице су бројније. Наш учитељ се нада Д& ће из дан у дан овај број расти. У току ове недеље... На филозофском факултету основана је литерарна секција. На н>ој ће се читати самостални радови студената који се баве литерраним радом. Циљ секцнје је да активизира што већи 'број студената, да помогне младим књижевницима и пеоницима у погледу даљег развијањд. За сада је највећим бројем заступљена славистичка група и група историје уметности. Састанци секције ће се одржавати на факултету четвртком у 19 чаоова. Дилетантска секција Правног факултета је упоредо са припремањем тачака за приредбу ночела са прнпремањем комада „Младост отаца“ од Горбатова. Текст је већ савладан и сада се већ прешло на проучавање улога. У томе циљу су другови слушали пренос истог комада преко радија. Комад су изводили чланови Драмског студија београдске радио-станице. Поред тога су другови гледали заједно филм „То је било у Донбасу“ како би се упознали са тумачењем улога од стране совјетских глумаца.

Дилетантска секција Пољопривредног факултета

Дилетантска секција ТТољопривредно-шумарског факултета отпочела је са радом. Досада је два пута на селу давана једночинка „Ђокица у борби против реакције“. . Засада се вежбају и ускоро ће бити изведени: Чеховљева комедија „Просидба" и позоришни комад са песмом „Кад срце говори“ од Рамашова, Приступило се такође вежбању Нушићеве трагикомедије „Покојник“. Чланови секције су се обавезали да ће ово дело до 15 децембра оспособити за позорницу. Зато се одмах приступило инструктивном раду како би се ова обавеза испунила.

Душан Шуша

Обавештења

„ПОСАВСКО ВЕЧЕ“ Студенти медицине, бригадири VIII и IX радне бригаде, одржаће у суботу, 23 о. м. у 20 часова приредбу у Дому културе Главне војне болнице. Улаз из Делиградске улице. КУРС ДОПИСНИКА ДАНАС У 20 ЧАСОВА, У АМФИТЕАТРУ IV НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ, ОДРЖАЋЕ СЕ КУРС ДОПИСНИКА.

ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ СМРТИ КАЛИЊИНА Москва. Кремљ, Михаилу Ивановићу Калињи ну-Савењев

Мало се ко сада сећа ЛЈале забелешке отштампане у листу „Известија" 25 априла 1919 г. У шој се саопштавало да ће Iпретседник В.Ц.И.К. Михаило Ивановић Калињин примити све грађане у одређене дане и сате у четвртом дому совјета, који се налази у Моховој улици бр. 7. Ја сам такође читао то саапштење, али никако нисам могао да замислим да ћу кроз десет година имати срећу да радим са М. И. Калињином у његовој ' пријемној канцеларији. Сећам се како сам се узбуђивао у ирчетку, када сам ггрви пут, скоро пре двадесет година, присуствовао пријему код Калињина. Осамнаест тодина ја сам радио у шријемно.ј просторији претседнкка Врховног совјета. Много пута за тих година ја сам видео са прозора своје собе како је М. И. Катињин излазио из Тројицких капија Кремља и пешице прелазио трг, упућууући се нама у своју собу за пријем. Ишао је он са увек истом црном ташном у рукама и пролазници, иознавши га, заустављали су се да би се поздравил« са њим и д а 6и му посмелели здравље. Стотине хиљада људи иаше земље прошло је кроз дом у Моховој улици. Сваки грађани« мо(гао је да отвори врата дома на Моковој и

дл уђе у собу за пријем шефа совјетске државе. Овде, у великоЈ ооби, стојећи за полукружном преградом, примао је М. И. Калењин своје посетиоце изаслаиике са села, раднике и Црвеноармејце, писце и научнике. У протоколу седнице ПрезидиЈУма В.Ц.И.К. од 31 маја 1919 г. затвисано је: „Да би се широким масама учинили што приступачнијим, пријеме посетилаца код Претседника ВЦИК. обављати ван зидине Крамља“. Познато је да је Калињин допутовао из Петрограда У Москву 19 априла 1919 т. а восле месец дана већ је толико много носетилаца намеравало да дође к њему, да се појавило питање о сталном месту састанака Шефа државе с народом. За време постојања прицемне канцеларије, М. И. Калињин и његови најближи помоћнини примили су око милион људи. Овде је на Iиме Михаила Ивзновића дошло в«ше од четири милиона писама. О чему су писали Калињину? Карактер писама мењао се у зависности од периода који је нреживљавала Совјетска земља Тридесетих година на нашој пошти преовлађивала су писма сељака, Сада она чине једва s°/о целокупне поште канцеларије. У почетку су сељаци писали о додељива-

њу земље, о инвентару и стоци, жалили се на иеправилности у колективизацији ссеоомог газД|ИНlСтваl Временом карактер (писама са села сасвим се изменио. Долазиле су молбе За ступање у тсолхоз, жалбе због искључења из сеоских 'радних задруга, колективне молбе Да се колхозницнма доделе уггути за баље, молили су за иоплату пенвија за ислужене године. Почевши од 1934 г. почела су да преовлађују заједничка писма са села. У њима се поворила о но!рмаlма зараде, о систему обрачуна', о расподели дохотка. Према томе, сваке године, све се мање и мање добијало писама са села, али зато се уве!ћавао долазак писама из фабрика. Радници су се обраћали са преlДЛОзима за рационализацију, саопштавали о својим изумима и томе сл. Ретко је које писмо говорило' о питању помоћи; ио зато почела су да долазе писма са молбом за примање на универзитет, о прелазу у Совјетско држављанство. Научници су писали о својим радовима, архитетке, писци и уметници писали су о својим стваралачким планоиима!, тражили савете, чекали критнку. Рад у нашој канцеларији је политички рад, чговорио нам је М. И. Калињин. Његова суштина састоЈи се у томе да граћаннма Савјетског савеза не нашавши на другим местима своја права, нађу га код нас, као код последње инстанце. Читајући писма и пажљиво расматрајући сваку молбу, М. И. Калињин испуњавао је све закотаите захтеве. Ако то молба заслужује. ја одмах по њој 10ДГОвори,м човеку, а «е шаљем је у државни а;парат, говорио нам је друг Калињин. Тамо ће и тако одбити и човек ће после тога рећи: „Ето, Калињин је добар, али његов апарат је б’ирократски.“ Паметнији ће помислити: „Калињин је лукан. Сам није одбио, а послао је апарату да би нас тамо одбили." За руководиоца таква карактеристика је такође неугодна. у једном од писама кој а се чувзју у нашој архиви, стара сеоска учитељица пише М. И.: „Ви сте тако праведни и мудри да је правилно што су Вас прозвллн Народном Савешћу...' 1 Михаило ИвановиК је захтввао од свих нас крајњу честитост и

објективност у погледу нисама, јер иза сваког писма стоји живи човек. Он нам је често говорио: „Може бити да некоме оД вас изгледа његов посао у пријемној ка-нцеларији аеважан. То није ■привредни рад где су резултати одмах тако видни. Али зато, да би овде неко радио, потребно је да резуме целокупну политику Партије и Совјетске власти, и то добро да разуме. Социјалистичка изградња не састоји се једино у изградњи путева и мостова, фабрика и кућа, то је материј|ални део социјалистичке изградње... Код нас се преустројава психологија човека, проверавају односи човека према човеку. Формира се, ако тако може да се каже, човечанско друштво социјалистичких градитеља. Ми смо, у извеоном степену, васцитачи, ствараlo'Ц'и тога новог човека. Кад ви овде пра|вилно решавате какво питање, удовољити молби човека то још најзад, није све. Сувише мало је задовољити 50—100 хиљада молилаца, али и то је важно, зато што ми остварујемо своју политику, политику подизања човека на нов адиво, гајење људских другарских братских одадоса. Те особине не рађају се одједанпут.“ Ја се сећам како је Михаил Ивоновић примао људе, како је разговарао са њима* Чак ни сто- >није одва'јао Калињина од носетилаца. Овн су му прилазили, окружавали га. Често, саслушавши неку молбу Мадхаил Ивановић је сматрао неопходним да јој да друштаени карактер, и пласво обраћајући се свима којад су се налазили у пријемадој канделаријад, објашњзвао је у чему има .право-, или у чему се преварио човек којад му се обратио. Огромнн орманк наше архиве, од врха до дна. адабијени су писмима са кратком адресом на ковертима: „Москва, Кремљ М. И. Калиљину.“ Писма адаписаада адеоигурном дечјом руком, троугли са бројем пол>ске поште, коверти са гпоштаиским печатнма скоро свих великих и малих совјетских градова, писма академика Капица, маршала Толбухина, нозиви на сеоске свадбе, ада прославу војног училишта. на отварање фабрика. Писма од младог радника који ради за тезгом за којом је некада радио и Калињин, од лвњннградоке ученице која станује у стаку ада Васиљевском острву у

који је некад често долавио Калин>lин. Некада ће се биографи И. Калин>ина користити о.вим писмима. Они ће наћи у њима богат мате.ријал, и пред савременицима и потомцима подићи ће се још упечаггљивије светли лик овесаведаот претседника. У дане рата на адресу пријемнекамцеларије долазила је огромна количина писама с молбом о одашиљању на фронт. Нарочито много их је добијано од војника из(позадине. Ево једног од таквих пимаса: „Драги Михаил Ивановићу пише Вам Црвеноармејад Иван Милов. Мој отац је пао у боју јуначком смрћу. Два брата су такође попинула у рату са проклетим Немцима Моја мајка и рођац(и моле ме, као последњег. н>иховог сина, да се осветим Немцима за погинуле. Моиим Вас да ме пошаљете на фронт, јер ће ми бити непријатно пред мај.ком и целим 'народоlМ.“ На овом писму испод речи „одобрити" стоји јасан потпис М. И. Калињина. А ево писама заквалности. У једном од њих приложена је фотографи Ја. Из пиома се види да се црвеноармејац А,. К. Г ершун обраћа другу Калињину с молбом да помогне његову породицу која се евакуисала из Одесе. По наређењу Михаила Ивановића породици црвеноармејца био је одобрен повратак у Одесу п послат новац за плд. А у писму ево пта је написано: „Тек сам добио Ваше писмо, драти Мпхаило Ивановићу, читам и радостан сам. Свим својим ратним друговима говорио сам о својој радости и показивао Ваше писмо. Ја бих желео да ме видите да би сте сазнали како сте уорећили човека. Тако велику радост могао би да опише само Лав Талстој, а ја не могу. То није само моја радост. Сви иаши црвеноармејци су срећни што се Ви бринет о нама. Ја сада не бринем за ово|ју породицу, а Ви ћете још чути како ћу се сада борити.“ Захвалност за маггернјалну СТомоћ од мајке са много деце, захвалност за скупоцен лек послат у Јерменију, за трагање за сином за састанак са мужЈвм у болннци* за упућивање у музичку школу за ослепеле у рату... Али ово је само кац у мору захвалности за она добра дела која је совјетским људима чинио Михаил Иваиовит* Калињкн.

СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 7