Студент

ПРЕД ДОНОШЕЊЕМ НОВЕ УРЕДБЕ и усвајањем нових наставних планова на нашем Универзитету, високим школама и академијама

На свим факултетима нашег Универзитета, високим школама и академијама, актуелно је питање доношења уредби и нових наставних планова. На овом послу раде цародне власти, одговарајући комитети за високе школе и науку, наше универзитетске власти са својим професорима и стручна удружења студената са Акционим одбором. Школске 1945/46 у већини случајева предавања на нашим факултетима текла су по наставним плановима израђевим пре рата. Они су били задржани кроз читаву протеклу годину у тежњи да се уоче њихове добре и лоше страке. Још тада а нарочито почетком ове године пришло се изради пројеката нових наставних плавоза, по којима би се одмах могло да ради. Тако већ имамо случајеве да се на нашим факултетима, настава одвија по томе пројекту. На факултетима који по својој природи могу да примају такво пројекте, он је заузео више маха, случај на Правном и Филозофском факултету и ЕКВШ, иако ти наставни планови као и уредбе, сдде па ни на једном другом факултету нису озваничени. Наши студенти нису упознати са пројектима нових уставних планова, као ни са старим. Стручна удружења су их прикупљала преко деканата, професора па чак и на изјаву појединаца: старих студената или професора, проучавала их у краћем времену и давала своје примедбе. Услед тога може бити и нереалних објашњења, без објективиих разлога, примедби и слично. Акцион!! одбор, преко стручних удружења по факултетима, настоји да помогне решење тога питања, које је компликовано и разноликошћу наших факултета. Тако се напр. на Медицинском факултету ради на доношењу уредбе којом би студирање трајало 12 семестара, на Техничком 10, на Пољопривредно-шумарском 9 и слично. Питања нових наставних планова на Медицинском, Техничком, Филозофском, Ветеринарском и Пољопривредно-шумарском факултету су дакле у решавању. На ова последња два се услед обимности градива ради о подели на факултете или отсеке. Пољопривредно-шумарски је подељен на два отсека који у блиској будућности треба да се осамостале у Пољопривредни и Шумарски факултет. На ветерини би вероватно требало издвојити ветеринарску медицину од ветеринарске хигијене. На фармацији ствар стоји нешто боље. Фармацеутски факултет је добио пројекат новог насгавног плана. који Је израдио по угледу, на наставни план фармац. факултета у СССР-у. По њему се већ ради и предаје и он ће бити наЈбољи после, можда мање, измене. Ради се о слушању математике, за које њихсво стручно удружење сматра да Је кепотребнс, ер су студенти донели основна зања из математике из средњих школа. На Правном факултету се ради о проЈекту новог наставног плача. Он се у велико разликуЈе од рагнЈег, много Је бољи и пружа више могућности стручног усавршавања. На изради овога плана радило се Још и прошле године за-

то Је он на овом факултету већ познат свим студентима. На Бкономско-комерциЈалноЈ високоЈ школи, где Је до ове године рађено по старом наставном плану ствар се изменила). Пројекат нсвог наставног плана/ почетком ове године почео примењивати и данас се по њему одвија настава. Он Је утолико добар што предвиђа дељење школе на отсеке, као што и из основа мења стари наставни програм. Он ће омогућити студентима да се на пољу економских наука довољно усаврше. па Је зато к стручно удружење студената ЕКВШ дало своЈу потпуну сагласност. Виша педагошка школа Је прошле године изводила наставу по наставном плану добивеном од Мин. просвете Срби Је. Читав рад се свео на Једногодишњи курс, тако да студенти који су прошле године ступили, сада завршава Ју. Долазе нови студенти за коЈ? се предвиђа двогодишњи курс. Њихово стручно удружење дало Је примедбу на прошлогодишњи наставни план, која ће омогућити израду плана за двогодишњи кур’ ове школе. На МузичкоЈ академији се предвиђа тра Јање наставе 7 година. Право на упис у ову академиЈу имаЈу ученици несвршених средњих школа, па се зато у примедбама стручног удружења студената ове академије тражи увођење предмета коЈи би употпунили њихову средњошколску наобразбу. Слична ситуациЈа Је и на УметничкоЈ академиЈи. Акциони одбор стручних студентских удружења, високих школа и академиЈа мишљења Је да: 1) ПроЈекти старих наставних планова донесених од стране поЈединих деканата, професора и стручних удружења нису у могућности да се у потпуности примене ка данашње прилике, Јер не одговараЈу стварности и успораваЈу стварање стручног кадра. 2) ПроЈекти наст. планова, по коЈима се већ изводи настава не воде рачуна о специЈализациЈи. На неким факултетима, предмете који нису специЈалност, већ служе каз допуна главнога предмета, слугИаЈу студенти заЈедно са онима коЈима Је таЈ предмет специјалнсст, што омета посвећивање веће пажњс главном предмету. 3) Продужење школовања такође не би било од велике користи, јер се данас траже стручњаци у што скориЈем времену. 4) СтоЈи се на становишту да би наЈбоље било донети за сада прелазне уредбе. Овакве уредбе омогућиле би студентима да се правилно ориЈентишу. Старим студентима би успело да ликвидираЈу са заоставштинама, а нови би се привикли на нову уредбу као и на наставки план, коЈи би се поме тога могао лакше израдити и био стабилниЈи. Напомиње се на недостатак наставног кадра коЈи Је такође по требан и неопходан за извођење свих тих питања. Сва стручна удружења упознаће детаљниЈе своЈе студенте са проЈектима нових наставних планова путем зборова или штампе. Предлози студената, чланова стручних удружења, такође ће се узимати у разматрање уколико су добри и правилно постављени.

Из наших стручних и економских организација ДЕМОНСТРАТОРСКЕ СЕКЦИЈЕ - САМOПOМOЋ СТУДЕНАТА У СТРУЧНОМ РАДУ Рад демонстраторске секције Фармацеутског факултета

Ходнишима хем:иlСК:ог института журно пролази веколико студената друге године. Улазе у велнку оветлу вежбас»lНlи , цу и облачећи беле мантиле расврављају о аноме што је урађено јуче и шта ће се данас радитн. То су студенти који се опремају за демонстраторе из •аналитичке хвмије. Они су озбиљно пришли томе раду нознавдјући 'његову вредност и обавезали су се да ће у одређеном року зав-ршити курс квалитати®не авализе. Задатак овог демонстраторскот курса је да аспоооби известан бро.ј најбољнх студената који ће своје знање пренасити на астале студенте. Тиме ће се данекле откловитн недоlСтатак аоистената. За тај рад обавезало се 20 студената, који ове своје слободно време праводе у лабораторији под паролом: постићи што боље резултате у аквиру такмичења у зимском семестру. На тај на!чив обављаће се настава несметаво, јер ће ави примити и извесне дужности аоистевта, трудећи се да другови којима ани буду помагали постигну шта бољи уопех. Асистенткиња спремна одговара на мнагобрајна нитања, тумачи теже хемиске реакције. Она ое зауставља код свакаг студента, објашњава му, потстиче га на размишљање и на стварање закључака, учи га да „хемиски“ мисли, како се то код нас каже. Од тих студе'ната тражи се много више него од асталих, али им се зато пружа могућност да више раде и науче. У епруветама развија се сумпор, воданик, азотнз једињења и други гасови. То ником не омета. У вежбаоници тихи жагор. То неколико будућих деманстратора расправља о хемиској реакцији са старијнм друговима. И они су авде

доб|ров'СХЈБНlo. Помажу 'Својим. млађим колегама. То је први покушај да се од студената створе стручни кадрови и да се студеитима нружи више могућности и потстицаlЈа за самосталан рад.

На Техничком факултету професори пружају пуну помоћ демонстраторима

На недавно одржаној конференцији демонстратора и нрофесора Техничког факултета, обећали су професори своју пуиу сарадњу и помоћ дем о нстр атор им а. На грађевинском отсеку 11 демонстратора помаже у вежбама из отпорности материјала, а 4 демонстратора показују нацртну геометрију. У међувремену одржана су још 4 курса нстих предмета и дато је 75 радних часова. Организоване су вежбе из математике на грађввинском и рударском отсеку, коЈе обухватају 600 студената. На тим вежбама демонстрира 13 студената. На машиноком и електро-техничком отсеку 45 демонстратора руководи групама коЈе сачињаваЈу 6 кружока. Вежбе се одржавају два пута недељно по два сата. Заводза физику и хемнју пружа могућности за рад тринаесторици демонстратора. На архитектонском отсеку 10 демонстратора показује Цртање архитектонских облика. На рударском отсеку, који је прошле године основан, демонстратори држе курс из математике и нацртне геометрије. Курс похађа 60 другова

Д. Дунђерски

Студенти технике учествовали су у пројектовању пута Доњи Матејевац

МаЈа месеца ове године Мини’ старство грађевинд расписало Је конкурс за пројектовање пута Доњи МатеЈевац на коЈи су се са грађевинског отсека Техничког факултета пријавила само два друга: Даничић и Бењамин Соцков, Другови Даничић и Соцков су из оне генерациЈе ученика Средњотехничке школе који су Је завршили Још 1939 године без права да се упишу на факултет. У међувремену, радећи на свом практичном усавршавању, они сада студираЈу грађевинску технику, са жељом да Још више прошире своЈе знање и тиме што потпуније ксристе обнови. И када Је Министарство грађевина раутисало крнкурс једино су се њих двојица при Јавили са свог отсека. Само Министарство указало им Је пуну помоћ пружаЈући им могућности да дођу до потребних карти и осталог. Друг Даничић каже: „Штета Је шо Је одзив за конкурс био овако слаб. Са нашег отсека на кокурсу смо учествовали само нас двојица. Овакви радови могу сваком студенту корисно да послуже у буду-

ћој пракси. Ја сам се прихватио овог прилично замашног посла ма да сам запослен и без довољног искуства. Терен је био тежак, висинска разлика је износила око 700 м .а пут у дуживи од 20 км. везује два села. Обратио сам нарочиту пажњу на квалитет рада и радио сам више од месец дана.“ Друг Соцков је тежиште свога рада бацио на што јевтинију израду пута како би до његове изградње што пре дошло. Конкурсна комисија правилно је оценила ове радове и доделила им две прве нОвчане награде. Рад друга Даничића награђен је сумом од 3000 дин. а рад друга Соцкова, као рад који не заостаје у многоме за првим, са 2000 динара. Министарство грађевина одредило Је специјалан буџет за сличне консурсе, на којима ће наши студенти моћи да учествују дајући своје радове и развијајући своје способности. Пример другова Даничића и Соцкова треба да буде осталим студентима потстрек за сличне радове. М. Прокић

Ветеринари су решили питање демонстратора

Ветеринарски факултет Је ове године добио од Савезног министарства пољопривреде кредит за 13 демонстраторских места. Искуство из прошлогодишњег рада показало је да је овај број недовољан. Иницијативу за пријављивање добровољних демонстратора дала је трећа година. Тако се за демонстратора из остеологије пријавило добровољно 35 студената и то са друге године. Од овог броја узето је 28 другова. То су све студенти који су се својим прошлогодишњим радом оспособили за демонстраторе. Од ових су образоване четири групе и свака од њих броји шест демонстратора. На сваког од демонстратора долази по 35 другова са прве године. Њихов Је рад већ отпочео. Демонстратори за физиологиЈу и хистологиЈу нису Још отпочели са радом, Јер се врше припреме у новоподигнутоЈ згради. Успех и повољно решење овог питања врло важног за наш факултет лежи у залагању студената стариЈих година да помогну своЈим млађим друговима као и у жељи да кроз такмичење у зимском семестру што боље припреме своје млађе другове за прве испите.

Ђорђе Сегић, ст. вет,

Формирање кружока на пољопривредношумарском факултету

Пасле објављивања такм!ичења у току зимског семестра, стручно уд руж ењ е П ољ оприв р е дро - ш у м а р ског факултета отпочело је са формирањем кружока и досада је уопело да оргаиизује 168 кружока обухвативши 667 студената. Студенти старијих година схватили су корист учења по кружоцима на основу искуства из прошлогодишњег па су и сада одмак масовно приступили. Тако су шумари и агрономи са VI семестра сви ступили у кружоке, а агрономи са V семестра обухваћени су у кружоцима са 83°/о. Међутим, студенти прве грдине, изгледа, да досада нису схватили значај учења у кружоцима што се Вlиди по 'ЊИIХОВОМ слабом учешћу у колективиом учењу. Разлози су, свакако, још недовољна обавештеНIОOТ о предности оваквог рада и мећусобно непознавање. Са формирањем кружока јав-ља се и такмичење у њима. Тако је у кружок на П1 семестру шумарског отсека позвао све остале кружоке на такмичење. Ов о је почетак такмичења међу кружоцима. Вита Стефановић

Курс руског језика на Ветеринарском факултету

Студенти ветерине су са задовоlЉством нримили вест о организовању курса руског језика. Како је било објављено да са пријављивањем за курс треба пожурити, јер ће курс започети одмах но упису сви су студенти на време извршили упис, а курс ни до данас није почео. Курсом јетребало да руководи друг Миш а Бугарски, сгудент друге год. Све студенте, заинтересоваие курсом, интересује зашто курс још увек ие почиње када је попис извршен на време, а и предавач је ту. С обзиром на то д а је иама знање руског ј|взика неопходво нотребно ради употребе научне литературе и многих ветеринарских уџбеника оваки изгубљени дан за иас значи много.

Нисмо више бруцоши

Дисекциона сала број 2 испуњена је тешким мирисом формалина, па ипак, Iкад су кружоци заузели своја места око столова са лешевима, многи је студент дисао са ДУбоким олакшањем: Другови »нисмо више бруцоши! У белим мантилима наша група већ много више личи на „прави“ саиитет. То најбољи сведоче наше нрве анатомске вежбе. Пред нама је Iниз столова на којнма леже лешеви припремљени за секцирање. Неко за суседним столом нервозно звецка пинцетама и скалпером. Нестршљиво очекујемо Да повучемо први зарез. Сећамо се прошлогодишњих нредавања и Ве жби и све нам у овом трентку нзгледа веома јасно и комплиНовани механизам човека и читав сплет испрецлетаног ткива. Чим та отвориш, ево видиш ов Де, повуци кожу и наићи ћеш

на ГазсЈа. Испод ње је шибкиЈиб ресГогаИб, то већ знаш... Просечеш њега, овако са стране... Са свих страна одјекују оваква и слична објашњења. Звекет нинцета постаје све јачи, да и затим изтуби у општем жагору, који је растао у сали. | И ето, кружок за столом до мене објавио је такмичење. Ни једна вена се не сме нресећи, «и један »ерв оштетити! Неко у шали обећава кружоку који најбоље издвоји препарате назив „у|дарника“. Опрезно и одлучно пристуна се раду. За суседннм столом бруји задовољан бас. Родио сам се за хирурга!, по свему се види! Колега, колега, па шта радите? Лагано одвајатје слојеве, а не тако! Гледајте, нресекли сте нерв! Ударник! Чује се неки сопран, али демонстратор озбиљно опомиње:

Колетивице, може се и вама десити! Бас и сопран су засиукли и са више пажње пришли послу. Сваки се кружок труди да сзојом спретношћу изненади и задиви демонстратора. Један колега, у недостатку пиндете, одваја рукама масно ткиво. Мо.ј сусед уз преКарат философира: И 'ово ти је некад била жена, молим те! Следе 'разна мишљеља о животу, о н>еговој краткопрајности итд. Пазите на артерију! Која је то зртерија? Па... ассШапз! ВгасћЈаИб, колега! У овом делу већ се зове ђгасћЈаИб,... Посета професора све нас је разведрила. Одобравање и задовољство ко-је иоказује разгледајући наше препарате још нам једном показује: кисмо више бруцоши! В. Н., студ мед.

На анатомским вежбама

БРОЈ 7

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5