Студент

Иѕ наших с тручних и економских органиѕација

Нове управе стручних удружења на Техничком факултету

У четвртак 28 новембра 1946 г. одржале су се годишње скупштине свих пет 'стручних удружења. Свима скупштинама су присуствовали господа орофесори. Старе управе поднеле су иавештај студентима о своме раду, успесима и неуопесима у току прошле године. У почетку прошле године факултет је био страховито jracrpaдао од окупације непријатеља; недостатак иаставнот оообља, књига и техничког материјала, просторија и лабораторија све су то били недостаци од чијег је решења зависио и сам почетак ваставе као и њено нормално раавијање. Требало је однос према професорима поставити на нове основе и створити најужу сарадњу са њима. Затим, уопоставити везу са осталим сличним удружењима у земљи и иностранству. Већина студенагга је дошла такорећи са ратног поља у школску клупу. Њих је т.ребало привићи на систематски и упоран рад, а њихово знање оовежити покављањем онога што се заборавило. Ово је учињено преко курсева. Осноави задатак, стручно уздизање чланова, преузела је на себе наставна комиоија која је организовала 'курсеве, кружоке и пробне испите. Рад кружока није задовољио, јер су другови долазили да у њима уче ствари, а не да их продубљују и да објаше оно што је неразумљиво. Недостатак стручног наставног особља решен је оснивањем секција демонстратора. Требало је прво убедити неке од господе професора у оправданост и потребу њиховог осниваљз, јер су они сумњали у успех секција и мислили да се ту ради о рушењу њиховог ауторитета. Са друте стране морало се правилно растумачити « указати студентима «а све користи које им демонстратори оружају. Све су ове секције добиле довољан број демонстратора тек пред крај године. Поред велике помоћи, коју су пружиле студентима, ове секције нису испуниле у целости свој главни задатак, наиме, демонстратори нису успоставили тесан додир са гирофесорима, а студенти су се понашали доста неодговорно и неозбиљно према самим демонстраторима; дакле они нису посталиЈвеза између стунедата и профес(фа. Публикациони отсеци су успели да задовоље неопходне потребе издавањем стручних књига, нарочито за прву годину. У циљу проширивања стручног практичног знања стручна удружења су послала на праксу своје чланове преко рашуста и организовали носете фабрикама. Технологе је на скупштини Удружења студената технике поздравио професор Александар Леко, који се у своме говору задржао на главном проблему отсека, недостатку велике лабораторије, но судећи по бризи, коју народне власти ноклањају високим школама, ово ће питзње бити решено у току године. Листа је акламацијом изгласана, а у име нове управе говорила је другарица Вера Вукелић. 'Стручно удружење студената архнтектуре, изабрало је нову угораву чији је руководилац друг Љубиша Драгић. У дискусији је приличан број другова узео учешћа. Наглашено је да досада постигнута средња оцена 7,97 не значи много, јер има 230 студената који Још HHicy положили статику и математику, иако се налазе у такмичењу. Цела дискусија није давала једну целину. нити је указала на то како би требало да се побољша и развије рад у новој школској години. Г одишња скупштина удружења студената грађевинске технике, УСГЕТ-а, одржана је у присуству великог броја студената и свих настдвннка отсека, а отворена је поздравном речи декана Техничког факултета г. Зађине. Он је рокао да је најважннја црта у раду «a-шег удружења потпуно остварење сарадње студената и наставног особља. Из извештаја наставне комисије видело се, да је број положених испита 60-—70% од дате обавезе. Разлози су: недостатак уџбеника, наставног особља и друго, а главна је крнвица студе-

ната који нису озбиљно схватили рад, већ су или сматрали да све могу научшти на курсевима и кружоцнма које организује удружење, или су опет радили индивидуално, занемарујући колективни рад. Нова управа са претседником Милосавом Јефтићем, обећала је да ће учињене грешке ишравити. Студенти рударског отсека су такође изабрали нову управу која ће морати да уложи доста труда, да би овај нови отоек ошособио што више нових стручњака. i Формирано је стручно удружење УСЕТ Једно од најстаријих стручних удружења Беоlградског уиивераитета УСМЕТ дало је још једно стручно удружење, Удружење студената електротехнике УСЕТ. Овај чин одвајања новог удружења студената електротехнике скупштина је срдачно поздравила, јер он значи разграњавање и развитак нашег факултета и техничке науке, као и припрему бољих специјалиста нашој Први претседник УСЕТ-а Је друг Жокаљ. Нови претседник УСМЕТ-а друг Рулић обећао је пуно залагање нове управе. На крају је друг РаЈко Томовић говорио о значају и традицијама наших стручних удружења, о борби студената за њихова права и слободу и позивао на сарадњу млађе другове; говорио је о широком општем уздизању студената на свим секторима, о упознавању и разумевању великих наука маркоизма и лењинизма, о лепим перспективама и бољој будуђности која нас чека, ако будемо неуморно и истрајно радили.

Годишња скупштина стручног удружења студената Музичке академије

Тридесетог новембра одржана је годишња скупштина стручног удружења студената Музичке академије којој су присуствовала и три наставника као делегати наставничког колегијума. Скупштину је отворио друг Асић читањем реферата „О смерницама будућег рада нашег стручног удружења". Реферат је пропраћен врло живом дискусијом о проблемима које Је друг изнео. Потом је другарица Миодраговић, досадашњи претседник удружења, укратко изнела резултате досадашњег рада, осврћући се на примере неодговорности и нерада, који су благовремено отклоњени. У дискусији су дати предлози за побољшање рада стручног удружења. Напоменуто је, да је потребно шире упознавање студената са сврхом удружења, како 5и се избегло то, да број учлањених у НСО буде много већи од броја уписаних у удружење. После извештаја друга Василија Мокрањца о стању благајне и потпорног фннда Музичке академије, прешло се на бирање изборне комисије и нове управе. Листу управе први је поднео НСО, и како до дана избора инје поднесена ниједна друга листа, другови су акламацијом изабрали нову управу коју је предложио НСО.

курс хемије на Ветеринарском факултету

У оквиру датих обавеза наставна комисија Ветеринарског факултета је формирала курс за другове који нису положили хемију. Курсом руководи друг Божидар Стојановић студент 111 семестра који је са одличним успехом положио овај предмет а био је и учесник радова на Омладипској прузи. Први час је одржан 28 новембра и трајаће до 20 децембра. Курс посећује 120 студената, који су се обавезали да ће курс посећнвати редовно и да ће до краЈа 111 семестра положити овај предмет. Састанак Министра просвете Србије, Митре Митровић - Ђилас, ректора Универзитета и претставника Удружења здравствене заштите студената

Удружвње за здравствену заштиту студената Беолрадског универзитета од шочетка школсзке тодине проучава 'ПиГање организациje ошптег студеитског прегледа, отварање студентске поликлинике, изолације и лечења студената оболелих од туберкулозе. У решавањУ тих проблема удружвње је често наилазило на тешкоће које својим средствима и снагама шгје могло решити. Актуелност задатака није допуштала даља одлагања и управа удружења обратила се ректору универзитета Д-р Стевану Јаковљевићу са предлогом Да се сазове једно саветовање на коме ће бити позвани и претставници Министарства просвете Србије и ИНО-а града Београда. Двадесет петог новем!бра 1946 године одржан је први састанак коме су присуствовали: ректор универзитета д-р Стеван Јаковљевић, проректор П. Савић, министар просвете Србије Митра Митрови-Ђилас, шеф отсека за вишу наставу Орбије д-р Ж. Радовић, декан Медицинског факултета д-р В. Арновљевић, управник Државне болнице д-р Манић, доцент Медицинског факултета д-р Сарван и претставници Удружења за здравствену запгшту студената. Стипе Радовановић, апсолвент медицине, реферисао је о раду удружења и о тешкоћама на које се наилази. У дискусији су разгледане могућности и начини помоћи универзитетских власти и органа Министарства просвете Србије и ИНО-а града Београда. Формира-

ни су привремени одбори за решзвање појединих проблема и постављени су задаци пред њих. Другог децембра поново је одржан састанак и изнесени су постигнути резултати: Општи преглед студената Београдског универаитета биће обавезан за све студенте и извршиће се у клиникама Медицинског факултета, у Државној болници и амбулантама ИНО-а града Београда Он ће садржати рентгенски, општи « спецнјални интернистнчки нреглед. Најпре ће бити прегледани студенти који живе по студентским домовима и који се хране у Општој студектскоЈ' мензи. За смештзј студентске поликлинике (амбуланта, рентген-лабораторија, апотека и канцелзрија удружења) ослободиће се два стана универзитетске зграде у улици Генерала Ждзнова бр. 9. Поред

постојећег лекара ошггте прамсе, расписан је конку|рс за једног физиолога и предвидеће се буџет за још једног лекара опште праксе, који ће обилазити оболеле студенте по домовима, затим за једног лаборанта и ломоћника. Организоваће се студентска зубна амбуланта при Универзитетокој зубној клнници. У -најскоријем времену, уз шомоћ ИНО-а града Београда отвориће се опецијална менза за студенте којима је потребна јача храна н изоловано костирање. Црвени крст Југославије даће са своје стране кужну потпору. Тнме је, само захваљујући разумевању и помоћи универзитетских и народних власти, Удружење за зрваствену заштиту студената Беогрздског универзитета дошло до решења проблема који се тичу заштите и чувања здравља око 16.000 студената.

Ноше обавезе преузете у зимском испитном року

Искуство нам j*e показало да се и у стручном раду могу дати обавезе. Оне нас потстичу да побољшамо свој стручни рад, да подиlгнемо средњи ниво наших оценз. Такав рад дао је прошле године видне резултате. Сви су факултети, нарочито они са велимим броЈем слушалаца, нодигли своје средње оцене са нредратних 6 и 6,5 на прошлогодишње 8 и 8,5.

Овогодишње такмичење нашег униврезитета), обавезе у зимском семестру «осе у себи жел>у да се превазиђу ирошлогодишње вриједности средњих оцјена, као и да се ликвидирају нрошлогодишњи иоиити. Непотпуни иодаци са испита у октобу и новембру дају нам прве резултате тог такмичења- Економско -ком ерциј-ална висока школа имала је заосталих 3500 испита. 'Студенти ове школе требало је да по датој обавези положе до фебруара 1200 испита, што чини 1/3 од цјелокупног броја. По задњим нодацима ноложено је 1113 иопита, 92°/о обавезе са средњом оцјеном 7,2. То доказује да је обавеза била нереална, јер су је студенти ЕКВШ-а могли извршити прије заказаног рока, знајући да је остало још 2/3 нвположених испита које обавеза није обухватила. |Рlеалиију обавезу дао је Мједицински факултет. Од 2943 заостала иопита положиће Iмедиlцинари 2232 до фебруарског рока. Они су до сада, према подацима из октобароког рока (недостаје за новембар) дали 706 испита тј. 29°/о обавезе, са оредњом оцјеном 8. У првим данима мјвсеца новембра «а фармаlцијlи је полагало 12 студенагга и положило са средњом оцјеном 8,5. Видне резултате ноказали су студенти Пољопривредно-шумарског факултета. Они су у октобарским и новембарским иопитима подигли своју прошлогодишњу средњу оцјену са 7,53 на 8,2. Ове успјехе омогућио је (рад у кружоцима!, са жељом да се laßojoj обавези што потпунгије одговори. Овом факултету остаје да до фебруара, до када Је дата обаве-331, ликвидира 3753 иопита, узевши у обзир и оие који су дати у задњим планов(има, Поред тога успјеха који су показали, већ у почетку, поједици факултети, нарочито где су кружоци били добро о.рганшовани, било је случајева да су студенти долазили потпуно неспремни на ишит. Случај студената Правног факултета, који су долазили нешремви на испите из „Науке о финансијама“, правдајући се запослеошћу или нечим другим, и тражили да их професор „пропусти , “ је негативна појава Она показује да ти студенти нијесу промјенили свој однос према стручном раду, да се налазе ван нашег такмичења, да најзад желе да на лак и неправнлав начин дођу до дипломског признања. Овакви студенти значе данас терет за факултете, а сутра. штетне и непотребне људе, за народ. Овамвих и сличних појава било је у мањој мер« и на другим факултетима. Н>их треба што npe отклонити. Треба указати тим студевтима да се оваквнм односом према раду потпуно одвајају од општег напора свих студената да што прије и потпуније овладају науком, да ће их такав став већ данас дисквалификовати (као стручњаке. Потребно је, зато, да на свим нашим састакцима и скуповимај, у кружоцима и семинарима проведемо што већу агитацију да би се дате обавезе испунили на време и у потпуности.

И. Алкалај, ст. иед.

СА ИСПИТА

На Правном факултету ових дана били су испити. Из резултата који је постигнут на њнма, види се да су ани другови, који раде по кружоцима, који посећују предавања и који су активни на факултету, положили са просечном оценом изнад осам. Насупрот њима, известан број студената који уопште не долази на предавања, нити па.к ради по кружоцима, показао је врло слаб успех. Такви студенти носе само студентско име, а са факултетом и наставом на њему немају никакве везе. Када дођу на испите они открију сву беду, све сиромаштво свога знања, тако да руше углед осталих вредних и напредних студената. Изнећу само неколико еклатантних примера. 1) на испиту из науке о финансијама, кандидат (из Београда, на предавања не долази нити се виђа на факултету), није могао дати ни један задовољавајући одговор на постављена питања. Професор му каже да се „мора још једном с њим видети“, а кандидат покушава да моли професора да ч га пропусти пошто је преоптерећен службом, пошто је изгубио много за време рата и пошто је у годинама итд. Професор му је поставио још једно питање, али он није могао да одтовори. 2) На испит из финансија долази кандидат Слободан Богојевић који по трећи пут полаже овај предмет. Кандидат је из Београда, на предавања не долази, не ради на факултету ни у једној секцији. Професор му је поставио седам питања на која није могао да да ни један одговор. Професор му саопштава да је пао, Он

међутим моли професора да му поклони оцену само зато што већ три пута полаже овај предмет. 3) Било је случајева да другови дођу полуспремни на испит и да професор мора „скоро клештима да извлачи знање из њих“, тако да њихово испитивање траје више од једног сата. Неки другови лупају такве глупости да треба да се стиде. Тако нпр. када је професор, да би се уверио да је кандидат добро простудирао Закон о непосредним порезима поставио питање: „Како ће и где ће плаћати порез оно лице које нпр. има у свакој народној републици по један хотел?“ Камдидат Бранко Поповић одговара; „Народна власт ће му све хотеле конфисковати тако да , неће морати плаћати порез“. Оваквих примера могли бисмо безброј навести, а из њих извести следећи закључак: Велики број студената старијих година на Правном факултету не одговара својим обавезама нити у учењу, нити у раду у појединим секцијама на факултету. Ти студенти гледају да што пре дођу до дипломе без обзира на то што са факултета неће понети никакво знање. Ти студенти неће моћи корисно да послуже нашој новој држави, јер они из наше школе неће моћи да понесу никакву стручну спрему, већ само голу диплому. Зато, дужност је свих поштених студената, да не допусте оваквим студентима да се провуку кроз факултет, јер они својим нерадом и незнањем руше углед и ауторитет народног правника, С М., ст. права

Са курса математике на Техничком факултету

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ БРОЈ 9