Студент

Секције демонстратора допринос решењу наших стручних проблема

Пред стручне студентасе организације постављало се питање како омогућити новим Iстудентима да што лакше сашадају своје предмете, да што брже уђу у проблемаггику свог стручног рада. Користећи искуство прошле школаке године н увиђапући корист коју су студенти имзли од колективног рада, како у учен>у тако и у стварању нрисног другароког односа међу студвнтима, студенти >су кроз своје стручне организације дали иницијативу, да ово, веома важво питање с обзиром на малобројност иаставног кадра и помоћног особља, реше студекске организадије самопомоћи. Захваљујући универзитетаким властима које су овом питању пришле са пуно разумевања, омогућава се новим студентима да шреко разних семlинара и курсева лакше савладају проблематику своје струке, да се брже развијају и издижу у своме стручном раду. Тако су на свим факултетима, где се осећала потреба за овом врстом самопомоћи, студенти најбољи у стручном раду организовали демонстраторске секције. студената, а на Пољ апрпвредно шумарском факултету, према предвиђеном плану, демоистраторска секција треба да броји 21 члан, а на Филозофском 14. Организовањем демонстраторскнх секција Jfa правилним постављањем уsњима решићемо све наше стручиег проблеме. То је дух нашег студектског покрета, то је идеја наших организација самопомоћи. Ј. Вељковић, ст. мед.

Сарадња професора и студената на Фармацеутском факултету

Велика погреба за демоистраггорима се осећа нарочито на Медицииском и Техничком факултету. Одзив старијих друтова за демонстратороку свкцију био је врло добар. Према предвиђеном плану иа Медицинском факултету било је потребио 95 демонстратора. Међутим, данас иа Медицинаком факултету демоlнстратарска секција броји 128 демонстратора од којих је двадесет волонтера. На Техничком факултету се предвиђало око 70 демонстратора, а секција даиас броји 126 демонстратора. Од ових је већи број волонтера. Правном факултету су такође били потребни демсстратори али је ino питању формирања демонстратороке секције на овом факултету дошло до дискуоије са г.г. професорима који су сматраши да је оснивање такве семције кепотребно. Најзад је и по томе донесена одлука. Данас и правници и-» мају своју демонстраторску секцију, која ће много допрннети да се ниво стручнскга знања код наших студената развије до нотребне висине. Велнку пажњу питању демонстратора посветили су фармацеутн и ветеринари где демонстраторске секције успешно функционишу. Ове IГОДИНС тим питањем позабавили су се и факултети који до данас Iнису имали такав кадар демонстратора. Тако на ЕКВШ ове године ради демонстраторска секција од 25

Ha једном од последњих cacraнака управе удружења студената фармаадије били 'су присутни декан Фармацеутског факултета проф. г. Ристић заједно са професорима г. Мл аденовићем и г. Живадиновићем. Њихово присуство имало је за циљ заједничко решавање раз.них питања која су уско везана с наставом. Прво је заЈедкички расмотрен нови наставни план и после диокусије закључено је да се он може у потпуности прихватити, јер потпуно одговара. Тешкоће се показују у опровођењу једног дела плана, а то је питање практичних вежби, пошто Је у просторијама за вежбе велика оскудица. По миШ| љењу г. декана већ идућег семестра биће то питање решено, тако Да ће саи студенти моћи да вежбају у лабораториумима. Управа удружења упознала Је такође господу професоре са планом такмичења. После дискуоије и примедби од стране професора, студенти су решили да повећају извесне обавезе, а нарочито број семинара. Још једном је истакнута важност демокстратора који ће бити од велlике помоћи асистентима којих има врло мали броЈ. Студенти су се обавезали да ће дати преко 40 демlонстратора. На крају састанка професори су обећали да ће обезбедити 'студентиlма нову слушаоницу за предавања, пошто је у досадашњој рад f отов о немогућ. То неће бити Једипа седница на којој су присуствовали тг. професори. Они су обећали да ће чешће долазити на њихове седнице и да ће Iим пружити пуну помоћ у решавању њихових проблема.

Главна особина напредне совјетске науке је у томе што се она, по речима вође народа Ј. В. Стаљина „не одрођује од народа, не држи далеко од народа него је спремна ,'да служи народу”. У старој Русији често се појављивао искриеуни демократизам научника, тежња да своја знања у службу интересима радног света. 0 томе јасно сведочи живот и рад највеђих руских научника: Ломоносова, Сеченова, Тимирјазева и многих других. Али, ове племените тежње биле су њихова приватна ствар, израз личне иницијативе коју /е владајућа класа врло често угушивала. Октобарска Социјалистичка револуција извршила је корените измене у положају науке у друштву, она је ставила науку у службу народа. Демократизација науке изразила се пре свега у проширивању научних знања, у стварању огромног броја нових школа: средњих, виших и специјалних. Наука је почела да се шири у приступачном облику преко књига, часоПиса, \ пррдавања, саветовања итд. Наука је постала ближа људима потпуио непознатим у научном свету, простим људима, практичарима, новаторима рада. Наука је изишла из академских и универзитетских „храмова“ у фабрике и села, она /е престала да буде привилегија дворјанства и буржоазије, Већина младих совјетских научника потиче из радничких и сељачких кругова.

Задаци демонстраторо на Провном факултету

Правни факултет има широко поље рада за демонстраторе. Ако се узме у обзир сложеност питања са којима се сусрећемо у изучаван>у друштвених наука, с обзиром на то да данас треба да се изгради нови тип 'правника, дужност и улога демонстатора је утолико важиија. Пред демонстраторима стоје два освовна задатка: бити жива веза између наставника и студената У разним формама рада (кружоци, припреме семинара, иснита и слично) и |ћри!премати се стручним радом за нови научни кадар, који се може оспособити само жизом праксом кроз студије. То даје демонстраторима конкретне задатке. Под директним руководством предметног наставника, одросно аоистента, демонстратор се наупре сам стручно изграђује, а затим своје знан>е преноси на остале студенте. Кружоци су место где ће се ишољити сва делатност демонстратора. Питања која инггересују кружок као и предлоге студената за рад износиће демонстратор предметном наставнику. Уз помоћ демонстратора прикупља ће се стручна литература за проучавање нитања која кружок обрађује. Дужнloст демонстратора је Да указује помоћ и друговима коЈи раде семинаре. На овдј начнн ће се поправити прилично слаб квалитет семинарских радова из неких предмета. Демонстратори ће имати највише посла иред испите. Тада he се претресати спремљени материјал и видети предиспитно знање студената. То he у исто време бити контрола над Кружlацима која Је досада била неДовол>иа. ИЗ ПОТПОРНОГ УДРУЖЕЊА Потпорно удружење студвната Беоцрадског универзитета одржаће годишњу 'скупштиlну :ла дак 22 децембра 1946 године. Скупштину сачињавају делегати које су изабрали чланови Пбтпорног удружења (свих уписаних студената), а који се бирају тајним гласањем. На сваких 50 отудвната бира се један делвгат, а за' остатак првко 25 студевата бира се такође један делвгат. Право гласа има сваки члан Потпорног удружења сваки редошо уписани студент. Управа Потпорног удружења по одобрењу унивврзитетских власти расписује овим изборе делегата за скупштину ПотЈторног удружења, 18 децембра 1946 године. Према броју Iстудвната у oibom семестру треба да се изабере: На Правном факулету 88 делегата са 44 заменика; На Техничком факултету 74 делегата са 37 заменика; На Медицинском факултету 58 делегата са 29 замеиика; На Филозофоком факултету 49 делвгата са 25 замеинка; На Пољопривредио-шумарlокам факултету 37 делвгата са 18 за/м.; На Ветеринарском факултету 21 делегат са 11 замеиика; На Ф армацеутсмом факултету 10 делегата са 5 аамевика; ЕКВШ 83 делегата са 42 замвника; Виша иедагошка школа 3 делвгата са 2 заменика; Музичка академија 3 делегата са 2 заменика; Акадвмија ликоше уметности 3 делегата са 2 за/меника; Теолошки факултет 3 делегата са 2 замвника; Драмски студио 1 делегат са 1 замеником. Избор делегата и заменика вршиће се кандндациоиим листама, а за сваки факултет засебно. Кандидационе листе мора потписаппи најмање 20 студената, чланова Потпорног удружења. Листе се мора)ју поднети Унрави Потпорног удружења да се овере најдаље 8 дана inpe, избора тј, 10 децембра 1946 године. Избори делегата по факултетима извршиће се 18 децембра 1946 године непосредним тајним гласањем листићима. Број изабраних делегата са појединих листа одређује се нроцентуалlно броју глаоова које је та листа добила. У случају да (је једна листа, оматраће се да је цела изабраиа. НСО треба да преузме на себе све техничке послове око избора. Изборе ће спровести изборна комисија коју треба изабрати на самоме биралишту. Изборна комисија мора да напише заједаичко пуномоћје за све делегате, као и заменике, у које ће се унети свачије име посебно. Пуномоћје ће им служити као легитимација на годишњој скупштини. У случају да је неко од делегата опречвн да дође на годишњу скупштину мора обавестити заменика првога на листи, који ће доћи место њега, Годишња 'скупштина одржаће се 22-ХП-1946 на Правнои факултету, амфитеатар број V, у 9 часова пре подпе, са следећим дневним редом: /. Отварање скупштине, 2. Избор записничара и 2 оверача, 3. Преглед пуномоћја делегата, 4. Извештај Управног одбора дискусија, 5. Предлог измепе Правила потпорног удружења дискусија, 6. Давање разрешнице Управном одбору и избор Кандидационог одбора, 7. Бирање Управног одбора и Контролно финансијског одбора.

СЕРГЕЈ ВАВИЛОВ

Совјтетска наука

претседник Академије иаука ССС.

Друга основна црта совјетске науке излази неизбежно из њене улоге и места у совјетској држави: то је веза апстрактне мисли, теорије са практиком и техником. Али веза са практиком не значи да се у земљи совјета не разрађују проблеми који иемају засада директно практични интерес. Кад говоримо о неразрушивој јединствености теорије са практиком у совјетској науци имамо пре свега у виду да научник који се бави данас апстрактним проблемима увек памти да је циљ науке задовољење друштвених потреба и зато се на све могуће начине стара да што скорије успостави везу својих научних постигнућа са практиком. Ова тежња изражава се у систему организације совјетских научно-истраживачких установа, у плану њиховог рада и постигнутих успеха. Једна од основних црта совјетске науке је њена колективносг. Питања која су раније решавали научници независно један од другог, ретко кад уз помоћ мале групе ученика постала су у совјетско време предмет проучавања великих колектива института и лабораторија, који по неки пут сакупе десетине и стотине i научника старијег и млађег поколења. Армија научника и људи који непосредно помажу повећала се на неколико десетина пута у поређењу са оним што /е било до совјетске власти. Најстарија научна организација државе Академија наука повећала се више од 20 пута у поре• ђењу са временом пре револуције. Она је постала огромна установа која сједињује више од 200 истраживачких института, лабораторија и станица са 10.000 сарадника, удружење које својим радом обухвата начелна питања свцх области науке и многих грана технике. Постепено из филијала и база Академије наука, простртих по целом СССР-у од Владивостока до Кишињева израстају самосталне академије савезних совјетских република. Наука се развија у великим стручним индустриским институтима и у многобројним новим високим школама. Наука продире у великој мери и у фабрике. У време пре револуције руску индустрију како обраду тако и производњу регулисале су готово искључиво стране методе и машине, велики део предмета за употребу, машина и материјала, увозио се из иностранства. Отуда су долазили стругови, аутомобили, телефони, електричне лампе, санитетски материјал, тканине итд. Писало се и штампало на

страној хартији. Чак су се и предмети наоружања, и то најглавнијл, набављали у иностранству. Сада у совјетскии фабрикаиа раде совјетски стругови, по совјетским путовима иду совјетски аутомобили, ми имамо наше радио апарате, нашу оптику, електричне сијалице итд. Све ово омогућено /е резултатима огромног напретка совјетске науке, њеног развића у ширину и дубину. Стаљински петогодишњи планови социјалистичкц изградње обухватили су као свој обавезни део тако• ђе и планове развитка научних истраживања. Совјетска наука је расла и ширила се заједно са растењем и ширењем производње совјетских средстава производње. Један од главних путева и истовремено последица тог раста била је наука. У време великог Отаџбинског рата совјетска наука морала /е да издржи нарочито тежак испит пред својим народом и пред целим светом. Заједно са храбром совјетском армијом совјетска наука изашла /е као победилац и сада зна цео свет да је млада совјетска наука издржала тај нечувени испит. Научници совјетске земље дали су свој значајан прилог светском знању. За своја значајна постигнућа совјетска наука обавезна /е сталној пажњи и бризи које јој указује влада. Ни у једној земљи наука не ужива тако поштовање и пажњу од стране друштва и владв као што је то у СССР-у. Тако на пример у буџету 1946 године, прве године послератне п/атиљетке, исплате за научни рад превазилазе више од два пута су* му из 1945 године. Изградња нових научних института брзо се развија. Организује се широка производња научне апаратуре и мате• ријала. Шири се издавчка делатност. Нови Стаљински петогодишњи план обнове и развитка народне имовине СССР-а за 1946—1950 поставља нове и озбиљне задатке пред совјетску науку. Деветог фебруара 1946 годнне одјекнуле су историске рочи Ј. В. Стаљина: „Ја не сумњам да ће наши научници, ако им укажемо нужну помоћ, умети не сами да достигну него и да престигну у најскорије време достигнућа науке и изван наше земље". Ове речи дубоко су урезане у свест сваког совјетског научника као позив на активно учествовање у остварењу нове пјатиљетке. _ Превод с руског.

Са наших факултета

На првој години Правног факултета формирано је 40 кружока. Већина кружока је почела са редоввим радом на бази међусобног такмичења.

Пре десет дана основана је и почела са радом књижница у Дому студената „Иво-Лола Рибар“ која поред забавних и стручних књига садржи све дневне листове и часописе као и листове свих федералних јединица.

НСО и стручиа секција историске групе и групе историје уметности Филозофског факултета решиће донекле питање уџбеника на својој групи уз сарадњу са господом професорима. Тако ће г. професор Острогорски ускоро издати свој уџбеник из византологије док професор Недељковић спрема совјетски превод историје филозофије. Уз помоћ асистента Божића већ су издати прави текстови из латинског језика који ће већина студвната полагати у фебруарском року.

Иницијативом другарице Данице, Васиљевић основан је пре недељу дана течај за неписмене раднике који су запослени на изградн>и хистолошког института. Курс посећује 7 радника већином старијих људи. Ма да се курс одржава непосредно после завршетка њиховог дневног рада они показују много интересовања и воље за рад.

■Пошто је према новом наставном плану руски језик предвиђен као обавезан предмет на Правном факултету, а предавање из овог важног предмета, услед недостатка професора, ни до данас нису почела стручно удружење је организовало курс језика. Време одржавања курса је

подешено тако да курс могу посећивати и сви запослени другови. Овај курс ће омогућити да студенти права у првом реду лакше положе испите из руског језика, а затим, и да се у што краћем року могу служити 6orairoM руском литературом.

Ових дана почели су испити на Ветеринарском факултету. Сезону полагзн>а отворили су 'Студснти старијих годинз. Једна група од 4 студента шолагала је 28 новембра хистологију и положило са средњом оценом 7,13. Бољи успех је пбказала група која је полагала паразитологију, положивши испит са средњом оценом 8,25. Тако су се колективним радом постигли врло добри резултати.

Секретаријат историсмих група сакупио је за пострадале од поплаве у Албанији 853 динара (од тога само група историје уметности 500 динара) тј. највише на Филозофском факултету.

у среду 27-Х1 одржана је прва радна конференција Академског позоришта. После реферата о раду Академског позоришта у протеклој школској години и осврта на грешке учињене у раду, развила се дискусија у којој је постављен план рада за ову годину. Доласком иајбољих другова и ДРУгарица са факултета у Академско позориште, другова који би хтели да воде режију и да раде у техничкој секцији, Академско позориште постигло би уметнички ниво и план такмичења. Аудиција чланова Академског позоришта одржаће се у петак 6-ХП и у суботу 7-ХП у 20 часова на Правном факултету у амфитеатру IV.

БРОЈ 9 НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5