Студент

Нарољни

Словенски конгрес допринос унвршћењу тројног демокрптског мирп у свету

Завршен је Словенски конгрес

ГОВОР МАРШАЛА ТИТА одржан приликом отварања конгреса

„Драга браћо и сестре Славени, Пала ми је У Дио велика часl, да могу овдје да вас поздравим у име народа Југославије и у име владе Федеративне Народне Републике ЈугославиЈе. Народи Југославије се радују и поносни су, што се баш у Београду одржава овај први конгрес послије рата, на коме су заступл>ени сви Славени, чак и они који се налазе у несловенским државама, Јер у томе виде високо признање славенских народа борби и жртвама народа Југославије. Овај конгрес, Јединствен по своме саставу послије лугих вјекова у хисториЈи, има велики значаЈ. Разумије се, он нема значај какав себи претстављаЈу неки људи у неславенским државама. Састали сте се овдЈе, браћо и сестре Славени да још више учврстите то јединство, коЈе Је са толико крви и патн»е стечено у посљедн,o)Ј тешкоЈ !Ослободилачкој бор6и. Састали сте се овдје, да Још више учврстите пут коЈнм су пошли Славени послиЈе вјековних тешких искустава, пут међусобне љубави, међусобне сарадње, пут духовног Јединства славенских народа без обзира на растоЈање на коме се налазите и живите. Можда ће неко ноставити питање: а зашто се Још Славени састаЈу на овом конгресу? Такво питање ће се поставити. Ми можемо да одговоримо: да се ми саста Јемо овдЈе и због тога да бисмо чврсто риЈешили да Славеки никад више неће служити ничиЈим туђим интересима, него своЈим интересима. Састали смо се овдЈе да чврсто риЈешимо да се никад више не понови она ужасна трагедиЈа коЈа Је задесила у првом реду Славене у овој последњоЈ тешкоЈ борби, у овој посљедњоЈ великоЈ наЈезди Германа, немачких и друтих фашистичких хорди. Славени има,ју велику миоиЈу, али не мисиЈу да ствараЈу неки панславенски блок. Хисторија Славена, то је читав Један низ кроз вјекове тешких борби за свој опстанак, за 'своЈ голи живот. То Је низ патњи, низ тешких искустава. Кроз вЈекове су се налазили разни неприЈатељи Славена, коЈи су Славене гурали Једне на друге, Јер су само на таЈ начин могли да неке мале славенске земље поробљаваЈу и да их искоришћава Ју. ОваЈ конгрес био Је тежња далеких наших лредака. То Је тежња која Је кроз вЈекове стајала у срцима наЈбољих синова славенских народа, и, ево, дошао Је час, послије ове тешке и крваве борбе, послиЈе велике ослободилачке бор6е, дошао Је час да су се Славе. ни нашли овако на окупу да заЈвднички риЈеше Једном за уви Јек да никада више славенски народи неће бити међусобно разЈедињени, него ће бити уЈедињени у интересу свих славенских народа и у интересу читавог напредног човЈечанства (дутотрајан аплауз). Недавна прошлост када је, не само Славенима него и читавом . човЈечанству запријетила страшна опасност средњевјековног мрака, кад су се фашистичке хорде бациле на поЈедине земље и Једну за другом поробљавале, кад су се фашистичке хорде Хитлера бациле на нашу велику славенску браћу, на СовЈетски Савез, Славени су први пут осЈетили што значи разЈедињеност, што значи опасност од германства. Шта би било да ниЈе било великог СовЈетског Савеза, коЈи Је настао као тековина велике Октобарске револуциЈе? Шта би било

да није било славне Црвене армије? (аплауз). Шта би било да није било те велике државе радника и сељака на челу са генијалним Стаљином, (дуготраЈни аплауз) која је стајала као стијена протиз фашистичке наЈезде и са безброЈним жртвама и потоцима крви ослободила и нас славенске народе у другим земљама. За ту велику жртву, коЈу су дала наша браћа у великом Совјетском Савезу, ми остали Славени гајимо највећу захвалност. Шта би било да славенски народи у ПољскоЈ, у Југославији, у ЧешкоЈ и Бугарској нису схватили и да нису умјели схватити ту жртву нашег великог, по крви и по оружЈу савезника СовЈетског Савеза, и да нису давали отпор фашистичкоЈ наЈезди? Да, ми Славени можемо се поносити жртвама коЈе смо дали. Ми Славени можемо се поносити и са културним прилогом коЈи смо дали и у прошлости и коЈи дајемо и данас. Ми Славени поносимо се великом Октобарском револуцијом, поносимо се жртвама коЈе су пале у овоЈ великоЈ ослободилачкоЈ борби. Ми Славени имамо заиста чиме да се поносимо. Ми се поносимо и тиме што су баш Славени ти коЈи су постали носиоци бољих и срећниЈих друштвених односа, бољих друштвених уређен»а. Ми смо поносни са великим Совјетским Савезом, ми смо поносни и тиме што су баш Славени постали иеимари учвршћења и стварања нове истинске народне демократиЈе (дуготрајан аплауз). То су велике тековине коЈима се ми Славени ноносимо. И данас,. у вриЈеме кад се на међународним форумима стварају услови мира, ми Славени се саста Јемо овдје, ви сте се састали овдЈе, не да се договорите и да стварате блокове против неких других народа, него да овдје манифестуЈете чврсту риЈешеност да мир мора бити учвршћен, мир, праведан мир, онако како су то заслужили поЈедини народи који су дали своЈ прилог у овоЈ борби. Драга браћо и сестре, Нама Славенима не може нитко

Борба словенских народа за мир и демократију Реферат друга М. Ђиласа

Данас више нико не нориче да су у борби против фашистичких завојевача главну улогу одиграли словенски народи. Ја нећу овдје истицати општепризнату чињеницу да, уствари, Совјетском Савезу припада заслуга што је слома хитлеровске Њемачке и њених савезника. Хоћу само да подвучем, да се ни тако велике државе, као што су Енглеска и Америка, не могу ни изблиза мјерити по жртвама у рату с тако релативно малим земљама као што су на примјер Пољска и Југославија. Тим нећу да кажем, да је допринос Енглеске и Америке, узет у цјелини, био мали или мањи од Пољске и Југославије. Али,

пребацити да смо ми пришли том уједињењу да угрозимо нечију независност или нечцју слободу. Баш ми Славени знамо најбоље цијенити шта значи слобода и независност, баш ми који смо кроз вјекове претрпјели толико патњи усљед угњетавања са стране других народа, ми знамо цијенити свачију слободу и свачију независност и баш ми на овом конгресу желимо још једанпут да потврдимо да Славеии не стварају никакве блокове, никакве пактове ни против кога, него да Славени хоће да буду уједињени, да буду Једна Јединствена напредна снага и да даЈу своЈ прилог човЈечанству за бољи и срећнији мир, за вЈечити мир, уЈедињени против сваког који потстрекава на нова крвопролића и нове ратове. Браћо и сестре Славени, Овај конгрес ће показати да су славенски народи ријешени Једном за уви Јек да иду тим новим путем коЈи су одабрали и коЈи су они већ одавно жељели. На овом 'конгресу ви ћете показати и доказати: да ми Славени желимо само мир, да бисмо се могли у миру развиЈати, да бисмо се могли у пуном замаху посветити (нашој изградњи, лиЈечењу рана коЈе нам је задао овај рат, да би се могли посветити свестраном култуном развитку, да би Славени овако духовно уЈедињени доприниЈели Још већи и љепши прилог напредном човЈечанству. Ја вас поздрављам, браћо и сестре Славени, и желим овом вашем конгресу много успЈеха у раду. Нека живи славенска солидарност! (Аплауз). Нека живи наша највећа сестра славенска држава СовЈетски Савез! (Буран аплауз). Нека живи њезин генијални вођа Стаљин!“ (Сви учесници конгреса устају и дуготраЈно аплаудираЈу).

жртве словенских народа очевидно показуЈу двиЈе ствари: прво, да Је допринос већине словенских земаља, узет у процентима према броју становника и материЈалноЈ снази, већи него у других држава, да су словенски народи свој удио у рату морали да остваруЈу, [ прије свега, оним што Је наЈскупI ље то Јест људским жртвама, и, друго, да су хитлеровска Њемачка и њени помагачи у својоЈ лу| дачкоЈ крвавој трци за свЈетским | господством наишли на наЈжешћи отпор код словенских народа. Треба додати да су Хитлер, Мусолини и други, у борби за осваЈање свиЈета, поставили себи као непосредни циљ покоравање словенских народа, уништење њихове државности и националне независности, па и њихово истребљење. Али рат, иако су све те чињенице тачне, ниЈе био рат Словена против Њемаца и њихових савезника. То је био рат слободољубивих народа, слободољубивог човЈечанства против фашизма. То Је био рат народа против империЈалиста коЈи су увртјели себи у главу лудачке планове о стварању свЈетског господства и поробљавању европских и других народа. Хитлеровци и њихови помагачи, нарочито су се своЈим животињским биЈесом окомили на Словене због тога што без покоравања Словена ниЈесу могли доћи до свЈетског господства и што су се надали да ј ће баЈком о опасности од „руског“ бољшевизма успЈети да учине ефикасном помоћ неких реакционарних кругова на Западу да разЈедине и поциЈепаЈу савезнике.

Како рекох, рат није био рат Словена против Њемаца и њихових савезника, отуда ни побједа у рату није само побједа Словена над њемачким империЈалистима и њиховим савезницима то је побједа читавог напредног човјечанства. То је побједа свих народа који се боре за слободу и демократију свих људи, свих покрета који се боре за бољи и срећнији живот човјечанства. То је свјетскоисторијска побједа напредних снага над снагама реакције. У тој џиновској борби словенски народи су дали највеће жртве и највише доприноса велика побједа човјечанства у овом рату углавном је сазидана на костима синова словенских земаља. (Аплауз). Шта је значио фашизам за човјечанство, шта би значила побједа њемачког империјализма и њикових вазала? Фашизам је значио за човјечанство покушај враћања назад, ка уништењу свих оних основа на којима оно данас живи и ?е иапријед. Али тај „покушај“ није био само „покушај“ он је истовремено означавао и милионску масу добро опремљене војске, коју Је требало разбити и савладати. Фашизам Је доиио најстрашнији рат човЈечанству. ПобЈеда фашизма, побЈеда њемачког империјализма како су то замишљале хитлеровске главешине, требало Је да заустави развитак човЈечанства за читаве децениЈе, да доведе до потпуног истребљења многих високо цивилизованих народа, до уништења наЈвећих и најбогатиЈих култура. И ради чега? Ради профита шачице империјалиста банкара, барона и милитариста. Хитлеровци су мислили да многе народе баце назад, у Средњи ви. Јек; они су хтЈели да овЈековЈече господство њемачких банкара, индустриЈалаца и велепосЈедника не само над народима коЈе су напали, кего и над самим њемачким народом и народима коЈе су домаћа издајничка господа успЈела да упрегну у кола њемачких завојевачких похода. Све то треба имати у виду када се говори о побЈеди над фашизмом, када се говори о улози словенских народа у борби против фашизма. Али ако Је побједа била побЈеда свих народа, за све не треба из тога извући закључак да су се сви народи под Једнако користили благодетима те побЈеде. То у многом зависи од двије чињенице: прво, уколико су унутарње демократске снаге поЈединих народа биле Јаче, утолико Је народ могао више да искористи плодове | побједе; друго, уколико су могућ. ности мијешања икостраних импе• риЈалиста у унутрашње ствари биле мање, утолико Је народ такође | могао више да искористи плодове I побЈеде (ово двоЈе Је често, иако " уви Јек, узаЈамно повезано). Ра• звитак унутарњих демократских , снага у поЈединим земљама (изу, зев ОССР-а) често је зависио од . опсега учешћа у рату. ОваЈ рат Је - био ослободилачки рат и учешће - народних маса у њему морало Је (Наставак на другој страни)

Маршал Југославије Јосип Броз Тито

Друг Милован Ђилас

ТАКСА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

ГОД. XI

БРОЈ 10

Излази једанпут недељно

БЕОГРАД, петак, 13 децембра 1946

ЦЕНА 2 ДИП.