Студент

ДИСКУСИЈА ПО РЕФЕРАТУ

Друг Брана Јанжов | Иlћ, секретар Народне студентоке омладине Београдског универаитета, говорио је о значају ор ганизациомог учвршћиваи>а Iнаших факултетских одбора Народне сгудентоке омладине, као и о однооу руководства и 'чланства наше организације. У току прошле шкодоке године, рекао је друг Браиа Јанковић, од самкхг почетка, односно од формирања Народне студентске осиладине, ми смо тражили најпогодиије орг а низацио н е форме, у оквиру којих би се рад како на Универзитету, тако и по факултетима што правилније развијао. До тада су стручна удружења руководила читавим радом студената Стварањем Народне студентске 10\ктадине, што је за почетак било неминоено, сгудвнти нису знали коме се треба обратити по појединим питањима. Чак и неким румоводствима »а факултетима та ствар кије била јаска, У току даљег рада и сталним указивањем, успело се да се ствари правилно поставе, ма да су се прве ортанизацноне форме нашега рада још увек тражиле, и ми смо то питање успели да решимо тек прилиlКo'М увођења вв.идендиј€ и Iстатистике. Отуда у оном велимом раду којн је добро свршен имамо н примере неправилног рада. Зато бих хтео да укажем на неколико ствари. Наша рукоадства у своме раду су често мало пажње поклањала, како у односу првма своме чланству, тако и обавезама према вишем руко'водству. Дешавало се да руководсгва на фекултету дозволе да се поједини другови запарложе на некоме послу, да неки чланови добију рад на оним секторима за које нису имали ни довољно способности ни љубави, а да су им се укжраћиваши они сектори на коЈима су се могли боље и правилније развити и тако више користити самој организацијн. Често пута, 'ни помоћ коју је чланство очекивало од свог руководства није била пуна. Негде се, истина реће, у раду са чланством губио онај другарски однос, те се на тај начин вештаччки стварала препрека између чланова и руководилаца. Однос руководства на факулте- ; тима према Универзитетоком одбору је често био лабае и нехатан. За то ми имамо доста примераl Ево неких. Приликом стварања опискова чланства пред 111 кон- ■ грес народне омладине Југослави- , је, без потребе се одуговлачило ; са радом да на крају неки факул- ( тети уопште нису послали описко- ' ве члановз који остају преко лета 1 у Београду, тако да је сав рад у ; тому августа и делом септембра ( пао иа Медицински. Технички и 1 Ветеринарски факултет. Један од 1 последњих примера како су нека руководства схватила дисциплину у р-аду и организованост је тај да у тело коЈе је формирано поводом 1 увођења евиденције и статистике г на универзитету, неки факултети г уопште нису послали одговорне г другоее а неки су се, као на пример Правни, само једном појавили. ,у Ствар, преко IМО‘Је се често, гото- и во најчешће одако прелазило, је Р администрација. Правипно вођење и администрзциЈе у огромној мери н олакшава рад У организацији. То м није свуда и увек схваћено тако, п већ су нека румоводства томе по- т овећивала повремену па и оскуд- л ну пажњу. Резултат је био тај да Д се с времена на време појављива- м ла једна сасвим излишна кочница и У раду. По Статуту Народне омладине б Југославије сваки члан Је дужан с да редовио уплаћује члзнарину. и Код нас се чланарина некада скуп- д љада онда када се рукоlводствlo ц, сетило тога. Било је Iсл:учајева да в] на Iнеки(м факултетима члаиарина није плаћана за неколико месеци, л, и то је учињено тек пред увођење евиденциЈе и статистике. Сигурно је да у томе пропусту има удела и универзитетско руководство ко- " је иије благовремено указало на та ј немар. Д] Највећи проlпусти су прављени у финансијском пословању. Благајничке књите, изувев Ветеринар- Р; ског и једног малог броја факултета, нису прав)Илlно вођене и че- ча сто расходи нису могли да буду оправдани. Прави пример за то ш је оваЈ. На једном сзстанку Уни- Кс верзитетског одбора, коме су при- П: оуствовали и секретаријати факул- пр тетских одбора решено је да се у иг

току идуће недеље прегледају ове благајне. И шта се деоило? Факултети су на брзу руку почели да набављацу разне 'ствари, да троше иовац без нотребе, како 6и се што мање послало у благајну Универзитетоког одбора. Увођење реда у финаноиском пословању које је прописало Централно веће значи за нас ликвидацију сваког нехата и Iнереда по нашим благајнама. То се у великој мери већ сада осећа. Уииверзитетски одбор у току свога рада често је указивао на грешке али је било момената када је то пропустио. Делом то долази отуда што се секретаријагг Универзитетског одбора ретко састајао како би решио закгшје у раду наше оргзнизације, као што је другарица Вјера Ковачевlић наглаоила у овом реферату. Другови и другарице, навео сам неколимо најглавнијих Iпропуста које смо имали у прошлој години, желећи да ое још једром потсетимо на њих и да се на овој.им грешкама научимо како треба раднти. Сређивању (органиlзациоlног пктања код нас, нарочито је доприне-

Сређивању организационог питања код иас, нарочито јс допринело увођење евиденцијс и статистике

ло увођење евидвнције « статистике. Ми смо данас нашли своју праву организациону форму и то ће учинити да ће наш даљи рад бити мlного конструктивнији. Пред сва наша руководства, шред наше ново руководство које ћемо данас изабрати, поставља се даље усавршавање тих форми, имаЈући увек у виду да сређено организационо питање претставља битни услов зб правилан рад. Даље политичко уздшање чланства, активизирање сваког друга и другариде, учвршћивање радне дисциплине, повећање одговорности, како сваког појединаг члана према руководству, тако и руководства према члановима, редов!но плаћање чланарине, стална контрола и помоћ у раду, то су ствари које сва наша руководства морају имати увек пред собом. Статут Народне омладине Југославије биће у том нашем послу наш стални приручкик, наш велики помагач и није никада сувише да га наша руководства чешће прелиставају како би се на време исправило оно што је рђаво учињено како посао не би трпео у своме развоју.

Нпш лист постпје иоћно оруж!е нпше оргпнизоције у створоњу новог ликп нородног студенто

О агитацији, нарочито штампи, говорио Је друг Влада Митрсивић, студент права: Разне форме агитације у нашем досадашњем раду нису дале одговарајуће резултате. И наша штампа, 'студентска штампа, као моћно средство .агитације, као покретач живота на Универзитету, као одраз тога живота, није у току прошле године у нотпуности задовољила. Радило се без на парче, из броја у број, губило у оитаицама. Допионичке мреже биле су слабе, финансије »есређене. Ортанизовашем чврсте допионичке мреже, сређивањем финансија, окупљањем најбољих студената око свога листа, та су питања, током ове године, углавлом у потпуеости решена. Сада је настала нова фаза: уклонити ришстраторски тби, што шире обухватити проблеме студентског живота, датн оншту лини|ју рада. Путем курсева, саветовања, ненрекидног личног контакта са сарадницима уздићи нови дописнички кадар, а тиме и квалитет,, |Ниво листа. Решењем тих питања ми ћемо помоћи решавању проблема осталих форми рада наше агитације. Зидне новине биће саlдржајпнје, постаће права слика рада и живота студената, радио емисије изгубиће свој обавештајни карактер, допрИ(неће правилном развијању нашег такмичења. Тако наш лист ностаје моћно оружје наше организациlЈе у одгајању новог лика народног студента, васпитаног на тековинама народноослободилачке борбе, ваопитаног у духу ‘праве науке марксизма-лењинизма. Штампа, у периоду обшве и изградње, у тренутку иепосредног доношења плана о елекгрификацији и индустријализацији наше привреде, има огроман значај. И наш лист, добио је своЈе одређено место у општем плану. У вези са тим, наши задатци су велики и они траже шире перспективе, давање опште линије рада,

доношење прецизног, дегал>ногплана. У там нлану посебно место имају рубрике; „живот фа/култета“. „културна страна“, „иаука и тех«‘И'ка“, управо 'баш оне (Стране у којиима ‘студенти могу нај|више сами Да дају. Наш лист мора да носи карактер спецlифичио студентског живота: да обрађују питаша еканснмlомог збрињавања студената, напоре и ломоћ народних власти у решавању тих и других питања, да се бори за чистоту науке, раскриикава «енаучlне поставке, буде будан према ненаучним нзлагањима, приближи студенте ств арlности. Култу рна стран а треба да омогући студентима излажење њикових самосталних радова„ да допринесе уздизању кадрова, буде »осилац култур‘ног живота на Универзитету. То ћемо постићи садржајним Iпрегледима, неизостајањем иза догађаја, упоанавањеlм студената са свим манифестаlц:ијама културног живота. Тиме ћемо бити ближи студентима, гиспуинити свој задатак: ностати вољени ‘Орган Народне студевтске омладиве. То' |је начии да лист буде руководилац, организатор (сваке наше акциЈј е, да ваапита и земљи обезбеди нове кадрове који ће сагоревати на послу, упорно 'се борити за обнову и изградњу своје земље. То је начин да ‘своје напоре потпуно укључимо( у онште напоре наше амладине у 'обнавlИ и изградњи наше земље, да ојачамо јединство са радничком и сељачко(м омладином, да учврстимо везе са демокlратскиlм студентским савезим(а у овету. Тако ће сви студенти и наше |oрганизације оlсетити наш лист као' овој„ сарађивати у њему, изнооити и решавати овоје проблеlме, давати самосталне и друге лрилоге. Тако ће иаш лист помоћи нашој организаци(ји и У(ниверзитетскиlм властима у решавању оововног задатка: давању »ових народу оданих стручних кадрова, 'будућих узорних руководилаца наше привреде, нашег друштвеног живота.

Поред теме из Марксизма-лењинизма дебатни клубови треба да обрађују и теме из уже стручности

[- О ВЗЖIНОСТИ Јоултурио - ггросвета мог рада,, Iнаlроч!ито по иита!њу по|- литичко - идејног уздизања студената, говорио је друг Ниас Софтић. и Друг Ниас је рекао: 'Кроз културно - просветни рад '■ мора да провејава пшгитичко-вас-3 нитии рад Iмеђу нашим студенти'ма, што нисмо имали у довољној мери е прошле године. Прошле подине та| е се рад развијао преко дебатних клубова. Прошле године у пагледу дебатних клубова лутало се и у ’ форми и у садржају. Сем тога би' ла је слаба веза са студентскиlм масама. Нису студенти учествовали е у стварању самог садржаја наших а дебатних _ клубова, нису питани студенти шта они желе да слуша. ју на састанцимн дебатних клубова. . Сад се пред цектралlни дебатни . клуб и пред факултетске дебатне . клубове постављају нови задаци. . Важно је да теме дебатних клубо. ва буду предлагане од самих сту• дената. Важно је да студентима > треба објаснити које теме долазе у ■ обзир, да |је то неопходао изврши• ти, јер само на тај начин ће моћи I наши дебатни клубови да имају г успеха. Н>их треба IПоставити на 1 факултетима, на већини факултета 1 по годинама, по отсецима или по [ групама. I После извршења анкете нарочиту пажњу треба обратити на принреме тема од стране самих Јстудената. То припремање тема треба да буде потпомогнуто од стране културнопросветног одељења како би студенти могли да се упознају са сами!м градивом и да би увлачењем што већег број а студената у тај рад, наши дебатни клубови добили што масовнији карактер. По питању тема прошле године било је мнагих недостатака: постављало се питање да ли ћемо имати стручне теме или такве теме из марксизмалењиlнизма, тако да уопех није био довољан. Поред тема из марксизма-лењинизма треба давати и теме нз уже стручности. Централlни дебатни клуб требало би да кроз своја предавања упозна студенте са важнијим нроблемима емонам'Ског развоја наше државе, да би студенти могли правилно о- ; цењивати те моменте и да би нрааилно могли реатирати на сва исмривљавања и ненаучна тумачења појединих наука. Нарочиту па!жњу треба посветиги темама које се да(ју радничкој и сељачкој омладини. Те теме треба да буду гтриступачпе нашој рад- ‘ ничко-сељачкој омладини и да уздижу њене кадрове. , Основно у овоме раду мислим да ј греба правилно одабрати теме које : су битне за наше факултете и поја- I чати самонницИј ативу О|доздо. I При културно - уметничком дру- ) штву. на нашем Универзитету нмамо Ј Хор, и драмску секцију. I Па како је хор дао прилича« број } приредби које су имале уопех а . г ипак садржај тих приредби нијеос

г- увек одговарао својој Iнамени. Ове |- кулгурне акције наших факултета :- треба да буду контролисане и пот1. помlогнуте од стране културlно-уметничког друштва. л Да се не би дешаеало да »аше ’ приредбе буду приредбе ради при1’ редби, да рецимотакав темат као изн градња По.савског канала прођу без '1 икаквог учешћа у садржају наших к приредби, требало је те приредбе плански организовати. С друге стране потребно је орл ганшовати колективlне посете биол скопима, позориштима, затим се1Ј лима са специјално одабраним л програмом којн би највише одгов!арао њима. Сад питање литерарне групе. Ли : л терарна група иије била формира; на прошле године ве зато пгто нисмо имали снага, него ради тога . што у ствари није било’ правца ра. да. Сад су формиране Лlитерарне 3 групе на факултетима. Но тај рад / не треба да буде круто посгављен. . Не треба одмах почети са давањем I приредби тих група. Циљ група т треба да буде да окупе све оне ј другове који пишу, да ногњ.рд)н [ да се путем предавања, семинара > итд. упознају с улогом књижевника у Iнашој новој држави, да им објасне важ!Ност везе са народом. Тек после, кад то прерасте, могли бисмо : говорити о наступима на Универ| зитету. Јаоно је да је у то,м раду моћно оружје и иаш лист. Мислим да кроз политичко - васпитни рад, кроз плански постављену дискусију, даћемо остварити Iновlог студента, који ће самостално пратити културни живот. Само на (тај »ачил ство-. рићемо ано што смо пре рата имали, да је сваки омладинац читао код куће »апредну литературу, што до сада још немамо.

За месец дана биће прегледано 15.000 студената

Друг Радовановић Стипе, нретседник Удружења за здравствену заштиту студената, осврнуо се у својој дискусији на здравствено стање наших студената, које је веома озбиљно', као и на рад, резулта 1 те и пропусте Удружења за здравствену заштиту студената. Изl.међу осталог друг Радовановић је рекао: Другарица претседник је у свом извештају констатовала да је Удружење задовољило са својим радом. Стварно, када се узму у обзир потешкоће с којима се морало борити, види се да је Удружење доста урадило. Оно што је основно било је обезбеђенО, а т, о су прегледи и амбулантпо лечење. Један број је био послат у бању. Најтеже питање је питање слања у санаторијум. Још и данас имамо 44 студента' тешко оболелих од туберкулозе који чекају на места у санаторијуму. Ово питање се може решити једино оснивањем Једног универзитетског санаторијума. Треба потцртати један успех који је Удружење имало, а то је оснивање властитог опоравилишта

на Златибору, где се 230 здравствено слабијих студената оноравило и ојачало. Ове године је већ стечено прилично искуства и када располажемо институцијама надамо се да ће Удружење много боље да ради и пружи већу помоћ оболелим студентима. Један од најтежих проблема које треба Удружење да реши, је проблем туберкулозе међу студентима 1 . Универзитет и Министарство просвете ће предузети најенергичније мере за решавање тих питање тиме што ће се извршити преглед свих оболелих студената. По прегледу ће се болесници и они болешљиви издвојити, обезбедиће им се боља исхрана и сконцентрисаће се у истом дому. Овај општи преглед ће започети одмах и дневно ће бити прегледано 500 студената, тако да ће за месец дана бити прегледано 15.000 студената. Успех овог прегледа зависи од дисциплине и реда студената који се буду прегледали. Потпорно удружење даје 65 од сто од свих својих прихода за помоћ студентима

По питању екоиомсчсих оргаиизациј|а, говорио 'је друг Васиљмо Палтов'Иlћ, претседник Потпорног удружења. Ми сви знамо шта смо затекли на Универзитету када смо дошли одмах после завршетка рата, рекао је друг Пантовић. Знамо и то, да данас имамо поред опште студентске мензе, још неколико студентских менза. Главни проблем који су решавале пред наше економске организације у току оге био је смештај. То питање у току прошле године, нарочито у току ове године, решено је готово са потпуним успехом. Зато имамо да захвалимо великој помоћи наше народне власти. Смештај је вршен по приватним кућама и студентским домовима. Оно што је сада важно то је да се стваре услови за уређење нашег

дома и његово проширење* Друто питање је питање исхране. Оно је решено на тај начин што је Општа студентска менза правилном организацијом успела да обезбеди добру и солидну исхрану студентима. Потребно би било да се у будуће појача квалитаивно и квантитативно исхрана и да се исхрана изједначи како у квалитету тако и у ценама појединих наших менза. Општа студентска менза има најниже цене захваљујући доброј организацији. Потребно је да се особље које ради у мензи изабере тако да оно мензу осећа као своју кућу, као целину. Правилним избором особља и ослањањем на нови координациони одбор, ако се студенти довољно заложе у томе, решНће се то питање. Наше потпорно удружење је

сада постављено на другу основу. Рад потпорног удружен>а могао је да буде такав само захваљујући огромној помоћи нашег народа, нарочито наше народне власти. Потпорно удружење после 'неколико месеци рада, прошле године дало је дупло и тродупло више него пре рата за п е " лу годину. Потпорно удружење даје 65% од свих своји* прихода за помоћ студентима, док је прс рата давано ок,о 25%, Економске комисије на факултетима треба д а решавају сваке молбе посвете већу пажњу. Економске комисије у своме радУ треба да избегавају крутсст и 'формализам оне треба д а нарочито путем картотека које треба Д а се схвате као основ а не формалн а страна нађу свој бољи пут.

СТРАНА 8

Одговорни уредник: Влада Митрови-К, ст. правас Уредништво и администрација, Београд, Булевар Црвене армије 69 (Прввни фа ултет). Телефон 29-463 Штампарија „Привредни преглед", Београд, Стојана ПротиКа ул. 52,

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ Ш