Студент

НАРОДНИ СТУДЕНТ орган народне студентске омладине београдског универзитета

ГОД. XI

БРОЈ 11

Излази Једанпут недељно БЕОГРАД, субота, 21 децембра 1946

ЦЕНА 2 ДИН.

ТАКСА ПЛАЋЕИА У ГОТОВУ

ШЕСДЕСЕТ СЕДМИ РОЂЕНДАН ГЕНЕРАЛИСИМУСА Ј. В. СТАЉИНА Стаљин - вођ и учитељ словенских народа и целог слободољубивог човечанства

Читав период задњих деценија историје човечанства, борбе слободољубивих народа за слободу, мир и демократиЈу, борбе против империјалистичких фашистнчких завојевачких тежњи з а господарењем светом, нспуњен је мишљу и делима великог Стаљина. Његово име„ његов рад и напори у изградњи социјалистичког друштва, доследна борба з а мир и демократију, дубоко су урезали у срце сваког човека у сваком куту земљине кугле, име великог Стаљина. Израстао из днвовске борбе руског народа за свргавање капитализма, под руководством геннјалног Лењнна, највернији н најдоследнији Лењинов ученик и сарадник, најбољи савремени теоретичар и практичар маркснзма-лењннизма, Лењин данашњице велики Стаљин. Стаљннов'е "Иеоретске поставке, практично руководство земљом социјализма, добило је своју пуну потврду у рату против фашистичког блока. Рат је показао колико је брза изградња социјалистичког друштва уско повезана са снажењем СССР, што значи са питањнма снажења мира и демократије у свету. Победа слободољубивог човечанства у Великом ослободилачком рату је у првом реду дело Совјетског Са-

веза, извојевана је под руководством великог Стаљнна. У послератној борби народа читавог света з а мир и демократнју, за учвршЂење тековнна Великог ослободилачког рата, Совјетски Савез је остао чврсто на челу борбе слободољубивих народа. На МировноЈ конференцији, у Савету министара спољних послова, у Савету безбедности, крозпринципијелно доследан мирољубив демократски став земље социјализма која води читаво слободољубиво човечанство путем борбе з а мир и демократију, одражава се Стаљиново дело, мисзо и љубав према човечанству и напретку. И оно, што вели руски народ у својој причи о Стаљину „ми живимо с а Стаљином као с Лењином. Он стално с нама, бди над нама и стара се о нама“, из дубине срца понавља читаво слободољубиво човечанство, жељно мира и демократнје. Љубав и поштовање које народи Југославије и сви слободољубиви народи света гаје прем а великом Стаљину је захвалност моћном Совјетском Савезу који Он води, захвалност за слободу ко|у је човечанству донела херојск а Црвена армија, захвалност за доследну борбу за мир и демократију великом вођи н учитељу, нашем рођеном Стаљину.

Писмо друга Стал»ина првој овесавезној конференцији пролетерске студеитске омладине. Другови! Ваши претставници предложили су ми да кажеи своје мишљење о задацима партије и партиског рада међу пролетершом студемтском омладином. Дозволите ми да вам поводом тога кажем неколико речн. Карактеристика ситуације у овом моменту састоји се у томе, што је пролетаријату наше земље пошло за руком да створи себи услове потребне за социјалистичку изградњ!у. Није тачно да се социјализам не може изграђивати у једној земљи, која је победила и истерала напоље капиталисте и спахије. Земља која има диктатуру пролетаријата, која располаже огромним изворима и која ужива подршку пролетера свих земаља, таква земља може и мора изграђивати социјализам. Лењин је у праву кад каже да наша земља има све потребне услове „за изградњу потпуног социјалмстичког друштва**. Карактеристика овог момента састоји се у томе што смо ми већ успели да учинимо озбиљне кораке у изградњи социјализма, претворивши социјализам из окићене иконе у прозаичан предмет свакодаевног практичног рада. Каква треба да буде улога проЛетерске омладине у овом ском раду? Њена улога је несумњиво важна ако не и првостепена. Високе школе и комунистичке високе школе, раднички факултети и техникуми јесу школе за изграђивање командног кадра у привреди и култури. Медицинари и економисти, кооперативисти и педагози, рудари и статистичари. техни. чари и хемичари, студенти агрономије и високих саобраћајних школа, ветеринари и шумари, електротехничари и механичари све су то будући команданти у изградњи новога друштва, у изградњи социјалистичке привреде и социјалистичке културе. Ново дру. штво није могуће градити без новог командног кадра, исто онако као што се ни нова војска не мо же градити без новог командног кадра. Преимућство новог командног кадра састоји се у томе што Је он позван да гради не ради експлоатациЈе радног народа. у интересу шачице богаташа, већ ради ослобођења радног народа, од шачице експлоататора. Читава Је ствар у томе да студенти високих школа радници и сељаци, партијци и ванпартијци схвате ту своју почасну улогу и да почну да Је испуњавају свесно, не из страха, већ из осећања савести. Дакле, постићи да пролетерска студентска омладина постане свеони неимар социЈалистичке привреде и социјалистичке културе у томе је први задатак партије. Али ново друштво ниЈе могуће градити само снагама командног кадра, без директне од стране радких маса. За изградњу социјализма није довољно знање новог кадра. За то су потребни још и поверење и подршка тога командног кадра од стране радних маса. Карактеристична црта старог командног кадра, коЈи Је лрадио у доба капитализма, састоЈи се у томе што Је он био одвојен од радника и сељака, што је себе стављао изнад радних маса, што му није било стало ни до поверења ни до подршке /од стране тих маса, због чега Је био лишен и једног и другог. За нашу земљу овај пут је потпуно неподесан. Нови командни кадар за изградњу нове привреде и нове културе због тога се залраво >и зове нови, што мора одлучно и неповратно прекинути са старим путевима командовања. Не одва Јање од маса, већ

најтешња веза са н>има; не стављати себе изнад маса, већ ићи нс. пред маса, водећи их за собом; не отуђивати се од маса, већ се стопити са њима и стећи себи поверење, подршку маса то су нови путеви деловања новог командног кадра. Изван тих путева не може се ни замислити никаква социјалистичка и 3 градња. Дакле, постићи да пролетерска студентска омладина сматра себе за нераздвојни део радних маса, постићи да се студенти осећају као јавни радници и да се понашају као прави јавни радници у томе Је други задатак партије. Најзад о студентима - комунистима посебно. Говори се да студенти-комунисти имају слаб успех у наукама. Говори се да они у том погледу озбиљно заостајју иза ванпартијаца. Говори се да студенти-комунисти више воле да се баве „високом политиком”, убијајући две трећине времена на бескрајне дискусије о „светским питањима”. Да је све то тачно, онда из тога произилазе, у најмању руку, даа закључка. Прво, студенти комунисти излажу се опасности да постану рђави руководиоци социјалистичке изградње, јер се не може руководити изградњом социјалистичког друштва ако се не савладају науке. Друго, постоЈи опасност да рад на изграђивању новог командног кадра постане монопол у рукама старих професора, којима је потребна нова смена од нових људи, јер нова смена и нови научни радници не могу се стварати од људи коЈи не желе, или не умеју да савладају науку. Није потребно ни говорити да све то мора стварати директну опасност по читав рад на социјалистичкоЈ изградњи. Може ли човек да се мири са таквим стањем? Јасно Је да не може. Зато студенти.комунисти и уопште совЈетски студенти морају себи Јасно и одређено поставити непосредан задатак: савладати науку и створити нову смену професорског кадра од нових, совЈетских људи. Ја тиме никако нећу да кажем да студенти не треба да се баве политиком. Ниуколико. Ја само говорим о томе да комунистистуденти мораЈу умети да спаЈаЈу политички рад с радом на савлађивању науке. Кажу да је то спаЈаље тешко постићи. То Је, свакако тачно. Али откад су се то комунисти почели плашити тешкоћа? Тешкоћенапутевима наше изградње зато и постоје да би смо се са њима борили и да бисмо их савлађивали. Осим тога, треба узети у обзир Још Једну околност. Ја мислим да наша земља са своЈим револуционарним навикама и традицијама, са сво Јом борбом против учмалости и мртвила мисли, претставља најпогоднији терен за процват науке. Тешко да се мд>же сумњати у то да су малограђанска ускогрудост и шаблонерство, своЈствени старим професорима капиталистичке школе, претстављали окове за науку. Тешко је да се може сумњати у то да су за потпуно и слобдно научно стваралаштво кадри само нови људи, слободни од тих недостатака. Наша земља има у том погледу велику будућност тврђаве и расадника науке, слободних од окова. Ј а мислим да ми почињемо да ступамо на тај пут. Али, било би жалосно и недостојно када би комунистистуденти остали по страки од широког пута научног развитка. Ето зашто парола савлађивати науке добија нарочити значај. Дакле, постићи да пролетерска студентска омладина, а на првом месту комунисти-студенти, схвате неопходност савлађиђвања науке и да Је савладају у томе је трећи задатак партије. Примите поздрав

Ј. Стаљин

Широм наше отаџбине дивне, прекаљени радом, борбом, свом, сложили смо милу песму ову великоме другу, вођи свом.

Стаљин сад је наша слава бојна, он је полет омладине све, с песмом сад кроз победе и борбе народ наш свуд за Стаљином гре.

Лепши него кад се сунце рађа младости је ово сређан час, осмехом Стаљинским огрејана сва се деца радују у нас.