Студент

Други састанак претседништва Народне омладине Југославије

Отпочеле су припреме за изградњу пруге Шамац —Сарајево

у четвртак 12 о. м. одржан је други састанак претседништва Цен* тралнаг већа Народне омладине Јуlгоолави.је. Састанку је претседавао друг Рато Дугошић, претседник Централног већа Народне омладине Југославије. На састанку су поднесени извештаји о завршетку радова на Омладинсксцј прузи и о припрема за градњу нове пруге, о националним конгресима, о фискултурној паради и о шестом сазивању пленума Централног већа. Извештај по првој тачци дневног реда, о завршетку радова на Омладинској ирузи и принре/мама за градњу нове пруге, поднео |е д.руг Михајло Швабић, члан Централног већа Народне омладине Југославије и помоћник начелника Управе градилишта Омладинске пруге. У извештају је друг Швабић обухватио значај и уопехе омладине Југославије на градњи О.млгдинске пруге. бројно учешће на радовима, стручно оспособљавање омладине, борбене школе за васпитавање и уздизање нових кадрова. Говорећи о недостацима у* организаци.ји посла, о проблемима и тешкоћама на које се наишло на раду, друг Швабић је нагласио да се ти недостаци мораоу уклонити за нретстојеће за. датке омладине Југославије у 1947 годиии. Прелазећи на дЈруг.и део ввзвештаја, Друг Швабић је упогнао ттретседништво са новнм великим задатком омладине Југослави.је, иградњом Омладинске нруге Шамац —Сарајево, која ће бити дутачка 240 километара, где ће бити нотребно далеко већи број омладине него на Омладинској прузи Брчко —Бановићи. Затим је друг Швабић изнео предлог секретаријата о сазивању .слета омладинаца ударника са свих омладиноких акцнја, на коме би се одржала два реферата: о резултатима рада у 1946 години и о задацима Народае омладине у 1947 години. Овај ће се слет одржати у Београду 12 јануара 1947 године. Претседништво Централног већа Народне омладине Југославије по завршеном реферату друга Михајла Швабића, одобрило је рад Штаба омладивских радних бригада на нрузи Брчко —Бановићи, а потом је настала днскусија о принремама за градњу Омладинске пруге Шамац —Сарајево. Друг Стево Дороњски. члан секретаријата Центра|Лног већа На■родне омладине Југославије, поднео је реферат по другој тачци дневног реда о потреби сазивања нанио/налних омладинских конгреса појединих народних република. Преласком наше земље на нлански рад и производњу, постављају се пред нашу омлади.нску организа■цију крупни. и тешки задаци са ко.јима треба да се упознају све омладинске организациЈе како би извршиле мобилизаlЦију народне омладине, како би сваки омлади«ац допринео овом велнком за-

датку који се поставља пред све народе Југославије. Исто тако, би требало да се кангреои позабаве нитањем апровођења закључака Петог пленарног састанка ЦентралlНoг већа Народне омладине Југославнје. По последњој тачки даевнога реда говорила је другарица Гроздана Белић. члан секретаријата Централног већа Народне омладине Југославије о потреби шестог сазивања Пленума Централног већа Народне омладине Југославије, услед тога, што пред организацијом Народне омладине Југославије стоје велики задаци, за чије је извршење потребна извеона нрипрема ради што бољег уопеха у раду. Плепум ће се састати 13 јануара 1947 тодине.

Још у току изградње Омладинске пруге Централио веће НСОЈ-а се интересовало за најбоље омладинце, за.оне којн се највише залажу иа раду, који желе да науче што више како би им знање помогло да успешније испуњавају задатке. Многе од тих омладинаца заинтересовала је изградња пруге не саIМО као обавеза коју је требало иснунити, већ су схватили пругу као добру школу из које ће изићи каб стручњаци. Ових дана је инц,цијативом Централlног већа НОЈ-а и уз помоћ Министарства просвете н саобраћаја отпочело да ради 8 стручних курсева на којима ће се омладинци оснособити за градњу важних објеката на нрузи до Сарајева. За геометарско.технички курс су Iприlмљени омладинци са 4 разреда гимназије. Младићи већ сада показују да ће бити велика помоћ (при нремеравању земљишта идућег лета. Економско-комерцијални курс ће дати способне интенданте и магационере. Административно-дактилографски курс нохаћа 1 око 80 другарица, које ће водити бољу администра.цију него што је била прошле године. Курс за помоћне надзорнике даће стручњаке и руководиоце радилишта. Један од врло важних курсева је и курс за руковаоце булдозерима, тим моћким машннама које су свима још прошлог лета остале у нчјлепшоЈ успомени. Све телеграфско-телефонске радове догодине ће радити омладинци ко!и се сада на курсу зато оспособљавају. Гоаћевинарски курс посећују омладинци ко.ји ће руководнти изградњом стаНИЧIНИХ зграда. Поред свих ових курсева ради и нолитнчко-технички курс који ће осттособити команданте бригада и саветнике командаиата. На с»иlм овим курсевима сада има око 1200 омладинаца и они се одржавају У- Завидовићима и Брчком. Ови курсеви ће трајати 01КО 4—6 месеци и на њима се поред стручнот образовања посвећује пажња и онште културном и политинком образовању.

Преглед међународних догађаја

Н>УЈОРIК Завршено је прво заседање Генералне скупштине Уједин>ених нација, која се је у два маха: у јануару и фебруару У Лондону, и у Н>ујорку од 23 'октобра до 15 децвмбра 1946. у тоаоу другог дела заседања, т.ј., од 23 октобра па надаље, Генерална скупштина ортанизације Уједињених нација размотрила је седамдесет и једно питање, међу којима «из врло важних проблема данашњице, као: .»ачело о општем смањењу наоружања, питање подношења података о трупама држава чланица Ортанизације Уједињених нацица ва туђим територијама, о ставу према Франковом режиму у Шпанији, питање избеглица и расељених о старатељству јнад завишим територијама, о тежњи Јужноафричке Уније да анектира Југозападну Африку и многа друга питања и проблеме. Генерална супштина Уједињених нација донела је извесктан број закључака. Она је данекле оправдала ишчекивање резултата и интересовање целага света. Међу најважнијим закључцима несумњиво, могли би да се наведу, поред осталих, и одлука о једногласном усвајању резолуције о приниципима општих прописа и смањењу наоружања. предлог који је поднела делегација Совјетског Савеза, питање које је највише узнемиравало светску јавност. Не мање важ)»о питање, које је требало да реши Генералlна скупштина Уједињених нација, било је ликвидација Франковог режима у Шпанији. После дуте дискусије усвоЈен је нацрт резолуције којом се |препоручује прекид дипломатских односа између Франкове Шпаније и држава чланица Организација Уједињених нација. Такође је донета одллука о формирању техничког комитета ради обезбеђењањ исхране у свету са престанком делатности УНРРЕ, који ће нмати за циљ да помопне осиромашене народе, првенствено оне који су највише страдали у рату. Совјетски Савез сеиавога пута, као и на Мировно|ј конференцији у Паризу, паказао као истински борац за мир и идемократију у овету, као одлучан и прави побориик за права малих народа. Својим општекорисним предлозима и допунама омогућио је правилан рад Организације Уједињених нација и тиме помогао да се задатак ове високе међународне установе што правилније одвија. ГРЧКА Грађански рат у Грчкој је у пуном замаху и обухвата скоро читаву земљу. Грчки народ не жели интервенцију, не жели диктирање политике и режима из иностранства, због чега се сврстао у снажну Демократску армију, која води успешне војничке операције у многим деловима земље, бранећи основна права и интеоесе свога народа. Кривци за овај бра-

тоубилзчки рат су англо-америч- < кке војне снаге и међународна ре- ( акција, која даје помоћ у наору- ј жању манархо-фашистичком режиму Цалдарисове владе. ] Упркос томе, снаге Демократ- ( ске армије воде огорчене борбе , на Пелопонезу, Тракији, Епиру и , другим покрајинама' Грчке, но- { стижући успех за успехом. Одреди Демократске армије пресекли , су пут Солун —Атина и Солун — Лариса; воде се жестоке борбе у ■ околини Димотике, у кланцу Мандира, у области Суфлије. У борбама монархо-фашисти употреб- ј љавају артиљерију и авиЈацију. Образују се по инструкцијама англо-америчких команданата и агената Интелиџенс-сервиса специјални „планински батаљони“ за ( борбу противу Демократске армије Грчке. Ово говори о томе колико је озбиљног замаха узео покрет у ГрчкоЈ, колика је снага Демократске армије. Цалдарисов монархо-фашистички режим изгубио је поверење у очима демократских народа, постао неподношљив грчком народу. Цалдарис пребацује кривицу на суседне мирољубиве народе. Цалдарис Је оптужио пред Саветом безбедности Југославију, Албанију и Бугарску да помажу Демократску армију Грчке са наивним и глупо смишљеним причама, за које он сматра да су то аргументи. Мирољубиви став Југославије на Мировној конференцији у Паризу, њена доследна принципијелност у борби за мир, демократију и права народа, потврђује исправност и правеДност политике нове ЈугославиЈе. Дописници разних иностраних листова тврди да нема ниједног стварног доказа који би теретио ове три мирољубиве демократске земље, шта више, ти дописници износе велики број примера о активној помоћи англо-америчких јединица монархо-фашистима на терену. Говор Саве Косановића, амбасадора у ЊуЈорку, пред Саветом безбедности, разголићује оптужбу Цалдариса, ставивши га у положај оптуженог. Неко је крив за грађански рат, али кривца не треба тражити у мирољубивим суседима Грчке, него у самој Грчкој! ЕНГЛЕСКА Лабуристички посланици Доњег дома су незадовољни спољном политиком лабуристичке владе и вођењем политике од стране сталних функционера Министарства спољних послова. Незадовољство је узело шире размере према Бевиновој политици. Групи незадовољеника прикључио се и Спољно-политички одбор парламентарне групе Лабуристичке странке, у коме има око четрдесет посланика. Чланови овог одбора тражили су објашњење у Доњем дому у вези англо-америчких војних преговора. Пошто нису добили задовољавајуће одговоре,

Спољно-политички одбор ће се обратити лично претседнику Атлију. Незадовољни посланици Лабуристичке странке траже да се уклоне политички претставници у иностранству који су антисовјетски настројени; заахтевају нотпуну реформу британског Министар.тва спољних послова, како би се избациле професионалне дипломате и тиме се више осетио непосредгн утицај Лабуристичке странке. ТредЈунионистички носланlици захтевају демобилизациЈу већег броЈа људи из војске да не би индустрија трпела у радној снази, сматрагући да је оваква спољиа политика на папреш»o'м путу, што неминавно повлачи одржавање много већих оружаних снага. Бевин ће свакако имати много тешкоћа при подношењу извештаја о његовом раду, нои чему 4 ће неслагање у Лабуристичкој странци доћи до пуног изражаја. лондоон Вођа Сациијал-демократске сгранке у западној Немачкој, Курт Шумахер, борави ових дана у Лондону као гост Лабуристичке странке. Познате су услуге овог великог „демократе“, које Је чинио међународној реакцији ка разбијању јединства радничке класе у Немачкој. Па и сада, он се свом жестином бацио на клеветање комуниста, водећи бесомучну кампању противу СовЈетског Савеза, служећи се. при томе опробаним материЈалом из Гебелсовог магацина. Шумахеровој странци прилазе (мнош Хитлеровн нацисти, оценивши улогу коју она треба да одигра, Јер Шумахерова Социјалдемократска странка је продукат међународне реакције за борбу противу мирољубивих и истински демократоких земаља. На нријему у хотелу „Савој“ присуствовали су енглески министри Хектор Мак Нил и министар за послове окупационе политике Џон Хајнд, тако да је овом пријему дат званичан карактер. Међународна реакција жели да натури новог ХитлерЗ', новог фирера, уочи припреме мировног уговора са пораженом Немачком. Међутим, 1919 година је одавно нрашла нз које је требало империј алистичке клике да извужу поучно искуство. да садашња Европа није стара Европа, да Је фашистичка Немачка побеђена, ди Је Европа независтан континенат, да се Немачкој не сме паставити за врат други, крвожеднији Хитлер. ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ ОСНИВАЊА ДА ЖИВИ ПРВА ПРОЛЕТЕРСКА

ЧЕДА МИНДЕРОВИЋ одломак

Свиће. Циљеви су јасни, видљиви, блиски. Још један корак, још /е-дна бомба, још један рафал. Још један метак. Тишина. Застава на Томашевића Кули. Наша застава. Кључ /е ослобођен. Пролазимо кроз Кључ, запаљених очију од пробдивене ноћи, поред заспалих воћњака и башта, по• ред кућа које су све редом. једна за другом, запаљене, изгореле. Читав Кључ је у рушевинама. Један штука-бомбардер и два савоја-апарата уништили су Кључ пре два месеца. Винчеремо! плаве се лепа, правилна слова на голим, недогорелим зидовима, над рупама за прозоре кроз које се бистри небо, прапнина. Ведеремо! Црии се оловком исписан, брз одговор неког борца који је међу првима ушао у град. Преко рушевина на сунцу патролирају наши, спроводе заробљенике, сакупљају побацано оружје и муницију. Становника нсма. Деце нема. Живота нема. Дошли су борци, дошла је претходница • народ треба да сиђе са планина, из шума, да живи, да подиже, да гради на рушевинама. Нигде нисам видео тако потпуно уништење живота. Гомиле угљенисаног посућа и намештаја црне се на згариштима потребно је да се дотакну па да се претворе у попео.

Од Врхпоља, правац Сански Мост, топови. Од Ситнице, Мркоњић-Града, топови. Кроз сунчан дан, док Сана хучи под нама. слушамо упорну, систематску грмљави• ну. Косама пролазе, преко спаљених муслиманских села, колоне Крајишника. Сасвим близу штекћу митраљези, Кључ гори. Крајишници су запалили остатак кућа у околини град је у грозници евакуације. У десет часова добијамо наређење за пребацивање преко Сане. Наређење се после десет минута укида. Поново се отпасујемо, поново слушамо грмљавину топова испред и иза нас. Топови су подивљали. Личи на офанзиву, на грмљавину топова и минобацача за време наших борби око Месића, око Горажда, у повлачењу. Као да нас само плава црта Сане одваја од непријатеља. Из гротла преко Брешчице, тамо где је некада био Кључ, подижу се у небо, у тихо, плаво вечерње нвбо, високи стубови дима. Сасвим право према Санском Мосту наш први батаљон чарка се са једном четничком бандом. У колони простих редова, дугој. ћутљивој колони, пролазимо кроз запаљени Кључ. Поред нас се руше ужарене греде, пламтећи кровови. На околним обронцима букте огромне ломаче кућа. На рубовима пламена и дима плави се зора плаветна, тиха, ваПвремена,- Наше оружје одблескује. Ћутљива лица осветљава ко зна које пожарно јутро. Успињемо се све више и ви-

ше, познатим путевима, кроз дебе• ле наслаге дима високо, према небеском плаветнилу. Г оре су збегови, крпе покућстава, извучених пред пожаром. Деца на материнским грудима, крајишке коморе, патроле, ведрина јутра, дијамант тек рође• ног сунца на црном масиву Жељина. Пролазимо даље, влажном шумом која одише на лешине и на распадање. Учинио сам неколико корака ван уске стазе; остаци људског леша, лобања, кости ногу у прљавим, иструлелим вуненим чарапама. *■ Мајкићи. Наши су распоређени по воћњацима. Сунце. Хармоника. Убрзана рика топова од Врхпоља. У Кључ су, у смурак, ушли тенкови. Кодоне Немаца и четника гомилају се на прилазима граду, јаке побочнице врве косама с оне стра• не Сане. Кључ још гори. Ноћ пара зелена и бела светлост непријатељских ракетла. На наше положаје падају и распрскавају се мине. Курири долазе и одлазе. Митраљези су добили задатке. Ноћ је облачна, без звезда, тамна. Немци, четници, усташе , домобрани, буле, људи с чалмама продрли су на Мале Јарице. Мајкиће. Хаџиће, до куће Стеве Бокана. Касно по подне, без сунца. Батерија Јгопова засипа Глуве Долине, напуштену пругу коју смо запосели у дужини неколико батаљона. Гранате фију-, чу, заривају се у шуму, испред нас брза паљба. Шума се тресе од експлозије, с огромних букава стреса се лишће. Кадкада ветар донесе халакање одоздо, из Мајкића. ЈЈежимо у стрељачком строју на прузи од које су остали још само

иструлели прагови између коприва и папрати. Поподне пролази. Непријатељ је застао. Ослушкујемо шумове шуме. Мутан јесењи дан. И опет експлозија, па фијук гранате која се приближује * па експлозија од које се под нама тресе земља, а изнад наших глава лети велика убиствена парчад. Имамо само једног сасвим лаког рањеника. Наши су, код_Малих Јарица. побили из пушкомитраљеза око десет Немаца. За гране букава, за густо зеленило над нама хвата се паперје вечери. Дан у шуми, на опалом лишћу огромних букава, дан разбије\н брзом артиљериском паљбом. У шуми шибаној митраљеским рафалима, раздираној експлозијама топовских граната. Сунце је зашло. Приближава се, неосетно нова, прохладна влажна ноћ. Зујање мотора са друма Сански Мост Мркоњић Г рад престало је. Осматрамо, кроз доглед, кретање наше патроле код Боканове куће и код Мајкића. Батаљон на нашем левом крилу такође је истурио јаке патроле према Кључу. Дуго гледамо кретање малих чудних фигура по згариштима Боканове куће и Мајкићевих кућа, по шипражју, зеленим шумарцима изнад кућа поред разнешених пластова, око којих [е тако неуморно обилазио брижни Бокан, док га б рза паљба, гранате, које су се распрскавале око тих пластова није присилила. да се заједно са нама повуче у шуму. Мале фигуре трчкарају, неразумљиво иду напред и враћају се, безбрижно пребачених пушака преко рамена као деца, треба их изградити. Ено,

Корчагин! Окренуо је леђа Кључу а стоји на ивици шуме. Ено других, читава група: стали су у круг, као да један од њих прича неки доживљај који они морају целим својим бићем да саслушају! Ни један од њих не осматра, на оружје, на своје пушке потпуно су забора• вили. И вратиће се, и водник или десетар ће стати и као сасвим неважну ствар саопштити: Непријатељ се повукао у Кључ. Један митраљез има негде десно, батерију топова из правца Впхпоља. Сигурно их има и на Жељину и Склопу. Бљује батерија. Бљује у круг. Тамо из Кључа, бије тишина. Огромне букве стрц:ају, као у јези, осушено лишће с грана. Скоро ћемо на Кључ, у Кључ. Можда ноћас. Можда сутра. Не верујем да ћемо га обићи. У крви, у ватри, сродили смо се са овим шумама, неприметним стазама које нестају под жутим лишћем, улицама Кључа које пролазе кроз згаришта и пустош. На север! Ми морамо на север! По околним брдима која већ омотава сутон грувају, убрзано, топови Завршава се дан борбе. Много је Немаца нашло смрт на падинама Кључа јуче. Наши су данас, на левом крилу_, уништили немачки тенк са топом и тешким митраљезом и заробили камион са санитетским материјалом. Завршава се још Iедан дан. Док пишем, на махове. јетко грме топови. Нека грме. Кроз ноћ, кроз крваву ноћ. кроз притајену ноћ нашег новог скока горе смела, пркосна слова: Ведеремо Да. Ведеремо!

СТРАНА 2

ННРОДНН СТУПЕНТ