Студент

ГОДИШЊА СКУПШТИНА АКЦИОНОГ ОДБОРА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА Кроз свој рад боримо се за развитак и усвајање праве и истинске науке

Н а годишњој скупшгини Акциоисуг одбора Беотрадоког ун.иверзитета, одржа«ој 15 ов. месеца на Правиом факултету трвбало је одредити смернице рада у новој школској години. То се одмах осетило у извештају секретара друга Фазлије Пирића, као и у диокусији делегата са разних факултета. Скупштини је од стране наста/в-ника присуствовао г, Шљивић, а од У|Ниверзитетског' одбора друг Казимир Барила. Један од ирвих задатака У прошлој школској години био је да ое створи Јмогућност да се иотпо/мопне Iстручни рад 14.375 студената, .колико се уписало на Београдски укиверзитета. Претстваљајући прије рата, (политичко и културно руководство, Акциони одбор постаје у новим условима рада руководилац и организатор стручних удружен>а студеиата саобразивши свој рад, нотребама Нарадне студентске амладине. Попримивши нови, чнсто стручни карактер, Акциони одбор је, како се види из реферата друга Пирића, имао следеће задатке: 1) да раавије и спроводи свају делатнаст у складу са линијом Народне студентске омладине, а у духу привцина иа којима почива Федеративна Народна Република Југославија! 2) да се кр/оз сво.ј рад бори за развитак и усвајање праве и истиноке науке; 3) да координирајући рад по сгручним удружењима факултета, као и њиховим секцијама омогући студентима стицање стручног знањд, штампање и умножавање уџбеника као и других научних описа. Преко стручних удружења и својих секциј а да (помаже рад стручних бибиотека, лабораторија, курсева, семинара, колективнаг учења, као и свих асталих грана које иду у прилог савлађивању грздива и стручног усавршавања. Поред тота Акциони одбор има за задатак да развија и гаји праввлан и пријатељски однос према наставном особљу, као и да сарађује са осталим унпверзитетима у земл>и и ван ње. Ради лакшег опровођења У дело свог замашног задатка, Акциони одбар је организавао потсекдије за наставу, штамнање уџбеника, излете и нрактиче радове и најзад секцију демонстратара и статистичке службе. О задацима ових секција као и њиховом успеху рекао Је друг Фазлија у свом рефсрату: Наставна секција је имала задатак да уведе и опроведе праву истинску науку. Највише се радило о увођењу Iновог начина учења међу студентима. Колективно учење но кружоцима пастало је најбоља и најуопешнија метода савлађивања стручног рада Каснијеј су кружоци постали контрола ин 1 дивидуалиог рада Резултати рада ове секције су следећи; школске ,год. 1945/46 долааило је »а предавања 70% уписаних студената. На свим факултетима постојало је 843 кружока, а број студеиата у њима износио је 4163, што значи од укупног броја уписаних (44.373) 36%. Током ове године број студената се новећао на 21.635. Ове године је отворено до сада 989 кружока, што значи да се њихов број у овој години повећао за 27%; Сада у кружоцима ради 4740 студената. У ионпитним роковима одржаним носле почетка ове године резултати изгледају овако: Пријављених иопита 39.662 положених иопита 26.874 палих на ионитима 4575 одусталих 7613 дипломираних 170 Што зцази да Је од укупиог броја пријављених 68% положило

са уопјехом, 11% пало, 21% одустало. После датог прегледа рада појединих секција прешло се на дискусију. Светислав Враншевић указао је на пропусте наставне комисије Правног факултета, моја је дуго времена ћутке прелазила преко неодтоворног излагања професора Драгог Јовановића, коЈи је упорно излагао да су Руси лењ народ, па је зато њима потребно такмичење. Друг Врањшевић је споменуо професора Мишу Радојковића. који за Енглеске доминионе говори у својим предавањима да су они доминиони зато што не могу сами постојати и сл. Поред тих пропуста наставна комиоија овог факултета била је организационог несређена, те није имала увид над радом студената. „Ове године“, завршио је друг Врањшевиђ, „слу Жећи се прошлогодишњим искуством, наша је наставна секција успела да организуЈе већи број кружока и да, увјеривши у то професоре, створи и кадар демонстратора. Говорећи о значају летњих пракси, делетат са Попољривредао-шумзрског факултета, тражио је дасе ове године већ унапред изврши припрема према настав!ном плану. И'Сто тако истакао је потребу широког залагања за масовно учешће студената у овогодишњој летњој пракси. ГТроблем уџбеника, који је у почетку школске године акутдн, саДа је добио нови вид. Сада се ради о побољшању квалитета материјала на коме се израђују уџбеници. као и пл*ан које и какве уџбенике треба штампагги ва поједине факултете. У том смислу биле су дате сугестије од стране делетата управи која 'Се бирала. После завршене дискусије, у којој су многи другови дали и корисне предлоге новој управи, кандидациони оДбор, кога је скупштина IЈош «а лочетку 1 изабрала преддожио је листу нове управе. У нову управу су акламзцијом изабрани другови; Ђурић Душан Зинаја, Павићевић Бранхо, ст. филозофије и Вучић Славко. У име Универзитетског одбора НСО-а говорио је друг 'Казимир Барила, упоредивши улогу коју ј« одиграо Акциони одбор пре рата у борби са полициским режимом за аутономију Универзитета, са данашњим несметаним и слободним радом на оситурању стручног рада студената. друг Брана Павићевић се на крају у име ново!изабране управе захвалио, потсетивши да ће све сугестије ко/је је скупштина дала, служити новој управи за руковођење стручним радом.

Са скупштине Акционог одбора

ОТПИСИВАЊЕ ДУГОВА ПОТПОРНОГ УДРУЖЕЊА за месеце октобар, новембар и децембар

У току последњих месеци Потпорно удружење нице давало никакву помоћ већ само шозаЈмице, јер књигговодстдр Потпорног удружења мије било сређено и нису били тачни отодаци о уплати студената- Тако се није могло имати тачно стање готовине и њене правилне расподеле фондовима; наиме, да се 25% уплате даје на позајмице студентима, а 65% као помоћ студентима и сгудентскlим економским организацијама. Због тога се морало пристуотити давању позајмица на облигацију. Други моменат који је учјинио да се највећи део отпише као помоћ, јесте сума коју су народне власти дале Потпорнloм удружењу у износу о,д 1,500.000 дин. која се раопоређуЈе ото ототнорним фондовима и додаје као отомоћ на оних 65°/о од уплате студената. Несумњиво да је овај најважнији моменат учгенио да се све позајмице које су дате за исхрану у месецу октобру, новембру и децембру отпгешу и сматрају као помоћ. Облигације друштва су уништене. Сем тога уотравни одбор Потпорног удружења донео је одлуку да ое: 1. убудуће за неке студентске мензе има давати отомоћ у виду бона без облигације тј. без враћања; 2. уколико буду задовољене потребе за отсхрану да се остатак одређене своте у том месецУ може давати и као отомоћ у новцу; 3. да се новчане помоћи

дају кдо позајмице, које се (имају враћати иакон завршетка студија; 4. да се свот издаци за месец јануао 1947 год. било у новцу било у нсхрани имају рачунати као помоћ. Несумњиво је да ће нредње одлуке у великој мерц отежати рад Економских секција, јер ће се појавити одједном мноlго веће потрошње него до сада, а свота од 300.000 дин., која се у овом месецу може иадати, мања је него за децембар када је отзносила око 400.000 дотн. Зато Је потребно, ради уопеш. нијег решавања тог задатка, да економске секције, које прикупе молбе, изађу пред другове и кажу им колика је свота одређена за факултет, годину и др. и да заједничкн реше. На тдкав широк демократски начотн најправилније ће се решити ово питање. У решавању молби не треба да буде неразумевања у схватању упутстава која се добијају од Потпорног одружења да се не би дешавали случајевн као на пример, ва ЕКВШ-у да су у октобру два друга ударника са отруге одбијена од отомоћи за исхрану зато што су стипендотсти а стотпендиЈу још нису добили. Или, где су многи стипенднсти који ннсу ни до данас добили стипендију, а добиће је тек у јануару, искључени од сваке помоћи. Зато треба ексхномске секције да отађу Iначин како ће се тим друговима пружити помоћ, траже-

ћи од Потпорног одружења да нм се да позајмица ван одређене своте за тај месец, а коју ће они вратити кад буду примили стипендију. Ово су само ггримери, а 'Сличних сдучајева има доста. Али, исправљајући п*редн>у грешку не сме се упадати у другу. Наиме, своте које су одређене факултетима од сада се не могу тгрвокочити нити упућlИlватlИ накнадне молбе, већ тежити да се ( сви другови одјед»olм обухвате. Мора се схватити да су одређене своте границе у којима се могу предлагати другови за помоћ. Друго питање. <које је нарочито важно у раду Потпорног удружења, јесте питање администрације. Често се сматра да је уредан списак шги Iпризнаница формалност која нема значаја, што је учинцло да се управни одбор током целе прошле године, а и почетком ове, упорно борио са тешкоћама око оређивања администрације, уредног ( и 'благовременог достављања опискова. нових докумената и ,о-сталог. Сада када је књиговодство уређено, када се има јасна слика досадашњег рада, и кад се може правити план унапред, потребно је да спискови, молбе и обл!Игације буду уредно н.аписане и снабдевене 101дговзра|јућим потписима и печатима, да буду веродостојни документи. Треба улоlжити\ доста труда у проналажењу могућности да 6и се оиим што имамо што боље (помогли. Васиљко Пантонић, ст. техн.

У МУЗИЧКОЈ АКАДЕМИЈИ

НЕКАД... Некада су се студентима Акаде. мије аваlли сам'o он«, који су пре ступан>а у школу, већ имали извеоно музичко образовање, наставу. Приступ није био омогућен свима који су имали омисла, били талентовани. Музика је схватана као Iпривилегаја, није могла да има шире окв!ире. Стога су, у многоме, из школе излазили студенти удаљени од народа, били поборници „уметности рада уметности“, тајили умстност хладну, често безизразиу.

...И ДАНАС ИзменЈени друштвеии услови измениии су и схваггања, потребе рада, задатке Музичке академије. Школовање Је продужено на седам година. Круг се проширио, мерило за лримање постало ДРУгачије. Истина, нријемии иопити су кггроги, 'свестрано испитују шаге и могућности за раввој нових студената. Но број слушалаца се удвостручио. Студентима Акаде-

мије зову се сада и они којима је то некада био само сан. ЖИВА РЕЧ ИСТО ТОЛИКО ЗИАЧИ КОЛИКО И ДОБРО ПОСТАВЉЕН ГЛАјС Мале, тескобне собе, У њима чекгто по неколимо студената. Некад само један! Појединачни часови то је особеност Музичке академије. Но свуда, њима својествена, нама на факултетима непојмљива дисциплина. Улазе шосле, излазе пре завршетка часа; у решавању задатака, у Iисти мах, њих неколико (учествује. Однос наставника и

студената на часу тгрисан, друтароки. На чаоу...! Таква атмосфера 'је и на ттредавањима из хармоније, и на поједикачним часовима клавира, композиције, корепетиције, тако је и на часу соло певања код професора гђе Николић, која, у тренутку када смо наишли, објашњава својој ученици Бруни Зимић да жива реч ;исто толико значи колико и добро постављен глас.

И Бруна, родом Дзлматинка, са ташшм, баршунастим глаоом, талентована учеиица која миого обећава брзо схвата примедбу, обраћа нарочиту пажњу аа правилаи изговор вокала. УМЕТНОСТ ПРИПАДА НАРОДУ У подне просторија НСО-а пуна је студената. За Једним столом ради секретаријат, техниччка и економска секција. Састанци, саветовања, шах турнир .., |Расцепканост на групе оме чвсто иису броЈале више од шест студената класе, отсеке није дозвољавала НСО-у да активизира све студенте. иотуни предвиђени план. Нове оргаиизационе форме решавају тај основнн проблем. И већ се виде први резултати. Секције су ојачале новим чламовиlма, многе, коЈе до сада нису готово ни радиле, постају примерне. Предавачка опрема осам предавања, дописничка по раду досада је наЈбоља. Засада најбоља, Јер... Телефон звони. Дежурни дописник тражи редакцију. Има ли, друже, шта ново? Не! А, да, Балоковић! Сада ћу да видим. Ту, крај стола; руководилац донисништва и чиии ми се, његов заменнк. Траже Балоковића. Зар ти Плавша ниси напнсао? Ја? Не! Мислио сам да ћеш ти! И допис о Балоковићу није стигао на време у редакцију. ..јНз зиду парола: Уметност нрипада народу. Парола која садрж.и програм рада студената Музичке академије. По завршеним студијама ашоги ће ићи у места где нема музичких школа!. Задатак је; окулити талентоване дечаке, створити кружок, трупу... једнога дана школу, организовати музички живот и рад И она музика у пуној мери долазила би до иарода; и <они најбољи прерадиће је, даваће ЈоЈ форму, прави израз вратити народу. Ишчезиуће и застарела схватања корен им још није уннштен да уметност ниЈе за сваког, треба да остане у „ужем“ кругу (ваљда кругу ,ДloСвећених“). БИБЛИОТЕКА КОЈА НЕ МОЖЕ ДА СЕ КОРИСТИ У току окупациЈе Немци су однели многе књиге. Професори Музичке академије да би, колико толико, сачували књиге, носили су их својим кућама. По ослобођењу су их вратили. Стигле су, као поклони и нове књиге из имостраиства. Стручне књиге моје би студенти\га много користиле. Но ретко да је који студент могао да добије коју књигу на употребу. Библиотека кије сређена, иако више од годину да«а постоји чиновник, плаћени чиновник. Нзставна комишја НСО-а, У сарадњи са господом нрофесорима, требало бн да учини крај овоме нехату, неправилном схватању чиновничке дужности.

ћеш ти!

Са часа

Колоквиум нз хеиије на првој години Медицинског факултета

У току прошле недеље на хемнском институту објављени су коначни резултати колоквиума из хемије који су полагали студенти медицине I семестра. Његову важност схватили су сви студенти, што сведоче статистички подаци. Од укуцног броја студената полагало је 82,1%, а није полагало 17,9°/о. Од оних који су полагали положило је 83,5%, а није положило 16,5®/* Што се тиче »успеха влада опште задовољство међу демонстраторима и асистентима који су имали тешкоћа око одабирања задатака које ће похвалити, јер је број одилчно израђених задатака био велики.

Док су пердратни колоквиуми били донекле материјалног карактера, данашњи имају карактер помагања студентима у раду. Пре рата колоквиуми су обично полагали сиромашни студенти да ои, ако га положе, били ослобођени таксе која је плаћана на име трошења лабораториског материјала. Тако је на пр. та семестрална такса за хемију износила 100. — дин. За сиромашне студенте, у предратној Југославији, ова сума је значила много. Загго су били принуђени да полажу колоквиум да би се исте ослободили. Данашњи колоквиум је читава једна супротност оном предрат-

ном. Данас не само што се не плаћају разне таксе, већ народне власти омогућују и најсиромашнијим да студирају- Полагање колоквиума спроводи се ради побољшања успеха што је пердуслов за стицање боље стручне спреме. Организација НСО-а пружа свима студентима не само материјалну помоћ, већ и помоћ у демонстраторима и асистентима. У томе управо и лежи овако добар резултат колоквиума, Лазар Или, ст. мед.

СТРАНА 4

ННРШПШГПШЕНТ