Студент

РОПСТВО И АНТИЧКА КУЛТУРА

Ф. ЕНГЕЛС

...РопјСтво је било иронађеио. Оно је ускоро постало владајући облик производа>е код свих народа који су својим развитком надрасли ступањ старих заЈедница, али је коначно било и један од главних узрока пропадања тих народа, Тек је ропство омогућило поделу рада између земљорадње и индустрије у већим размерима, па тиме и највиши цват старога двета, јелинство. Без ропства не 6и било грчке државе, грчке уметности и науке; без ропства не би било римске империје. А без јелинства и римске империје, као темеља, не би било ни модерле Европе. Не би смели никад сметнути с ума, да цео наш економски, политички и интелектуални ргзвитак има као своју претпоставку такво стање у ксхме је ропство било исто толико иужно колико и опште признато. У том смислу имамо право да кажемо: без античко.г ропства не би било ни модерног социјализма. Брло је јевтиио општим фразама нападати ропство и сличне ствари и сручивати свој високоморални гнев иа такве срамне установе. Тиме се, нажалост, не исказује ништа друго сем оно што већ сви знају, наиме да те античке институције више не одповарају нашим данашњим приликама нити нашим осећањима, која су тим приликама одређепа. Али на тај начин не сазнајемо ни речце о томе како су те институциЈе' настале, зашто су постојале и какву су улогу играле у историји. А упустимо ли се поближе у иопитивање, морамо рећи, колнмо год то звучзло противуречно и јеретипки, да је под тадашњим околиостима увођење ропства претстављало велики напредзк. Ма шта ми хтели, чињеиица је Да 1 е човечанство почело од животнњскога стања и да су му зато била потребка варв?рска, окоро животињска средства, да се ишчупа из варварства. Где год су се одржале стаое заједнице, од ИндиЈе до Русије, оне од тисућлећа наовамо чине темељ најсуровијег облика државе, оријенталске деопотије. Једино тамо дде су се оне распале. народи су самосталЈно напредовали даље, и њихов први економски напредак састојао се у повећавању и усавршавању производње применloм ропског рада. Јасно је: докле год је људски род био тако слабо продуктиваlн да је давао само мали вишак изнад нужних средстава за жнвот, дотле је повећање прокзводних снага, проширење трговине, развитак држа-ве и права. заснивање уметности и науке, било могућно само посредством потенциране поделе рада. а која је, опет, као основу морала имати велвку поделу рада између маса које обављају прост ручни рад и малог броја повлашћених који Управљају радом, баве се трговином, државним пословима, а касније и уметношћу и науком. Најпростији, најпримитивнији облик те поделе рада било је управо ронство. Код датих историјских иретпоставки старога, специјално грчкога света, напредак ка ДРУ*

штву - заснованом иа класним супротностима могао се извршити само у облику ропства. Чак и за робове је то био напредак; ратни заробљеници, из којих се регрутовала маса робова, сад су бар остајали у животу, уместо да буду побијени као раније или чак печени као још раније. Додајмо овом приликом да се ове досадашње историјске супротности између експлоататорских и експлоатисаних, владајућих и потлачених класа објашњавају том размерно још неразвијеном продуктивиошћу људског рада. Докле год је становништво које стварно ради толико заокупљено својим потребним радом да му не остаје времена за вршење општих ДРУштвених послова управљања радом, државних послова, правосуђа. уметности, науке итд. све дотле мора да постоји посебиа класа која, ослобођена стварног рада, обавља те послове, а која опет иикад није пропушта)Ла прилику да у своју корист иа радне масе сваљује све веће и веће бреме рада. Тек огромни пораст производних снага, постигнут крупном индустријом, допушта да се рад подели на све друштвене чланове без изузетка, и да се тиме радно време' сваког појединца ограиичи тако, да свима остане доста слободиог времена за како теоријско тако и практично. учешће у општим пословима друштва. Тек сад је, дакле, свака владајућа и експлоататорска класа постала сувишна, чак и сметња за друштвени развитак. и тек сад ће она бити неумољиво уклоњена, колико год она располагала „непосредном силом“...

НАШ КУЛТУРНИ ЖИВОТ ЗА ИЗУЧАВАЊЕ СТРАНИХ ЈЕЗИКА

У свом говору, на XIV седници пленума Ц. К. ВЛКСМ, М. М. Ка• лињин дао је Комсомолу користан савет: , „Ви знате да се у садашње време јако развијају међународне везе. Оне се развијају и између омладине. И ето, ја бих хтео да се наша омладина, комсомолци, више упознају са животом, културом и карактером народа страних држава. Нарочито је пожељно, да што више комсомолаца говори и познаје стране језике Појам образовања, широког видокруга, дубоког савлађивања свог занимања или науке, увек је у људском искуству био повезан за познавање страних језика. Они су неопходни свакоме ко заиста тежи да постане познавалац своје стру ке, 'инжењеру, стахановцу, морепловцу, лекару, официру, историчару. Слободно говорити стране језике, умети прочитати потребну књигу, часопис, новину на енглеском, француском, немачком и другим језицима све је то потребно и важно за сваког. Баш <потребом потпуног познавања језика може да се објасни уредба владе о увођењу предавања страних језика у школама почев од 111 разреда. Онај који по завршетку средње школе ступа у „вуз“ (на универзитет), мора да влада страним језиком, јер ђе му то омогуђити да искористи веђи број страних уџбеника за учење у својој струци, да се упозна са радовима специјалиста других земаља. Али, наравно, страни језици могу се научити и ван средњих шко-

ла или универзитета. Има довољно примера, који показују, да се ово може постиђи ма у којој фабрици или у надлештву, само ако тамо постоје организатори са потребном иницијативом, који схватају сву важност тога рада. Сваког уторника и петка, техничка библиотека фабрике „Шарикоподшипник“ прима од својих читалаца изненађујуђе захтеве. Једни траже дела Оскара Уајлда на енглеском језику, други се интересују за драме Пристилија, неки желе да прочитају омиљене приповетке Џека Лондона, али овог пута не у преводу. Осамдесет младих радника и инжењера после рата су поново приступили изучавању енглеског и немачког језика. За исте су организована научна консултовања. као и достављање стране литературе из државне библиотеке. Пре неког времена иста фабрика приредила је занимљиву изложбу фотоснимања, која карактеришу савремени Њујорк. Радници, специјалисти, који умеју читати енглески, сами су преводили својим друговима текстове написане испод фотографија, као и одговарајуђе одломке из америчких часописа. Сличне филијале за проучавање страних језика обновљене су у еледтрокомбинату и у фабрици названој по Стаљину. Млади инжењери, мајстори и радници читају класичну литературу и уче се да самостално преводе потребне техничке књиге. Они изучавају стране језике не само због ускопрактичне примене, која им је потребна за стручан рад, већ и ради тога што

за сваког културног човека претставља задовољство да прочита у оригиналу дивна дела Шекспира , Г етеа, Балзака, као и да чује како звуче стихови Бајрона. Сваког месеца овом раду прилазе нови слушаоци, заинтересовани успесима својих другова. Треба следити такве примере. Не треба нарочитих доказа за то од колике је важности овај користан рад како за појединце, тако и за државу. То је потпуно очигледно. Свака комсомолска организација б ило у фабрици, било у совјетском надлештву, школи или „вузу“ треба да пружи подршку том подухвату. Постоји много средстава која помажу у изучавању страних језика. За оне који желе да уче језик, сем разгранатог система курсева и кружока постоје специјални институти индивидуалног („заочног") изучавања, специјалне библиотеке и читаонице из којих се могу узимати књиге и где се могу користити консултовања специјалиста. Пре рата су постојали радио-часрви, које би било потребно обновити у свим великим центрима државе. У Москви постоји интересантан „лекториј“, који организује предавања страних писаца, научних и културних радника, који долазе у престоницу. Овај „лекториј“ посећује много студената и командира Црвене армије, који су за време рата научили стране језике. Али, то је врло мало у пцрефењу са оним шта треба да се уради. У заједничком раду са ВЦСЛС-ом, Наркомпросом и Комитетом за ви- соке школе, Комсомол може врло много да помогне у томе да се још више прошири и ојача мрежа курсева, кружока и школа, које се организују у предузећима и културним надлештвима. У томе ће узети учешћа и народни комесаријати, јер /е неопходно потребно да њихови кадрови познају стране језике. Са* мо је потребно заузети се за тај посао енергично, бити његов иницијатор. Омладина треба да зна, да изучавање језика може да прима осим непосредних часова, најразноврсније, често врло живе, занимљиве облике. Пр.имери успеле иницијативе нису ротки. У неким школама и „вузима“ Лењинграда, Москве, Кујбишева, Саратова, комсомолци су давали приредбе на страним језицима, упознавали су своје другове са поезијом, музиком и песмама различитих земаља, организовали претставе и том приликом давали комаде у њиховим оригиналима. Студенти архитектонског и педагошког института Московског универзитета се дописују са омладином Енглеске, Америке, Аустралије, Југославије, Бугарске. Они једни од других сазнају корисне и интересантне ствари о животу и култури земље; временом другарско до• писивање постаје слободније, јер се неприметно јача познавање језика. (Комсомолска Правда)

КиМиЏјХНЏ оци&ФШ.

Лојзе Перле

Њива Брунчевића

(Наставак)

Те године зима поче рано и би шаопака. Мјесто октобарских ведрина навалише од мора, преко планинских висова облачине, намотавајући се на Литиде. Данима је жмарила киша, а у сутоне магле су се вукле доловима као т\га душом. Ријеке надођоше и псдавише врбљаке око обала, а потоци поломише плотове и насушс пијеском сокаке Махале. Око Ђурђице изненада се изведри, сјс. вер задува «из Тифранску клисуру и земља се следи од мраза и вјетра. Затим облаци опет навалише у ннским кудравим гомилама. Цијелу ноћ су цвиљели брестови код извора и ударали се гранама, а пред зору вјетар стаде. Ријека захуча јасније на уставама млинова. Облаци се сп\ стише, легоше на главице, и освану снијег дубок до кољена. р ан о нестаде пића, и мал поче да скапава. У Какаразовићи.ма прво је липсао Брунчев магарац. Кад се спао с ногу мислили су да је то од папрати којом су га посљедње неђеље хранили и на_ дали су се да ће устати чим сламе набаве. Мацо је два дана њакао код огњишта, а треће ноћи закопрцао се и липсао. Цијелу ноћ с\ крај њега проплакали Радован и Драга. Ујутру су га с муком прстурили преко прага и прекотрљали у поток пред кућом. Кад остаде без магарца, носип

је Радован на плећима дрва у град и продавао. 35ог зле зиме продавао их је брзо. За оно лира што је добивао куповао је хљеб и лој за свијећу, па се враћао кући. Тако је из дана у дан зарађивао суви крух за гладну и голу душу. * Једне суботе, тек што прими паре, крену да купи хљеб и док је пролазио мимо Величкове каване, Меко лупи дланом у прозор и зовну га. Кроз окно угледао је болесно, ријетком брадом зашиљено лице и лукаве очи попа Шоговића. Не би му мило, али друге не 6и, већ гурну врата и уђе у кафану. У соби ниског тавана, прегрејаној од жара са мангала у ћошковима, мирисало је на пржено месо. Кроз маглу од љутог дувана, за столовима мокрим од просуте ракије, поред брдака шљивовице, пјевали су пијани милиционари. Дуге талијанске пушке, наслоњеие у ћошку бленуле су цијевима у таван и као да су се присјећале на грохот срамотних плотуна на борце народне војске. А вашљиве пијанице су пјевале и промуклу, балаву дерњаву пратили бахатом ногу. Штице су цвиљеле под клинцима нових, скоро добивених, алписких цокула и поигравале чаше на столу звецкајући. Радована обли зној од врућине, но кад се срете са злим очима пс-

па Шоговића прође га дрхат и задрхта. Здраво Лако, поче поп меко, има ли што ново код у Какаризмали? Отирући зној рукавом Брунац се прибра да мирно одговори: Нема вала ништа попе. Ама неће бити тако Лако, чоче. На примјер, гдје су вам партизани гдје се крију Дрешко и Франгић; па на примјер, шта ради син Радулов; па, иду ли студенти из Губаша потока код Шелића у школу..., а ти кажеш нема ништа ново; ехе Лако, нећемо тако. А шта знам ја, ја будаласти, додаде, шта мудри људи, ко ти и твој друг радите. Ви сте школу учили и полетику водите, па се нагодите како знате, а мене се прођи попе часнога ти крста! Нећу да те се прођем; јок! Знате ви имена ми божјега гђе су, но их кријете. Ту мало стадс, па настави, упирући према њему мршави дугачки прст жут од дг вана. Па, и ти им јатачиш; узвртио си, видим, да ти оно уџерице заждим... Па ћу и тебе и жену ти, што је држиш невјенчану, гурнути у огањ и запалит’, а ону њивицу поклонит цркви. Радован је ћутао. Да је смио рекао 6и му од срца ово: па какав си ти поп кад људима куће палиш, кад преко петрахиља носиш талијанске фиџеклије, а на рукаву мантије траку? То твоје јеванђеље могао би без греоте на буњиште да ћишнем. А што живим невјенчан, то је што ти нијеси хтио без кошуље и стоти-

нарке да вјенчаш, а Ја нијесам имао да дам; а није ми много сметало што ме нијеси благословио. А што ти баш мене питаш за партизане? Велиш будала Брунац, лануће од стра нешто. Јок бо га ми. Јок бога ми. И кад бих знао не бих писнуо. Тебе су Талијани пушну дали, па ако смијеш стисни петљу па их потрзжи. Планина је пространа, ал набасаћеш им «а трагове. Но кад ништа од овог није смио да каже он се закашља дуго од јада. Поп по кркљању наслути да би му нешто горко Брунац рекао и помодре од зла па настави оштро: Знаш Врљо, знаш, и ако не кажеш, наредићу да ти бубреге одбију кундацима, па сад бирај. Радован Још јаче рашири разроке очи и обухвати црну мршаву прилику питајући зеницама да не вири из мантије камџија и задрхта. Збори већ једном, викну поп и тресну песницом по столу. Чаше скокнуше и попадаше! Брунац се згури и спреми се да дочека кундак у хрбат. Напбљу је дувао вЈетар и тресли се прозори. Поп је чекао одговор, нагнут преко стола, а Радован згурен, ударац. И све је ћутало около њих ч-екаЈући. Одједном се врата отворише са шкрипом и вјетар дуну у собу; дим се заталаса и објешени шињели заљуљаше се. Бјежи... као да су шкрипом рекла врата Радован уграби очима ДРУм а ногама праг и поче да бјежи из све. снаге.

Тпи... мајку ти фукарску, врисну поп... Држ’ те га, повика, не скидајући очи са згурене прилике у ритама, што је бјежала преко бијеле пртине... Бјежао је Брунац и присјећао се да није купио хљеб... Бјежао је и од зла поче да псује. Знам ја шта тебе жижи попе курво талијанска. Тобож пријетиш, а не заспиваш од стра... Ти мене Iмајку фукарску, а ја тебе јмајку шпијунску.. г Ја ако ' :ам фукара имам образ, а ти ? •••• Ј е твој образ? . .. Зачудио се кад је стигао. Уском пртином пређе преко њиве и намршти се од мисли; како ће је поорати Ове године творца ми оога остаћеш иеорана, проговори он гласно и заустави се пред прагом. Лупи ногом о ногу да снијсг стресе и погури се да уђе на ниско отшкринута врата. Увече исприча Дра™ све редом и заврши: Ето зато нијесам к > пио хљеб. _ Сједели су око огњишта, оогрливши га ногама и рукама. Д ил ' са недогорелих угарака густ и љут, гризао је за очи. Мотао се око иађавих верига и излазио кроз прслине «а тавану. п Р« ча “ Драги учини страшна и зЈборави глад. Па и самом Радовану, ка - т помисли како се све могло и ДРУгачије завршити, било Је стр није за тренутак, овдје, кол њишта. него данас У кафани Е бију ли се за иргву ромашку, фала Боже, Драга шапатом. (Наставиће се)

СТРАНА 6

ННРОДНН СТУПЕНТ