Студент

НАРОДНИ СТУДЕНТ

ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

НА КРАЈУ ЗИМСКОГ СЕМЕСТРА

Налазећи се на краЈу зимског семсстра можемо кроз статистичкс податке сумирати свој досадашњи рад на стручном уздизању. Број студената који лријављују испите према оном у прошлој години знатно се повећао, тако да је од октобра до данас пријављеио 12.535 ис> пита. Од. тога је 7970 положено, што износи око 35%, 1278 студената .је пало, док је 3287 одустало од испита. Ако се осврнемо на ове бројке, констатоваћемо да још нема довољно одговорности код сваког члана Народне студентске омладине који излазе на испите, јер одустајање од испита значи недовољно припремање истих. Испит је мерило нашег знања, испит не може да буде мерило учења које се обави у периоду лријаве испита до полагања. Проценат неположених испита је 10%, што још увек претставља недостатак озбиљног рада у кружоцнм« и непотпуно припремање испита. Кроз неколико дана завршава се

овогодишњи зимски семестар и приближава се нови испитни рок за све факултете од 15—01 јануара. У овом испитном року сви старији студенти треба д а дају већи број заосталих испита, а студенти прве године први пут излазе на испите. Ако се погледају досадашњи резултати старијнх студената, види се да на многим факултетима имамо у месечним испитним роковима постигнуте доста добре резуптате. Кроз кружоке и интензивнији рад курсева, а уз помоћ демонстратора постигло се ове године много више, јер средње оцене за читаве године знатно су се повећале. Тачан увид наставних секција над полагањем и учењем и редовно истицање броја положених испита и свршеннх графичких радова, колоивиума, семинара, практичних вежбања и иситицања графикона н а видним местима за све групе и године (као што је то нарочито добро спроведено на Техничком факултету), у многоме је допринело појачавању такмичарског елана, у остваривању нашег првог задатка. Демонстраторске секцијз данас одржавају за млађе студенте низ курсев а и пробних испита, како би се пре савладало граднво и откгонио непотребан страх од испита. Разуме се д а помоћ професора студентима у честим вежбама, помоЂ наставног особља демонстраторима, а преко њих студентима, доприноси у многом да се што пре и на што лакшн начин пружи што шире знање сваком студенту. Дакле, колективан рад нроз кружокз, евиденција тога рада, сарадња професора и студенат а У сваком конкретном питању, инднвидуални рад појединаца и помоћ демонстратора су најбољи начин нојим ће се остварити наш план такмичења на стручном пољу. Како за време распуста имамо 15 Дана пре испитног рока, то је у том времену потребан што интензивнији Рад, нарочито индивидуални рад сваког појединца на предметима и

материјом која није успела Да се савлада у току овог семестра. Има објективних чињеница за ово код студената прве године. Онн су морали дуго времена да пробаве на савлађнвању начина учења на Уннверзитету, начнна који се разликовао од оног иоји су имали у средњнм школама, али досадашња искуства кружоци и курсеви омода се у периоду од петнаест дана, када не*е бити предавања, савладају и они делови предмета, који се досада нису обрадили. Сваки нерад за време распуста и лењствовање значио би грех према нашој организацији, према нашо) земљи, која нас је послала у школу да у што краћем року постанемо добри стручњаци. То треба да има у виду свакн појединац, то треба да буде наша свакодневна мисао, а нарочито сада када нмамо на раслоложењу много ве&и број радних часова. Свако нередовно пра*ење предмета, израде графичких радова

и вежои, доводи до несређености у раду, до непотребне ужурбаности на кр а ју године и последњем, јунском испитном року. Досадашњи резултати студената медицине на првом колоквиуму који је положило 82,1% студената са 50% одлично израђених задатака, показује да се сае више и више приступа организованнјем учењу и спремању испита, што је случај на многим нашим факултетима. Слабији резултати колоквиума из техничког цртања на Техничком факултету показују да се они нису довољ но припремили, јер, ма да је број оних који су положили велики, ипак су задаци били доста слабог квалитета. Значи, не само број испита, већ и њнхов квалитет. То је оно што треба да нас потстакне да у току распуста рашчисте с а свим неразјашњеним деловима предмета, да прнђемо озбиљно њиховој обради и да осигурамо доцнији организованији рад кружока н пробних испита. Само тако, савпадавши предмете које смо слушали у овом семестру, ми можемо показатн много боље резултате на нспнтима У овој години.

Студенти у кружоку

ПРЕДАВАЊА АКАДЕМИКА ТOДOРА ПАВЛОВА студентима Београдског универзитета

Истакнути борац за јединство Словена, академнк Тодор Павлов, темом „О конкретној истини“, завршио је низ предаван>а из области дијалектичког материјализlма. Интересовање за ова предавања било је велико, не само код студената и професора, већ и код наших јавних радника, руководилаца, офнцира « чланова масовних ортаннзација, што се огледало у масовном присуствовању на предавањима. Кроз своја предавања академик Тодор Павлов говорио је и објаснио питања како из области физике и чисте филозофије, тако и о методама изучавања дијалектичког материјализма и о изучавању конкретне истине као начику рада и стручног уздизања. Он је кроз своја Iпредавања потврдит да је пут којим је кренула наша студентска омладина, пут изучавања дијалектичког материјалшма једиви правилан пут којим се народна ннтелигенција оружа знањем и науком за службу своме народу. Говорећи о „Филозофији и физици“ Тодор Павлов се задржао и опширно изнео Лењинову анализу филозофског идеализма у односу на физику. После тога предавач је исцрпно рашчланио односе између филозофије и посебних наука, и завршио своје излагање перспективама развlита филозофије и посебних наука у капиталисвету и у Совјетском Савезу. 'ЧЧ-у-. чпСвоје друго предзвање Тодор Павлов посветио је дијалектичком

методу. Посташшши питања: Шта је наука? Шта је метод? Шта је метафизика, а шта дијалектички метод? Павлов је детаљно изнео односе између формалне ло. гике и дијалектике. Говорећи о науци, предавач се задржао на узајамном односу теорије и праксе. У завршноlМ делу предавања академик Тодор Павлов опширно је говорио о нрнментг дијалектичког материјализма у делима Лењина и Стаљкна. Своја излагања завршио

је гаворећн о прнмвни метода материјалистичке дијалектике у нашим коикретним условкма коју су извршили учеиици Лењина и Стаљина, Тито и Геррги Димитров. На свом последњем београдским студентима, академик Тодор Павлов говорио је о истини, о увек објективној и конкретној истини. Тим 'поводом он је прочитао у српоком преводу читаву главу из свога познатог дела „Теорија одраза“. Ове своје теориске поставке предавач је богато илустровао конкретним примерима из политИчке и научне делатности Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина, а нарочито Тита и Георгија Димитрова. У наставку свога излагања академик Павлов повезао је својс излагање са рођенданом генералисимуса Стаљина, а после тога прешао је на конкетне задатке наша д>ва братска народа у садашњој етапи њиховог историског развитка. Одушевљено поздрав. љен, академик Тодор Павлов завршио је своје предавање наглашујући потребу још дубљег јединства и културне сарадње међу народима Титове Југославије и отечествсн офр онтовске Бут а рске Ге оргија Димитрова. Предавања академика Тодора Павлова, његове речи високе и нисте топло су примили наши студенти. Као знак захвалности за показано интересовање за наше научио и стручно уздизање, предат му је у име наше Народне студентске омладике Дедијеров „Дневиик".

Академик Тодор Павлов

Годишња скупштина Потпорног удружења

Од ПОЧЕТКА РАДА ДО ДЕЦЕМБРА 1946 ГОДИНЕ ПОТПОРНО УДРУЖЕЊЕ ИЗДАЛО ЈЕ СТУДЕНТИМА 3,793-422 ДИНАРА

22 децембра одржана је редовна го-дишња оку|Пштина Потпорног удружења студената Београдског уннверзитета. Скупштину је отворио друг Петар Јовановнћ, професор Универзитета, досадашњи лретседннк Удружења. Пошто је поздравио скупштину дао је реч другу Пантовићу Василију, ст. тех«ике, досадашњем секретару који је скупштини поднео извештај Управног одбора. У свом реферату друг Пантовић је изнео рад Потпорнот удружења од марта до децембра 1946, финансиски преглед пословања, као и тешкоће које су стајале пред Управним одбором. Најтеже питање било је питање књиговодства и адмииистрације. Због недовољног стручног внања и несаlМокритичности књиговође друга Владе Стефановићз, студента ЕКВШ, књиговодство је у месецу мају било доведено у тешко стање, тако да је Управни одбор ангажовао за књиговођу друга Тадића Драгутина, мњнговођу Народне банке. Ма да је задатак био тежак друг Тадић је ипак успео донекле да среди стање књиговодства. Друг Александар Лончаревић, студент ЕКВШ-а успео је, улажући максимум напора и жртвујуКи велики део свога слободног времена на сређивању посла, да у потпуио-

сти среди питање администрације, која је такође била болнз тачка у раду Потпорног удружења. У свом послу Управии одбор се ■ослањао на економске секције по факултетима, преко којих су примане молбе студената, Економске секције факултета су проверавале и давале своје предлоге о томе којим друговима треба дати помоћ или поаајмицу у оквиру оне своте, коју је том факултету одређивао Управни одбор за тај ме. сец. Ова форма рада показала се у пракси као веома добра и Управни одбор је у тсику целрг свог рада, на основу предлога економских секција, одобравао и исплаћивао помоћ студентима. По.моћ за исхрану давана је у виду бонова за једиу од студентских мензи, јер се стало на становиште да Потпорно удружење треба са своје стране да учини све како би наше мензе, путем већвг броја абонираца, а то значи већим приходима биле помогнуте, кзко би дале што бољу храну студентима. По питању давања помоћи и позајмицз, Управни одбор заузео је следеће становиште: да се помоћ даје углавном за исхрану, јер је то основно шитање које се мора решити као најважније у животу и раду студената; д« уколико је пнтањс исхране повољно решено,

могу да се дају новчане позајмиц« у износу од 500 динара, а преко тога само ио специјалном решењу Управног рдбора; да се помсхћ и позајмице морају давати само сиросмашним студентима који немају средства за издржавање; да се прзенствено помоћ даје оним сгудентима који учествују и активно раде у студентоким организацијама, јер је то доказ да су добри синови свог народа и да их као такве треба помоћи. Руководети се овкм становиштем Управни одбор је од почет. ка свога рада па до месеца децембра одобрио: лозајмида за храну 2,521.703 динара, ломоћи за куиовину текстила 213.834 динара, новчаних позајм(ица 1,057.885 дин. што износи свега 3,793.422 динара. После реферата друга Пантовића друг Влада Микулнћ је шредложио скулштини да усвоји измену пра©ила удружења у толико што ће пословна година трајати од 1 септембра до 31 августа, чиме ће се омогућити да студенти у току целе године ужизвају помоћ удружења. Предлог је једногласно у* својен. Након избора кандидационог одбора и његовог предлога за нзбор нове управе, скупштина је изабрала следеће другове за чланове но«е управе: Микулић Владимира, ст. медицине, Пантовић Васиљка, студента технике, Меденицу Сиасоја студ. ЕКВШ, Врбица Ннколу, ст. технике, Бајић РадивоЈа, ст. права, Пејатовић Радмилу, студ. филозофије, Лончаревић Александра, ст ЕКВШ, Гузину Драгу, ст. технике. Драме Мухаиеда, сгуд. медициве. На скупштинн де изабран и фи. нансиско-контролни одбор. Овнм је скупштина завршена, Новоизабрани одбор коституисаће се у току наредних дана. Пред новом управом као најва. жније поставља се коначно побољ-Iпање администрације, која још увек ннје како треба. Поред тога нужно је сређење благајне као и књиговодства, које треба да се ГП* ГТи ,ТТЛ 1Р ТТДХ.Л А,Лл

Мнлован ВлаЈннћ, сг. т*»иике

Нзабран је секретаријат Универзитетског одбора нсо-а

Прошле недеље одржан је први састанак новоизабраног Универзитетског одбора Народне студеитске омладине Београдског унизерзитета. На састанку је изабран секретаријат и донето је неколико закључака о брзом и ефикасном опровођењу одлука донетих иа годишњим скупштинама Народне студентске омладине. У име кандидационог одбора, друг Бранко Јанковић предложио је да у секретаријат уђу следећи другови; МИЛАН ЈОСИМОВИЋ, ст. технике; МИКА ПАВЛОВИЋ, ст. мед.; АЛИЈА КРПА, ст. медицине; МИЛОРАД МИЈОВИЋ, ст. ЕКВШ; ДУШАН ЂУРИЋ-ЗИНАЈА, студ. медицине; МИЛУН ЈЕЛЕШОВИЋ; студент медицине; ВЛАДА МИТРОВИЋ, ст. лрава и ВЕЋЕСЛАВ ВУКМАН, ст. медицине. Пленум је једноглаоно примио предлог кандидационог одбора, По питању спровођења одлука са' годишњих скупштина НСО-а,

из излагања претседника сакрагаријата другарице Вјере Ковачевић и дискусије увидело се, да на неким факултетима од бирања актива до данас ннсу још коиституисани секретаријати и да се «е спроводе одлу к е донесене на скупштиама, да нема дозољно упорности у остваривању плана. Донесени су ови закључци: остваривање једномесечних планова, организационо сређивање одељења, обједињавање сектора, развијање самоинициЈативе, оређивање администрације, благајне и др. учиниће много на сређивању рада наше организације, на уклањању учињених пропуста.

ГАКСА ПЛАЋЕНА У ГОТСВУ

ГОД. XI

БРОЈ и

Излазн Једаипут недељно БЕОГРАД, петак, 27 децембра 1946

ЦЕНА 2 ДИН.