Студент

ЗАВРШИЛО ЈЕ РАД ВЕЋЕ ОМЛАДИНЕ БАЛКАНСКИХ ЗЕМАЉА

ОМЛАДИНА БАЛКАНСКИХ ЗЕМАЉА ТРАЖИ СЛОБОДУ ЗА ДЕМОКРАТСКУ ОМЛА ДИНУ ГРЧКЕ

у току свога рада Веће се дотакло свих питања сарадње и могућности сарадње омладине бал. канских земаља. Донесени су .многи конкретни закључди чије ће најскорије спровођење у дело зближити омладину Балкана, на општим омладинским литањима, својственим омладини свих земаља и надија. У току рада Већа владао је дух разумевања, јединствености и одлучности омладине балканских земаља да уклони и најситније препреке зближења и успостављања најсрдачиијих и најприснијих односа својих земаља. Омладина Балкана, својом одлуком да на идућим састанцима присуствују и делегати омладине Мађарске, Аустрије и Чехословачке показује да жели братство и пријатељство и све остале омладине света, а нарочито омладине суседних земаља. Овај састанак имао је радни карактер и на њему је детаљно прегледан досадашши рад већа. Прихваћени су нови задаци и сгворен је детаљан план за рад у идућој години. У току досадашњег рада забележени оу лепи уопеси упознавања и зближења омладине. Великог успеха имале су балканске игре. Нарочитог успеха имала је акција размене делегата и радних бригада на „Омладинској прузи“ Брчко —Бановићи и „Омладинској цести“ у Албанији. У идућем раду ова размена делагација биће већа. Веће Је расмотрилои питање помоћи Грчкој омладини. Констатовано је да су грчки монархо-фашисти онемогућили сваку везу грчке омладине са омладином демократских балканских земаља, У вези с тим одлучено је: Веће је констатовало да су се у свим балканским земљама, изузев Грчке. одржали омладиски конгреси и поздравио је њихове резултате: учвршћење јединства омладине Бугарске и Румуније. Оно такође поздравља стварање организације „Демократске омладине“ Мађарск 6 л њене напоре на преваопитавању. Омладинске организације балкзнских земаља правилно су схватиле своје најбитније задатке; активно учешће ‘ у обнови и изград, њи својих земаљз. Омладина Је ч>врсто повезана са најширим масама народа и залаже се за изградњу боље будућности. Омладинска пруга Брчко-Бановићи и Омладинска цеста У Албанији, као и многи други радови на исушивању звмљишта и обнови порушених зграда у Румунји су конкlретан резултат тог схватања. У вези са заседањем Светске федерације омладине и светског студентског конгреса Веће је по- . ставило ове задатке: Омладина Балкана припремајући ое за конгрес треба Да ради у духу уни- . штења и последњих остатака рв- <

акције и у духу одлучног супротстављања сваком м.ешању шоља у интерне ствари појединих земаља. [ Потребно је демаскирати покушаје империјалиста и ратних хушкача да омету консолидацију демократских режима у свету ида гуше демократске покрете колонијалних земаља. • Све омладинске организације на. ших земаља треба да активно помогну борбу шпанског народа за збацивање фашистичке диктатуре. Треба сакупити новчану помоћ и упутити је друговима у Шпанији. Наша омладина треба да буде одгајена у духу консолидације са омладином колонијалних земаља која се бори за демократска права. У припремању конгреса СФДОС треба напредовати на пољу упознавања, пропагирања те борбе путем предавања и брошура. У раздобљу од 2-ХП о. г. до 15-1-48, треба да се изврши претплата за ревију СФДО „Омладина света“. У истом раздобљу омладинске организације наших земаља организоваће и прикупљање финансиске помоћи Светокој федерацији демократске омладие света. Такође је одлучено да омладинске организације шаљу слике и адресе омладинаца који желе да се дописују са омладинцима страних земаља. Најважкији догађај у идућој години је светски омладннски фестивал који ће се одржати у Прагу. Треба одмах приступнти припре. мању културних, позоришних, плесних и фолклорних екипа, кзо и припремању материјала за изложбу фотографија у Прагу. На крају је одобрен план рада за идућу годину. 1) Седиште Већа и даље остаје у Београду; 2) Омладинске организацнје треба да уз помоћ Извршног комитета организују места одмора и заједкичког логоровања за младе раднике, сељаке, ђаке и пионире. По питању културних веза: 1. Оргавизовати размену младих писаца; 2. организовати, према мо. гућностима, рззмену омладинских и пионирских изложби појединих земаља; 3. с времена па време организације треба да шаљу кореспонденцију у остале балканске земље; 4. потребно је упознати омладину са нарочитим догађајима и историским датумима појединих земаља; 5. потребно је предлоокити нашим писцима и композиторима да саставе једну песму са заједничким садржајем и обликом за омладину свих балканских земаља.

Преглед МЕЂУНАРОДНИХ ДОГАЂАЈА

ЊУЈОРК На седници Савета безбедности од 19 овог месеца, одлучено је да се образује Комисија за иопитивање ситуације у Северној Грчкој, дуж граница Албаније, Југославије и Бутарске. Резолуција коју је поднео амерички делегат усвојена је уз извесне исправке. У резолуцији се каже да ће Комисија за испитивања ситуације у Северној Грчкој поднети извештај Савету безбедности иајкаloније до 15 јануара 1947 године. Интересантно је осврнути се на услужнотс и став англо-америчких делегација поводом оптужбе и тражења Цалдарисове, владе поводом доношења ове резолуције. Грчкој монархо-фашистичкоЈ влади није по први пут да се појзви пред Саветом безбедности. Два пута је монархо-фашистички режим оптужен пред Саветом безбедности од стране мирољубивих и демократских земаља, када је доказано необоривим аргументима да је монархо-фашистички режим директно крив за терор и насиље који владају над грчким народом и због систематсих и смишљених провокација регуларвих трупа према мирољубивим северним суседима Грчке; желећи тиме да изазову демократску Југославију и да помуте мир који влада на Балкану, а да кривицу баце на миро. љубиве народе Балкана. Али англо-америчке делегације нису онда нашле за сходно да дају подршку за стварање једне комисије која би испитала тадашње стање у Грч. чкој, оне су онда одбиле такав мирољубив акт. Зашто? Кога су тиме штитиле? Наша делегација у Њујорку је такође гласала за ову одлуку Савета безбедности, како би се заиста видело ко је кривац за терор и убиства, за пљачке и паљевине над ненаоружаним народом Грчке. Нека Савет безбедности и цео слободољубивн свет види колика опасност по мир у свету лежи у данашњем Цалдарисовом режиму, али се народи Југославије никада неће сложити с тиме, да иопитивање Комисије Савета безбедности обухвати и наше гравице, и нашу земљу. Демократска ЈугославиЈ’а је показала у безброј примера своју доследну мирољубиву политику, искрену борбу за мир и демократију у свету. Стога народи Југославије сматрају за неправду и увреду одашиљање такве Комисије, која би тиме повредила независност наше земље. ГРЧКА Снаге Демократске армије воде борбе противу монархо-фашистичких трупа по целој Грчкој. Воде се жестоке борбе у Верији код Спарте на Пелопонезу. у! области Нусе и Евроса, одреди Демократ-

оке армије борили оу ое противу монархо-фашиlСтичке жандармерије и војоке, Демократска армија водила је огорчене борбе противу монархо-фашистичке војске у селу Оклитра код Тракале, а у селу Сулфија у борбама је запленила комору са храном, која је била намењена монархо-фашистичкој војсци. На прузи Солун —Александрополус, одреди Демократске армије напали су чету монархо-фашистичких војника, извршили су напад на станицу Галикон, оеверно од Солуна, и днгли у ваздух железнички мост северно од Калкиса Убиства, паљевине и насиља монархо-фашистичкик разбојника настављају се несмањеном жестином. У року од три сата монархо-фашисти су у македоноком селу Кировриси заклали осамдесеторо деце, жена и људи и запалили деведесет кућа. Према досада утврђеним подацима, Цалдарисов режим је лротерао 4204 грчких демократа на пуста острва!, број ухапшених премашује 10.000, а број бачених у коlнцентраци'оне логоре износи преко 1900 лица. Симпатије свих слободољубивих народа су на страни Демократске армије која води херојску борбу противу насиља над грчким народом, за правду и демократију, за незавионост Грчке. У Лондону је одржан 15 децембра митинг проти. ву енглеске политике у Грчкој, међу којима су говорили и чланови Генералног савета Конлреса Тредјуниова, Перворт, лорд Страболџи и лабуриста Норман Додс, који је између осалог изјавио: „Ја се гнушам што сам лабуристички члан Парламента* бар што се тиче ааше спољне политике, Садашњи режим у Грчкој, не би без бритавских трупа потрајао ни две недеље“, АIУСТРИЈА НаЈвећи крвник и кољаш наших народа, ратни злочннац Анте Павелић налази се у Аустрији, у Грацу, као гост англо-америчке војске. Англо-америчке војне и цивилне власти врло добро знају ко је Павелић, колико је несреће и патње донео југословенским народима, Англо-америчке војве власти брижљиво га чувају и не дозвољавају нашим официрима да ухапсе највећег злочинца наших народа, како би му народи Југославије изрекли пресуду за хиљаде и стотине хиљада ж|ртава, које су пале од његове руке и руку његових злочиначких сарадника. Павелићу је добро дошла заштита англо-америчкик власти. Он се је чак осмелио да даје „изјаве“ новинарима, у којима каже да ће повести англо-америчку војоку против Југославије Овакве „изјзве“ нису без узрока. „Поглавник", ратни злочинац, постао •је оруђе у рукама реакционарних

кругова, који желе да га искори. сте за борОу противу слободољ>Оивих и демократских народа, «а. стојећи да прикриван>е ратних злочинаца прикажу светској јавности под видовима „демократичности“ и „хуманости“. Али једно јс јасно, да се владе Сједињених Америчких Држава и Велике Вританије не придржавају опоразума са иашом владом, пр коме су они дужии да нам нредају ратне злочинце за којима трагају наше власти. Самим тим англ о - амерички реакционари изигравају основне принципе који су изражени у Московској декла. рацији, а потврђени на конференцији. Њима је пре стало да сачувају главу ратног злочинца, да пруже уточиште најверни. јем слузи Хитлера него да удовоље правди и захтевима народа Југославије. Аустрија је постала погодно тле за прикупљање раггаих злочинаца, расељених лица и разних криваца пред лицем овога народа. Они добијају заштиту, разлнчите положаје и функције по Аустрији, западној Немачкој и Италији благодаре. ђи реакциојнарним англо-америчким круговима, који не умеју и неће да цене жртве малих слободољубивих народа. Али борба народа за осигурање мира је из дана у дан све јача и снажнија. Она обухвата све земље. Народи су желши мира ,и благостања, а да би се то> постигло, мора се водити беопоштедна борба противу остатака фашизма, као и за кажњавање ратних злочинаца. Правда према југословевским народима мора да буде задовољена уручењем крвника Паведића, који је нанео дубоке ране и велике жртве народима Југославије, ТУРСКА У већим градовима турске власти врше хапшења јавних радника и угледних људи, под изговором да оии тајно раде противу данашњег поретка у Турској. Заплењена је архива Радничко-сељачке соција. лисгичке странке и Социјалистичке странке, које су решењем власти распупгтене, а свака њихова делагадсг забрањена. Великом броју демократских дневних лн'ст<)ва и штампе је забрањен рад. Многи новинари, директори и уредници дневних листоеа су хапшени, пошто је претходно нзвршен претрес. Тако су у Инстанбулу, Смирни, Зонгул Даку, у Газианкету и Ескишакиру из. вршени многобројни претреси. Том приликом је ухапшен већи број лица. Минисгарски савет Турске ускоро ће размотрити пројекат о „радничким” организацијама, који ће имати за циљ спречавање делатности радничких организациЈа. Досада| је укинуто око 600 синдикалних организација наредбом команданта опсадног стања.

ЛЕЊИН И РАВНОПРАВНОСТ НАРОДА

У многостраној делатности Леи>ина значајно место заузима национално питање. Том питању Лењин је посветио низ дубоко научних теоретских радова, који ће још дуго сачувати неоцењиву вредност за читаво напредно човечанlство. Лењин је успео да практично оживотвори своје погледе, своје учење о националном питању, и да то дело гареда у поуздане руке свог верног следбе. иика и настављача Стаљина. Ако би се покушало у неколико речи изложити суштину Лењинових погледа на национално питање. то би се најпре могло навођењем афоризама које јс Лењин често понављао: „Народ који угњетава друге народе ни сам не може бити слободан“. Лењнн је био непомирљиви непријатељ сваког националног угњетавања, сваког националног поробљавања, сваке расне или националне мржње. У исти мах он је био жестоки непријатељ сваког националног осамљивања, оваке националне ограничености. уског националног шовинизма, Лењин је искрено и дубоко мрзео руске шовинисте, но у исти мах је био велики патриота поносио се тиме што се баш из руоког народа издигла неупоредива нлејада просветитеља хуманиста, таквих напредних бораца за ствар напаћеног и потлаченог човечанства, као што су били: Радишчев, Херцен, Бјелински, Доброљубов, Чернишевски. Лењин је унео врло много новога у дотадашња гледишта на на-

ционално питање и указао на нове начине његовог решења. До Лењина су чак и демократски политичари и оартије, који су се нроглашавали напредним, нацинално питање постављали тако да се оно односило углавном само »а „културне“ националности. Лењин је одлучно иступио против таквог неправедног, неосуманог и нецивилизованог разликовања „белих“ и „црних“, „културних“ и „некултурних“ народа. Исто тако одлучно иступно је и против постојања робова империјализма у колонијама. На тај начин. Лењин је национално питање из посебног и унутарње дрокавног претворио у ошпте нитање, у питање прогреса човечаства. До Лењинове појаве, начело самоодређења нација постављено је врло уско; често су га тумачили тако, да потлаченим народима треба дати право на аутономију. Други су то схватили тако, да је таквим народима довољно да се да право на културну аутономију т.ј. право да потлачени народи' имају своје културне установе, а да при томе сва политичка власт остане у рукама владајуће нације. Лењин је одлучно иступио нротив таквог сужавања појма национално(г самоодређења. Он је јасно одредио право нацијама иа самоодређење, као право зависних земаља и колонија на пуно оцепљење, као и њихово право на самосталан државни живот. Шта више Лењин је сматрао да цивилизовани и културии народи не смеју да се ограничавају само «а декларације о „једнакости на-

- ција“ него морају такве деклараЦије поткрепљивати реалним чи. ном т. ј. оним народима који се ј ослобађају иопод туђег угњетава■ ња, помоћи да се подипну на ниво 1 напредних народа и да стварно 1 пођу путем самосталног држав[ ног живота. Лен»ин је тај задатак ' наложио пре свега радничкој кла. ■ си, трудбеничкој маси, чији су ин[ тереси оолидарни, без обзира на ■ то којој раси или националности 1 припадају. Лењин је био највећи научник, дубок теоретичар, али он није био догматнк, никада се није хватао за слоао учења које Је проповедао. Осим тога се сме се заборавити да је Лењин био нај. већн државник —практичар, оснивач државе новог типа и јединствен политичар. Кад је инсисти. рао на право нација на самоопредељење све до оцепљења и образовања самосталне државе, он никако није био присталица отцепљења по сваку цену, у свим случајевима. Лењин никако није био присталице цепкања света на мале издвојене националне дрокаве. Напротив, Лењин је био ггристалица тесне повезаности народа на основу заједнице њиховнх економских и културних интереса. Он је само сматрао да такво повезивање треба да се врши добровољио, а никако насилним путем. Једино добровољви савез народа може образовати јак, животни државни организам. Управо стога, ка питању отцепљења нација и образовања самосталних држава Лењин се није односио категорички, као према -нечем апсолутном, него му је при-

лазио са становишта општих демократских интереса целога света. Он је сматрао могућим и такве случајеве у којима захтев за от. цвпљење и образовање самосталне државе стоји у противречности са општим интересима народа, случајеве у којима тај зактев није прогресиван нвго се извргава у реакционаран, и сматра да сеутаквим случајевима тај захтев мора одбацити. Ретко се дешава у историји да је великим ствараоцима дато да рођеним очима ввде своје вдеје остварене у животу. Лењину је пала у део та срећа, иако је умро врло рано и био сведок тек почетка оживотворења својих идеја на једној шестиви земал>ске кугле. Но тај почетак био је толико срећан, што се добровољни савез народа СССР, који је он саздао заједно са својим саборцем Стаљин'ом, показао трајан и монолитан. Од лрвог дана стварања совјетске државе Лењин и Стал>ин су доследно спроводиди у живот начела националне пдлитике коју су прокламовали. Финска, у којој Је тад надвладао курс за отцепљење од иове Русије и образовање само'Сталне државе, добила је своју независност из руку совјетске власти. Сви остали народи бивше Русије изјаснили оу се против отцеп. љења од руског народа, и сложили су се у! образовању нове савезне совјетске државе на основу ‘добровољности и пуне ра!вноправности. Лењин је у свом аманету тражио да се учвршћује савез совјетских република, да се као зеница чува јединство народа, да се неуморно помаже народима заосталим под царизмом да се уздитну на ниво развијених народа, и

да се на тај начин обезбеди стварна једнакост међу народима Совјетског Савеза. Лењин се неуморио борио против појаве шови(Визма ма / ком облику, а у исти (мах жигосао шоуаве надионалног издвајања и националне ограничености чим су те појаве излааиле на видело. Велики наследник Лењина, Стаљин, у 'потпуности је остварио његов завет. Националеа политика совјетске владе је лењинско-стаљинска национална политика, а свој највиши израз она је добила у Стаљиноком уставу, у коме је законодаввим путем потврђена постојећа пуна равноправност и сувереност свих 16 република које се налазе у саставу СССР-а; право самоодређења народа све до отцепљења; право образовања самосталвих држава; укидање свих врста националних и верских привилегија, однооно ограничења; право на слободан развитак националних мањина, па чак и етничких група које живе «а територији СССР-а. Снага и чврстина многонационалне совјетске државе издржале су сурови испит у највећем рату за који зна историја човечанства Управо овај добровољни савез парода, њихово јединство и њихова присна -повезаност постали су ј’едан од основних непобедивосги, извојеване победе у рату и светскога значаја совјетске државе.

гов завет.

Јесу ли потребни јачи докази животности и лравилности Лењиновог учења о равноправности карода, лењинско-стаљинског решења националног питања, питања које се тако дуго чииило нерешеиим, И. Рањевски

СТРАНА 2

НИРОДНј