Студент

СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ И МЕНЗЕ

Проблем о коме оваки студент много размишља пре него што је и ступио на универзитет, животно шггање сваког студента, јесте питање стана и хране. И док су пре рата, у старој корупционашкој Југославији, ове две речи значиле за велики део сиромашних студената тежак живот, стално мучење или чак и немогућ|Ност студирања, данас је, захваљујући коренитим променама насталим у нашој држави, разумевању и ог.ромној помоћи народних власти, ово најважније питање студентских маса решено (повољно. Овакав рад народних власти, велике суме новаца које се дају за побољшање животних услова, као и помоћ коју по свим питањима народне власти указују студентима, најбоље говоре о схватању значаја нове народне интелигенције, о бризи стварања што бољих услова за иалрађивање стручних кадрова. Отварањем студентских домова и мензи, решење овог важног питања умногоме је олакшано. Данас студенти Београдског универзитета, поред Опште студентске мвнзе и 'студентског дома, који су радили и пре рата, имају још три дома и две мензе, које, уз минималну цену, дају студентима могућност да у много бољим условима заврше своје студије. Највећи студентски дом „Дом Иво-Лола (Рибар", оправљен је и отворен још почетком прошле школске године. Поред помоћи коју је дом примио прошле године добијена Је и ове године помоћ од Претседн.иштва владе Народне Републике Србије у суми од 2,250.000 динара. Од ове своте дом је оправљен, снабдевен новим креветима, постељивом и осталим потребним стварима. Треба набавити још известан број нових сламарица, али се засада материјал за њик не може добити. Извесна сума иоваца потребна је такође за оправку машинског оделења, које снабдева топлом водом кухињу, купатило и вешерницу. У дому је ове године смешетно 730 студената, Број Iпријављених био је много већи. У дом су примљени сиромашни студенти, који су овојим радом и држањем на факултету то заслужили. Стање у дому Је сваког дана све боље. Услови за рад су одлични. Студенти имају топле, чисте и уредне собе. Сами се старају за мир и дисциплину. У собама је смештено по 3—4 студента, Створени су кружоци, омогућен успешак стручан рад. Ово није лако спровести у другим домовима, који су зидани или као ђачки интернати или као зграде са становима за издавање, великнм собама, незгодним распоредом. У мензи дома „Иво-Лола Рибар“ храни се данас око 1000 студената. Храна у мензи одговара могућностима и средствима са којима менза раополаже. Почетком ове године храна у дому била је прилично слаба, али су за то постојали и објективни разлози. Недостатак материјалних средстава за обезбеђење зимнице преко лета, нове раднице које у почетку ниоу могле да се снађу на послу, чињеница да менза и дом живе преко године од самих уло>га студената, да за време раопуста и ферија тих улога нема, а особље се и за то време плаћа и Још доста других разлога, чинили су да студенти, почетком ове школске године, буду незадовољни храном и да управа мензе и дома уложи доста труда да ово стање поправи. Данас је храна много боља. Намирнице се добијају преко ИНОа, задруга и нарочито лреко! координационог одбора .за 'снабдевање студентских мензи. Тако су набављене веће количине кромпира (са. мо за дом Иве-Лоле Робара 15.000 кг.) из Словеније, 2 вагона пиринча IКоји је добивен из Македоније и подељен свим студентским мен-

зама, већа количина шећера и осталих намlирница. Решен Је и други ва)жан проблем запослен спреман шеф кухиње. Храна се поправила квашитативно и квантитативно. Дом храни свиње у околини Кучева. У ту сврху добијено је и 5000 кг. кукуруза од Министарства трговине и онабдевања. Управа дома захваљује у име студе. ната влади НР Македоније, која је својим прилогом од пола милиона динара и акцијом за откуп пиринча у многоме поправила стање у дому. Исто тако може се изнети пожртвовање и залагање словеначке омладине, која је помогла у откупу кромпира за студентске мензе. У дому „Иво-Лола Рибар“ потпуно је остварена сарадња Управе синдикалне подружнице и Управе дома; правилно је решено питање награде службеника), пази се на радно време, постављају се норме, такмичи се. То је узрок да храна постаје живот сређенији. „Општа Студентска менза“ храни највећи броЈ студената. Број уплаћених улога износио је 2539, а са појединачним боновима прелазио је 3000. Са 500—600 бонова које даје студентима Потпорно удружење, овај ј!е број у току прошлог месеца прелазно 3500. Ове године Министарство просвете Ср. бије дало је као помоћ 350.000 динара.

„Општа студентска менза“, захваљујући новчаној резерви од прошле године, уопела је да се преко лета снабде зимницом. Данас се материјал набавља углавном преко ИНО-а и задруга, а намирвице коЈих нема довољно, преко коордиационог одбора за снабдевање 'студентских меши. Храна је и у овој меизи сваког дана боља. У њој раде келнери, а постоје и дежурни студенти. У Општој студентској мензи, као и у свим осталим мензама, могла сц чути премедба да се студенти слабо одазивају својим обавезама, да не долазе на дежурства. Због тога дуги редови, непотребно чекање, изгубљени часови. Дом студената „Осман Ђикић“, отворен априла месеца прошле године, има проблеме чије је решење у току. Почев од правног положаЈа дома, коЈи Још није регулисан, па преко недовршених радова «а самој згради и веучвршћене диспицпине међу студентима. Дом студената „Осман Ђикић“ добио је ове године од „Препорода“ и Владе Народне Републике Босне и Херцеговине 550.000 дин. за оправку дома. Радови су у току. Важио питање, које се показало као нерешиво за неко време, јесте застакљивање прозора. Због тога су неке просторије готово неуlпотребљиве. За зимницу, побољшање хране и кухињски инвентар, дом „Осман Ђикић“ добио је од Министарства просвете Србије подаоћ од 300.000 динара. У почетку ове школске године храна је била слаба, али су доцније набављене веће количине намирница и боље кухињско особље. Здравље студената је добро, ма да здравствени услови не одговарају. У соби станује заједно по 8, 16 « 19 стуеданта. Културно-просветни ра>д, као и у свим осталим домовима, неразвијвн. То је зато што је тежиште културио-просвет-

ног рада пренеоано на факултете, тамо је лостављен на широј основи. Све особље дома у управи и канцеларијама чнне студенти. Дом „Луке отворен је пре кратког времена, али-он још није, у луном смислу речи, студенггски дом. Већи број станара, ма да су добили станове ван ове аграде, неће да се сели! Ово у многоме отежава како завођен>е дисциплине у дому тако и правнлан рад и учење. Као дом, дом „Луке још није снабдевен ни потребним инвентаром, а нарочито се осећа недостатак ћебада. Још једна незгодна страна је распоред соба. Да би се отишло у једну собу, мора се проћи кроз неколико другнх. Сталним пролажењем омета се рад студената, Агрономи су ове године такође добили свој дом мензу. Ма да је то најмлађи дом у њему је стање већ прилично сређено и омогуђен правилан рад студентима. Собе су чисте светле и топле. У

дому Је смештено 66/ студената н студенткиња. Велики број студената још увек тражи да уђе у дом, али је то за сада немогуће, јер нема услова да се и други дом ускоро отвори. И овај је дом отворен захваљујући огромној помоћи коју су, указале народае власти. За оспособљавање дома и мензе добијено је од Министарства нољопривреде ФНРЈ и Министарства пољопривреде НР Србије 3,900.000 динара а од Министарства просвете НР Србије 3,000.000 динара. За оправку зграде потрошен је један део новца, па је и зграда у парку, предвиђвна за дом, такође оправљена. Само пемогућност добијања стакла за прозоре и куповину хидрофора за воду, чине ову зграду за сада неупотребљивом. Да би се оценило право стање ствари у дому у Земуиу довољно је кад ое чују речи другарица: „Добро нам је, лецше него код куће“. Ниједна менза није са мање могућности постигла боље резултате. Смештена у старом фабричком магацину, преуређеном за кухињу и трпезариЈу, са примитивним пећима и казанима. Захваљујући залагању Управе меше и особљу, студентима агрономије пружа се релативно добра храна. Оно што друге мензе још немају то је храна зз дијеталце. Сада има 30 дијеталаца. И овде је проблем неодазивање студената дежурству. У дому се поред студената хране и радници фабрике „Иван Милутиновић", као и известан броЈ професора универзитета. Намирнице добија и ова мензз преко Коорданационог одбора за

онабдевање студентских мензи, ИНО-а; и АФЖ-а. Управа меше жели да зида нову зграду, где 6и се могло оместити и хранити 1000 студената. . у „Дому (пуденткиња" има веђ, више проблема. Хладие собе, слаба дисциплина!, удаљеност од мензе. Радило се на отварању сопствене мензе, али за то данас још нема могућ|ности. Још једна неугодност која омета рад и слаби здравствене услове у дому, је чињеница да у једној соби станује ааједно ло B—l2 студенткиња. Јасно је, да се неки од ових проблема, са мало добре воље самих студенткиња, могу отклонити.

У читаоници дома „Иво-Лола Рибар“

Студенти у својој соби

Мјесец дана рада НСО-а Медицинског факултета у Сара]еву

Већ је прошло мјесец дана от- н како је почео са радом Медицин- Г ски факултет у Сарајеву. Иако је п одлука народних власти о отва- р рању факултета услиједила врло \ брзо, факултет је почео са редов- т ним предавањима на 16 новембра с 1946 г. Сви студенти Народне Ре- ; публике Босне и Херцеговине ко- с ји су били уписанн на I семестар с на загребачком или београдском с Медицинском факултету вратили ј су се у Сарајево да би наставили с студирање на свом новоотворе- * ном факултету. На факултет је у- ; писанр укупно 232 студента од ко- г јих је већина из Народне Репу- ( блике Босне и Херцеговине а има ; такође и знатан број другова из ј. Н.Р. Србије, Н.Р. Македоније и * Н.Р. Црне Горе. Прије неколико 1 дана стигло је у Сарајево и 14 1 албанских студената који ће сту- л дирати медицину на факултету у I Сарајеву, а очекује се долазак г још истог толиког броја. Тимв је ј Сарајевски факултет добио шири значај јер на њему студирају сту- ; денти и осталих народних репу- < блика као и братске нам Алба- < није. ] О свом досадашњем раду Акци- ] они одбор дао је извјештај на < изборној конференцији за секре- < таријат НСО-а, која је одржана ■ на дан 22 децембра. Пошто је о- ' творио конференцнју досадашњи ( претсједник Акцноног одбора, друг 1 Слободан Грбац, дао је рјеч дека- 1 ну факултета, професору Саоов- з љеву Александру који је у свом поздраву подвукао нарочито пред- < рагни рад напредне студентске о- : младине, њено учешће у НОБ-и и ; рад на обнови и изградњи наше земље. Он је изразио наду и у- , вјерење да ће Народна студент- : ска омладина сарајевског Меди- ; динског факултета остварити пуну узајамну сарадњу између про- : фесора и студената. Друг Милан Јосимовић, студент технике поздравио је конференцију испред свих студената Београдског универзитета наглашавајући да су они радосни да могу поздравити отварање факултета у Сарајеву и да у том циљу желе остварити потпуну узајамну помоћ и сарадњу на свим пољима рада. Испред Загребачког свеучилишта конференцију је поздравио студент медицине друг Марко Шарић који је такође подвукао значај узајамне помоћи, сарадње и лреношења радног искуства. Оба делегата била су бурно поздрављена аплаузом као и скандирањем Београд Загреб Сарајево, и поклицима братства и једннства. ПослиЈе избора радног претсједништва, кандидационог одбора!, записничара и овјерача, друг Грбац Слободан поднио је извјештај о досадашњем раду Акционог одбора, и то по раду секција кроз које се је читав рад развијао. У привремени студентскн дом смјештено је 59 студената, а у заједничкој мензи са студентима ВПШ храни се 80 студената медицине. Квалитет хране је задовољавајући. Подијељене су и знатнв количине одјеће и обуће сиромашним студентима које је поклонио Главни одбор Црвеног крста за Босну и Херцеговину. Стручна секциЈа на заједнички одржаној конференцији свих студената успјела је да оформи 31 кружок са 212 чланова. Овдјв нису урачунати другови- Албанци који су дошли прије неколико дана а за које ће се формирати кратак курс из свих иредмета уз помоћ најбољих студената као и самих професора. На тај начин само мали постотак студената није обухваћен у раду кружока ради

њихове болести или отсутности. Питање књига је још увјек велики проблем. Уз помоћ деканата подијељено је по кружоцима 50 хемија, 50 биологија као и 10 анатомија. У рјешењу овога питања стручна секција ће се морати и даље озбиљно позабавити. Сама организација кружока даје подршку и раду осталих секција што се нарочито показауш у досадашњем раду. Културно - просветна секција оформила је хор и дала неколико другарских вечери. На дан прославе проглашења ФНРЈ приредила је свеч-ану академију. Она још није могла потпуно развити своју дјелатност због краткоће времена које Је стајало пред њом. Приступило се оформљсњу и фискултурног актива гдје је нарочиту помоћ указао Фискултурни одбор Босне и Херцеговине у поклону фискултуриих реквизита у вриједности од 10.000 динара. Послије одмора копференцију је поздравио испред албанских студената у Сарајеву на албанском језику Башкими Зумберија, који је парочито истакао борбено као и послијератно јединство и сарадњу југословенског и албанског народа. Он је био бурно поздрављен аплаузом скандирањем Тито—Енвер, као и поклицима братства и јединства. Том приликом упућени су поздравни телегрзми маршалу Титу и генералпуковнику Енверу Хоџи. Из дискусије која је била доста исцрпна и у којој Је учествовало неколико другова могло се закључити да се читав актив који се коначно формира и бира своЈе руководство мора убудуће више позабавити учешћем свих чланова у доношењу једног плана о стручном уздизању као и примању обавеза и развијању такмичења. Ту се парочито подвукло да од рада омладинске организације зависи какав ће углед имати наш факултет. у том циљу треба ус* мјерити читав рад на стручном пољу. Што се тиче политичкокултурно просветног рада на том пољу актив мора показати много више активности. У овом раду треба се руководити тиме да се кроа њега НСО што више и ближе повеже са радничком и сељачком омладином. Послије рјечи другова који су говорили о будућим задацима «а економско, социјалном, здравственом осигурању дената, као и о проблемима кој!у том погледу још стоје пре; НСО-ом подвукло се и о значај) спровођења евиденције и реги страције чланова НСО, те је за тим узео је рјеч друг Миџић Џевад који је испред Земаљског Вијећ; Народне омладине Босне и Хер цеговине поздравио конференци Ју. Он Је рекао: —• Данас се читава омладин! Бооне и Херцеговине радује јер ; вама гледа прву генерацију меди цинара које одгаја Народна Ре публика Босна и Херцеговина, који ће дати пуну подршку широ ким народним масама. Ви сте : вашем досадашњем раду показал! знатнв успјехе. Они могу послу жити као примјер нашој средњо школској омладини. Задатак ј народне омладине да у своју сре дину окупи све другове, јер ј маршал Тито рекао да ван не омладине «е може постојат друга организација и сви они кс ји се налазе ван ње на погре шном су путу. Према статуту Нг родне омладине Југослзвије в сте одредили правац вашега рал на факултету а Јединство ваше остале омладине биће ваш прав пут.“

Бранко Салатић, студ. мед. Сарајево

АЦА МАРИНКОВИЋ СТ. ПРАВА

Ових дана умро је у санаторијуму на Голнику друг Аца Маринковић, студент права. Друг Аца је рођен у Македонији у врло снромашној породици. Иако је живео под веома тешким материјалним приликама, гимназију је свршио као одличан ђак. По завршеној великој матури уписао се на Правни факултет. Средином 1944 године стула у партизански одред, где се убрзо истиче својом борбеношћу и храброшћу н постаје политнчки руководнлац. У то време друг Маринковић постаје и члан Комунистичке партије Југославнје и каб такав служи за пример својим друговнма, како се треба борити и радити за свој народ. По демобилизацији долази на фа-

куптег. На факултету је Један од нај« активннјмх другова, како у раду организације Народке студентске омладине, тако и приликом полагања испита, које је увек полагао са врло добрим оценама. На факултету је био руководилац економске секције, и залагао се да што веl»и броЈ студенат а добије што је могуће боље услове живота. Због свог преданог рада био је изабран у секретаријат Народне студентске омладине Правног факултета. Живот и рад друга Аце МариНкОвића, његово несебично залагдње и сагоревање на послу, нека послужи као пример свим а нама, како треба радити и борити се за своју домо« вину*

ННРOПНН СТУПЕНТ

СТРАНА 3