Студент

УЛОГА И ЗНАЧАЈ СТЕВАНА МОКРАЊЦА у нашој националној музичкој култури

Наша уметничка музика је веома млада. Услови за њен развитак као и за полет књижевности створени су тек у XIX веку буђењем националне свести. Али док мњижевност има јак корен још у претходном веку, први музички

покушаји јављају се тек у првој половини XIX века. У то време музичку активност покрећу странци. Први српски музичар са стручном опремом је Корнелије Станковић. Његов знанај је не толико у стваралачком раду колико у подизању култа народне музике. Под утицајем Вука Караџића он је шрви зашао у народ и почео да скупља народне мелодије. Његове идеје су прихватили Јосиф Маринковић и најзад Стеван Мокрањац који је коначно утврдио темеље нашег музичког романтизма. Као композитор, Мокрањац се 01Граничава искључиво на поље вокалне музике. Хор је био најпогоднији инструменат за израз ње. њових музичких тежњи и њему је Мокрањац посветио своја најбоља дела руковети. Написао их је 15, и у њима Је обрадио мотнве народних песама из разних крајева Србије, Црне Горе, Македоније. Пошто се у свакој руковети налази низ песама из једнога краја, важан је био избор грађе. Требало је у мнонгтву народиих песамз изабрати оне које најдубље изражавају живот и ооејћање на, рода и у којима постоји јединстзо мелодије и текста. У томе је Мокрањац успео, пошто се сам кретао кроз народ и ношто је познавао његове потребе и невоље. Друга успела ствар је хармонизација руковети. За раалику од Корнелија Станковића који је народним песмамц дао западноевропску обраду, Мокрањац је осетио да на т ша мелодија подлеже другим законима. И баш том применом скривених хармонија и замршених ритмова, Мокрањац Је успео да изрази сву лвпоту наших народних мотива и да од руковети створи уметничка дела високе вредности. Видели смо већ да је културно наслеђе на које је Мокрањац наишао било врло слабо. Наша музичка прошлост је била без традиција у поређењу са другим кул. турним народима. Требало је мно-

го воље и енергије да би се кренуло наиред. Требало је створити не само стручне музичаре негб и слушаоце н извођаче. Све је то Мокрањац обухватио у своме обимном раду и зато је за нас, поред композитора, важан и Мокрањац * педагог и организатор. Његова активност се осетила у нашем целокупном музичком животу. Он је дугогодишњи диригент Београдског певачког друштва и улаже много напора да га подигне на уметничку висину. Са хором путује ло свим нашим крајевима. приређује концерте у Русији у МOIСКВИ. Петрограду, Кијеву, посећује Трст и Ријеку. Али његовом организаторском духу то није доста, 'он осећа колико је важна културна средина за продукат уметности и колико је код нас потребно њено васпитање. У том циљу оснива Српску музичку школу у коју окупља омладину да би пробудио код ње интерес за музику. Тиме поставља основ за развитак наших музичара. Када данас посматрамо рад Стевана Мокрања можемо рећи да је могао бити обилнији, а нарочито као комтозитор могао је да да основ и нашој инструменталној мувици. Али када се пренесемо у његову средину и тадашње услове аа рад, ми морамо да му дамо пуно признање за оно што је урадио. Није претерано ако његов значај за развој музике поредимо са значајем Вука Караџића за разво! књижевног »езика.

Д. Зрнић, студ. Музичке академије

Библиографија Ј. В. Стаљин: Лондонски конгрес Социјал-демократске партије Русије. Делегатове белешке (I састав Конгреса, II диевни ред, Извештај ЦК. Извештај Думске фракције, 111 О непролетероким партијама, IV О радничком конгресу). „Култура“ Библиотека марксизма-лењинизма!, Беорад 1946, штампано ћирилицом и латиницом, страна 36, цена 5 динара. Ф. Еигелс: Улота рада при претварању мајмуна у човека. *, „Култура Библиотека марксизма-лењинизма, Београд 1946, штампано ћиршгицом и латиннцом, страна 23, цена 3 динара. Мали, али изванредно садржаЈни Енгелсов чланак „Улога рада при претварању мајмуна у човека“, штампа се први пут у орпском преводу. По замисли Енгелса овај чланак имао је да буде увод у веће дело којејеЕнгелс најпре назвао „О трима основним облицима поробљавања" а касније „Поробљавање рздника". Пошто Енгелс није уопео да заврши то дело он Је уводни део, првих B—9 страна рукописа, назвзо „Улога рада при претварању мајмуна у човека". Последње 2—3 стране рукописа већ улазе у основну тему дела поробљавање радног човечанства.

ме чије га је „здраво друже" збунило « коЈи је већ оојахао. А кад је кулаш зазваиио копитама по друму у! трку за колоном, кад је остао сам, прибијен, уз салаш, насмијао се Радоваи, од иеке потајие радости, веселије од развигора који Је хујао у гајевима и доносио прољеће. Драга Је могла само из даљине да их види. Стид је било) сироту да онако у ритама дође на сокак и да се изблиза лорадуЈе. Кад Радован поче да прича о сусрету с партизанским главарима, она поче да плаче... Ћути, биће добро. Дочекали смо. Жена обриса рукавом очи уздишући. Ћутали су обоје и гледали у жар на огњишту. Напољу је дувао југ. Чуло се како хује брестови над извором; како се пресамићеии у стасу једва отимају ветру. Још крајем марта југ је разбио сметове. Одавно су се зеленили лугови око Будимке, и платна Граца и Клисуре. Осјетио је радост, силну и дубоку. Дође му напамет да се прекрсти, али се сјети да причају, ко носи петокраку не крсти се, и н»има за вољу, нити се палац и велики наслонише на кажипрст, нити се рука диже челу. Радова« се задовољи да их блзгослови у мислима. Дрхтао је од узбуђења, а кад се смири, викну колико га грло носи: Ама јел истина људа, да се и њива Брунчевића оре и то прва У селу! —■ Здраво друже. рекао му је исправљајућ« се у седлу мршави

момак дуга врата и крупиих плавих бркова на таашом лицу, затежући другом руком узде враном вемирноlМ коњу. Орачи наиђоше поред њега гонећи нове бразде. Еј синови, и другови —до «еба ви фала. Нека и он Једаом у вијеку не чека на севап газд§. Нека барем овога пролећа расте мој коломбаћ барабар са Ћо(ровим и Багашким... и он не издржа и проплака Не замјерите, другови, од рарадости плачем веруЈте ми; од радости што Је дошао вакат да и фукару сунце угрије. Гледао их је папнуте над плуговима како ћуте. НиЈе схватио да ћуте од узбуђења и побојао се да 'им није досадио причом и плачем и поче да се кори: орачима треба воде. и макар цигар дувана, а ти плачеш као рђава жена и он у журби скоро' потрча према брвнари сламног крова, наведеног према потоку. Кад стиже до Јаза, стаде и окрену се. Кроа сузе на трепавицама видио Је момке како корачају за плуговима а за њима остају бразде, широ!ке и праве прве бразде свесрдно узороне на њиви, коЈу је од вајкада орала туђа рука. И сузе опет навријвше. Кро-з њих момци широких плећа «а чијим Је раменима прољетос видио пушкомитраљезе, отете Шваби и Талијану, порастоше »иши одбрестова над Латинским извором. И учини му ое да сунце, пошто Је тек прогријаваlло иза литица Орловца, 'Слабије сиЈа од црвених звијезда, што их момци на

Милосав Бабовић

Наш Културни живот КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИ ДЕО НАШИХ РАДИО ЕМИСИЈА

Стваралачка енергија младе геиерациЈе разоуктана у oоlрои народа ЈугослаизиЈе за ослооођеље, тражи реализацију и на културноуметн)ич!ком пољу свог ссшственог уздизања, употоуњавања и нродуољивања свог опште-културног образовања. У томе наше радиоемисије имаЈу свој удео и оне га морају доследно иозуњавати, мораЈу деловати тако, да их иаши студенти стварно осете својим, да их желе и очекују, морају деловати као жива реч, као допуна нашој штампи у испуњењу ооновних задатака на организовању и предвођењу „похода револуционарне омладине на науку“. То је данас један од оановних задатака који ое поставља пред наше студентске организације. Тежећи испуњењу тога задатка наше радио-емисије треба да у првом реду приме карактер радног агитатора, који ће потстицати и указивати прави пут, управљати агитацију на иајважније питање доследно и трајио, упорно и систематоки, тако, да сваки студент има стал(но пред очима свој основни задатак. То значи да радио- емисије морају бити будни критичар и помагач студената у раду, уз свој информативни карактер. То је први, организациони задатак наших радио-емисија. (Као пример уопешно решеног и извршеног задатка нека нам послуже емисје радио 'Станице „Омладинска пруга“. Мото сваке емисије радиостанице „Омладинска пруга“ био је „шградити пругу у одређеном року је ствар части народне омладине Југаславије“. Упорно епроводећи агитацију под овом паролом, радио-емисије су допринеле томе да сваки бригадир има пред собом као главни циљ завршење пруге у одређеном року. Посебну пажњу! у нашим радиоемисијама заслужује њихов културно-уметнички део, с обзиром да се редакције наших радио-мензи опходе према томе питању доста немарно. У задње време запажа се да се многи груби пропусти редакција радио-мензи више не дешаваЈу, али ое исто тако примећује да се редакција и сарадници нису много позабавили питањем с адрж ај н ости културно -ум егничког дела, односно његовог проширавања и продубљавања. Мислимо да би другови ш редакције требало да се позабаве и питањем емисија хумора, којим је наш студентски живот веома богат, коЈи нам је блшак и који студенти воле да слушају. Али сем забавног, културво-уметнички део радио-емисија мора имати и ваопитни карактер. За живост, занимљивост и садржајност емиоија можда би добро користило рецитовање оригиналних песама наших другова, којесемогу добити из литерарних секција свих наших факултета. На тај би се начин наше радио-емисије са-

.држајно обогатиле, квалитативио побољшале, стекле већи број слушалаца, смањиле рђаву праксу читања чланака из „Борбе“, „Омладнне“, „Младог борца“ и других листова (чланака који само понуњују очигледне празнине наших радио-емисија) и тиме омогућиле да својим сопственим радовима и творевинама изражавамо свој живот, своју иницијативност, својствену младом, борбеном и слободном студентском нараштају. Култу|рно-уметнички део наших радио-емисија до сада се састојао скоро једино из музичког дела, који опет није дзвао оно што је требало. Одговорност за ове неуспехе сносе углавном музичке секције појединих факултета, које не одговарају својим обавезама. До сада је обавезама најlбоље одговорио Медицински факултет, како у погледу одговорности, тако и у погледу садржаја музичког програма. Као нример неодговорности у раду наводимо Фармацеутски факултет, чији извођачи долазе на минут-два пре почетка емисије, потпуно неприпремљени. Исти случај је са извођачима музичког нрограма радио-емисија са Правног фзкултета. У извођењу

учествује само 3 друга. Саставити програм, то за њих није тешко. Изведе се једна песма на виолини, две се отпевају и програм је завршен. Они су извршили свој задатак. Овакви примери 'Неодговорности грубо вређају углед наше студентске организације и на секретаријатима НСО-а ових факултета лежи да ове неодговорне другове замене друговима, који ће савесније испуњавати своје обавезе. За даљи уопешни рад редакција радио-мензи неопходно је њихово организационо учвршћење и чврсто повезивање са културно-уметничким секцијама свих факултета, ближн контакт са извођачима музичког дела програма и заједничко састављење истог, као и ангажовање већег броја другова за рад на културно-уметничким емисијама. Настављајући са својом досадашњом истрајношћу и оријентишући свој будући рад ка проширивању и продубљивању културно-уметничких емисија, редакције наших радио-мензи успешно ће одговорити задатку који се поставио пред њих у везн са овим емнсијама.

Радио-студијо м Техничном факултету Кудтур«и одбор Техничког факултета, усвојио је још једну форму агитације и обавештавања сту. дената. Већ неколико дана, свако лодве од 12 до 2 и 45, даје своју редовlну емисјиу „Радио студио Техничког факултета“. Сврха ових емисија је да се студенти обавесте о свим акцијама које предузима НСО и да се на тај начин мобилише што већи 'број студената. Емисије имају за задатак да развијају такмичарски дух међу отсецима, групама. кружоцима и појединцима. У емисијама се дају кружоцима упутства за рад, указује се на грешке, истичу се резултати, похваљују уопеси. За сада недостају редовни извештаји са појединих отсека. Када се и то буде у\ потпуности спровело, кроз ове радио-емиоије ће се успешно пратити развој и такмичење међу отсецима, што треба да буде главни задатак радио студија.

Д. Дунђерски, ст. граћ. тех.

Професор Краковског универзитета 'и делегат Словенског конгреса у БеО(град>' др. Казимир Пиварски одржао је предавање за студенте Филозофског факулета са темом: „Западна IГраница Словенства“. Иако на нољском јвзику, предавање је праћено са великим интересоваlЊ-ем од свих студената, чију су већину чинили студенти историје и историје уметности са својим наставницима.

„МЛАДОСТ НАШЕ ОТАЏБИНЕ"

БИОСКОП „БЕОГРАД“

Свесавезни дан фискултурника у СССР Је празник свих фискултурника Совјетског Савеза. То је дан када се фискултура масовно манифестује и када сваки жели да да свој допринос општем фискултурном нокрету Москва ујутро 21 јула. Јутарња Iизмаглиlца још је над древном 'престоницом Совјетског Савеза. Велики стадион „Динамо“ стоји праоан чекајући да прими хиљаде совјетских грађана који ће присуствовати великоЈ свесавезној паради фискултурника 1946 године. Улице града су оживеле и масе народа слегле су се на стадион „Динамо" у очекивању да хшчпе парада. Настаје најсветлиЈи тренутак свих фискултурникаl, учесника и гледалаца наилази велики Стаљин. Хиљаде и хиљаде поклича, таласи одушевљења обухватају цео стадион при појави највећвг сина совЈетских народа. То су прве сцене занимљивог совјетског документарног филма „Младост наше отаџбине", који се приказуЈе ових дана у Београду. Филм је цео шимљен у дивним природ»им боЈама система Агфа-колор. Овај филм, који је на светском фестивалу филма у Кану, октобра ове године добио две највеће награде, нретставља нов велики и значајан уопех совјетске кинематографи Је. Овај филм није само приказ фискултурне параде, то је велика манифестација фискултур.

наг покрета Једне велике и херојске земље која је у овом рату доказала ко су и шта су њени синови. У прекрасним бојама види(мо најлепше крајеве Совјетоке земље, а упоредо са тим одвијају се дивне фискултурне манифестације на стадиону „Динамо“, пред хиљадама совјетских грађана и великим Стаљином. У по*ређењу са досадаилњим филмовима сличноlга жанра овај фидм је далеко успелији и по богатству боја. као и по богатству мотива. |Режисери: Сергеј Јуткевић, Посељски и Венгер успели су, з ахв аљујућ и глав ним o(пер ате рим а Доброницком, Семјонову и Тројановском као и десетинама друтих, да одаберу најлепше и најкарактеристинније моменте ове велике манифестације совјетског фискултурног покрета и да их споје у дивну целину те тако да створе један заиста мајсторски документарни филм. Заједно са овим филмом имали смо прилике да вндимо још два занимљнва Совјетска документарна филма, и то: „Шаховски меч СССР—САД“ и „Прослава совјегске ав)ијације 1946“. Ова два филма занимљива су по свој'им лепим сценама, а нарочито последњи по дивним снимцима авијатичарских акробација и егзибиција. Сем тога видели смо и најновији совјетски журнал са снимцима са Омладинске пруге.

ПРОГРАМ ДОМАЋИХ ФИЛМОВА

БИОСКОП „ЈАДРАН"

Домаћа филмска индустрија дигла се после ослобођења из ничега. Следећи речи великога Лењина, по коме је филм моћно оружје културе и просвете, народне власти одмах су предузеле све ме. ре да омогуће развитак наше домаће филмске индустрије. После две године ослобођења имамо лене резултате ностигнуте на том пољу. Поред великог броја краћих документарних филмова и журнала видели смо и четири дужа документарна филма и то: „Београд“, „Кораци слободе", „Јули. ска Крајина“ и „У име народа“. Ових дана у Београду се приказују нови домаћи филмови. У првом филму „Пррславе устанка", приказане су прославе да. на устанка у Црној Гори и Хрватској. Маршал Тито, веран син народа, отишао је у те крајеве колевке народнот устанка, да заједно са народом прослави у слободи дан устанка исто онако као што се са нардом борио кроз четири године. Филм „Снага и младост", продукција „Јадран филма“ —Загреб, посвећен је такмичењу за фискултурну значку ЗРЕН. Кроз низ див. ,них снимака видимо развој нашег уфискултурног покрета и масовно учествовање целога народа у нашем новом фискултурном покрету. Од „Титове штафете" и фискултурне параде у Загребу прелазећи редом све фискултурне гране упознајемо се са лепотом спорта и

фискултуре уостште. Уживајући у овом филму сваки ће видети све блатодети и предности фискултуре, а нарочито наше нове народне фискултуре. Нарочито нашим фискултурницима овај филм може много да користи. Филм „Нове нобеде" посвећен је развоју фискултуре у Југословенској Армији. Наша народна армија коЈа је у рату показала ненадмашне резултате у боју са непријатељем, показује и у миру сјајне резултате на пољу фискултуре. Фискултура се у нашој народној армији много упражњава и без ње не пролази ниједан дан у животу народног борца. Филм је уствари опис фискултурног слета Југословенске Армије, али Је он по тематици далеко опсежнији Јер с тим у вези он обухвата уопште развој фискултуре у нашој армиЈи. По касарнама, брдима, шумама у најудаљенијим јединицама, фискултура је једно од најваlжннјих средстава у васпитању новога борца. Из армиских такмичења излазенај. бољи фискултурници који одлазе дадостојно претстављају нашу армију на великом слету Југословенске АрмиЈе у Београду. Није значај тога слета везан уско за нашу армију, он Је повезан са целим нашим народом. Наша армија доказала је успесима на томе слету, да је увек спремна на све, у рату на ратне успехе, а у миру иа велике и завидне успехе на пољу фискултуре. НПРОЛНН СТУПЕНТ

СТРАНА 7