Студент

НАШИ ИСПИТИ V ЈАНУАРСКОМ РОКУ Њихов опроштајни испит Економски факултет

У малој, оветлоlЈ сали Хемиског института 4 кандидата и ја. И «а-ставиик је дошао. Омањи, сед човек, 'по мlало полрбљен. Тишину нарушава дубоми глас са катедре. Први кандидат! Ја! Име? , Бла)го(јеlвић Зора. Ређају се литања... Следе брои, > сигурни одговори. После 30 минута, ] професор, очито задовољан, захваљује се кандидату. Десетка.« Маршжонић Слааица. Док Славица- одповара размишљам о првом кандидату. Па, ту нема Iничег IИнтересантног, нарочитог. Добар ђак и то (је све! Кад.. Обратим пажњу на разгоlвор иза мојих леђа Замисли, Владо, претседнlица НСО-а нашег факултета, све исши- , те дала са десеткама У међувремен-у друли 'кан|Дида:т је ; завршио. Десетка! Ређају се треостали кандидати. ( Другарица Ана Клајић и Софија Ми.л'ути;но'Вlић да;ју добре одловоре. • Још једна десетка и једна деветка'. , Завршено Је... Наставlник се поздравља са кандидатима честита им. * Прилазим другарице Благоје- п вић, неколико тренутака само! Је- у два сам уопео да је одвојнм од мо- . лега. Сели смо. Реци ми Iнешто о своме раду ' од но(четка студија, ш до данас. Причала 'је... Студије поиела 1939 године «а Београдском 'универзитегу. 1941. затиче је у IV семестру. Књигу оставља на 'страну. Активно с помаже Iнародн , о-ослободилачк | и покрет. Ради нлегално. Хаисе је 4 пута. Обреновац, Сајмиште и други логори остају дуго у сећању. 1944 г ступа у Армију. На дужности референства апотекарства V Козарске г бригаде остаје до 1945 године. Вра- л ћа се на факултет. Прилике несре- с ђене. Требало је доста труда, напо- * ра и воље да се обнови. Постаје г претседник стручног удружења, за. тим 'претседнlик факултетског одбора НСО-а. ® Да ли те е рад ометао у учењу? “ : Не, ја сам успела да их ускладнм. Многи се варају кад мисле дз с ако раде једно, не могу друго. Ко л ' хоће да учи има времеиа, а организа-ција НСО-а му само номаже 11 у томе. Уосталом, данашњи нспит то најбоље показује. л Још само једно нитање, Зоро. Камве су твоје перспемтиве по из- с ласку са факултета? Земљи су погребни стручњаци 1 и она радо прима све 'оне ко;ји не жале св оју снагу. Пожурио сам да пронађем бар I Још једног кандидата пре но што напусти зграду. На самом излазу сретох другарицу Славицу Мирковић. Нераздвсмјна другарица Зоре Благојевић. Као и она прошла је кроз многе тешкоће. Логори: ВинКОВЦIИ, Градишка, Осијек, Берлин. р Јуна 1944 пребацује се у Југослави- 1 ју, ступа у Армију. Јесен 1945 за- } тиче је на факултету. Шта мислиш о нашим састан- / цима? Неки се 'студенти жале да 1 им састанци одузимају много вре- 1 мвна. И тога има. Међутим, то је г кривица до н>их самих, а не до задатака које тај састанак треба да * реши. Ако се ти састанци отегну, не буду радни, кривица је до уче- | сиика. Како си уопела да све испите 11 даш иа време и са којом просечном [ оценом? Редовним похађањем предавања * и вежби и правилно распоређеним радом у кружоку. Нас 4, што смо Р даиас полагале, биле смо у јвдном н кружоку. На почетку семестра да- с ле смо обавезу да ћемо до мраја в

семестра положити све 'предмпе са нросечном оценом 9. Као што видиш „нор:му“ смо' пребациле. Просечка је оцена 9.5. Пожурила је д,а стигне остале другарице, дипломиране студенте фармације. Сећајући с« њнхових одговора, изводио сам закључак: то су само појединци међу читавом масом најбољих припадника НСО-а. Они потиуно оправдавају часно име народне омладине. В. Савић. ст. фармације

Другарице Зора Благојевић и Софијд Милићевић, дипломирани студенти фармације

Кружоци постигли просечно 7,8 но испитима

Захваљујући искуству у јунском и октобарском испитном року, студенти Економског факултета су се за своје испите у јануару марљиво спремали у кружоцима. У раду су највише предњачили другови који су опремали политичку економију. Рад у овим круЖloцима почео је просечно пре три месеца према постављеном плану ,и распореду. За своје састанке кружока, студенти су припремали одређени део градива а на састанцима су кроз дискусију продубљивали питања, утврђивали знање и истовремено контролисали свој рад. О успеху оваквог начина рада, о предностима оваквог изучавања и систематског савлађивања градива најбоље сведоче постигнути резултати на испитима. Просечна оцена студената који су нолитичку економију припремали у кружоцима износи 7,8 док просечна оцена студената који су индивидуално радили једва достиже 6,4 урачунавши и у једном и у другом случају пале. Јасно је да циљ кружока ни.је само у томе да студенти на испитима добију на неки начин добре оцене, већ да материјал систематски обраде, приме и усвоје. На тај начин је једино могуће изградити праве стручњаке, развити код студената љубав према даљем усвајању науке. Тако ћемо избећи

ранију праксу: лош квалитет знања, новршност, лажна универзалност све што у практичном раду није могло дати жељених резултата. Према мишљењу професора, студенти који су радили у кружоцима показали су на испитима далеко већи успех него они који су индивидуално радили, како према степену усвојеног материјала тако и према нивоу знања. Проценат одличних оцена, који може донекле да нам пружи слику о квалитету знања износи 43,5°/о. При свему се треба осврнути и на један недостатак у раду кружока, који инје дозволио да резултати буду још бољи. То је питање дисциплине у кружоцима, или боље недисциплине чланова кружока. Нису ретки примери да кружок нри формирању броји 14 чланова а да У току рада поједини другови изостају са састанаМЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

ка, долазе неспремни или да се до иопита кружок распадне. Овом организационом питању кружака у нашем даљем раду треба посветити велику пажњу. Правилно решење овог организационог питања кружока од великог је значаја јер смета раду читавог кружока. У кружоцима «ао основној форми нашег рада на стручном усавршавању и припремању испита успех се може постићи као што су испити показали, само морамо имати у виду следеће две ствари; 1) планско предвиђање рада и равномерну расподелу материјала и 2) дисциплину чланова кружока. У кружоцима је радило 69 студената, од којих је на испитима одустало 2, а пало 5. Ван кружока спремало је политичку економију 115 студената. На испитима је одустало 25 а пало 26. Д. Миљковић, ст. ЕКВШ

Од 270 пријављених студената медицине одустало 127 на колоквијуму из анатомије

Између 4 и 28 јануара одржавани су колоквиуми из анатомије на И год. Медицинског факултета. Ови испити показали су две особености. Велики број одустајања и изванредан успех оних који су полагали. Од 270 пријавл>ених другова колоквиуме су полагали 152. Са оценом 10 положило је 74 кандидата; са 9 —52; са 8 —18; са 7 —5; са 6 —2, а пао Је само један. Несразмерно већи број одличних оцена јасно говори, да су другови и другарице спремили колоквиуме веома темељно. Међутим, друга чињеница, да Је одустало 127 другова, дакле, скоро половина од броЈа при Јављених, Је таква, да би требало пронаћи узроке и отклонити их. Узевши у обзир то, да друга година на медицини има 3 предмета, коЈи су веома обимни, свако одуста Јање од испита повлачи за собом ненадокнадив губитак вре-

мена. Незнатан број оних који су одустали има оправдан разлог за овај свој поступак. Остали су показали недовољно схватање својих дужности и обавеза које су дали у оквиру такмичења на нашем факултету. Одустајање од испита је дозвољено. Али један члан НСО-а мора да зна када себи ово може да дозволи. Његов нерад, несхватање важности обавеза и својих примарних дужности, не смеју бити разлог злоупотребе ове привилегије студената. Томе морамо стати на пут. Преко је потребно да своје испите дајемо на време, онда када смо се обавезали, јер ћемо само тако моћи да одговоримо свим другим задацима, које НСО ставља пред нас, а који нису мање важни од нашег рада на стручном пољу. М. Јешић, ст. мед.

Неки студенти су покушавали до узму питања са стола испред асистента

Крајем децембра одржани су заостали испити из физике на 'Медицијноком фекултету. Од 139 пријављених кандидата, полагало је 133 а одустало 6. Положпло је 113 а пало 20. Са оцеиом 9 положило је 4 кандидата; са оценом 8 —8; са оценом 7 —16, а са 6 је положило 85 кандидата. Ове бројке јаоно говоре о резултату испита. Већина другова који су полагали ннсу ни близу достигли ону оцену на коју су дали обавезу. За ове заостале •испите имали су довољно времена да обраде градиво, међутим, квалитет знања, по речима проф. Јовановића, био је знатно слабији од о«ог на пређашњим испитима. Уз то, понзшање извесних другова није било ни близу онакво, какво мора да има данашњи студент. Као доказ томе оамо ово: . поједини студенти су покушавали да узму питања са стола испред асистента; дошапта-

вања и добацивања папира са исписаним одговорима била су обична појава. Понеки од кандидата допуштали су себи, да, без обзира на то што су били свесни своје неспремности, моле г. професора да их пропусти. О овим чињеницама не треба коментариса-ти. Јасно је да један исправан члан НСО-а не може и не сме да учини овакве ствари. У интересу угледа наше омладинске организације, НСО Медициноког факултета треба да иступи веома оштро према евентуалним слиадим случајевима и да са своје стране учини да понашање студената на испитима буде примерно. И на овим испитима су добри, агилни чланови НСО-а и другови који су радили по кружоцима, показали далеко већи успех од осталих. М. Јесић, ст. мед.

Са испита из статистике (код г. проф. Жујовића)

Да бих се упознао са начином испитивања и да бих нешто научио, отишао сам да слушам испите из статистике код г. професора Жујовића. Бележио сам питања, а пошто су ми одговори другарице Добриле Јотић, која је управо тада полагала, били врло интересантни. забележио сам и њих, и ево како /е изгледао ток питања и одговора: Питање: Шта је статистика цена? Одговор: Водити статистику цена је врло тежак посао. Питање: Кажите ми нешто о саобраћаЈној статистици. Железнице служе за превоз путника, а постоје и вагони за пренос пртљага, живине... Шта /е индустријска статистика? ...Дакле, једно предузеће се састоји од управе и радника... Шта је средња вредност? Она се може схватити двоја-

ко. То је вредност где неможе дн буде већи од највећег ни мањи од најмањег... Реците ми нешто о методу процене. То је важна и најважнија метода. Метода вероватноће и невероватноће: кратка, јасна и најкраћа... Једном је било и овакво питање и одговор: Који су совјетски научници писали о статистици? У табацима има о томе три чланка. На све горње бесмислице и на многе друге г. професор ћути и слуша (или можда не слуша?!) и даје прелазне оцене. Покушао сам да успоставим неку везу у ономе што сам чуо, али без успеха. Ја не знам у коју би категорију стручних кадрова могао уврстити кандидате који овако или слично одговарају на испитима, а ипак пролазе Ј

Но фармацији 22 студента апсолвирало, а 4 дипломирало

, У јануару се на Фармацеутском факултету за исћит прlИЈЈавило 165 кандидата. Овог нута резултати нспита нису ни мало завидни. Нарочито оу подбацили млађи студенти. Док је 22 апоолвирало и 4 диплоlМlиралоl, на испитима II године (заостали иапити) показан је врло слаб успех. На фармацији на I години слуша се овета два предмета: неорганска хем!ија и физнка. Хемију је до 30 I. полагало ,6 кандидата и положило са средњом оценом 7,1 (резултати са испита 11 кандидата још нису достављени деканату Фарм. факултета). Физику је пријавило 109 кандидата, од којих ,је 44 положило са оредњом! оцвноlм 6,5, одустало је 49, а пало Iје 15. Значи, урачунавши пале и одустале, оцена износи свега 5,53! Физика 'је, додуше, споредан предмет на фармаци|ј(и, али њој треба исто тако посветити довољно пажње. Студенти су на иопите изишли са слабим знањем, те је зато такав иопао резултат: 15 палих и 49 одусталих. Н. С. О. ће своуим ауторитетом да у будуће поведе строжију контролу. Наставна секција је предвидела да ће у будуће вође кружока претходно испитати кандидате и тек тада их првпустити испиту. Овој санкцији мораће се приббћи. Док су млађи студенти показали тако слабе резултате, старији су дали леп пример како треба озбиљно Пlриступнти 'нсииту: 22 Је ансолвирало, 4 днпломирало. Леп ггрlимер како се треба трудити да се што пре заврши. Они су свесни да су са својим стручним знањем и радом неопходни народу. Досадањи резултати њихових испита су: физиологија 7,3; биохемија 7,0; фармакогнозија 7,66; броматологија 9,0 и галенска фармација најважнији практичии предмет 8,8. Наставна секција Фармацеутског фкултета, да би побољшала успех на исгаитима, припремила је детаљан план рада за фебруар и цео летњи семестар. На првом месту решено је, а то је наЈважније, да се спроведе строж.ија контрола и потгтуно обавезио похађање предавања и вежби. Да би се на испитима, а и на вежбама показао што убедљивији резултат, организоваће се курсеви за 'студенте са заосталим иопитима. Број курсева за дем'ОНстраторе повећаће се, а истовремено оргаки!зоваће се и курсеви за вође кружо!ка. У вези са овим курсевима извршиће се реоргани!заци'ја и спровешће се строжија контрола над кружоцима. Мора се Пlризнати да су на II годинlи кружоци слабо функционисали и зато |је такав неуопех на исшггима. Најбољи потстрек за рад су семинари и колоквијумlи. Они ће се по нов'ом плану наставне секције одржавати бар један семинар седмlично. Из ових важ/них предмета одржаваће се колоквијуми ина тај начин са већом сигурношћу ће се Иlапунигш и премашити обавезе да се у првом испитиом року (јунском) тголожи S(Р/о иогагта. Н. С. О. ће повести више рачуна да појединци не дођу на лак начнн до поттшса и овере семестра, те резултати учења иа Фармацеутском факултету биће пуно бољи него што су били на јануарским испитима. Уредно' похађање предавања и вежби, учење у кружоцима уз помоћ демlo’нстратара, колоквијуми и семинари су оигурна гаранција да ће студенти стећи солидно знање које ће доц|НlИ)је и у пракси применити. Рашајски Божидар , ст. фармације ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

Који су разлози неуспеха на испитима из Римског права

Досадашњи резултати ногтита из римског права су показали врло слабе резултате. Више од половине студената одустало је са испита а многи који се „осмеле" да дођу иа испит показују тотално незиање. Тако н. пр. кандидат Крнајски каже да је у Риму постојала класа пролетера и сличне глупости. Зато I»ије чудо што м»у је «а крају нрофесор Стојчевић рекао: „Слушам вас шта причате, па се чудим како вас није стид да дођете с таквим незнањем иа ишит“. Нађе се по који кандидат који покаже солвдно знање али то су ређи случаЈеви (Милуновић Божана, Анђелковић Надежда, Миков Владислава и др.). нам се питање: који су разлози због оваквог иеуспеха на испитима из римског права? Један од главннх разлога је у томе што већина кандидата пок>шава да

научи за кратко време римско право. Тако на пр. Јанчић Михајло је радио предмет свега 20 дана и није чудо што је пао. Пошто је римско право врло обима« предмет, са масом чињеница које треба да се памте, за његово спремање је потреоно много више времена. Често је разлот слабом услеху кандидата на испитима тај,, што немају нречишћене појмове о законима развитка друштва. Није био редак случај да г. професор Стојчевић покЈтиава заобилазним путевима да доведе кандидата да каже, како су екскномски услови, у крајњој линији, услов« те и такве односе који су предмет постављеног питања. Међутим, кандидат је гЈабрајао ове или оне услове који нису од доминантног значтја, а сног 'најглавнијег се није никако могао ни сетити.

СТРАНА 4

НПРООНН СТНДЕНТ