Студент

Камени цвет

И поред велике хладноће и кошаве пред биоскопом „Београд“ уобичајени редови су још више нарасли. Из дана у да« публика опседа улаз биоскопа, кроз који је само за 15 дана прошло 59.997 посетилаца. Да би се задовољило велико и живо интересовање публике, филм „Камени цвет“ приказује и биоскоп „Јадран“. Само за 8 дана филм је гледало у биоскопу „Јадран“ 16.612 људи.

Филм „Камени цвет“ који је добио на међународном фестивалу у Кану прву награду, као најбољи филм V боји, заиста заслужује тако велико интересовзње. Уралска бајка приповедача Петра Божева истоврвмено фантастично и реалистички открива у романтичном јунаку филма све оне црте које су својствене руском човеку. Огромна упорност у раду, вечита тежња да се пронађе нешто ново, велика обдареност мајстора Данилушке је основна идеја ове бајке. Племенитост и нежност сиромашних и вредннх уралских мајстора, њихова љубав према раду и уметличком стваралаштву и обесна феудална властела за коју они раде, све су то реалне слике феудалног друштва. Изнад њих се истиче светао лик малог човека, обичног пастира и каменоресца.

■ руског човека, који је у стању да створи много, који зна и осећа : много у непрестаној тежњи да у-1 метничком делу да живота, да ! изрази „душу камена". да постигне савршенство у свом уметничком стваралашгву. Данилушка заборавља своју лепу Каћу и свог доброг. старог -учитеља Прокопића и одлази у фантастично царство господарице Бакарне планине. Живи и пуни боја пејзажи, живописан уралски фолклор и народни обичаји, замењени су фантастичним, раскошнигм сликама Бакарне планине. У каменом царству Данилушка остварује своју тежњу: пронашао је и исклесао „камени цвет“. Али у чаробном царству нема људи за које он ствара, којима треба да служи њепова уметност. Он осећа да уметничко стваралаштво које је далеко од људи, које не служи људима. није права уметност и због тога чезне за колибом у малом уралском селу. Ни величанствена лепота Бакарне планине, ни љубав и чари њене господарице нису у стању да задрже уметника, да га задовоље. Његова вереница Каћа снагом своје велике и топле љубави савлађује упорно ове тешкоће и проналази Данилушку. Филм се завршава њнховим симболичним сусретом и враћањвм умстника из царствз маште у стварни живот, пун истинске љубави, напора и стваралаштва 1 . Изванредне боје филма и уоп. ште његова техничка обрада, музика која дочарава дивне пејзаже, романтичне слике и дубоко простудиране поетске ликове Данилушке и Каће и мајсторска режија А. Птушка створили су од овог филма ремек-дело. Зато је и разумљиво што људи, упркос мраза и кошаве, упорно стоје у реду и чекају карте. Најчешће се у тим редовима виде студенти. Они стрпљиво чекају у реду. Можда у том чекању изгубе доста времена. Наше студентске организације треба да посвете више пажње колективним посетама позоришта и биоскопа, јер би на тај начин уштедиле студентима драгоцено време и помогле би им у њиховом културном и политичком уздизању, В. Т., ст. мед.

О каубојским филмовима

Ако се зна да је данас филм једно од најбољих средстша за васлитавање широких народних маса, ,у духу новога човека који осећа као свој највиши задатак да ради и ствара за добро заједнице којој припада, онда је лако увидети колико су каубојски филмови далеко од такве тенденције. Да ли ћемо у њима срести хероја као што је „Товаришч Пе“ из филма „Она брани отаџбину" не, место жене, која водећи партизански одред скаче на немачхе тенкове, видећемо у иајвећем броју случајева бесмислена убиства тгијаннх бандита у крчми, луцање у ламтту и др. Да ли ћемо ту видети дивовску фигуру оца-хероја из филма „Непокорени", V коме се оличава неизмерна чврстина, борбеност и верност читавог једног народа, који никада није био покорен. Тако тпто се не може у њима наћи. али зато тамо виднмо мистериозне хероје са марамом преко лица и пиштољем у рукама, који јуре кроз битке, у којима се људи убијају као муве и затим пролазе кроз затвор. па се онда докаже њихова невиност итд. Какве су личности у овим филмовнма? Ту ћемо пронаћи идеалну галерију површиих типова који мисле само од данас за сутра. Њих има две врсте; прва врста су прериски разбојници, вечито пијани, брадати криминални типови, за које човечји живот има вредност једног метка и чији је предводиик обично неки Внвски Џо, Друга врста. то су „заштитници прерије“ гомила романтичних беслосличара и пустолова који се изненада појављују и спасавају поштанска кола од после чега се њихов предводник Бил жени или бар вери са девојком која је била V колима. Ту се редовно види и крчмар, који је увек савезник разбојштка!, и укрућени шериф. који целога филма гони „борце за правду" и на крају увића своју заблуду. Ту не видимо ни једнога човека који има одрећени циљ или се бори за нешто узвигаено, који би стављао интересе народа високо лзнад својих, јео ~борба за правду“ тих ветропирастих празногла-

ваца је само отрцана лакрдиЈа идеализма, смешна када се упореди на пример са Варјом, из филма „Пуцањ у ноћи“ или са со-вјетским мајором, авијатичарем. из филма „Чекај ме“. Ако се осврнемо на садржај тих филмова без тешкоћа ћемо видети следеће: сви су они рађени по једном истом шаблону. Прва сцена је обично напад разбојника на поштанска кола са златом, у којој обавезно погине кочијаш. док из кола вири нека преплашена лепогица. У даљем току врши се потера за разбојницима и најзад правда која јаши на коњима у облику двадесетак младића покупљеиих из крчме напада на бандите. На бојишту остане редовно десетак мртвих. вођа разбојника гине, а главни јунак, тешко рањен. Никада у тим филмовима нећете осетити замах и ширину прожету општечовечанским осећањима. иити видети човека који је свим својим бићем одан своме народу, са здравим осећањем заједнице, као на пр. Чкалов, који просто каже забезекнутом америчком новинару: „170 милиона људи раде за мене и ја радим за њих“. Из тих филмова нећемо се научити како се воли отабина’, како се ради и гине за њено добро, част и славу. Они неће дићи радни елан, конструктивност и борбени дух пгироких народних маса, нити ће у нама пробудити љубав за велику ослободилачку идеју која је овога рата водила наше гговоборце нротив подјар|мљивача. Из њих ћемо видети да је живот досадна и безвредна ствар, да за срећу не треба радити, јер она наилази случајем у неком романтичном тренутку. а младост, то значи сттрилике; бити нијан јахати бесиим галопом. убити другога човека и по сваку цену испасти херој. У њима нема ничег ни кођисног, ни племенитог, ни узвишеног, ни великог, Нема човечанских осећања и позитивног смисла ничега нтто би навело човека да постане бољи и зато се према њима и треба односити на одговарајући начин. Царић Небојша, ст. филозофнје

Писмо из Париза

Оставили смо домо!ве, оставили смо земљу, али смо Југославију носили са собом и ни трекутка се нисмо одвајали од ње. Било је тешко у почетку. Дошли смо доцкан. Тек по божићњем распусту смо се уписивали. Велики део већ годинама је одвојен од књиге, ствари се заборавиле, језик не знаш. И сад треба иадокнадити све то и још више: ући у општи, сасвим друкчији колосек. Па ипак, ишло се напред. „Југословени су дали пример како се ради“ кажу Французи. И већина другова је положила испите. Да навадем најбољи пример: на пркпремној години за медицину од 22 друга положило је 20, 1 пао а 1 није изишао на испит. Југословенски студенти су познати у Паризу. Нешто чега није било код другнх студената приметили су сви код нас: јединство и огромну љубав према земљи. Овде су људи сви мање више „у-морни“ од рата. Ми смо долазили са својом песмом. Још одмах по долаlСку основали смо свој хор. Народне, партизанске песме почеле су да одјекују кроз Париз. Наш хор је учествовао на многобројним приредбама,

како нашим тако и међународним; а кад Бугари или Чехословаци имају какву свечану прославу увек рачунају на југословенски хор. Далеко од тога да бисмо могли стићи свуда где нас позову. А знају нас сад већ многи и воле нас. Ради Југославије, ради онога што смо им отуд донели ведрину, полет, веру... Истина, многи су нас у почетку гледали упитно. „Из Југославије долазите? Зар се отуда уопште може доћи? Зар сте стварно тамо живели. Није ли тамо диктатура која не да човеку да дииИе?“ Само видећи нас могли су се разуверити. Постало им је јасно да се тако као што ми волимо не воли земља у нојој нема слободе. Видели су да Је Југославија земља омладине, земља напретка. Ма колико већа и некад снажна, Француска још није успела да се ишчупа из мрежа које је у сваком куту био расплео расизам и хитлеровска окупација. Живот је пун тешкоћа. Оне нису мимоишле ни нас нарочито у погледу исхране. Али летос посетио нас је друг Ђилас. Није нам држао никакве говоре, разговарао Је са нама и видео шта нам треба. Убрзо иза

тога ми смо отворили своју, југословенску мензу. Дан отварања мензе био је један од најсвечанијих дана у нашем ондашњем животу. Не због мензе саме. Због sриге коју је наша земља показивала према :нама. Не мону, а да не говорим о још једном великом дану који смо овде славили како смо мало у животу славили. Био јв то дан годишњице проглашењз Републике. И није то био сам наш празник. Са нама су га славили првтставници омладине читавог света. Претставници око 30 земаља били су окупљени тога дана у нашој сали искићеној зеленилом и украшеној симболима Републнке. Готово је немогуће описати величину тога дана. Од подне до вечери мешале су се наше песме Титу, Републици, раду, одушевљена скандирања Ти - то, Ти - то, Козара, говори делегата. Не званични, уобичајени говори, већ речи истргнуте из срца истина. За сав напредни свет Југославија је путоказ рада и борбе. Пред нашом слободом су се клели да ћв се као Југославија бсрити за своју слободу. Незабораван за нас, незабораван за стотине младих који ће у својнм земљама водити борбу за мир, за демократију, истинску демократију остаће 29 новембар. Радимо и трудимо се да сваки дап макар у понечем личи на 29 новембар, а наша мала заједница на нашу Југославију! Данас, годину дана после нашег доласка, ми смо још ближе својој земљи. Све више радимо и све нестрпљивије чекамо да се у п>у вратимо. Само једно смо иекако сасвим заборавили да ли неко Хрват или Македонад. Истина, понекад, кад помислиш на позратак дође ти на ум: како ће то бити красно у свакој Републици имати другове са којима си био тако близак... Иначе, „групе“ су нестале, постоји само једио и јединствено: Удружење Југословенских студената. у Француској. Ткко нас овде познају. Било у Министарству, било у Управи стуДеитског дома, у Центру за везе са иностранством, ако је реч о југословенским студентима онда је то Удружење југословенских студената. Појединци као да не постоје. Око 100 нас има, али за Французе Је познавати једног исто што и познавати свих стотину. „Студенти Титове Југославије“ тако нас обично зову и ми смо поносни тиме. Милица Петровић

Изишла је из штампе „ТЕОРИЈА ОДРАЗА“ од Тодора Павлова

У издању „Културв“ »©давlНо јв изашло, праи пут *сао целина ма нашем језику, дело Тодора Павлова: „Теоријја одраза". Овјо јlе једно од наузначајнијих дела из материја!листичке твориуе оазнања и претставља богат прилог ди|јалвктичкојј матери(јалиlСтичк,о|ј филозофији уопште. Цена књизи је 70. динарај у меком повезу н 90. динара у тврдом повезу.

Концерти са плоча на Музичкој академији

Удружење студ'е»аlта Музичке академlИlје, каје раополаже прилично велиlКo(м збиркам прамафаномих тлачаl, •одлучило >је да своје ре 1 дсв»е канцерте са шлоча који су се одржаваЈЕи једаЈНпут неделлЈо у кругу Академије, учине тцриступаЈчним свима студентима(, шј.и) желе да се блнже са музикам. Јавне шриредбе сличнаг карактера, симфаниоми, камерни и солистички концерти адржавају се у Београду сувише ретко, да би, поред апере, задавољиле оне каји се интересују музиком. У разматрању нитања п;рогра(ма авих канцераггз пало је неколнко предлога, али дефинививна одлука кије донета, |јер се не м>olже нретlпостав'ИТlИ колико ће оитн интересовање, као и какве ће бити жеље самнх слушалаца. Стога ће се првнх неколнко недеља даваппи познатнја дела чуввних словенских н светсмих кам.гаозитора, док ће се доцније уз сугесвије сам(их посетилаца IС - пварн'Ш детаљан прагр|а>м. Канцерти ће се одржавати сваке недеље у 18 часова У соби број 17 Музичке амадем.нје. ПозиваЈЈу се сви студенти да ове концерте редовно посећују. Програм канцерата за следеће две недеље 'је ова!ј: среда, 12. II: Ометана Ма власт (цнклус IПоема); ореда 19. II: Бетовен IX симфони>ј|а. С. Барић, студ. Муз, акад.

ТЕХНИКА И СПОРТ

Задаци студентске Народне омладине на подизању техничке културе народних маса

. Без све већег броја кадрова који воле и умеју да владају тековинама модерне технике, без кадрова мој« су опособни да до максимума искоришћују изграђвна и ностојећа техничка сретства, без л>удикојису оспособљвни да учествуоу у даљвм развијању н усавршавању техничкичких средстава проивводње машине би се третвориле у ненскоришћен или нолуискоришћен материјал. Из овога итроизилазе све озбиљниј|и задаци на асајнма ће се и наша студвнтска омладина са одушевљењем заложнти. Поред редовних сгудија, упоанавања са низом предвиђених наука и делимичном праксххм по св!оме нослу, њој се пружа пуна 'могућност да употпуни « своје знање (и да га већ од првих годипа рада на факултеткма повеже са практичним радом, укључу.јући се у организације „Технике и спорта" у оквиру НСО-а овога факултета. „Техника и спорт“ обухвата низ грана техиике, као што су: 1) Љубитељи технике са кружоцима грађввинаца, машинаца, електро-техничара, архитектонаца (итд. 2) Спортско ваздухопловство, које разеија рад на (једриличарству, моториом бродарству, бродском моделарству; 3) Спортско бродарство, које развија рад «а једрењу, моторном бродарству, бродароком моделарству; 4) Аутомобилизам и моторциклизам, ко.ји обухвата техннчке гране моторизације; 5) Радио аматерство, које развнја

рад на приЈвмноЈ и предаlј.нај радио техници, телеграфији, телефонији и телевизији; и 6) Фото аматерство, са радом на разним гранама фотографоког и филмског снимања. Рад у овамвим иружоцима пружио би студентокој омладини пуну помоћ у побољшању метода учења, метода практичног рада, и тиме допринео 'много пуиијем оспособљавању за 'оне задатке који се пред студвнтском омладином и нашим народима непосредlно налазе. Међутим, то би била само једна страна задатака. Мн знамо да се однос према техници и њвним средствима у новој Југославији из основа изменио зато што она служе нашим народима. Заинтересованост за пуним познавањем машина на којима се ради, за њнхово даље усавршавање, за техничке процесе, што се видноманифестује у појави низа новатора и ударника прввнствено из крилд наше радничке класе су видан доказ, да међу нашим народима постоји стоткне талената, стотине технич!ких оната којима је поггребно пружЈити пуну помоћ за даље развијање, за све брже усавршавање. Поред наших народних стручњака, који већ у томе смислу пружауу приличну помоћ, може се са пуним уверењем очекивати да ће и наша студвнтска омладина;, а поглавито стручно заинтересована омладина и у овом правцу развlити пуну иницијативу, тим пре што је свесна да ће на овај начнн помоћи

изграднли «иза средн>их-Iстру'чних кадрова који ће моћи да 'јој у будућем раду лруже етуну номоћ и подривку. Учешће у лрипремању популарно написаних брошура из разних области техннке, 'пр'ИlПреман>е предавања за село, фабрике, средње школе итд., сарадња У чаоописима: „Љубитељ технике“., „Моторизација“, „Радиоаматер“ и „Народнакрила“, укључивање у рад и по<моћ кружоцимз у Београду, иницијатив;ни рад «а даљем органиаовању кружока на оонову стеченог иокуства, припремни рад и залатање на подизању техннчке културе међу омладином на Омладинско! прузи једном реч|ју пред нашом студентоком омладином се ноставља широко поље рада и иннцlијатиlВе на позитивним задатцнма, ко)ји ће допринети даљем напретку наше земље, даљем полету индустрије, а истовремено и изграђивању људи моји ће бити способни да до пуне мере корlИlСте високу бојну технику којом наши народи располажу у циљу одбране тековина извоl]'еваних у народно - ослободил ачкој борби. Бранислав Јовановић, студ. техн.

ВЕС Т И Задруга' студенаггаl технике располаже довољним количимама свезака, фО(рмата згодних за белешке које могу добнти другови са свих факултета. Продавнице Задруге отворене су сваког дана од 12—13 часова.

ннроднн стадЕнт Фи л м

СТРАНА 7