Студент

16 марТа Конгрес фронта Србије

На седншш од 8 фебруара Извршног одбора Народног фронта Србије, на којој су учествовали чланови Нзвршног одбора Народног фр.оита Србије као и претставнипи Покрајннског Народног фронта Војволнне и Обласног одбора Народног фронта Ко сова и Метохије, одл.учено ,1е да ге створи једиштнони одбор Народног фркхнта за целу територију На.ЈК>дне Републше Србије. .Правилник о нзбору Органа Народног фронга Србије предвнђа:. 1) Да се 'месни олбори Народног фронта изаберу м ореске конференцијо Нагодног фронта одрже у времену оц 23 фебруара ло 2 марта 2) ла 'Се среске конференније Народног фронта, на којима ће бнти изабрани срескн олбори, делегати' за окружне конфсренније. обласну и покрајинску конференцију, као и делегати за аемаљски конгрес Народног фронта Србије, одрже од 3 до 9 марта. Земаљскн конгрес Народног фронта Орбије одржаће се 16 марта 1947 године. Прва одлука о сгваран.у јединственог Народног фронта Србије допринеће јачању брагства и јелннства народа Даље, она значи јачаље и коорлинецију рада на <м'>новн и нзградљи земље. Покрајинеки олбор Народног фроита Војволине и Обласни олбор Наролног фронта Косова и Метохије постојаће и даље, али не као самостална руководећа тела потчпњена Народном фронту Југославије. већ ће битн подређени Одбору Народног фронта СрбиЈе, у чији ће састав ући и љихови претставници, Ова нова формацнја ппоизилазн као нужна потреба из задатака из об.тасти изградље м обнове, које решамју сви нароли Србнје, Досадања лиректна неповезанозт мећу овити органимв' није дозвољавала правилно остварнвање планова, јер је иедостајало баш >о руководеће тело. Народнш фронт са својим .часовним организацијама: Јелинственим снндикагима, Антнфашнстичким фоонтом жена и Наролном ом.тадинол, највећа тековина Наро.тно-ослоболилачке борбе, претставља данас основну снагу која једино може обновити и израдити земљу и оотварнти лепши и бољи живот свима наролима наше земље. Очеличен током борбе. Народни фронт је издржао и налет гнутрашљих вепријатеља, којн су мислили да ће га моћи разбити минирањем изнутра. Очишћсп од наролних непрнјатеља и штетннх елемената, Иародни фронт стоји данае чвр:то и са шунОсом даје билаис својих ДВОГОДИШН.ИХ уопеха у ви и изгралтви земље. Овк демократски избори доиринеће још више његовом јачању и стварању још чвршће организацијс која ђе са успехом почети остварење прког петоголшпњег плана о електрификацији и индустријализапији земље. За нао стуДенте је овај догађај

важан зато што ће наш Универзитет датн НародноЈ Републиди Србији баш те руководеће кадрове који ће учествовати у остварењу петогодишњег плана. Мн морамо знати да само са јакнм Народн.Нl.м фронтом можемо добити по завршетку студи.ја ситурно зацослење и зато Народна сту дентска омладина ноздравља ове. дсмократске изборс јер V н.има гледа јачање нрогреснвних снага Народног фронта и Народне Републике o|>биЈе. Кроз нзборне манифесгацнје и Конгрес нрнпремнмо се за нозе задатке који наз очекују. Ујелно ће и-збори разбити све покушаје отвореиих и прикрнвених непрпјатеља и политнканата којн још шпекулишу н Народ ће, олазивајућн се ноосгодишњем позиву маршала Тита н постављеннм залацима. показати да смо кадрн. збијени чврсто у редове Народног фронта, остварити оно зашто смо се досада тако упорно борили: екопомски полићи земљу кзгпадњом јаке индустрнје и самим тим поднћи ннво живота двнх нашнх народа. Данас нсма љи.јелног граћанина Наролне Републике Србије који неће поздравитн демократске избоое, јор је сваки свеслан да без јаког Нарсднот фронта нема успеха и даљег напретка.

СТУДЕНТИ АРХИТЕКТУРЕ БЕОГРАДА, ЗАГРЕБА И ЉУБЉАНЕ ИЗРАДИЂЕ ПЛАНОВЕ ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ОБЈЕКАТА НА ПРУЗИ ШАМАЦ—САРАЈЕВО У Загребу је одржана конференција студената архнтектуре којој је присуствовало 5 студената архитектуре из Београда, двојица из Љубљане и седморица из Загреба. Конфсренција је била сазвана у циљу решавања како приступити раду на пројектовању железничких станица за Омладанску пругу Шамац—Сарајево и како организовати рад на 'самом градилишту. ДонесеlКи су заlкључци да ое најхитаlи,Јo уопостави ве-ла оа Управом гродиЈгшпта., чији се штаб налази у Зеници и ла се дооију потребне пропозиције како би се могло пристхпнти изради ндејиих скица чоје треба да буду готове ло 1 априла и послате у Београд, где ће бнти олређени типови станнца н -зграде*, затпм да со ступк у безу са филмским предузећем „Ввез.lа л ‘, које треба да сннми торен. где ће бити граћоне зграде. После тога би де прнстVпило пзради детаљних планова, којн бп требало да буду аавршени до 1 јула, тако да би се 15 јула отса изградњом станица. Усвојен је предлог студената архитектуре из Загреба. да се ступи у везу са управом градилишта у см-нолу преузимања организације позла, уз помо-ћ саме управе гралнлишта. 110 студената са нашег Универзитста треба да се јаве добровољно за одлазак на Омладпнску пругу.

ПРЕГЛЕД МЕЂУНАРОДНИХ ДОГАЂАЈА

ПОТПИСАН ЈЕ МИРОВНИ УГОВОР СА ИТАЛИЈОМ 10 овог месеца у дворани часовника иа Ке д’ Орсеју, обављено }в потписнваЈђе мировног уговора са свим сателигским земљама осовине. Мировни уговор поред осталнх делегација победничкнх зила, потписала Је и наша делегација. За време рала мировне конфереиције, иаша делегаиије је дослсдно бранила ннтересе демократског мира, своја национална права, права свнх другнх народа за независност и слободан живот. Доследан, принципислан став наше делегације, тежња га очуваше мира, жсља за остварењем истиноке демократије за потпуно уништење фашизма у свим његовим облицима, дошла Је до изражаја по свнм питањнма која су решавана у току Конференције. Наша делегација је енергично бранила национална права и интересе нашег народа од нападаја неких нашнх савезннка из рата, упорно се залагала за праведно решење пталијанско-југословенске границе. Овс оправдане захтере делегацпја је докумснтовала чињеницама, које нико није могао оспориги. Поред свега овог, претзтавници Америке и Енглеске су преко своје гласачке машине, која је била слепо оруђе у њиховим рукама. одбијали све иредлоге који су тражили правсдно решење југословенско-италнЈанске границе. Претставиик Америке н Енгледке, супротно жељама радних маса својих народа, показали су ие само нсразуменање према нашим оиравданим захтевима, всћ су зауаели и непријатељски' став према нама, заборављајући на дане рата, када су наши народи ступили у херојску борбу протнв највећег и далеко надмоћнијег непријатеља. Овакав став запалних савезника оглела :е и у одредбама уговора мира са Италијом. Од нациналнот тела наше домовинс, Париским уговором отргнуте су југословенске етничке терихорије: Каналска Долнна, Бепешка Словенија, подручје Горице. Тржића и Трста и северозападне Истре и стављенс под туђе господство. Тако је ЈугоЈлазиЈа; после толнких жртава коЈе је поднела у ослоболилачком рату, као шго се коћстатује у декЛаралшхЈк иа.ше 'влале ~сга.вЛ»е-на на у положај да мора ла потпише мировни уговор са Италијом, који крњи елементарне интересе њених иарода и тешко погађа њихова оссћања“. Потписујући мировнн уговор са Италијом, Југославија Је као доследан борац за ствараљс истинског мира, поступ.ила У!П;р<гво онако како се у салашњој ситуацији најбоље могло поолужити одржању и учвшћељу мира. Наша земља свесна своје олговорности за одржавање мира у овом делу Европе. ннје могла поступитн друкчије него да спречи да се дога-

ђаји развијају тако, како би их користили данашњи изазивачи међународних сукоба. Потписујући овај мир у интересу демократије и мнра, ми се не одричемо територије које су остале изван наших граница, без обзира на евентуалне етвичке промене које би мотле настати као последица туђег господства над тим територијама.

У ОЧИМА ДЕМОКРАТСКЕ ЈАВНОСТИ МОНАРХО-ФАШИСТИ НЕЋЕ САКРИТИ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ ПРЕМА ГРЧКОМ НАРОДУ Циљ Анкетне комисије Савета безбедности је да испита стањв у Грчкој, да види који су‘ узроии грађанског рата, да се размотре појаве којо су настале после протеривања не начке војске. Зато је претставник Југославије, а преко њега и сви демократски народи, тражио да се Анкстна комиснја мора овим проблемом позабавнти дубље и темељигије. Јога од првих дана заседања комисије, истакла се је тендендиј А монархофашиота и њихових штићеника, да Анкетна комнсија не заседава дуго у Грчкој, већ да рад Комисије обухвати и територије Албаније, Југославнје и Бугароке. Овај смишљен и нроцењен корак монархофашнста имао је за циљ с једнс стране да нрикрије својс злочине и крва.ве трагове над олободољубпвим народом Грчке, а с друге зтране да изврши маневар нал, мирољубивим и демократским народима северних суседа Грчке оптужујући их за бруталан и крвави режим који влада у ГрчкоЈ Док су демократски народи после победе над фашцстичком Памачком очистили своје зомље и државни апарат од колабораштониста,' издајнииика и ратних злочинаца, Грчка монархофашистичка влада одвжала је читав држа-вни апарат оиакав какав је бло за време Хитлорове окупације, шта више, данас се у грчкој влади налазе многи позната сарадници окупатора, убиде грчког народа, као: Гонатас, Мавромихаилнс, Зервас и многи други. Монархофашистичка Грчка Је посгала уотчиштем многобројним албанским- и југословенским ратним злочlтц|ЦМ'а, који насгављају и сада своју протунарслну Делатност проводе-ћ-и и даље свој сга.ћж и испробани заиат: убијања Н;гл родољубигма грчког народо. Па суђењу балистичкој организаиији »Падионал шиптаре де мократик“ у Скопљу је призлањем оитуженигх дсжазано да јв Грчка по отала центар окупљања реакционари издајничких елемената почев ол албанских балиста па до Дражиинх четника и Павелићевих усташа, који -лу има,ти за циљ да пребацивањс-м тсрорпстичких монархофашистих банди угрозе безбедност мирољубивих народа и оборе народну власт Грчка плаћеничка влада је

то знала и помагала је ове бандите. Министар рата' Мавромихалис посећује иј и брнне се лично да ли им нешто недостаје. Терор и страховлада монархофастичког режима може се мерити једино са режимом окупације фашистидке Немачке. Сгрељања, депортовања. затвори и мучилишта иста слика немаикрг Гестапоа то је донела слобода мопархофашистичка. и н.иховнх покровитеља Брита. напа. Само од потписнвања уговора У Варкизи до пзбора у марту 1946 године, убијено је 1.418 демократа, ухапшено око 150.000. у затворима се налази око 8.600, уништено је 599 лросторија организаттија и листора, а од априла до ссптембра прогндно је на острва 3.717 ролољуба. Као последица крвавог ненаролног режпма појавила се економгка беиа и потиштеност пшрскках народотих слојева, шпекулаштја ц црна берза.су врло разгранат и унооан лосао. Тако звана ..слебодна трговшта* што другим речима звучи шпекулација омогућила је извесном елоју људи да погпуно економски исцрпи и изгладни широке слојеве нзрода. Плате радникћ, чинозника и намештеника су одвећ мале, тако да се поставља питање опстаика жазота. За људе који су блиски енглеским владајућим круговима у Грчкој или стегоиошама данашњзг злочиначког режима, постоје сви услови .лзткскг живота. јер њих храни и негује међународни империјализам и реакција. Али таквих је врло мало. Грчка монархофашчстичка влада покушава да кривнцу за злочиначка масакрирања по Грчкој баци на мирољубиве суседе Грчке, узимајући као аргуменат то, да демокрагска армија онерlИ'ше у северном делу ГрчкеМеђутим, борба грчког народа за обарањем сатрапоког релсима, води тв у разним крајевлма Грчке, иа чак и на некнм острвима Јегејског мора, што свакако доводи монархофашисте у још тежи ппложај, у још мучнију ситуацију. Безобпазлук и цинизам Цалдариса и његове бпатпјв превазилази ове лјо сада, по готову кала се зна да је регуларна монархофашиз-тичка војска вршила систематоке и озбиљне ннпиденте на грчко-југроловенокој граници, желећи тиме да помути ред и мир, да обесиокоји демократске народе Захтеви Народне Републикс Албаније које је пуковник Кеоенџи изнео пред Анкетну комисију Савета безбедности: познвањем ЕАМ-а, руководилаца омладиноке оргашгзације ЕПОН и Синдиката, којс је влада раопустила на јавној седници Коми:ије и низ лругих мера. ради проналажења свих узрока који су условили убнлачки рат у Грчкој, у многоме ће допринетиг расветлењу империјалистичке политнке монархофашнстичке владе, јасно ће показати ко стоји и ко дикгира политиком >Велике Јеладе«.

Студенти Египта у борби за националну независност

Догађаји у Египту већ дуже времена привлаче пажњу јавног мњења. Прогресивни међународни кругови са оимп-атијом прате борбу египатског народа. који тражи ревизнју англо-египагског споразума из 1936 године. ко.ш ннкако не одго-вара полбжају Бгипта ствереног члана Организације Уједињених народа. Иако нерадо, Енглези су били приморани. пол притнском националн >г покрета, који је прелазио V оружане сукобе, да ступе у преговоре за рввизију помснутог уговора. Отежућн преговоре. Енглези су покушавали да постигну стварање таквог споразума, који у суштини не би мењао положај Вгипта. Користећи се свнм метолама своје империјалисгичке политике. уз ломоћ издајничке зла-де на челу са Сидки-пашом. Енглезима је уопело да направе пројекат уговора који је у погпуној суиротности м интересима египатског народа.- У извосним тачкама уговора садрже се 'олредбе. које су за Египат врло неповолвне, а ннсу биле ни у уговору нз 1936 године. У споразуму се предвиђа да ђе Енглеска и Египат предузимати заједничке акције у погледу одбране не само у глучају напада на Египат, како је бидо предвиђено споразумсм од 1936 године, већ и V случају напада иа земл>е дуседне Бгипту. На тај начнн, овај чдан споразума прелвиђа употребу војнпх снага Егппта за заштиту енглеских ннтереса на целом Блиском Истоку. Као што је познато, у Бпшту је врло популарна идеја ујелињен>а дотнне Нила у једну целину и историја борбе Египта за иезависност тесно је повезана са борбом за уједињење са Суданом. Међутим, у споразуму

који говори о овом уједињењу, предвиђа се плебисцнт у Судану. Ова вест је изазвала у Египту велико огорчење, што је и разтмљиво, обзиром да чак ни спора Зум нз <1936 године није прелвиђао никакво гласање ио о<вом питању. Реакционарна влала. свесна својих цгдајннчкнх поступака. знајући на какав би олјек у земљи наишао ов-ај пројекат уговора, прелузела је све мере да се он одржи у тајности. Поред све њгне контроле. текст тговора је објављен и за њега су дознале најшире масе египатског народа. После објавл.нвања незваничног текста уговора. у земљи су настали огорчени протести, који су се претворили у масовне демонстрације и сту.дентске штрајкове. Кабииет Силкипаше дао је оставку и споразум није потписан. После пада Сидкиевог кабинета владу је образовао лидер партије Саад Нокрашн паша. Да би се схватнла политика новог кабинета, треба нагласнти да је партија Саад гласала у парламенту за потврђивање уговора Бевин —Оидки паша. Разумљиво је због чега египатски народ није позлравио лоларак новог кабинета. Нови претседник владе покушава да заведе народ обећањима и празним фразама. као што су потпуна независност Египта, евакуачија енглеских трупа из Египта. ујелињење дблине Нила итд. Међутим, египатски народ је свестан да је то све продужење старе политике прекривене новим лажима. Тако. . рпозициона штрмпа оштро критикује и напада носледње говоре Нокраши паше, у којима он много прича, али ништа не каже.

Епгпатски нарол се упорно борц за остварење својих захтева и траи:и образовање истински народне в.тале, која би енергично бранила интересе нарола. У тој борби влала брани своје, тј, нозидије међународног империјалнзма. и воли политику угњетавања египатоког народа. У борби египатског нарола вндно место заузима омладина. За време масовних демонстрапи.ја и студентских штрајкова, у Каиру је створена организација која је названа „Нацпонални комитет студената и ралннка“. Комитет је разрално програм оллучне акције против Енглеза, захтевајући брзу евакуацију енглеских трупа из Егнита. Само име Комнтета говори о улвзи стулената у бррби египатског наоола. Егппатска лтудептска организадија уиутпла је писмо свнм ирогресивним омлалинскпм оргапизацпјама, које карактерише како политику владајућнх кругова у Египту, тако и бог>бу напредне студснтске и радничке омлалине за незавИсИобт Египта. У борби за слободу н незавпсност свога нарола егппатски студенгл стоје у ирвим реловлма Намеравајући да угуше иапредни стуДентски покрет. влала је одголил? отварање Уннверзитета и визокпх јавних школа, алн под прнтиском демскратских маса била је приморана да их огвори 16 новембра Само отварање Је бнло праћено највећнм ппелостоожностима од стране владе. На улице с\ изведени читави олреди војника наоружаннх машинским оружјем. потпомогнутим тенковскнм и оклопним јединицама. Нарочито је око универзитетских зграда бнла груписана војска. Све 'ово је рађено V намери да се сломи борбени револуционартш дух напредне египатске студентоке омладпне , . . .. Међугим. и поред војске која јв крстарпла улицама, почеле су студентске демонстрације, које су се ускоро рашириле по целој земљи. Да

би угушнла демонлтраинје, полнција је спровела терор. Оружјем су нападани голоруки студенти и неколико стотина је повређено, док су по целој зомљи вршена масотша халшења. Опозиционе новтше су или укинуте или конфисковане. Осгалој штампи било је забраљено да објавт љује било какве вести, тачие или нетачнс, о студентима. Нашн другови студенти из Егиита нам пишу о томе: Најгори пример репре;алија је покољ који се догодио у школн инжењерскнх технолога у Каиру, 26 новембра. Вслики број полнцпскнх снага почео је да пуца на схудвнтски митинг у школи, без нкаквог новода од стране студената. Ненаофужани стуленти склонили су се V •звоје учноинце. Пошто је блокирала зграду, полиција је пошла за њима ра-з-валпвши улазна врата борннм колима и тенковнма. Студенти са свим осталим особљем били су брутално нападнути од полиције која Је пуцала хладнокрвно на њих. 174 студвнта је било ухапшоно и стрпано у мању зобу промера мањег ол 50 м*. Исти дан било је ухапшено 50 студената Медицинзког факултета, а 100 осталпх са разних факултета из Гуиза. Губици стулената на овај крвавн дан броје 5 мртвих, 29 смртно рањених и 111 озбиљније рањених, порел безброј осталнх лакше рањених. Слелећег дана, 27 новембра 12.000 стулената демонстрирало је у знак протеста, у аули Фуадовог гниверзптета у Каиру. Тога дана, пол утигком студентског покрета. секретар универзитета као и многи професрри, напустили су лужност солиларишући се са студентима."

У ЕГИПТУ БИЧЕВИМА „ВАСПИТАВАЈУ* СТУДЕНТЕ „Сличне демонсграције појазиле зу се у Азхару и Каиру. где је полииија нанадала стројницама, пушкама и бичевима, студенте окупљене у

џамијама.. Енергичне демонстрацдје су избиле такође и на Фарук-универзитеху у Алекеандрпјн. кае и у неколико гралова и полицнја ле поново крваво посредовала. Пстога дана, универзитети и многе јавне школе биле су затво-рене на неодређено време. По*ред тога полиција је ухапсила шест адвоката које је Лига египатских студената узела за одбрану ухапшених .студсната. А то срамио дело лотолило се усред судске лворане, упркоо нрохестаг суднја п јавног тужиоца, пошто је хапшење извргаено по наређењу претседника владе.“ Борба египатских студената, угко повезана са борбом радничких организација има потпору читавог егнпатског народа. Као резултат сарадње и под притиском народнпх маса, Силки је морао дати оставку. Међутим, његовом оставком у Египту није настало никакво побол>шање онтуације. Напротив, њега је на'с,ледно Нонраши !!аша. виновиик крвавог покоља ~а Абас моста. пзвршеног 10 фебруара 1946 године, када је 200 студената било убијено н подављено у Нилу, а више ол 1000 студената теже рањено. Фашистичка полнтика новог кабинета одразила со веђ у првим акцијама; неколико лисгова је забрањено, демпнгтрације студената у Асиују су дивљачки угушеие, тако ла је шеф инсгитута. та целокупним особљем напустно дужност. Слободољубива студентска омлалина читавог света и сви слободољубиви народи са живим интересовањем н симпатпјама прате борбу египатских студената, виде део своје борбе и знају да ће она уродпти плодом^

СТРАНА 2

НАРОДН И СТУДЕНТ