Студент

ЕКОНОМСКИ ЗНАЧАЈ ПРУГЕ ШАМАЦ-САРАЈЕВО

Да би се нашим народима осигурао бољи жибо'Т, потребна је полетна индустријализација, потребно је много фабрика и еле-ктричних ценграла А да би се фабрике створиле, треба жмати такву грану индустрије, која производи машнне, која производц фабрнке. Та грана тешка индустрија изграђује се тамо где постоје две основне сировине које условљавају н>ен развнтак гвожђе и угаљ. Оредње-босански рударски басен (простире се ол Зенице до Сарајева) богат је баш тим рудама Ту, значи. треба изградиги велика металургијска предузећа, која би бпла у стању да производе машине. Међутим, сам такав индустријски центар још није довољан пре него што он и почне да се гради, потребно *е направити пут, којим ће на градилиште потећи река материјала, потребног за изградњу. Ако хоћемо, значи, да довољно искористимо огвомно богатзтво средње-босанског рударског басена, ако хоћемо да градимо гешку индустрију тамо гле има највигае услова за његат изг()адљу. морамо провести че.тични пут од Шамца до Сарајева, морамо повезати тај басен са главним пругама које пролазе долином Саве. Велики пут више вреди него мали. Досада је средње босански басен повезивала са осталим крајевнма уска пруга Сарајево —Славонски Брол. Та пруга постала је још у старој Југославији кочница бољег искоопшћавања рулних богатстава у лолитш Бозне. Она поготову не олговара данас извршељу великих залатака у вези са петогодишљим прпвредним планом. Тај ивоблем се не може решити нн повећањем броја ускотрачних вагона, јер је насип пр\те и сам колосек' дотратао, ускотрачни вчгони се морају у Славоноком Брсду претоваривати у нормалне, а матег>ија.л се због малог капаиитета вагона и пруге ипак не би довозио у довољним количпнама на будуће чслнко градилиштв тешке индустпнје Хиљаде и хиљаде тона робе које бн средње-босанска нндустрија пронзводила не би могле ла нам кооисте г морале би да се лагерују. Треба ла на време уредимо саобраћај. И зато омладпиа приступа сада гпадљи пруге нормалног колосека Шамац —Сарајево. У средље-босански рударски басен спадају гудник гвозлене руде хематита у Варешу, рулниии мрког тгља у Зеници, Какњу н Брези, топиопица гвожђа у Варешу и Зенпци, пилана у Завидовиђима. У рудшшима угља, с једне ‘.тране, производља није онолика колика би могла да буде кад би се руднипи механизовали и тако се они не искоришћују онолико колико њиховз богатство доетушта. С друге стране, и на досадањи прнмитиван начин и> копане количине угља не могу се гранспортовати. Зато у рудннку Какањ и Бреза леже хиљаде вагона угља који је морао да буде лагерован и под утицајем времена иропада. Повезивањем средње-бооан ткпт рудароког басена директном пругом нармалног колосека са главном железничком артеријом Београд —Загреб продукпија ће моћи несметано та -зе повећава и моћи ,ћв ла се приотупи механизацији руднттка и стварању нових угљенокопа Само познати и већ коришћени слојеви тгља V овом басену цене се на стотине милиона тона. Тај угаљ ће нам бити поеко потребан за нове фабрике и елекгричне централе које ћемо изгралити извршавајући петоголишњн план. У средње-босанском рударском ба'зену налазе се и велике резерве хематита у Варешу н ЈВубији. Њихово боље искоришћавање, за лобијање већнх колпчина сировог гвожђа (једног од најважнијег фактопа за индустфијализацију земље) биђе омогуђено тек изградњом нове пруге. Савеана планска комисија је одлучила да подигне тешку машинску индусттжју у Зеништ и да омогући брз развитак црне металургије у Варешу. Међутим, досада су постојале огромне тешкоће око претовара у Броду и то како око нретовара за Ш>ну металургију неопходног кокса, тако и машина, које су зе у Вроду лорале расклапати и тако оасклопљене возити лаље. Наравно да се са таквим стањем не може ни мислити на остваривање задатака који се постављају Треба пре свега отворити широк пут материјалу Тај пут ђе бити пруга Шамац—Сарајево. Омладинска пруга даће нотлнека н за развитак јаке индустрије цемента. Огромне количине лапорца. које се налазе у близини Вареша, до сада уопште нису биле коригаћене. Цемент, који ће се произволити из лапорца, послужиће као јевтино грађевно средство за индустријализацију и електрифпкациlу Босне. Кг»ај око реке Босне познат 1е даље по богат:гву у дрвету, драгопеној сировини грађевинске ж хемијске ин-

дустрије. Но сада су искоришћабане само оне шуме које су бнле покрај саме пруге. Оне су немилосрдно уништаване, док су теже приступачне шуме трунуле. Изградњом нормалне пруге Шамац —Сарајево моћи ће да се правилно приступи решењу и тога проблема, повезивањем шума уском иругом са главном артеријом. Моћи ће да се изради великн број новнх пилана, које ће фабриковати драгоцене дрвене полупрерађевине. Омладинока пруга Шамац —Сарајево значиће, уопште, омогућаљање развнтка сваковрсне индустрије V крајевима које ће цовезивати. Она ће иретстављати само део велике нруге која ће зпајаги Шамац—Сарајево Мостар —Плоче (лука на Јадрану). Зато је економски значај Омладинске пруге још већн. На нашој Јадранској обали има, због велике разуђености, могућносги за изградњч одличннх и велнкнх пристаништа. Међутим, за изградњу тих пристаништа и за правилно њпхово функционисање, кад се већ изграде, (довоз и одвоз робе) опет је потребна железничка веза. Зато Омладииска нруга нрегставља огроман корак напрел у изградњи л уздизању приморских крајева и целе наше земље.

Изградњом Омладитгске ттруге, ускотрачне пруге у Босни почеће д& се замењују железничком мрежом нормалног колосека. Сав ускотрачни возни парк с линије Сарајево —Брод, која ће постати непотребна, после изградње Омладинске пруге повући ће се на озтале линије уског колосека, на којима је сада возни парк преоптерећен. Омладинока пруга Шамац —Сарајево претставља један од путова којима ће потећи благостање у нашу земљу. Њоме ћемо ми приблажити рудна богатства средње Босне другпм индустријским центрима каше земље, приближићемо јадранску обалу њеној економској позадини, без које она не може да де унапређуЈе. Омладинска пруга Шамац —Сарајево постаће нова река којом ћс потећи материјал неопходан за изградњу земље. На тај начин, омладина Југославије учврстиће политичче тековине које су упорном борбом стекле радне масе наше отаџбине. Она ће значити природан корак напред на великом путу којим иде наша омладпна у решавању задатака.индустријализације и електрификације.

Студенти архитектуре пред новим великим задатком

Усред огромног радног полета када се тек почело говоритн о новим обавезама које преузима Народна студентска омладина када се пред нас поставило пнтање изградње нове Омладинзке пруге Шамац —Сарајево студенти архптектуре били су усталасани новом вешћу о специјалиом задатку, којн ми студенти архнтектуре, преузимамо на себе. Студеити архнтектуре Београда, Загрсба и Љубљане обавезују 'зе да свој удео у изградњи пруге Шамац —Сарајево доприцесу тиме што ће дати за све грађевииске објекте на прузи ие само ндејпе скице и пројекте, већ и тиме што ће по детаљној разради свих планова одмах приступити самом извођењу. У школи, иа вежбама, у оквиру наставног плана приступило би се овом позлу и на тај начин већ на самом факултету, студенти архитектуре би отпочели рад на изградњи пруге. Не само ове новиие уношења пропроизводних задатака у наставни план, но и чињеница да ће свако од нас већ моћи да учествује на изградњи своје земље у овојој опецијалиости, да ће у новој акцији на прузи Шамац —Сарајево извршити огромни сложени задатак и у исто време стећи нова стручна знања, пробудили су огромно ннтересовање и олушевљење код студената архитектуре. У овом тренутку, на састапку у Загребу делегати Стручног удружења студената архитектуре из Београда заједно са друтовнма из Загреба и Љубљане врше по:ледп>е техничке и организационе припреме за почетак остваривања ове обавезе.

У тесној сарадњи са налшм професоркма, потпомогнути њиховим знањем и искуством, у сарадњи са друговнма грађевинцима и средњошколцнма ми ћемо успети да реализује-мо овај драгоцени подухват, тако да пруга Шамац —Сарајево буде од првог прага и завртња до последњег архитектонског објекта стварна, у пупом смислу репи дело Народне омладнне. У исто време корншћењем свих средстава, која нам стоје на расположењу, путсм наше штампе, зидних нсвина, билтена, појединачном и најширом агитацијом ток самог рада, успеси и резултати биће редовно објављивани: створиће се изложба најуспелијих радова, тако да се од првог дана створи психоза акције иа прузи, рално расположење којв ће огромни полет студената архитектуре довести до успешног остварења овог задатка. ' Бисерка Јовановић, 1 г I канд. арх.

КОНГРЕС ОМЛАДИНАЦА УДАРНИКА У Београду ћв св ускоро одржати конгрес омладинаца наших најбољих ударника из фабрика, предузећа. са Омпадинскв пруге и других акција. На овој конференцији расправљаће се о свему што је потпебно да се учини да би се велика обавеза омлздине изградња Омладинске пруге Шамац —Сарајеао испунила што успешније и на време.

ОМЛАДИНСКЕ ВЕСГИ

НА ИЗГРАДЊИ ПРУГЕ ШАМАЦ—САРАЈЕВО УЧЕСТВОВАЋЕ СВИ САРАЈЕВСКИ СТУДЕНТИ Студенти Медицинског факултвта У Сарајеву одржали су конференцију на којој су расправљали о одласку студентске омладине на изградњу Омладинске пруге Шамац —Сарајево. На конференцији студенти су одлучили да сви чпанови НСО-а у Сарајеву учествују у изградњи пруге, с тим да у првом испитном року положе испите како би могпи испунити своју обавезу на великом делу изградње земље. У име студената Албанаца говорио је Башкими, који је обећао да ће студенти Албанци учествовати у свим акцијама које буду првдузепи студенти Сарајевског факултета. КУРСЕВИ ЗА ПОМОЂНО СТРУЧНО ОСОБЉЕ У ЗЕНИЦИ После завршених радова на прузи Брчко Бановићи, Штгб омладинских радних јединица организовао [е низ стручних курсева на којима ће се већи број омладинаца оспоообити за предстојеће радове на новој ОмлаНа свим овим курсевима курсисти су градитељи пруге Брчно —Бановићи. Међу њима има доста омпздинаца који су тек на прузи научили да пишу, док су сада кроз курсеве оспособљени за разне самосталне радове. Овим курсевима у многоме I>е се решити питање помоћног техничког

особља од чије ће спремности и снапажљивости на раду зависити и успех и завршавање радова на време. У Зеници сада раде грађевински, ек он омс ки, те л егр а фск о-те л ефонс к и и дактилографско-административни курс. Један дактилографски курс, који је похађало 84 курсиста, завршен је пре 15 дана, а почетком фебруара отпочео је са радом други, који ће трајати до почетка априла.

ОД 22547 ПРИЈАВЉЕНИХ ИСПИТА ПОЛПЖЕНО ЈЕ СВЕГА 14594. Наша резултата на испитима ни издалека не одговарају ' датим обавезама Табеларни преглед иопита у јануарском року на Београдском универзитету

Резул*Јте испита са факултета не.можемо изнети, пошто су испити још у току.

Кружоци се такмиче

Овом рубриком обухваћамо наше најбоље студенте износећи н»ихове успјехе кроз рад у кружоку. Кружок је постао најбоља форма заједничког стручног рада. Стотине студената, нарочито оних који су дошли на факултет са вишв заосталих испита, причају нам о користи које им је пружао овакав рад. Висоиа средња оцена свједочи нам о темељитсм савлађивзњу научног градива, Ова ће рубрика скупљати и износити искуства добрих кружока, као и аљкавост и пропусте рђавих. Она ће пратити залагање студената да на вријеме сврше своје испите, што ће им омогућити масовно уче* ствовање на изградњи Омладинске пруге Шамац —Сарајево. Рубрика »Кружоци се такмиче« потврдиће нам дз добар студент може бити и добар и активан члан Народне студентске омладине.

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ: Најбољв органиаовани кружок у прошлом семестру, имали су апсолвенти математичке групе. Тај кружок је под руководзтвом друга Манојла Браовића интензнвно и непрекидно радио месец дана. У кружоку је радило пет другова који су на испиту из парцнјалних једначина добнли средњу оцену 10. Професор Салтиков необггчно је задовољан радом ових другова за које је, по његовом мишљењу оцена 10 бнла мала. Протић Мирјана, ст. фил.

* ♦ * Има примера и несавеснот однооа према кружоку. Кружок другарице Зорице Костић, на Правном факултету, прецеиио је своје споlСобности кад је мислио да ће за месец дана моћи спремити политичку економију и ра> пао се. Друт Милутнн Мајданац отишао је на испит политичке економије радећи свега двадесет дана и није га положио, Исти ,је случај друта Дарка Шарекца. Студент права Добрила Јотић нијв положила испит из политичке еконодије. Она каже да материјал одпично познаје, „само не зна дијапектички и историјски материјапизам."

На математичкој групи организовани су кружоци за студенте нрве године. Кружоцима су руководили старији студенти којн су по својој стручностн могли да одговорв том задатку. Кружоцн су били организовани, а у прошлом семестру ипак није било уопеха. Разлога за то има више. Студенти су нередовно долазили на застанке кружока, а руководноци су долазили неопремни. Друт Ристић, руководилац другог кружока, давао је задатке на које млађи другови инсу могли одговорити. Он их није објашњавао, него их је'плашно њиховом тежином и компликованошћу. Ту паравио учења иије било.

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ; Кружок друга Жиже Радивојевића, руководиоца демонстраторске секције, положио је статистику са средњом оценом 10, а организацију судства са средњом оценом 8. Чланови овог кружока су: Мића Марковић, Недељко Михајловић и Бранко Шупица Њихов метод рада био је: индивидуално учење, а затим дискутовање у кружоку. Чланови кружока давали су реферате по поЈединим тежим питањима. Озако прећен и продискутован материјал постао је ззиста својином оних који га уче. Сви су они активни члзнови НСО-а. Мића Марковић је потпретседник стручног удружења, Недељко Михајловић је руководилац хора, а друг Шупица Јв оекретар Економске комисије.

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ:

Кружок Жарка Нтоолића, Оветислава Трифуновића и Станка Станизављевића, један је од најбољих кружока на другој години Медицинског факултета. То јс он показао овојим радом, залаган>ем и рационалним коришћењем времена. Све испите прве годпне дали су чланови овог клужока са просечном оцено-м осам. Међу првима су колоквирали препарат „руку и грудни кош“, сва тројица са десетком. Сви су они активни чланови ФД »Црвена звезда«. Један од њих, друг Станисављевић, организатор успелог фискултурног дананаПосавском каналу објаснио нам /е њихов успех: »Редовно пратимо сва предавања. Своје слободчо време не губимо узалуд. Рад смо расподелили тако да градиво прелазимо на време, а у нсто време одговапамо својим обавезама према НСО-у. Мислим да не чинимо ништа изванредно. Наш кружок је доказ да је мотуће повезатн рад на стручном образовању за радом по секцијама." М. Јешић, ст. медицине

НОВИ ВЕТЕРИНАРИ

28 јануара дипломирали су на Ветеринарском факултету Пантелић Ђорђе и Добричић Слободан. Колективним радом успели су да постигну одличне резултате. Пантелић Ђорђа у времену од 28 јануара 1946 године до 28 јануара 1947 године дао је 12 испита- Средња оцена му је 8Добричић Слободан !е пак успео да у периоду од маја 1946 године до 28 јануара 1947 водине (када је дипломирао) положи 10 испита, са средњом оценом 6,9* Поред учења, другови Пантепић и Добричић су ое истицали у раду НСО-а. Они су на селу одржали по пет стручних предавања, а учествовали су и у великој акцији туберкулинизације. На недавној НСО-а, Пентелић и Добричић били су међу првима које је актив НСО-а Ветеринарског факултета похвалио и наградио као најбоље студенте. Данас, вредни стручњаци као што су Пантелић и Добричић претстзвљају солидну помоћ нашој привреди а за факултет са кога су изишли претстављају понос и узор студента.

нАРомпИ иТУд с. м т

СТРАHA 3

ФАКУЛТЕТИ При(ављено Положмло Пало Одустало ПОЛОЖИЛО СА Средња оцена ОИПЛСМКРАДО 10 9 8 7 6 Г1 вшн (II 11111 Технички 1.307 812 334 161 62 95 167 211 277 6,35 6,82 3 Медицински . « . . . 586 307 78 201 46 40 52 46 123 6,95 7,47 Пољоприв.-шумарски . 2.411 1.392 248 771 152 218 338 299 395 7.0 7,32 Правни ...... 1.673 263 887 244 842 365 374 468 6,69 7,74 Економски ..... 1.830 1.017 266 547 155 175 129 178 330 7,10 7,65 Фармацеутски .... 105 51 12 40 6 б 8 9 20 6,96 7,43 4 Ветеринарски ... 388 292 26 70 19 37 70 64 102 7,14 7,33 2