Студент

НАРОДНИ СТУДЕНТ

ГОДИНА XI Број 15

Излази јоданпуг нвдељно БЕОГРАД, петак, 21 фебруара 1347

ЦЕНА 2 ДИН.

ПЛЕНУМ УНИВЕРЗИТЕТСКОГ ОДБОРА НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ

У протеклом семестру није поклањана пуна пажња остварењу обавеза, нарочито у стручном раду

Закључци на пленуму Универзитетског одбора НСО-а Унивврзитетсни одбор Бародне студвнтскв омладмне на свом лленарном састанку од 16 фебруара 1947 годкно рзсматројући рвзулта.е такмичења у зимском семестру и внализирзјући његове успехе и недостатне у досадашњем раду, доноои следеће закључИе, кзко 6и кроз такмичење у летњем семестру побољшао резултзтв рада и повећао успехе у стручком, културио-лросеетном и фискуптур-ном раду кроз све то вршећи успешне припреме зз одлазак преко лета на oмпздlинску пругу. Народна студентскз омладина у протекпом семестру кије поклокипа пуну пажњу остварењу обавеза које је дапа организација, нарочито у стручком раду. Резуптати на испитима показапи су да кијвдан факуптет није остварио своје обавезе дате у такмичењу за први семестар. тзко да се пријавило за испите 22.547, од тога је одустапо од испита 5.084, положипо 14.594, а папо иа испитима 2.869. Обзвезе су бипе далеко веће од броја пријављених испита, што говори о њихосој нереапч ности. Стручна удружења нису руководила и имала потребну контропу, као ни пружала дооољну помоћ студентима, да 6н се обаеезв студената оствариле. Стручна удружења у овом семестру дужиа су да са много више система и плана, уз помоћ и сарадњу наставника, оргаиизују бољи стручии рад преко курсева, кружока, семинара, отручних предавања, чннећи то преко демонстрзтора, руиооодилаца кружока и на друге начине. Пружити највећу помоћ студентима лрои и друге године, ноји због недовољног знања из оредњих шкопа тешко сзвпађују градиво. Преко демо.нстратора, рукооодмпаца кружока и група омогућити студентима боље савлађивање градива обухватајући тиме оов студенте и контрописати зиањо код сваког студента пред излазак на испите, како би со онемогућипо одустајање и падање на испитима. Народна ггудентска омпадина треба најмање једзнпут у месецу Дсј диснутујв на конференцијама група и актива НСО-а о овим пробпемима где ће свзки члан Народие студентсне омлздине говорити о томе како испуњава датв обавезе у логледу посећивања лредавања и вежби, тешкоћама у учењу и осталом, како би св сви иедостаци на време откпонипи. Питање учења, редоеног попагања и стицања што већег зиаи»а, НСO поставља као питање части сваког народног студента. Куптурно-просветии рад на Уииверзитету постаеити оа много више плана, водећи рачуиа да не долази у копизију са осталим секторима, бришући свв сувишне састаике и конференцијв. Уз већу помоћ куптурно-просввтног одељења Универзитета подићи квапитет овог рада по свим гранзма. Појачати рад иа идеопошко-попитичком уздизању студеиата, чувајући чистоту науие, водећи борбу против њеног искривљавања, обухвзтајући тиие све студеите иаше организације. Фискултури посветити већу пажњу. Нзстојати да се обавезе коЈе су дате на скупштиии ОСФД „Црвена звезда" на време кспуив. Плаиским рздом омогућити студентима да у слободно времв испуне обавезе у полагању норми за зкачку ЗРЕН. Извршити свв припреме за масовно учешће студената у пропетњем кросу, као и фискуптурноЈ' пзради. Народна студентска омпадина у овом семестру треба да упожи све напоре, разрађујући детаљно месечвв ппановв за остварење семестралних обзвеза по свим литањима кој’в садржи тзкмичење, како би преко лета несметзно могао да иде сваки студент на изградњу Омладинске пруге, помажући тиме општу изградњу н плзнско подизање наше земље. По том пктању Народна студентска омпадина изшег Универзитета позива студемте Загребачког м Љубљзнског универзитета, Сарзјевског и Скопоког факуптета на такмичење ко ће дати више студеиата за рзд иа ОмладинсиоЈ лрузи сразмерно броЈ*у студената који посећују предзвања. Народна студентска Омпадина треба да учини свв излоре да ово такмичењв у потпуности оствари, усодећи ппански рзд у своју организацију, кзко би својим нзпорима учествовапа и лапа пуни допринос планском подизању и изградњи наше земље. Једино тим путем остварићемо обазезе које постаеља данас земља пред нзс.

После низа конференција, одржанпх по свим факултетпма током позледњих недеља, на којнма се, угл вном, говорило о такмичењу у току протеклог семестра, на ксцјима су анализирани наши уопеси у току досадашњег рада, бацајући тежиште днскусија махом па јануарске иопите, установљен је по •звим факултетнма лабав однос студената ттрема примећени су лоши уотеси баш на нашем основнон задатку, учењу. На пленарном састанку Универзитетског одбора НСО-а, одржаном 16 о. м. на Правном факултету, раематрани су разлози због којих је дошло до оваквих великих пропуета, детаљно је продискутовано о мерана које т Реба да се предузму да би се убудуће спречиле овакве појаве, а самнм тим, да би се ликвидирао што веђи број нолита, како би свакн студент ове

ГОДипе провео лето на Омладинској пр^зи. Састанку је присуствовао друт Раденко Брођиђ, претоедник Главног одбора Народне омладине Србије. На днегоном реду била су два реферата: „Резултати учења у прошлом семестру и планови за такмичење“ и „Изградња пруге Шамац —Сарајево и учешће студената у њој“. Реферат по првој тачци дневног реда дао је друг Душан члан секретаријата Универзнтетског одбо. ра Народне студентске омладине, који је између осталог рекао; Пре свега, оно што је карактерисало наш план у прошлом семесгру, то је нереалноот напгих обавеза, другс, недостатак монтроле и евгидегације наше омладнноке органгазације над такмгочењем и треће, што такмичење нгоје било уавојено од нашег студентства на читавом Уливерзитету. - Реферат друга Душана Ђурића -

Погледајући резултате стручног рада, видимо да се ни наша стручна удружењо, ни Акциогаи одбор ннсу осетили као руководвоци, нису водили наш стручни живот, нити су оарађивали са нашим уншгоерзитетским влзхлтима по стручиим питањима. Наша стручна удружења и Акциотга одбор вису имали увид, цреглед рада кроз чготав семестар, и резултат тога >е читав вкз п.роогуота у 31ПМОКОМ ссместру. Кроз читав зимоки оеместар, од 1 септомбра до 31 јануара, било је цријављево 22-547 испита. Положен» јо овега 14.594 или 64,73%, док је одустало 5.084. Такав огрзман проценат пшхих и одусталих говори да наши напори кноу задошољавајући, говори да у наредном семестоу морамо обратити велвку пажњу баш волагању иалгкх иопита. О примљешвм обавезама у вези иовита, можемо да кажемо да оу сви факултети водјодвако подбацили, да ниједан вијо одтоворио овојлм обагоезама. Г Затвм је укратко взнео вреглед исотгга по свнм факултетима. Они показују да је око 1/3 студената пало, односво одустало. Одноо одусталих тарема палим взноаи 4:1, што јасно говори да јв такмичење по нашем на.к)сн)овнЈијем задатку, такмичењв у учењу подбаДшго. Затим је наставио: Ако погледамо остале секторе вашег рада видсћемо сличне ствари: иајвећи број друтова кије посећивао вежбв и предавања, велики број друтогоа гаијв био обухваћен у кружоцима, питању демонстратора није поовећено довољно пажњв. Тако, репимо, Пранни факултет има уписавих 4342 студента. 0 обзиром да прагоигака има по предузећвма и по упутраш њости од отега тога броја посећивало је предагогње 8%. Технички факултет има највећи број редовних слушалаца и то 3511. Предавања је посећигоало отега 69%, а вежбе 53%. Модицински факултет: уписангах 2893, преда,вања посећивало 52%, вежбе 92%. Пољопривредно-шумарски: уписаних 2893, предавања посећивало 78%, вежбе 81%. Ово јасно говофи да и по питању доласка на вежбе и предавања наши друтови студенти нгасу одговорили својим обавезама, нгати оу наша стручна удружења и наши секретаријати подузели довољне мере да се такви пролусти на време отклоно." Говорећн о прапуотгама у раду кружока, семкнара, бнблиотека, курсева страиих језгака рекао је: „И на Медицинском фажултету коме су кружоци, као фо(рма рада били познати још и пре рата, деоило ое да ове године процентуално нма много мањи број нружока него прошле годние. Филооофоки фокултет има 79 кружока, а учооника у тим кружоцима 485, што несумњпво говори да пије довољан број студената обухваћен у кружоке. Технгачори кмају 357 кружока оа свега 1407 учоснгака од 3511 уписаних студсгаата- I Секције демонсгратора су, рекао је друт Зинаја оотоване по овим факултетима Питање демонстратора, почевшн од њихогое улоге и како ое они третирају, па даљв до њихогоог награђивања, различито јв тумачено. Негде су демонстратори билн помоћно особље, негде службенга.ци појвдиних насташинка, а негде обични ииструк-. тори кружока. Демонстратори нгосу нигде плаћагаи, изузев на Медипинском факултету, тако да је њнхов рад био добровољан. Стручие библногегке, углавгаом, нистручњо бдбдиогсЕв« јер-жакиз; са-

мо скрлпта и уџбешмсе, а не располажу кикшквом помоћном лштературом, студенти готово и нису упућивани на стручну литературу, литературу на страшим јевицима, пре отега ва русшм језигку. Што се тиче уџбвнит, мги смо, на почегку вашег рада, у план унели да јо птимпање уџботтггса врло важво оредсгво тгршшком решавања нашег оононвог задатка: стручиог уздизања и полагшња иолита. Штампали смо уџбешигкв на свим фалсултетима, но нв из свих предмета, у недовољном броју, тажо да су на неким факултетима другови студенти били опречени да полажу испитв ишључиво ради нсстапгаце уџбеиика- На ветерипи је, ретџимо, било такво стање да су друготаи по годину даш чекали да дођу на ред за неки уџбеиик. Наше ваставтто особл>в често се одтгосшло неиравилво према шггаљу снабдевања студената потребним уџбеницима другови профеоори шв дају иа време рукопнс тако да то још више отежава наш положај. Код уређења уџбовмка било јв лиз пропуста, како од странв студевата тако и од стране комитопга за преглед и издавање уџбстгика. Известан

Фиокултуриа такмичења имају своје особеаге форме, дисциплнио у којима со такмичимо имају овестрани ка.рактер (Победни крос, такмичење за фжжултурну значису итд.). Наше фиокултурно друштво „Дрвша звезда“ обавезало ое да ће за 800 повећати број овојих чланова, а досада је понећало за 285. Број такмичара за ЗРВН гкхвећао ое за 100 такмичара (оСавеза 650), број испуњених нснрми је 325 (обавеза 2400). Однели смо победу ла „Пролећњем кросу“. наше друштво је за свој досадашњи рад добило заставгкцу фискултурнот оавеза. На „Јеоењем кросу“ пропентуално највећи брогј учеснжса дао је Фармацеутс-ки, а бројво био је највишв застулљен Медицкнски факултетНо, и поред тога што омо у фискултури покааали лзвесне реоултате, поред тога што смо однели пиз победа, висмо иопупили многв обавезе, нисмо дали у пуиој мерн оно што ое од нас очекивало- Зато кма објективјгих тепгкоћа оа којима св боримо; немањв просторија, нвмшње реквизита итд., али је оотовно да ое кроз тшкмичење пмје осетио прави такмичарсгси дух, да ми таЈКмичење ниомо од почетка оргалнзовано водилн. Сумирајући резултато такмичења у зи.моком и прелазећи на такмичење у летњем овместру, морамо да поставкмо неколижо оттштих ствари. Пре отега, треба схватити да ми ступамо у такмичење у ово време када се ствара планска прнвреда, кад треба да со почне са индусгријалвзацијом ваше земље- То треба да буде освовно кад говоримо и мшслимо о нашем такмичењу. То значи, да ки за правилио оп.ровођење тажмичеља треба да и.мамо план, да радимо по план>. Ради тога ми смо пре иеког времена поделили сним студетгпша стручне алжетне утпитнике, гдв се сваки студеит могао да обавеже пгга ће да полаже, колико и када иотите да да- По и ту су налгрављене бројнв погрешке. Пре свега, отручиа удружења нису умела да објасне значај давања те свечане обавезе. Деоило ое, да су многи другови давалц такве обавезе у које ни они сами нису веровали. О друге стране, заово

број наставншка ннје одаоворио својнм обавезама да ће до одређегиог времена завршнти рукогшс. Штампање уџбеника отежало .је нашу оитуацију и утицало је у великсј мсри да резултати испита у знмаком семестру буду овакви.“ ИзлосеКи рад културло-иросветног одбогра током прошлог семестра, друг Ђурић јв, између осталхзг, рекао: „Културно-иросветли руковођели од иашег културно-просветнот одељења при НСО-у, нрилижом састављања плана за овај оеместар превиделису мпого ствари- Пре овега, да се такмичење мора да заснива на учен>у, те стопа оно што Јо важило за наше стручне o|ргањизаци.јв то исго важаи и за културио-просветки рад: није ое имала слика онога што МIИ троба да дамо у сдређеном року. Културно-просвстно сдељењв предвидело је већи број предавања, м лоло нигае нсго што омо мти усгвари могли да дамо. Опо што карактерише културнопросветии оектор у протеклом оеместру, то је да се вије одгавораш) обавеоама- Губили смо се у ненотребним формама рада, писмо били довољио вкспедитивни.

У фискултури нисмо постигли што се очекивало, иако смо показали резултате, однели низ победа

кратко врем« кије могао свани студент да попуии стручни анкетнп Л.ИСТ. Отга је пшребно да аикетнв ст.ручне листе поогуне н оотали студенти, да се изврши ревивија датих обавеза. С друге ст.рше, друтови, и из ових плажква, које смо оада сгворили, има мпого ствари које треба одбац/ити. Кошфетло, узмимо отручнн рад, нашо учење у кружоцима. Мн омо говорили о кружоцјнма као нвприкооновоној ствари, као ствари у коју но оме да ое дира, ми смо их форсирали и онамо где треба и онаМо где не треба- Двшавало св да су се другови терали да уче у кружоиима, шта више и оне предметв за које кису нужпн кружоци. Пигањв кружока нгије постављено тако да кружок треба да помогне друговима, да постане моћно сретотво, форма рада која служи као помоћно сретсгво за успешно савла!.ивање материје. Дешавало се да је кружо.к испао неаса форма ноја је силшота људе на непотребио губљеЈње времена. Члтавом питању учења, као и питањнма осталих форми рада троба прићи у авом оемесгру, тако, да се недосгаци иојих још уве« има отклоне еластичггам прилаже<њем стварима. Говорећи о плашовима рада, друг Ћурић исшче добар план Ветеринараког факултета и указује на зшча ј статистике у такмичењу и нашем раду уопште. Из стручшгх аиlкетннх листова можемо да исцрпемо веома важне чињенице: колгкко је заосталлх испита, вој:ико је заосталих друшва нз другв године, који јопг киоу дали испите нз првв годане, колико ће другова лоложнти по нредметима и по годинама испите на које сгичу право у .туновам року. Ако то овв оредимо, класифкцкрамо по предметима и по годинама, свакако да ћемо моћи лакше да воднмо такмичвње и да имамо евиденцију и контролу над такмичењем.

ТАКСА ПЛАЂЕНА У ГОТОВУ