Студент

О раду демонстратора демонстратори треба да имају широке перспективе, јер од њих очекујемо нов наставни и стручни кадар

Питање демрнстратора треба у најсдорИЈе време, што пре решпти. из више разлога- Десило ое да се у редовима демонстратора налазе (на Медицинском факултету) другоВи и др\тарнпе коЈм не само по св.>м стручном раду, него н по свсмој т>лНтичкој прошлос.ти не заслужују да неде име демонстратпЈча. Пре свега. ла бисмп полнг.ти ауторптет ломонстратора. он треба да има ш.ироке перопвктиве, Да јс ча.№ла вреда.н, ла буде такнв на кога може ла се ослони сам професор. Ми треба да подижемо ауторитет демонстратора, да се нч дег.и да на мнорим факултетима не само другови студенти. непо и самк другови лемонстратори не внају нгТа нм је залатгк. нарочито на хумапитарнпм наукама. Стручна удружења треба проко акционих олбора да објасне студснтгема и демонстраторима шта, очскујемо од њих- Треба лм објапнити да је њихов рад веома важан нарооито прилмком полатања. иопита, наРочкто па оним факу.птотима где нема, уџбенlика, јер ми ед демонстратора очбкујемо наставни и научни кадар. Лемонг,трз.то ри постоје данао на гвим фа.култстима • Њитово питање јв различито тумачено, ногле су чак и плаћени и напге увивсрзптртоке власти су обсђале да ђе ов демопстраторима иа, свим факултетпма плаћати. Говорећи по питању помоћ.и нашег наставног робља. лрут Зпнаја, )е рекзо, да кагаа сгручна удружења. ннсу зналга да користе помоћ на.пгих наставника, већ су се дептава.ле и неке неправилности у односу према наставном оообљу. тако ла ствари стручне прпроле иису сврша.вали га шефовима катедрв или декањима. већ директно са надлежним мпнистаргтвима. Гтога је непнходно олржавати радне конференпије са наставним оообљем. које би требало ла лају лобре резу.лтате. Такоће би трвбало одржавати једном мегечно I>адне клнференппlе но групама и отсепттма, на којима би ге третирало Vчење као наш основнп задатаж. На тим радним конфепенпијама студента трспа, да ггретресагт пчтање анкетких листова и обавезп, лзтих у њима. да виде колико је кош ст\’детгг учинко да испччти своју обавезу. као и разматрати узроке збот ко.јих је пао на нтаптима. Огврћући се на плапове наших стручних удружења за, овај семегтар, ДР>Т Зтгнаг* ге нримстто ла су гчги бил.и недовољно оистематски. да. плансви, ла у њима није било конкретних мера у односу на плат, ла нису имали одређену нелину. Многз су удружења V свочтм плановима навела I>азне адмикистративне мере: уредкти благајнм леловолки протокол и томе слично. док о ооновном. о учењу. које тпеба да буде на.тглавниге за њих, нема много. Културно-прос®етнlи рад је у прошлом семестру заузимао пгжлично времена због миогих непотребних летаља. који су се јавља.ти унутар секпија по фа.култетима. те је овај сектов често лолазио V колпзију са натпим основним задатком учењемМеђутнм. то не значк ла ћемо запоставнтн културно-прооветни рад или неки други сектов. Ла би ова врста рада стала на гшбе ноге. ла би понримпла онакав карактер кажав би требало да, има. да би се појачао културно-нросветгаи рал на Унгиверзитету. решено 1е ла се мнхтар гниверзитетгке оргалтизапиге сконпептрнгае руководгтво, да се не дозво, ли ла се по факу.лтетима ства.ра!м неклкве Форме ра.да. коге са.мо одтзимату студентима внеме за мчење, а које су лабавиле наш рад и аиспиплигну. Ку.дтурно-нрогвстни план за оваг семегтар нрелвића ла се извтши пентраЛнзапи !а пуководства кроз такмичоње за летњи семестар и ла кглтгрно-прогветно одељење руководн гввм културним маиифеотапијама на Универзитету. Наглашујући значај штампе, да је она у ствари фактор ко.јги решава сва наше важне задатке, друг Зинага ге мказао на гтптребм помбћи релакпиги ..Народког студента", допионичким мрежама. Премла наше фискултурно друШгво „ТТрвена звезда“ кијв везашо за наш семестралнц плал ткмичења, абог Тога што св сва фискултурна Друштва такмиче до 1 априла. ипак пред нашим фиокултуринм сегктор<>м и бгпаниима стоје веома важии залацл. којп мОрају да св из. врше. Пред нас св непосредно поставља питањв пролећњег кроса и

такмичење за што веће учешћв у њему, учешће студената у фискултурној паради која трвба да се одрж* јуна месепа ове гоДине, као и пспуњалање с>баввза и посећасвањс тренннга за „ЗРЕН“. Аналичирајући резултате слабих уопеха у протеклом соместру, друг Занн.ја јв навео и низ oбјектlив.н(их разлога, као што је недостатак одгчвараЈућих струтаих књига, а мсђу осталим и то. да је из наших оредњих школа лоптао током ове лве последњв шволсже године на Универзг.тет велики број другова који су здвршили у једној школској годинн по некочгшво разреда, из шко.аа које Је створио Недић и Павелић, те је несумњиво до тога морало и доћи. Тс нарочито важи з,г студенте I и II године, чијв јс школовање протекло под условима окупапиЈе и чије знање кије довољно за Универзитет. Стога Је потребно да св оваквим друговима помогне првко курсева, да им пружимо нужно знање, да их научимо сисгематском и озбиљном учењу, кзко не би пада ти на иопитима, и тиме кочили општи уолтех. На крају М.ИС.ТIПМ да аабапим једно питаље које ће сважако дру-

гови спомвнути У ДИСКУСИЈИ, 4 то ј« шгтаље напшх одношење. према тим сло6однјим роковима. Пр-иликом решавања тог питалка ми 'смо показали слабост на почетку прошлог семестра. Другови су дошли са Канала, оа Пруге и гребало је дати слободне рскове. То пмтање пот©за.ло се на с®им наштгм факултетима- Путем питања слободшсх тх>кова десило се да у зимском семестру дозволимо полалање свима, а то је чинило да се олабавио наш одгаос према учењу. Другови су знајући ,да има.ју слободни рок, мислили ако не положе сада, полож.иће идућет пута. Огроман број људи, нарогаито напхих активиста и руколодаоца ншје одгов<.рlИо својгам задацима, ни.је ликвгадиг>ао заоогале испите- Ми смо Мишл.ења ла ге у леггњсм семестру остави питање слободних рокова оиако како миоле нагае просвепне власти. наше универзитетсже в.тасти с обзнром да они имају мгаого већу перспегктиву и шире потледе. Ако заоштримо ово питаље. а.ко стагаимо .Дг знања студентима да ћемо их мало раддрмати да би схватилш да морају да. уче и да у одређеном року морају да гголажу гаостите.

Дискусија по реферату друга Ђурића да би се избегли неуспеси, поред осталих мера, треба свих 15 дана контролисати шта се од обавеза остварило

У дискусијlи је нарочито подвучен значај нашег стручног рада., проблем одустајаља броја студената од полагања, недолалак, нвпосећивање предавања, потреба ла ое ликвидирају што брже захктз-та испитиФскрме нашег учења биле су често »руте. ./ Анкета стручног рада није у потпуноста успела, нкје довољно објалпњен аеи значај, отудеити нису знали шта попуњавају, да је то наша овечана обавеза у товсу семеСТр&. Кри вица јв у главном до стручвог удр.ужења; но има кривице и до самих стулената. а и ло неких руководилаца, ко.ш оу неиспунивпш анкетне листе дали лош пример осталим студентима. Даље, у дискусији је подв\-чено да је културно-просветнн рад био огроман, оЛиман, у многоме имамо сувишних ствари. Тако јв организационо-техничка секција V току два месеца одржала 170, а драмска 260 састалка. С тога ће од сада, координирајући рад са осталим секторима, културно-уметничк.и живот бити прилагођвн моглфшоттима. одговарати реалној снази стулената појединих фккултета. Највшпе Пажње биће поовећено курсевима. шдеолошко-политичком раду. Планови за фискултур>на такмнчења били су у главном реални- Обавезе се извршавају. У том погледу најбољи је ограиак на Правном факултету. Основна грешка у планови.ма, 6ила је у томе, што се многи студанти, баш они који највнше раде у организациЈи НОО-а, нису могли да баве фискултуром, обзиром на термкне такмичења, које су планови предвиђалн. Мада је фузија са ..Црвеном звездом извршена још пре 4 месеиа, има још руководилапа, који не зиају да је њихов факултет оградак „Црвене звезде“. који досада нису ништа учиинли да иомогну своме ДГ'!\ штву у решавању тако важног питања. као што је то шггање фискултурних ка.дрова . Лруг Броћић, претседник Главног одбора Народае омладпне Србнје. је У дискусији ра&мотрио узроке слабог успеха. наглашујући да се у студентским редовима налазе прикривенн елвменти, који настоје да закоче оп. ште успехе ЧаЈ>олне сгудентске омлалине. На дебатним кл>Чsовима, гле се развија борба мишљења, гле треба рашчисгити с4 свима појмовпма. преко разних »ђорми рада, морају св такви влементн жигОсати. онемогућити им подривање успеха наше ор. ганизације. Чланови НOO-а треба да ое што више зб.тиже иамеђу себе та упознају једин друге. како би моглн вршитн контролу над својим дру* говима у учењу и по предузетим обавезама поједнн&ца. Јер, шта у ствари првтставља одусгајање од нжата,

то значи исто што и пагти ва њему, а тиме се »рњи читав план налпе организације. Треба појачати дисциплину у извршавању постављених задатака, заложити се у учењу и раду, јер је то наш допринос обнови и изградњи земље, то је оно што наше народне власти очекују од нас. На крају дискуои.К' друтарица Вјера Ковачевић јв подвук.аа да Давање првенства учењу у таклгагчењу, не зпачи да нећеото рета.вати и шз других ствари које сјјо и до спда рвшава.ш- Наша руководетва ниоу држаЛа ствар чврсто у овојим рукама, показала споообност да организују читав рад, није постојал један јединствени пла.н, ко.ј(и бм се одвијао од дОле до горе. Зато поотоје објективни разлози али је било грвшака које су се могле избећи. Непровилно је, како каже друг Тома Дим.итровски, да „ако нема слободних рокова студецти нвће моћи да испуне обавезе“. Ми ћвмо научити студенте да систематоки радв, да испите дају' у оном року који одреде универзитетске власти. Зато у месечвим плановима треба много више Да се изразе начиши, методи рада организдцнје у помагању сгудеатима да се то оствари. Треба научити студенте да они ствз-рају својј планове, према ко.јвма ће оистематски, овакоднешго, раопогрећуlућ.и сваааи час знати шта треба да ураде. Но наш рад је цостао вилгв шаблон, није се водило рачуна какви ће бити вружоци, какви његови руководиони; стручна удружења ту вису пр.\жача довољно ггомоћп- Огроман број студената. црве и друге годице, дошао је на факултет оа очајиим знањем. Наша стручна удружења нису сч повабавила тим питањем. Да се не бн дешавали тако Поразни рез> лтати, сваких 15 даиа, поред осталих мера треба на коиференцијама контролисати шта се од обавеза остварило, правилно ваналисати ствари, износити • руководиопе који не долазе на предавања, не иопуњавају своје ооцовне дужности, да коиференпија види могу лл и они и дал>е бити руководиоци групе, актива или одбора. То тпм прв, тто ј© веЛИКА већина нашег руководства потврдила и да може да учш н да сврШава читав низ послова организације. Наша организација је дорасла и по овојој снааи и по својој масовности оствари плаи- Но потребно Јв ДА РУководство више живи са свим пословима, да се Правв што чвшћи нрвгледи, доносе нове форме за што успепшиЈв спровођење плана, за ппо <к’Љв савлађивање овнх проблема. На га.l начин планом се неће дозволити да ое сав наш рад сведе само на учемада ће то бити нримарно осталим секторима рада наших орносветиће св одловарајућа лажља и гаЕвааадјв«

ПОД ПАРОЛOИ „СВИ СТУДЕНТИ НА ОМЛАДИНСКУ ПРУГУ“ отпочнимо СА МАСОВНИМ ПРИЈАВЉИВАЊЕМ - реферат друга Мијовића

Позив на такмичење Загребачком и Љубљаноком униеерзитвту Унивреаитетски одбор НСО-а на свом састанку, дискутујући поред Аругих питања и питање одласгаа студената на градњу Омладииске пруге Шамац—Озрајево прено лета, решно је да позове студенте вашег Универзитета на таКммчење у 6ро}у студвната који ће поки на Омпадинску пругу ораемерно броју студената који редовно долазе иа предаеања.

Омладинска пруга од Шамца до Сарајева поетстављаћб један од најважнијих објеката нашег петогодишњег плана. По обиму радовл, по утоошку материјала и средстава, ова пруга неколико пута премаша пругу Брчко —Бановићи. Дужина поуге изцосиће 237 км. Кубатура земљишних радова обугватиће 3,800.000 м. 8 Бетонски мост поеко Саве дуг око 800 м., неколико мањих мостова преко реке Босне, 1.550 м. дуг тунел код Врапдука. око 200.000 вагона* потребног разног материјала. итд., све су ово цифре које показују величину радова нове Омладинске пруге. 180.000 омладинаца из пеле Југославије имаће поед собом овај тежак али херојски задатак и они ће га сигуоно Бстваоити. Говорећи о васпитно-политичком значају пруге, друг Мијовић каже: Видели смо колико је огроман економски знача.l Омладинске пруге. Знамо да ће се пруга градити искључиво добровољном радном Снагом. коју ће пружити омладина Југославије. Мећутим, поред овога, Омладинска пруга однграће огром. ну взспитиу улогу у животу њених градитеља, омладине Југославије. То најбоље знају они другови, ко_ )н су учествовали у изградње Омладинске пруте Брчко—тБзновићи. За инТелектуалну омладину. нас студентску омладину, поред овога, Омладинска пруга има посебан васпитни значај. Студенти. градитељи пруге Брчко Бановићи, никада неће заборавити оно кратко време проведено на прузи. Интелектуална омладина имала је пред собом поРед изградње пруге и још један важан задатак. помоћ на подизању културног нивоа сељачких и радничких омладинаца градитеља пруге. Она ,је прилазила овом поелу несебично и са пуно одушевљења Многобројне зидне новине, маса поедавања из разних области наУка. безброј културно - уметничких манифестација, преко 5.000 описмењених омлздинаца, то су постигнућа интелектуалне омладине, Однос према физичком раду такоће се мењао. Студентска омлади. на прилазила је најгрубљим физич-

ким пословима са исто онолико љубави, воље и одушовљења, како је и прилазила својим најомиљенијим књигама. Физички рад постао је дело части и славе сваког омладинца гралитеља пруге. XIII београдска студентска брнгада ни мало се није издвајала од најбољих бригада сељачко радничког састава. Кроз овакав рад, кроз овакав од. нос. између интелектуалне и сељачко-радничке омладине, продубљивало се јединство омладине се« ла и града. Живот и рад на Омладинској прузи створио је нови тип омладиниа, свесног и смелог, упорног и ведрог, дисииплинованог и уопште друштву корисцог. Само такав тип омладинпа могао је да створи тако револупионарно дело као што је пруга Брчко Бановићи. Само та. кав тип омладинца. могао је да пребзпн ло тада утврћене и >непрцко_ сновене« норме и >границе« у раду, ла разбије стара схватања и гледишта и да унесе код многих нов дух и ново гледање на живот. Велико дело омладине Јутославије, На.родна студентска омладина Београдског универзитета под пародом »сви студенти на Омладинску пругу«. треба да отпочне са да. вањем обавеза и масовним пријављивањем за одлазак на пругу. Факултетски одбори НСО-а, тре. ба на.јдаље до 20 ов. мес. да прц својим секретаријатима формирају одборе за припремање оддаска сту_ дената на Омладин.жу пругу. Одбоои би V заједници са секретаријатима факултетских НСО-а разраћивали план за агитацију, ко.ји ће добити од Универзитетског одбора за припремање одласка на Пругу, а агитацију 6и спроводили преко културно-просветних одбора Фзкултета. До 15 маота факултетџЈси одборм НСО-а треба да формирају штабове боигада и чета, од искусних дру. гова, студената-учесника и руково. дилаца са Омладинске пруге. До тог воемена треба, углазном, довести ло краја пријављивање студената за Пругу.

23 ФЕБРУАРА ГОДИШЊИЦА ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ

У своме говору. од 9 фебруара 1946 године друг Стаљин је са изванред»ом јасношћу и дубином мисли открио велики исгориски значај побе. де Црвен© армије: „Наша победа авачи пре свега да је победило наше друштв&но уређење, да је побелнло наше товјетско државво уређење. Наша победа најзад значи да су победнлв совјетске оружале снаге, да је победила Црвена армија. да је Црвена армија херојски издржлла све твшкоћв рата, до ногу потукла а<рмије наших противника и изишла из рата као победннца." Где је почетак онога пута који је Црвену армију до®ео до највеће славе? Тај пут је почео са Октобарском социјалистичком револуцијом. када је, под руковолством Лењина-Стаљииа, било изграђено на рушевинама труле царзке Русије совјетско уређен»в и основац оружани ослонац совјетскв државе Црвена армија. Тадд је друс Лењав, воворећз о

млалој Цр®еној армији, наглаоио: „Први пут у свету створвна је армија која зна зашто се бори. Први пут у свету су разнипи и се. Ђаци свесно приносили огромне жртве за заштиту оовјетске социјалистннке републнке.“ Победе, које је Првеиа армија одржала у велитмм Отаџбинском рату, биле су победе политнке Бољшевиикв партије. н.ене унутрашње полити-.а, социјалистинке инлустријализапије зсм.ље н колективизапије пољопривреде што јв омотућило стално и оби.лно снабдевањв фронта свим п<>требама, иако је један део земље бно под окупацијом, политнке пријатељства народа, њене 'зпољне мирољубиве политнке и сбезбеђења државног интереса Совјетског Савеза.

У недвљу 23 о. м. у 10 часова г»рв поднв, одржаћв св на Правном ф»пултвту сввчанв академија посввКвнд тоднишшцц ЈДјшона арммј*. .

Са „Параде по<sедв“ у Москвн

СТРАНА 2

ндроанн гпшент

БРОЈ 15