Студент

ОСМИ МАРТ-МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК ЖЕНА

ЕЗДјд Д* с« 8 VApT СЛАЛЖ као међуаародни празннк жева понмкла је у предвечерје прног светеког нмперијалилтичкрг рата, када је Свету претила опасност од иовнх ocftaiaча рАтова, новик жртавн народа, нових иатњи жена ж мsјкн. Годпнв 1909 Осмог irapta аме. рички ббцијалигтн прирелили су Демонстрације тражећи прано гласа за жене. А ИдућА године 1910 .голине на међунаролној конференцијц која се одржава:ла у Коиенхагену, у Данекој, социјалилкин.а Ктара Цсткин предложнла је да се славн 8 март, и он je цросланЂсн као међународни дан борбсне солиларностн жсна. Много година 8 март је као такав празник прослављан само у некнм земљамА. Али 8 март је бно дан који је одржао и имао борбсни Карактер. Тако 8 марта 1914 годнне хиљаде жена у Немачкој прнреднле су вслике демонстрацнје и одлучно тражиле ла се пусти нз затвора Роза Луксембург, која је бнла крива само зато што је волела, слободу и нстиисгу демократију. Године 1917 жоне Ру'зије, које су биле против рата са имперПјалистичким теж».ама, нротнву ргта за туђс ннтересе, тражиле су ла нм се сннови. мужввл и браћа врате кући са фронта. И сваки пут када бп жене света празнОвале S март као пример и као пиљ коме су оне тсжиле. прсл бчнма увек ми јелебде-та слика совјетоких зсена, које су једнне у свету всћ луro голнна славно славнле 8 март. €овјетске женс биле су озлоиан и вера жеиама на свпм ледовима света, да he заједничком борбом са својим наролжма и оне једног дан* дожжвети слободу, н бнги сматране као pasноправни грађанн своје земље. Жене Југоолавпје су ило тако пре рата п поред терора тадашн,е полппије, прослављале 8 март окупљене око разних опганизапија и друштава. као на пр.: „Ботип“ нлн „Омладннзка секција н;енског покрета". Оис су се бориле како за побољшање екоиомског стапдарда, за јелнак рад једнаку награду, исто тако и за политичка права. За време народно-ос.иободплачне борбе 8 млрт је бно лан када су се наше жене заветовале ла he испувитн залатке, кбје ie ол њах тражи,жила ломовина у тешком рату. 'У борби за слободу. наше жспе. дава.тГ су своју лецу и мужеве. своје жпво. те и снагу, показале су иебројене нримере херојства и пожртвованости, раскинуле окове, у борбн постале нове жене које више не могу стат:: на пола пута. Осми март којл he ове године прослављати жене аитнфашисткиње у целом свегу, показаће снагу д&мократскнх женскнх маса. Приликом прославе 9 Марта 1920 годнне Лењип је писао како се у ономе што се обично каже да се степен културе једне земље иајбоље карактерише правним положајем жене иалази зрно дубоке истине. Вслики отаџбннски pat васпитавао

је мнлионе совјетзких жена које су С4 држале јуначкн било ла улнвзју у сивовљево срце љубави према дпмовнаж. било да саме ггввршују херојска дела у вме отаџбинв, у првој лннији фроита, у фабрикама и заводима. Даиас жеве СССР-а су потпуно слободие и равноправне, Док у царској Русији, пре 30 година гкоро није било жена лекара и rtfrжењера. данас у Совјетском Савезу нма 1 оо.ооо жвна лекара *и 250.000 жсна инжењера. Затим 25.00С жсна научних ралника од колјх с у 16 добвтницв стаљинскв нагрлде што je читав доказ за њихове виеске квалификацнје. Совјетска жена јс и ма политичком пољу изјелначсна сџ мушкарцвм. У Врхбв-ном Овјету има 277 жена посланика. а 250.000 жена изабране су у сеоскс. градзке, обласне и рвпубликаПске органе совјетске власти. Каква је демократнја ољакве земље најбоље нам показуј© положа.ј жене у њој, Тако у Енглеској и САД жене имају право гласа, али њихова јелнакост још није потпуна како на еконоМском тако на соцпјалном пању, na нн У по.титичким правима. Енглеске жене којв оу се у дипло> матској служби морају улајом ла напусте сћојв звање. У САД нарочито је т«жак потожај црнвиња. У Фраицуекој положај жене данас је много бољи него пре рага, оне су у заједииии са најнапреднијим демократским онагама слободароке Француске извојевале ла им се уста. вом загарнтују права. У Бугаровој и Албакији ж«ће учествују иотпуио У ПОЛИТИЧЈКОМ и привредном животу, оне су пззОЈевале потпуну равнбпрдвносг. Али иото тако постојв земље роје :е убрајају у демопратске, а где жене немају пра. во гла:а. То су Белгнја, Швајцарска, Јапан и др. Данас је нарочито тежак поло.кај Грчке. Тај нарол који се борио за све врсме рата протибу окупатора на страни савсзнлка, ево већ три године нема мира и не може да се отресе окупације англосаксонскнх трупа. Хнљаде грчких жена налазе се у концентраиноннм логорима одакле се шаљу у прогонство под разннм изговорима. Али као н све иароде који су се борнли Иротив фашиз.ма к насиља, против напада на основца чотечанска права, тако и жене читавот сгета међусобно су повезали заједнички напори, вај&дничка борба и жогве, зајеДннчки интереси да се v свету унншти И позледња, клица реакиије којој је на челу стајао фашизам. Жене читавог звета боре се кроз Међународну домократску федерацију жема за изградњу демократије n праведног мира, учествују у заједничкој борби против свих нових покушаја освајања туђих землљд. Задатак ове организације јесте исто тако да буди и мобилнше жене свнх земал>а да стану у корак са својим народима уизградњи демократије и чувању незавнсности c»o”» v аемаља.

Женв Југосла*«је «'*ллп< при-меро* дале су потгтрека н « ч нажнл «;у утидале на мобилнлацију жена других зема : л.а у овој борби и Стекле су при* анање нитавог света Оа својв херојство и Данас жрле ЈугосЛавије славе 8 март, међу. народни борбени празиик жена у својој земжи, заједно са својим народом. •Јунс је домовина од мвјкс тражила м последн,ег снна и она га је вала. Домовина је тражила од жене да оио мало хранс што има раздели на лвоје, деци и војсци, и она га је делНла. Данас домовнна тражи од ње нова хоројства, херојства рада. Борити се даиас знани радити. Он«Т су врло добро схватиле наше и;ене и данас дочекују 8 март са новнм постигнућима и победама у обиови и изградњи своје домовине, даjyhii при томе многобројне тфимсре самопожртвованог рада, радног хероизма, безграничне љубави и irpeДаности својој новој републицн. У Уставу ФНРЈ којн је бзаконио еве давне жеље народа Ј.угославије, и«тго је тако озаконНо борбом стечелу равиоггравност жена. У њој оне уживају сва права слободног човегл и' равноправног грађанпна н то нх још више испуњава бескрај-ном љубаању и оданоптћу ппема својој земљи, тим пре што знају да милиони жена само сањају о таквим правима. У чл. 23 Ултава кажс се: „Сви грађани бсз разлике пала, народности, расе, веронсповести, ст.утгња образованостн, који су навршпли 18 годнна старостц имају право да бирају и буЛу бираии за све бргане ИЈ,родне власти." И на избормма народ је би. рао и жене за своје претлавнике у Савезној и' Републиканској сктпштиии. У Савезној скупштини има 21, а у Републикаиској 46 жсиа посланнка. На изборе жсне су масовно одлазиле. Проценат учешђа жена био је вслпки, и у новсмбру 194.-) као и на изборима за уставотвоонс скуп* штине поЈелиних федераљпих република којп су спровсленн од 'Зеитембра до новембра 1946 год., на пр. у НР Хрватској учествовало јс 92,03% жена. т ' 1 ■ " Женв учествују исто тако и у Уирављању зсмљои. тако у влали НР Србије лве жене оу миниотрк, у Хрплтокој једна, - . гл - о у ан У нодаоЈ зШ%п корснита друштве- 1 на промепа, промена носиопа власти, омогућује нстишжу равноправност жена. У нашем Уставу тгсто тако је пОтврђен, јелап од ссновних проблема: „За јелнак рлд жеие нмају јелнаку награлу као ir тушк»рци и уживају посебну зашпггу v радном односу." Заувек се нзбрисала сурова пракза према женама да за исти рад нису биле плаћене једнако као мушкарпи, већ је женски рат био Још један извор за богаћење појоДинапа. Код жена свију занимаља oceha се великн полет. Добровољиим радом, уз песму, прбузимају оне обавезе да посгану мајсторн свога по-

сл*, * лото тако да помогну у поалзан»у мостова, поирављању пруга, обнови попаљеннх домова. МапгнНа мор* уз лсте окретаје д* да внше робс. У ударнитком раду no фабпнкама постају всћ ижром земљо позната имена радница-уларнпна. Матилда Барух, текстилна радннца, трострука уларница, предлржсна је з* ордон рала. Данас мрра свака наша њива бити зас%јана и на њој »ff»pA родити много вишс ного npc, и пшениц* н кукуруз и лан и конопља. У у no. љопривреди, н* властитој аемљи коју су добиле аграрном рсформом, хиљаде Жена рале да би допринеле испуњсњу великог сственоФ пла.на. Под старом Југославијом орало се л-р-веиим плугом. а данас имамо 21 жену тракториста. Уставом су жсне стеклс право на све врсте рАДа и знања. али ниједиог часа нису престалв ДА Желе орећу материпсгва. Исто тако како желе сводОј младој држави у изГрадњн дати максимум рада, тако су њихове мисли окренуте према другом задатку: Одгајихи нова поколења у духу иапретка и љубавн према новрј Титовој Југославији. Кгко да оствари та оба задатка, иита се свакодневно наша жена. Држава у томв пружа помоћ. Чл. 24 Устава кажс: „ДрЖава нарочито заштићује интерес матере и детета. правом на плаћено отсуство ирс, и после nopohajii, оснивањем «по. родилишта, лечијпх домова и обднништа. Овако се прилази питању матерннства, али не прилази му се само са речима, него се та написана слова у пракзи опвоводе у живот. У ФНРЈ за две последње године оспособљено је 1245 разноврсних установа за смештај 130.908 деце. Лок је у старој Југос.лалији за. 23 годане било је овега 318 рзних дечјих уотнова, зв ооцијалну заштиту оа 15.491 двт&гом. Ми знамо да Ове установе заштите материиства нису још увек онолико бројне да би решиле проблем, али наша држава, уннигтена и опљачка. на о.д окупатора није Још у стању да у том погледу чинн све што је потребно, она hc то учннити упоредо са економским подизањем. Ведро гледајући у булућност, зна. ју да водећи борбу за блакнггање читавог народа, граде путеве који воде иотпунОј слободн жене и мајке. Њпхови интервсп поклаиају се даназ са интсресима читавог народа, у Титовој Југославијн наоод и ва је јелно. . '* - ч i II о-вога 8 марта мирно ће рећи: „Знамо велипипу н тежнну. задатка, који стојп пред нама. али го нас и овај пут нсће поколебатн. Радићемо што најбоље знамо и можемо. Такмичићемо се у раду да оовојимо сгручност и већу продуктнвноот рада. Око Аптифашистцчког фронта жена окупићемо све жеие ла би пас што више било на послу, подић*и he мо политичку твест жена толпко, да ћемо још боље помагати у свему наролну власт, Заједно са женама читавог света, борићемо се против остатака фашизма ла би такО очувале свету трајаш и праведан мир.“

Косовка Костић. асистент хем. института

МОНАРХО-ФАШИСТИЧКИ РЕЖИМ У ГРЧКОЈ ДРЖИ СЕ ПОМОЋУ ФУНТИ СТЕРЛИНГА И ОПРОБАНИХ БРИТАНСКИХ КОЛОНИЈАЛНИХ СТРУЧЊАКА

Грчки народ није још почсо ла днше вазлух слободе, није очистио рушевине стотинс запаљеннх ce.ia. нити је још одао пошту родољубима ко.ји су остали на Рронту v бооби протић фашистз, или били обешсни по трговима или стрељаии no затворимВ од стране окуПатора и одвоатних издајника. а eeh mv io наметнут нов рат. још тежи бпа_ тоубилички раг, нова окупација још страшиИЈа. савезничка окупз. ција Енглеске ' rovne наметнуле cv грчком наоодм избегличку нладу, Kdia нема ничег са грчким наоодом и која је sa Време свог избеглиштва добро научила како тоеба остваривати империја* листичке ии.беве својих покровите. л»«. Али ипак. ла би тај посао и. шао боле, дали cv им Британци и cßO.ie већ добро опробане коЛОнијалне стручњаке. који се трмлс да се доследно спроведе >брнга« Ен. глеске о гочком народу. Преваоен споразумом v Варкизи и низом других обећања. желан мирног живота, грчки народ је пре. кинуо борбу. Али није могао дуго остати миран. Издајцици грчкога народа, квислинзи и колаборационисти очистили cv аожавни апарат бд демократскич елемената и терб. ром, уз ceectpaHv помоћ Емглеза успбставили монархо - фашистичку (Диктатуру. Баталонн безбедности

и отворени фашисти из воеиена ćкупаиије претворили су се данас у легалну полицију и полулегалнс теоорнстичке банде. Да би један Грк данЗс добио неkv дозволу од министарства. мора писати две молбе: једну иа грчком. а ADvrv на енглеском. ien се усвим гочкпм мИнистарствима налали по !елан боитански саветник без чије дозволе брнтанскп мниистои не мо. rv ништа оллучити v домену сво. јих ресора. За обнову ппивреде - и инд\’стри,|е. v иеколико махова дзване с\ веће CVMe долаоз и Фунти стеолинга грчким индустржалчима Мећутим оии као искусии берзи. јанци чували cv rai новзи. лок грч. ка дпахмв падне, па cv онда пролали један део долара и Фунти. лзко исплзтили ceoie позајмице и vc. тоструцили ceoie богатство. >А бавити се индустријом ie неоентабил. но«. Тако воћеном економском политиком Грчка ie доживела eeh не. колико инфлаикја. Вредиост лрахме је сгосле прве стабнлизапијв 1945 тодиие билА 160 аа један долзр. Још неколико пута ie она била стабилизована зајмовима. али ипак ни гочки ик британски финансиски експерти hhcv успели ла споече ла она ланас спалие на 30.000 драхми за један долар. Свмо мобилизаии|ом најширих народних маса на no. љу обнове и уз уклањање спољне

а унуграшвл вкоплоатације, Грчка се може подићи из тешке економске ситуаиије. Мећутим, данашн>и властодошии Гочке уз свестоаиу мооалну. материјалну и војничку помоћ БриТанаца. успели cv да CKvne ок« себе само дојучеоашње саралнике окупатора и угушиваче нлоодног отпора Данашња Грчка се дожи терором и фунтама степлинга стоаних импеоијалиста. То нам најбоље говоои чињснина Да ie ол споразума v Варкизи до дапас промењено 14 влала Само v tokv осам месени забрашено ie из.кажењс 28 демократских листова. На nvera Јегејска острва ie прогнано десетиие хиљаде л>\ди, жеча и дСце, sei ином ослобо. лнлачког рата У Грчкој данас нла_ да режнм коицентпаиионих логора, каме и неодговорног Убијања. Мећутим. грчки ндрбд le показзО херојском бопблм ioiu v време фа. шистичке окупаннје bo.t>v ла ciojv земл>у уоети на демпкрат<'ким приииипима. Многи л»\ди v ГрчкоЈ по. бвгли cv испрел монаоко-Фашисти. чког терорд v шмме. Њих ie велики бОој и они данас oooaaviv ДемОKOatCKv армију Грчке. којд ie осло_ бодила знатан део грчке територи. ie. »Мн, се v прогласу Демо. козтске арми.је Грчке. боанимо жи_ вот, имовину н право на оал нашег народа. Није ииљ заузимање власти nview силе. Веру.јемб да ie једини пут који води ка спасењу Грчке. nvr мирног парламентарног oaaeoia земље. Основни услов ie да иестане бриТанск<* окупаиије, тако да занста 6улу Слободни избори спроведени без присуства страних Tovna.« Монархо-фашистн су данас vne-

рили оштрицу свог безобзирнОг те. popa према јединственој омладинској оргаиизацији »Епон«, чији су чланови сачињавали око 70°/о бораца противу окупатора. Оптужили cv ie ла ie скпенула са nvia и зато се распушта. Грчка омладина не мОже поштовати одлуке фашистич. ких судова. а овај поступак he још чвршће збити њене редове v борби за уклањање монархо_фашисти'П<е диктатуре. Монархо-фашнсти стварају данас нове омладинске организаније. меhv којима најважније место заузимају »Скзут« и »Црквенс школе«. Главни руководилац грчкога »СКАУТА« ie краљсв брат Павлос Гликсбург. дакле, онај исти који ie руководио бившом фашистичком органнзлцијпм »Еон«. Покрет »скаvra« рзли v Грчкој са паролом; »не. ка се омлалина не меша v политиkv. Koia треба дз 6vne ствар стариЈих« Свз децз v основним школзмз и гимназијамЗ принућена cv школском дисииплином дз учеству. iv v организаци)*и »Црквене школе«. Док v свнм истински де.мократским земфзма дожаВа взспитава дец\ т и омладикм на традииијама ослоболплачких борби свога народа, дотле v Грчко.) ражим презиое tv бор-6v У свим шкОлама и Унивеозите_ тима наставници. према државном наставном плану. наводе децу и омлалину на презиоање херо{ске бообе свога кзоода и vmc их Да ослободилачке борбе уопште није било. Bch cv постојале само комуиистичке терористичке акције. KOić cv шкодиле народу. Са друге стра_ не. они noKvmasaiv да омладини поикажу »иационални и патриотски< карактео Зервасових батаљо-

на безбедности. који cv се заједно са окупатооом борили противулар. тизана. Такоће noKvmaeaiv да демокоатске организаиије »Еам« и »Елас« прикажу као »противнациоиалне. комунистичко . интернаиио. налне. словенофилске« организаци. ie. Одмах ће нам бити јасна идеолошка основа оваквих тумачен>а ослободилачке борбе нарола, само ако се сетимо изјаве грчкога претседника данашње влале. Максимоса. KOiv ie дао као сведок прел су_ дом, поводом сућења квисличшком поетседникм влале Ралису: »Ралис. r а којим ia имам отавно прпјатељске везе. рекао ie Максимос. саопштио ми ie предлог Италијача и Немаиа да преузме владу. Ла сам mv рекао ла се прими. Охпабрили смо га ia и ПапандреУ. Помогли смо mv и дали савете«. Иначе. Максимос ie јелам од најглавнијич гтошљена грчке Финансиске олигап. хиске клике. лиоектоп и акпчонап Наиионатне гпчке банке. Ледном реч.ју, експлозтатор наоода и једач Од најдостојнијих претставникз националног и моралног пропадања. Досадашњи оал Анкетне комиси, ie још више ie откоио супротност данашњег режима v Гочко? са леMOKpaivKHM принштгма које јв поставила ОрганизациЈа у|едиње« них нација. Свакога дана видимо ла моиархо-сћашисти hhcv способни да прппреме ни добое фалсификате. а камо ли доказе о коивиии се_ веоних суседа за данашње стање v Г очкој, t

ОГРОМНО УЧЕШЂЕ ГЛАСАЧА НА ИЗБОРИМА ЗА ОРГАНЕ НАРОДНОГ ФРОНТА СРБИЈЕ

2 овог месеца иавршвнц су изборта органа оснонних оргвнизапија На-? родног фршта, на којима гу времено и-забрани и делегатн који ће учеотвовати на среским. градским одногно реоноким конференцлјамаНаролнот фронта за изЛор греских, градских односно реонских одбора. На изборима се ттоказало огромлим умешћем фронтоваца да је наш Народнм фронт једцнстнен и монолитан, да оиромно очекује нове заЛАТке, но<ве напоре наших иарода са П[*еласком иа плаиску производњу и електрификацију и индусгријализацију аемке. Приликом избора радне масе су се увек руководиле тиме да бирају само Оне који су то заслужили, бирали су оне који су се у без. бројним радним секцијАма, које је предузео Народни фропт, показали најоданији и најпожртвованији интересима раднога нарола. Проценат гласања нам свелочи да су се naiшире народне масе збиле у Народном фропту, знајући и осведочивши се иа делу да им само Народни фронт може обезбедити егзистенцију, да им само Народни фронт може пружити болси и срећнијп живот пун благостања. Није ннкакво муло што је св&ки поштени родољуб принтао Нартдном • фроиту, што се укључио у тако велику и гнажну радну заједиицу, јер сваки свегтан граl)ании наше земљв зна да је Народии фронт тај који је умоо да извојује заслужену победу над окупатором, да средн економске прнтпке у разрушеној п тек напуштеној земљи од окупатора и да сада Народни фронт креће иа нове радне потхвате, на иове ралне узпехе. Народна омладииа је узела великог учешћа у нзбсрима c,*t преко 95%. Наролна стуленгска смладина je такоће са добивенпм потврдама за гласањо извршила своју ску дужнлст и ода-звала се великим ппоцоитом. У домовима „Ивр Лола Рибар", „Гајрет“ и друглм била су постављена гласачка места за студенте који станују у тим домог вима, гле су сви народни студентн гласали, тако да је пропенат гласан»а бно 100%. Многи наши активисти по факултетима ушли cv у одборе ооаовних фронтовских органи. ззиија и за делегате на реонским конфереипијама. Наррдна студентска омладина је овим изборима пришла овесно, са песмом и игром, са пуно одговорности; знајући колико Наролни фронт и нашс народне власти очекују ол н;гс у огтварењу петогодишњег плана. Према оллуци Извршног одбора Народног фронта Србије лелегати који су изабранн на овим изборима за учествовање на среским, градским олносно реонским конферентгијама бираће одборнике за среске, градеке, односно реонске одборе, као и делегате за окружне конфоретшије и земаљски конгрес Наролнег фронта Орбије, за које се увелико врше припреме. Ове конференпије he се одржати до 9 марта ове годинв.

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУ Д Е Н Т

БРОЈ rr—tt