Студент

НАРОДНИ СТУДЕНТ

ГОДИНА XI Број 17 18

БЕОГРАД, 9 март 1947

ЦЕНА 4 ДИН.

ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ НАШЕГ ЛИСТА

Као што је организација Народне студентске омладине после ослобођења наше зецље добила сасвим нов карактер и задатке који се разликују од задатака Уједињене студентске омладине прије рата, тако је и њен орган „Народни студент“ имао својом појавом за циљ да помогне остварењу тих задатака. Но то не значи да „Народни студент“ није продужетак „Студента“ који је излазио прије рата као орган Уједињене, студентске омладине нашег Универзитета. Организација Народне студентске омладине је продужетак и наставак херојског и слободарског дела напредних генерација Београдског универзитета, које су успеле, масовно се укл>учујући, у Народно ослободилачком рату, да извојују снагоЈИ и одлучношћу, самопријегором и јунаштвом народних ма'са, предвођених херојском Комунистичком партијом, НЗ' родну државу, да остваре слободу и достојан живот данаш њим и будућим генерацијама То велико дело омогућило је данашњим студентским генерацијама да се несметано, у миру баве науком, радећи да што прије стекну стручне квалификације. учећи се на делима наше херојске прошлости, учествујући у изградњи и подизању нове народне зграде, кроз све то стварајући нови лик интелигенције, која ће бити достојни следбеник својих претходника, која ће бити упорни и доследни настављач нових великих дјела широко их развијајући у условма данашњице, остварујући њихову вековну тежњу, а тиме и стварајући онакво друштвено уређење које се показало најпрогресивније и најживотније, „Народни студент“ од првог дана као орган наше организације имао је ову намјену. Можемо рећи да је он у гом правцу, уложио и стално улаже максимум напора. Редакција „Народног студента“ sорила се са много тешкоћа. Поред чисто техничког гешкоћа постајало је и много аругих: слаба мрежа дописниfca, слаб квалитет дописа, површност проблема који су третирани, једноставност листа, често пута свођење само на проблеме Универзитета. Но издавајући лист ми смо се учили, поправљали га и дотјеривали да би одговорио својој намјени. Многе од ових проблема смо рјешили, са некима се Још боримо. Колико •i e °н порастао и поправио се говори о томе кад упоредиM Q шегове прве Оројеве са

последњим. О интересу студената за лист говори његов тираж. Док је он у прошлој школској години излазио петнаестодневно са 5000 примерака, дотле у овој школској години он је постао недељни лист, са много већом читалачком публиком, од 8500. Лист данас све дубље, живље и интересантније задире у горуће проблеме Универзитета и појединих факултета. Данас он дубље третира питање стручног рада на Универзитету, питање учења као нашег најважнијег задатка. Он третира д.Јелатност наших осталих организација културно просвјетног рада, политичког, фискултуре, економске и здрав ствене проблеме, али многе од ових не са оним потребним удубљивињсм, шибаЈући све недостатке и пропусте коЈих код нас још уви Јек има доста, Лист Још не прави потребну цјелину свих наших задатака и у датом моменту не одваја и потцртава најважније. Лист није успио да по појединим питањима дубоко задре у живот наше организације, износећи прим Јере и напоре студената како цјелине тако и појединаца. Он још не третира у довољној мјери неодговорност поЈединих студената према учењу, слаб и лабав однос према задацима које поставља наша организација. У погледу идеолошко-политичког рада наш лист би требало* са више одабраног и прикЈупљеног материјала да излази. На нашем Универзитету честе су по јаве нарочито на факултетима где се изучавају хуманитарне науке, неправилних тумачења поЈединих предмета. Често то иде дотле да су поставке поЈединаца у супротности са основама и темељима наше нове друштвене заЈеднице. Наш лист на

ова питања мора много више да реагира. Не може се данас дозволити да појединци, било свјесно или несвесно искривљавају поједине ствари. Ми морамо на то одмах реагирати. Поред семинара, часова и др. начина ми то морамо много више чинити и преко листа, што је до данас било недовољно. „Народни студент" не смије бити уско универзитетски, он мора бити повезан са радом остале народне омладине у земљи. Сва актуелна питања која се решавају у нашој земљи, наш лист треба да обухвата, да повезује нашу делатност на Универзитету са свим тим питањима како се не би десило да излазимо једнострано васпитани са Универзитета. Досада је често била појава да поједине акци.је које су биле провођене у организацији, у листу нису довољно изношене и лист са друге стране није био' руководилац у томе, него их 'је најчешће сувопарно, кратко биљел<ио, односно констатовао. У свим нашим акцијама, кампањама и питањима које проводи наша Организација, лист треба да буде руководилац који ће на вријеме реагирати и поправљати грешке како то чини руководство организације. Лист не смије да буде на репу догађаја, онда ће постати неинтересантан. Сваку нову ствар, мјеру која се проводи, он треба својим третирањем да олакша и помогне, да буде помоћник сваком студенту, поред тога што ће он у свом листу моћи да нађе и са осталих сектора објашњење, упутство, што ће' код њега развијатти интересе за разне ствари и питања политичког, културног, идеолошког и научног карактера. Ове би ствари наш лист требало да има више у виду.

Вјера Ковачевић

Од овог броја уводимо поново предратно заглавље нашег листа. »Београдски студент «. лист напредне и слободољубиве омладине Београдског универзитета. својим радом на окупљању студената и њиховом политичком уздизању, одиграо ie велику и часну улогу у историји студентског покрета. Овим заглављем »Народни студент«. жели да обележи светле традиније нашег Универзитета и студентске штампе. Клише заглавља /е потпуно као предратни, само је место речи » београдски « написано истим стилом » народни «.

Значај кадрова за индустријализацију и електрификацију наше земље

Икдустријализација и електрификација треба да претворе нашу земљу из индустријски залстале, ек>ономзки неразвијене, оа ниским екоиомоким и културннм стандардом живота, у земљу нанредну и богату. Ниво индустрије и стандард живота мора бити у сатлаоности са друштвено-полишнким hiiboo'M, мора одговарати нашем друштвено-политичком развоју, тј. он треба да омогући даљи друштвено-политички развој. Уздизање нових кадрова треба да ликвидира недостатак кадрова како по квантитету тако и по квалитету, и да претвори нашу земљу .из полуписмеH0 земл»е, којом су унрављале ненародне владе и међународна реакција» у земљу -за висоно развијепом техником и научним кадром, што је такође услов за даљи економски и друштвено-политички развој. Значај калрова нроизлази углавном из величине задатака који стоје пред њима и од броја кадрова који треба да реше те задатке. Како стоји са тим код нас? Индустријализација и елекрификација је ведики задатак; то је низ задатака које треба решавати сваког дана и свакот чаза. Они се састоје у повећању броја фабрика, изградњи електричних централа. да би се добило ’пеколико пута више електроенергије него што је имамхз данас, изградњи нових пруга и пухева, отварању нових рудника и машинизацијв наше пољопривреде да би се повећала сировинока база наше индустрије. То су отромии задаци. Кадрова има код нас мало. У ирвом реду због тога што у старој Југославији нису ни мислили на економско јачањв земље, а још мање па спремање кадрова; било је много неписмених, мало школа, врло мало нижих и средњих стручних школа, које би масовно припремале кадрове за руковођење предузећима и постројењима. Квалификација -зе стицала спорим учењем заната и праксом, <>ез икакве или са малом теоретоком спремо-м. Виших школа, факултета 6ило је такође врло мало, а на њима врло мало студената из сиромаишнх породица. Поред тога инострани капиталисти, инострани експлоатато-ри, У чијим је рукама била индустрија ciape Јуославије, су довлачили своje стручњаке и кадрове, јер је и то био још један пут за експлоатацију наигих народа. Затим, за време рата изгинуо је огроман број кадрова, око 90.000 радника и стручњака v иидустрији и рударству, и око 40.000 интелектуалних радннка. За време рата нису се оспособљавали нови кадрови, јер су школе биле затворене, индустрија укочена. Због свега тога пам, већ данас, недостају кадровп. За индустрпјализацију и електрификацију потребно је неколико пута пише кадрова него што их пмамо. Beh из овота је саовим јасно колики значај има уздизање нових кадрова. Те нове кадрове можемо створити кроз школе и кроз сам рад на индустријализацији. У новој Југослави.ји се зато погвеђ.ује огромпа пажња уадпзању кадрова. Данас већ има скоро два пута. више средњих школа него пре ра та. На универзитетима и високим шкшгама уче у школској 1946/47 годин окоро два и по пута више студената него у школској 1938/39 години. Отворен је велики број стручних средњих и нижих (индузтријских) школа; по нашим иредузећима и установама ради велики број течајева на ко>има се убрзаним темпом оспособљавају нови кадрови. Широм земље у свенародшгм акцијама уче се стотинама хиљада неписмених иисмености. Посвеђнвање оволике пажње уздизању кадрова од 'тгране народне власти, зиачн да оу нам они Јготребаи; значи да се дидустрј-

Јалшација не може спроводити нити остварити без њих; значи да наша власт хоће да уздигне наш народ на виши степен бољег, културнлјег живота. За неколико гадина, у неким гранама, повећати неколико путаброј кадрова. То j© велики задатак, али без тога нећемо .спровести индустријализацију и електрификацију, без тога нећемо моћи да управљамlо и довољно искористимо машине и постројења које ћемо подићи. Зато данас не може бити .као раније, да се кадрови оспособљавају полако. На данашње кадрове пада тежак задатак. да за дупло краће време савладају оно што оу ранији кадрови савлађивали. Данашњи студент, например, мора да учи убрзано, напрегнувши ове снаге да оспособи. Када заврши да буде опреман да ради, да се треба укључи у производњу, у изградњу. Треба нагалоити да се кадрови уздижу и на самом раду. То he бити један од важиих извора за добијање кадрова. На њима ћемо добити кадрове одане и верне изградњи и јачању наше землуе. Зато су курсеви, стручно оопособљавање уз рад од отромнв важности. * Ово нам указује на суштину проблема, на битно у проблему. Значај кадрова састоји су у томе, што су кадрови, њихово уздизање и оспоообљавање просто саставни део индустријализације и електрнфикације. И не само саставни део, о<ни су нераздвојни део, без кога је немогућа индустријализацнја. Не може се замислити индустријализација, повећање индустрије, без људи, без нових кадрова; исто тако не може се замислиги индустријализација, кроз коју се и са којом се не би стварали нови кадрови. Баш онако као што су говорили омладинци на прузи: »Изградили смо пругу —Прута је изградила нае», На омла.динској прузи изградило ce на хиљаде нових кадрова опособних да учеотвују и спроводе и ндустЈјнјали зашјју. Ако тако уочимо значај кадрова за индустријализацију и електрификацију, онда постаје јасно да сваки, који се учи, уздиже у школама, на курсевима или раду ради већ на индузтријализацији, појачава и омогуђујв ту индустријализацију. Само онај који није схватио значај индустријалнзације и електрификације наше земље, или ко неће да је схвати, тај може да пориче огроман значај уздизања нових кадрова. С другв стране, сазнање да ми овојим уздизањем и уздизањем других помажемо индустријализацију и електрификацију земље, нека буде потстрек, нека нам да снаге и одушевљења да савладамо све препроке које стоје на путу, да и тај задатак завршнмо на време и добро. У крајњој линији кадрови, људи, решавају све. Колико he они учинити то зависи од њихових способности и знања, то зависи од тога ко их * организује, води и указује им пут У даљем животу, Друг Тито нам је већ указао пут, када је у разговору са омладиноег рекао, да би све ово изградили што је потребно, потребно је много знања, а да би се знало мора ,се много учити. Уколико људи поотапу свеони своје улоге и колико се боре да је оставре, утолико ћв се и проблем кадрова у индуетријализацији и електрификацији лакше решити. Его у томе је још значај калрова. Код нас, под нашим условима, од свих блага најдрагоценији и пресуднији ту људи, кадрови. Зато је значај калрова за индустријализацију и електрификацију наше земље, за изградњу новог и бољег жнвота, огроман и врло важаи.

инж. Тадија Поповић домоћншс uifu. рударотва ФНРЈ

Преко 8000 студената нашег универзитета досада се пријавило за пругу Према подацима до 6 о.м. закључно за пругу се јавило l 8313 студената Фаиултет Број нпанова НСО.а јавило се ТЕХНИЧКИ 3095 2700 ПОЉ. ШУМАРСКИ 1402 1220 ВЕТЕРИНАРСКИ 884 752 МЕДИЦИНСКИ 2893 2349 ФАРМАЦЕУТСКИ 400 273 ЕКОНОМСКИ 1300 560 ПРАВНИ 700 290 ДРАМСКИ СТУДИО 49 49 ВИША ПЕДАГОШКА ШКОЛА 150 120