Студент

НАРОДНИ СТУДЕНТ

ТАКСА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ОРГАН НАРПДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

ГОДИНА XI Број 21

БЕОГРАД, 28. март 1947

ЦЕНА 2 ДИН.

У НЕДЕЉУ ЋЕМО ФОРМИРАТИ РАДНЕ БРИГАДЕ

У недељу he Народна студентока омладшна Београдоког уннвепзитета (Јх ►рмирати своте радне бригадс. које he узети учешћа v градњи пруге Шамаи —Сарајево. То he бити извршење једног дела оба.веза у претко.н_ греоном такмнчењу Народне омладине Србије- Извршеље ове обавезе v ш елвиЈ 'чом pokv омогућићв нашим делегатичт на Конгресу да нзјаве да И.лшдна тудентска омладина Београдског универзитста у hothvhocth извошат о.бавезе KOie ie примила за учешће у градњи Омладишоке пруге Шамад —Сара ; ево. Формирање наш.их брнгада. као завршетак „Но.деље нр\те“ ie наш шкздрав ирвим бригалама које отночињу оа радом на Прузи. поздрав првом јуришу наролле омладине Југсхславиј-е у великом оадном напору. Формнрање наших бригада ie поздрав ианшм друговнма студонтима ко]и се већ иалазе на Прузи и потстрек да заиста ..буду иосиоцн рад_ ког елаиа“ како им ie при доласку поставио задатак друг Батрић Јовано-вић. 'кдмаидтит омладинских радних бригада на Омладинско; прузи. Први дали .Недеље пруге“ обележени су видннм пезултатима. По_ четком недеље отво-рена ’e нентрална универзнтетска изложба досадашњих радших аки.ија На-рсдне студеитске омладине Београдског уннверзитета. Изложба сликовнто и непосрелпо приказује наше прошлогодпшн>е ралне иаиоре и истовремоно позива студенте да ове године .oaiv _ i .i . i *у р|дл' на Омлтди" прузи. ЈТред нама стош обавеза да по већ' \-напосд стцореном плану љзвршимо, oßai велшси задатак. да се наше бпигале .впате .са Омладииске пруге са називом \’даопе“ (из зилних новина Техничког Факултета). У току је поЈачана сабнрна акнија за пркклпљање матет«тла пади опреме бригада. Студенти Правног факултета организовали су прикупљање прилога. књига. сашггетског материјала, исто та«ко и колективпе посјете омладинске нзложбе и филма ..Омладкпска лруга Брчко —Бановићи“. Међутпм, до сада студенти нису у довољној мери посећивалн нентралну унпверзитетску изло.кбу, има другова који вероватно и не знају да је она отворена; сабпрна акнија се не одвија правилно на овнм факултетнма; До краја „Недеље пруге“ оргапизациЈа Народне студентске омладине треба да извршн низ задатака: Одржаће се конференција ударника са пруге Брчко-Бановпћи из нашнх бригада, која he у многоме допрцнети побољшању нашег рада на Прузн. јер ћемо користећи њихово искуство у напред се припремити за пове, боље организационе форме пада.

Сви наши факултоти ne у недељу на свечан начин извршиш (Јшрмнрање бригада и међу најбољгћг члановима Народне студенгске омладипе изабрати команднн кадап. Од тога дапа ће брнгада отпочети са реловннм вежбама, са радом унутар само бригаде, на љоном учвргаћељу. Бригадири he отпочети да се навикавају на бригаднп и диошплпну. Поред тога, предвиђени дефиле студентскнх брнгада на првомајским свечаноетима упућује нас да овом нитању посветнмо велнку пажњу. Појачана агитанија и популаризација Пруге ожгавола је елан који влала на нашем Универзитету и чи_ тав наш рад нераздвојно повезала са нринромама бригада за одлазак на Омлалинсжу пругу. У бригалама тај елан треба непрекидно појачавати везивати наш одлазак нд Пругу оа протконгресним такмичоњом и са-

влађивањсм нашег стручног рада, та во да одлазак на Пругу и наш рад на њој буде наш новн велнки успех. Међутнм, баш зато што је иаш Егручни рал нераздвојно повозан са нашим одлаоком на Омлвдинску пругу, потребно је пооветити учењу далеко већу пажљу. Досадашњи резултати испита у мартовском року показују да још увек нма недоста. така у овом раду, да је број студената који одуотају и падају још увек велики. Наша обавеза да ћемо v отићи са што воћим бројем положоних испита неће бнти испуњена. ако се овом цитању не прнђе лалеко озбиљније. „Недеља пруге“ и велџки део завршеног посла нека нам да потстрек у нашем учењу како би 18 маја, на дан одржавања II Конгреса Народне омладине Србије са што бољим резултатима изашли на Конгрез.

0 НЕНАУЧНОМ ПРЕДАВАЊУ ДВОЈИЦЕ ПРОФЕСОРА НА ФИЛO3OФСКOМ ФАКУЛТЕТУ

Предавања г.г. Миодрага Ибровца и Владете Поповнћа, професора француске и енглеске књижевности иа Филозофском факултету носе обележје ненаучног, наглашепо „богданопоповићевског“ и изразито назадног става према књижевности. За ова два професора књижецност не преттганља дсо Тсултурне надградње,. ус. ловљене друштвено економским односима. и као таква одраз социјалне стварностн. По њиховом екстремно идеалистнчком схватању и излагању. кљижевна дела претстављају продукт иишчевот „генија“. незави. сног од друштвеног поретка свога времена. Тако г. Миодраг Ибровац (да наведемо само неколнко примера) тврли да драме Волтера, весника Велике фрапцуске револуције. немају уметннчке вредпости зато што их је аутор употребно као трнбнну за излагање својих полнтичких убеђеља. За Ронсара. аристократског лигичара XVI века, он наглашав* да је „вечан“ и да :е. као и сви велики песннци • „не може укључити у своје лоба“. а познато је, међутим, да су сви велики песнпци вечни бац зато што су најбољи и највернији синови свога доба. Даље. професор Ибровац за феудалистичко друштво насиља и мрака говори да :е засиивало на „вери и части“. Од дела Вијона, пееника XV век». г М. Иброван је неке мање карактернстнчне. религиозне песме. избегавшн да потцрта критику феудалних односа изнету у најбољим Вијоповим делима. На сличан начин овај професор чини :асвим произвољне изборе из дела прогресивнпх писана, тежеђи да на тај начин прикрије љихову напредност. Можда није случајно што Је професор Ибровац незадовољан одговором : једпог кандидата на диплмском исшпу из италнјанске кљижевности |који је, одговарајуђи на нитаље ко је

све у италијанској кљижевнозти писао „ , Бовинецу“, пропустио да помене Мусолинија. Цнтнрање мисли и судова Богдана Поповића указују на изворе којима је професор Ибровац инопнрисан. а величање колаборацвописте Жила Ромепа, католичког рракционара франсоа Мбрнака и лругих давреХгепих француских писаца који су се определили за реакцију јасно говори о томе на чнјој су страни његове политичке симпатије. Карактеристично је да је професор Ибровац олбио сарадњу коју зу му стулентн понудили, а исто тако није одговорио на жеље зтудената да да скрипта. да држи предавања на француском језнку и т. д. Стојеђи на истим шиаучним познцијама. професор Владета Ппповић тумачи, на прнмер, развој и смењи. вање књижевних праваца као послелицу „потребе да се избегне монотонија". а не као одраз мењања друштвено екопомских одноза. Он пресађује у садашњост идеје из прошлостп. ма ла те идеја нашој ствариости ни пајмање не одговарају. Такав Је случај са изреком Хобса. материјалистичког филозофа XVII века- „Човек човеку вук“ која се на прилике v нашој наролној држави не може никако применити. Говорећи о религиозној књижевнозти XVII века, професор В. Поповић, исмевајући напредну науку, обраћа се иронично слушаоцима: „Нека извипе студенти, марксисти." Данас у иародној држави, у којој постоје сви услови да лаука постане 'звојина широких омладинских маса, дужност је првенствено универзитетске омладине да, се у своме раду на освајању науке бори за шену чистоту, указујући на сва ненаучна схватања која претстављају заоставштину прошлозти.

Наше обавезе за Други конгрес

Писмо прве групе студената са пруге друговима у Београду

Студенти Београдског универзитота добили су пиомо од сво* јих друтопа студената који су већ приопели на Омладиноку пругу као гоадитељи прве смене. Драги другови, У овој години нагаа земља прелази на остварење петогодишњег плана изградње и развитка. Као једно од великих дела којо предвиђа наш петогодишњи план, јесте изградња пруге Шамац—Сарајево, која he омогућити повећање материјалних снага наше земље у даљој изградњи. Оваl задатаж примила је на себе Народна омладина Југославије, која је у прошлој години предњачила у изградњи земље. Прва смена градитеља Омладиноке пруге већ је спремна за изградњу овог великог дела. Велики број радшнгке, сељачке и студентоке омладине на челу са штабом омладишжих радних бригада, већ се палали на >доеђоним л vjKnocTßMa као минеои. бул_. дожеристи, администратори. статпстички и културно-просветни оуководиопи. Нама, студентма Београрдског универзитета прве смене гралитеља Омлалинске пруге. поверен је одговоран залата« да зајелно са осталом омладином из свих крајева наше земље отпчномо изгралљу Омладинске пруге.,. Први наш сусрет оа прутом и њеним градитељима био је код тунела Врандука. Срлачно и разлрагано поздравили су нас стари јунаци Мајевипе. бригадири минероких бригада, који се данас налазе у првим радним реловима и јуришима за пругу Шамад —Сарајово. Отпоздравили смо их поклицима и паролама. Булдожсристи и курсисти такође cv лас содачно поздт» 1 вгли. Пршзремено смо се оместили у Зеници. месту које he његова индустрија, силно ојачана нашом новом градњом, коначно отргнути, као и читав овај крај куда пролази Омладинска пруга, из вековне учмалости. Ми ое журимо да што ггре добијемо лужносги ка-ко би слтремни дочекали долазак првчх бригада. имајући на vmv т>и»ечи до\та Батрића Јовановића команданта штаба Омладинских радннх бригада ..ова ггруга градиће ое невиђењим темпом и ви ла будете но_ сиоци оадног полета“. Приступајући извршењу наших нових залатака ми гааљемо ватрсне другарске поздраве свима стулентима Беогадског универзитета. будућим градитељима Омладипске пруге. обећавајућн вам да ћемо на нашим новим залапима уложити све овоје снаге и тиме у новом облику наотавити славну традицију нашег Универзитета. Ми ва»с пооивамо да у оквиру тажмтенл! пред И Конгпес Народне омладине Србије положите што већи 6poi иопита са што бо_ љим успехом. како бисте сви могли. зајелно са лома. учествовзти У изградњи великот делг хеоојске омладине нашег народа. Омла линске пруге Шамац —Сарајево и тиме допринели изградњи бољег и орећкијог живота нашим народкма, продубили и појачали »сдинство радкичке. '•ељзчке и интелектталне омладине. Зенида, 22 моста 1947 год. Срдачно и другарски вас поздрављај' студенти I смене градитеља Омпадиксчс пруге Шамац —Сарајево

Са једног курса на Омладинској прузи